ихтус: Ево зашто се молитве епиклезе не изговарају гласно

[коЖељ њацИ]

ГЛАВА 25

О брату који је изговарао успут молитву епиклезе

Авва Григорије, који је некада био чувар царске палате, нам је испричао да је у Хозевитском манастиру живео брат, који је напамет знао молитву епиклезе[2]. Он је једног дана био послан да из просфорнице донесе просфоре у цркву и како се кретао према храму са просфорама у рукама, он је напамет певушио молитву епиклезе. Исте ове просфоре су ђакони ставили на диск, а затим на проскомидију[3].

Литургију је тога дана служио авва Јован, прозван Хозевит[4] који је касније постао епископ Кесарије Палестинске. У време епиклезе он није видео, као што је то обично бивало, да Свети Дух силази на предложене дарове. Пошто је авва Јован био веома тужан јер је мислио да Свети Дух није сишао ради његове сопствене грешности, ушао је у проскомидију плачући и бацио се лицем према земљи. Тада му се јавио Ангео Господњи и рекао:

"Откако је брат доносећи просфоре у цркву изговарао молитву епиклезе, просфоре су биле освећене и потпуно преображене."

Од тада је старец установио правило да нико од нерукололожених не сме знати молитву епиклезе напамет, а да је свештеници не смеју изговарати било када и ван освећеног места.

(Епиклеза је литургијска молитва коју свештеник изговара у себи призивајући Свети Дух да освети Предложене дарове (хлеб и вино) у Тело и Крв Христову.)

[Toma]

Znam za ovaj dogadjaj i jako mi se svidja!

[И.стојковић]

Аргументовано....веома...

[Toma]

Da priznam, od kako sam prvi put pročitao o ovom dogadjaju

ja blenem sa balkona nebih li video ...

Ama, nešto mi ne ide!

Pametan je Bog, zna šta radi i kome daje koje darove. thank_you777

[Guest - . . .-]

И ово би требало да оправда "тихо" читање молитава или пак нешто друго? Ако је поента у томе одмах да вам кажем да је ово промашена инвестиција.

Нејасна ствар.

Морам да признам да је ово, по мом мишљењу, веома дискутабилно и богословски и литургијски. Најпре, Дарови се "преображавају". Шта то значи? Друго, како је могуће да се Дарови освештавају ван литургијске заједнице? Зар ће Господ допустити да се то дешава ван заједнице и то само зато што је неко "певушио" молитве Епиклезе? Овде Бог дође као нека "сила" коју ми присилимо одређеним радњама да она делује. Потпуно магијски приступ Литургији.

Наравно, суштина приче је уврнуто оправдање праксе да се молитве Епиклезе изговарају "тихо", зар не? А који је смисао тога? Зар то ова прича говори? Не бих рекао. Прича би пре говорила да није добро да сада свако коме се ћефне говори на улици, у парку, за ручком, у тоалету... молитве Епиклезе. Наравно, и место им није ту. Место им је у Литургији где се изговарају ЈАСНО И ГЛАСНО. О томе и оне саме сведоче.

А да ли би то значило да и они који се припремају за свештенике не би смели у контексту учења литургијских молитава да их изговарају?

Мени је више постало жалосно на које све начине људи покушавају да оправдају своје неучествовање у Литургији, немање жеље да се сједине са Богом у Светој Тајни причешћа. Увек и изнова постављам питање: Да ли ми заиста то желимо? Да ли ми заиста Бога волимо и Њему верујемо?

[Toma]

Ja ne znam razliku izmedju 'tiho', 'polutiho' i 'glasno',

ja samo hoću da vidim.

Ja jesam Toma!

4chsmu1

[И.стојковић]

http://www.scribd.com/doc/94072688/7/I-%D0%A1%D0%9B%D0%A3%D0%96%D0%95%D0%8A%D0%95-%D0%9B%D0%90%D0%98%D0%9A%D0%90-%D0%9A%D0%90%D0%9E-%D0%A1%D0%9B%D0%A3%D0%96%D0%95%D0%8A%D0%95-%D0%9D%D0%90%D0%A0%D0%9E%D0%94%D0%90-%D0%91%D0%9E%D0%96%D0%98%D0%88%D0%95%D0%93

Кога мрзи да чита читаву књигу, онда бар од

55 стране, поглавље I I I Служење лаика у области свештенодејства

Мада, нажалост очигледно је да је велика већина оних који уопште не воле да читају, али истовремено много воле да беседују и подучавају, о ономе што нису прочитали, па самим тим ни не знају....

[Gandalf Sivi]

Од тада је старец установио правило да нико од нерукололожених не сме знати молитву епиклезе напамет, а да је свештеници не смеју изговарати било када и ван освећеног места.

Znači nije zabranio glasno čitanje, već da niko od neposvećenih ne smije je znati. Uzgred jazanm anaforu Jovana Zlatoustog napamet, i često je pjevušim kad šetam sam

[malina :)]

Да и испаде да је авва Јован био убеђен да је Свети Дух силазио или није због његове праведности/грешности....и кад је силазио то је било искључиво због њега и његове праведности....прича о томе ко чини Цркву, не уклапа се у ову причу и у исто време омаловажава авву Јована, правећи од њега великог незналца Свете Литургије и саме суштине Цркве.

[Guest - . . .-]

@@И.стојковић,

Препоручено дело је једно од најбољих дела проте Николаја Афанасијева. Мислим да је то његова докторска дисертација. Јасно говори шта значи када се лаик одвоји од литургијске заједнице и постане неми посматрач опкољен хоровима и свештеницима, док сам народ постаје само пратећи мотив за попуњавање празнина а не конститутивни елемент Цркве.

Нажалост, све чешће имам (не)прилику да гледам одвојеност и пасивност народа Божијег (а замислите и они су царско свештенство, свети род..) него учествовање народа. Некада и сам не желим да верујем да је тако, па се онда грдно разочарам и вратим у реалност. Наједноставније ствари, које су наш живот у Цркви постају одједном најкопликованије. Као да неко жели да не буде Цркве. Чак ако кренеш да говориш о овоме у старту си осуђен као новотарац, екимениста, уводиш нешто што никада није било... бла, бла, трућ, трућ...

Зато и разбијачи Цркве мешетаре и вршљају по народу имајући веома добру залеђину у појединим клирицима ( а који више и нису поједини). Зато и овакви текстови и накарадна тумачења истих.

[Gandalf Sivi]

Ako je ova priča istinita, onda nisu potrebni ni sveštenici sa apostolskim prejemstvom, niti odežde, niti osvećeni antimins, niti laos, narod Gospodnji dovoljno je samo da čovjek uzme vino, vodu i prosforu i sam odsluži liturgiju... A to zasigurno nije tako

[Guest - . . .-]

Ako je ova priča istinita, onda nisu potrebni ni sveštenici sa apostolskim prejemstvom, niti odežde, niti osvećeni antimins, niti laos, narod Gospodnji dovoljno je samo da čovjek uzme vino, vodu i prosforu i sam odsluži liturgiju... A to zasigurno nije tako

Пре ће бити да се говори о тој одвојености и независности једног од других. А као што рекох, поента је у оправдавању праксе тихог изговарања литургијских молитава од стране расколниког и цркворушитељског менталитета кога и те како има код нас.

Наравно, оправдање је више него жалосно, јер прича и не говори о томе.

[Иван Недић]

Ово је једно потпуно магијско схватање литургијских речи, које нема и не може имати никакве везе са хришћанством, па биле ово речи не знам како великог подвижника и светитеља. То што је неко велики подвижник и светитељ не значи да је непогрешив.

Мислим, људи Божији, па није Бог будала да шаље благодат Духа чим било ко изговори молитву епиклезе над хлебом! Зна се, што каже отац Иван, где је место тој молитви.

На крају крајева, исти ти ихтусовци тврде да расколничка и јеретичка литургија није благодатна, тј. да Дух не силази на дарове које приносе расколници и јеретици - па што би онда силазио као прво ван лиругије, као друго захваљујући томе што ће неки тамо чтец прочитати молитву епиклезе? Још једна противречност у њиховом идеологизованом размишљању

[malina :)]

Ово је једно потпуно магијско схватање литургијских речи, које нема и не може имати никакве везе са хришћанством, па биле ово речи не знам како великог подвижника и светитеља. То што је неко велики подвижник и светитељ не значи да је непогрешив.

Само ја мислим да то и нису речи једног епископа, већ неког ко је хтео да уздигне личност авве Јована, а уствари је својим незнањем суштине Цркве ''унизио''.

[Иван Недић]

[quote name=malina ' timestamp='1346679172' post='703381]

Само ја мислим да то и нису речи једног епископа, већ неког ко је хтео да уздигне личност авве Јована, а уствари је својим незнањем суштине Цркве ''унизио''.

Па све и да јесу, остаје све што сам рекао