Дневник непримјетног форумаша :)

[Драган άσημος :)]

Баш је гадна малодушност. Често ме савлада кад ми се у животу појави проблем који не знам како да рјешим.

Малодушност = посустајање, одустајање,  предаја.

[Драган άσημος :)]

Малоприје у молитви рекох...Господе ти у животу дајеш крст, као што си и сину свом дао, али ти дајеш и снагу за ношење крста...наиђох на причу о четворочлано породици...тужна прича...тежак крст, баш сам слабић.

[Драган άσημος :)]

http://www.youtube.com/watch?v=oUjiFS5OyQU&feature=youtu.be

[Драган άσημος :)]

Јача је жеља која ме гони да чиним што није воља твоја, од жеље да чиним што је воља твоја.

Господе знам да не можеш без мене да ме учиниш твојим, али пречесто сам глув и слијеп за тебе.

Не дам ти да будеш у мени и не дам себи да будем у теби, не дам поквареним собом.

[Драган άσημος :)]

Бог се не спознаје (види) умом. Ум може да опомене човјека, кад срце застрани, кад срцем загосподаре жеље за оним што удаљује од Бога....Док сам продавао свијеће, прије 5-6 година у манастиру Крупа на Врбасу, пришла ми је мајка дјетета које је у другој години  живота престало да говори. Психијатри (у Аустрији) поставили дијагнозу аутизам, и почели терапије разним медикаментима. Жена након неког времена видјевши да нема ефекта, одлучи да потражи помоћ у цркви. Била је каже на Острогу, у Лепавини и не знам баш тачно гдје још, и није било промјене. Дјечак је ћутао, понекад испуштао неке неартикулисане звукове и повремено имао јаке нападе немира. Док се све то дешавало посјећивао је докторе који су  пратили  ток болести и настојали да утичу на дјете како би се десила промјена на боље (осим употребе медикамената, мајка је тако одлучила). Посјећујући светиње редом у нади на оздрављење дјечака, дошли су и у манастир Крупу. Тај долазак се десио неко вријеме прије нашег разговора. Испричали су свештенику свој проблем и затражили од њега молитвену помоћ, исто као што су чинили и у другим светињама. Он је то и учинио. Након молитве рекао јој да ће наредни период дијетету бити горе него што је икад било, а да ће након неког времена (рекао јој је тачно вријеме) осјетити побољшање и да ће проговорити. Десило се управо онако како јој је рекао. То побољшање примјетили су и доктори који су пратили његово стање, а то су и записали на један обични папир, који ми је она показала. Дјечак је проговорио баш на онај дан када је свештеник рекао.

Ова жена дошла је до мене да узме свијеће и без да сам је ишта питао испричала ову своју причу, видно одушевљена што је дјете осјетило побољшање, иако не потпуно оздрављење.

Ово живо свједочанство давања Божијег на искање свештеника његовог, додирнуло се мога ума, али не и срца. Срце је остало нијемо и хладно на ово свједочанство присуства Божијег. Ум прима свједочанство, али у срце не може да уђе, да ојача вјеру, да распламса жар ревности и труда, да га загрије топлином присуства Божијег. Срце остаје глуво и слијепо. Као да је у срцу неко загушење.

Испуњавају се ријечи Христове, блажени чисти срцем јер ће Бога видјети, тј. ове ријечи ми говоре о нечистоти срца мога.

[Драган άσημος :)]

Моју другарицу оставио момак када је зечела с њим. Заиста је болно када дјевојчица (2 год. и 4 мјес.) упита, а гдје је мој тата, а мама јој каже, твој тата је далеко.

[Драган άσημος :)]

8. А друго паде на земљу добру, и изникавши донесе стоструки род. Лк.  (8:8)

 

То што три дела семена пропада није кривица ни до сејача нити до семена него до саме земље. Нити ће бити крив Христос ни Његова света наука што ће многи људи пропасти, него сами ти људи. Јер они неће уложити труда и љубави да примљено семе одгаје; да га одбране од корова; да га удубе у плодородну дубину душе своје и да га сачувају до доношења плода и до жетве. Свети Николај Српски

 

15. А које је на доброј земљи, то су они који чувши ријеч, у доброме и чистом срцу држе је, и род доносе у трпљењу.

Лк.  (8:15)

 

 

 

http://danasnjazacala.clictopics.com/t35-21

 

Каква год да сам, али добра земља нисам.

[Драган άσημος :)]

Тешко је са људима, ал кад човјек иште Бог помогне па то изађе на добро. Конкретно мислим о послу који радим. Таман ријешиш један проблем, завлада мир, слога, рад, кад стрефи нови проблем, и све тако. Кад човјек на проблем реагује позитивном динамиком, млого је боље него кад кука, запомаже и негодује. У то сам се увјерио. Ал опет често клонем и западнем у роптање и све оно што га прати.

[Драган άσημος :)]

Гледати на смрт из угла вјечног и из угла временог, почетак и крај. Вјечно поништава мучност смрти, растанка са вољеном особом и испуњава нас радошћу поновног сусрета у дану незалазном.

[drvce]

Тешко је са људима, ал кад човјек иште Бог помогне па то изађе на добро. Конкретно мислим о послу који радим. Таман ријешиш један проблем, завлада мир, слога, рад, кад стрефи нови проблем, и све тако. Кад човјек на проблем реагује позитивном динамиком, млого је боље него кад кука, запомаже и негодује. У то сам се увјерио. Ал опет често клонем и западнем у роптање и све оно што га прати.

Uvek ima resenja, neka su bolja, a neka su nedobra: http://en.wikipedia.org/wiki/List_of_rampage_killers_%28workplace_killings%29

[Дијана.]

Да ли сте икада доживјели (били свјесни) испуњење ваше молитве?

Da. Ako se molim uporno iz dana u dan za bliske mi ljude, obično vidim da se dešava proces promjene. Ne pripisujem to sebi. "kad hoće Bog koga da spase, navede nekog da se za tog moli".

Imala sam i žarke molitve koje mi nisu ispunjene. Jako bolno...

[Драган άσημος :)]

Ми који смо били у концентрационим логорима можемо да се
сетимо човека који је обилазио бараке, тешио остале и с њима делио
последње парче хлеба. Можда их је било само неколико, али они су
довољан доказ да човеку може све да се узме, осим једне ствари:
последње од његових слобода - да заузме свој став у било ком сплету
околности и да одабере сопствени пут.
Виктор
Франкл

[Драган άσημος :)]

Након 11 година литургија, живота у Цркви, примјећујем позитиван помак. Нестаје лажни осјећај и лажно виђење себе, а открива ми се виђење сопственог ропства и властите немоћи да се из тог ропства избавим.

Остају два пута.

Један је утврдити се у ропству, још више се поробити.

Други је упустити се у беспоштедну борбу за ослобађање, уздајући се у помоћ Божију.

[Драган άσημος :)]

Зашто је Бојан, данас у 28. години, несретним случајем, отишао из овога свијета зна само Господ Бог и ако Он хоће коме открити?

Бдио сам уз Бојана ноћ прије сахране и мислио о томе како је Господ Исус Христос оживљавао безживотна тијела.

Човјек, само собом не може доћи до Бога. Оживљавање безживотног тијела му изгледа нестварно.

Само Богом можемо доћи до Бога и само када Бог заживи у нама, оживљавање безживотног тијела биће нам стварно, опипљиво.

[Драган άσημος :)]

Када је у мени жеља да опростим  и да имам мир са оним од кога сам се осјетио увријеђеним , знам да је то присуство Божије у мени, а када је у мени омраза и нетрпељивост према ономе од кога сам се осјетио увријеђеним, знам да у мени дјелује непријатељ Божији.