Пар почетничких питања

[Фоловер]

1. Да ли смемо да се молимо за преминуле сроднике (или било кога другог) који нису крштени?

2. Да ли је у реду читати Свето Писмо у седећем положају иако је онај ко чита здрав и прав?

3. Да ли треба затражити благослов од свештеника за читање Светог Писма?

[Grizzly Adams]

1. Да. За њих не може да се служи служба у Цркви, али у личној молитви свакако.

2. Да.

3. Не.

[Sherlock H.]

1. Naravno da mozes. Ljubav ne gleda na to da li je neko krsten, dobar, los... Molitva je u tom slucaju samo prirodna reakcija.

2. Ma mozes da stojis, sedis, letis, nebitno.

3. Ne.

[Фоловер]

4. Шта се све подразумева под хулом на Духа Светога? (ово ми је јако битно)

5. Коју ми књигу препоручујете о анђелима и другим бестелесним силама? Занима ме доста ствари о њиховим особинама, могућностима, стању...

[JESSY]

5. Коју ми књигу препоручујете о анђелима и другим бестелесним силама? Занима ме доста ствари о њиховим особинама, могућностима, стању...

http://www.verujem.org/teologija/dionisije_areopagit_nebeska_jerarhija.htm

[JESSY]

4. Шта се све подразумева под хулом на Духа Светога? (ово ми је јако битно)

https://www.pouke.org/forum/topic/1004-sta-je-hula-na-duha-svetoga/

[Guest о. Агапије]

4. Шта се све подразумева под хулом на Духа Светога? (ово ми је јако битно)

5. Коју ми књигу препоручујете о анђелима и другим бестелесним силама? Занима ме доста ствари о њиховим особинама, могућностима, стању...

4. Веома је то широк појам у Православљу, од личне "увреде" Бога(светогрђе, јерес, псовање итд) преко недоличног понашања којим можеш некога да одвојиш од Бога(ако си поп, вероучитељ или верник) - саблазан, па до скрнављење свога тела, које је храм Духа Светога(тетоваже,пирсинзи, мазохизам...) и живљења у потпуном отуђењу од Бога. Лично сматрам да је ово последње најсуштинскије када је у питању хула на Духа Светога..

5. Прочитај Житије Светог Архистратига Михајла од св. Јустина Ћелијског. Тамо имаш све о анђелима.

[Фоловер]

Хвала оче Агапије, ово под бројем четири ме интересује јер у Светом Писму пише да се хула на Светога Духа неће опростити. Пронашао сам овај текст на сајту Епархије нишке који је написао Свети Теофан Затворник:

А који похули на Духа Светога нема опроштења вавек (Мк.3, 29). Да ли је тешко упасти у такав грех? Уопште није тешко. Ево грехова те врсте: "Велика и безмерна нада на благодат Божију; очајање или ненадање на Божију милост; противречење очигледној и утврђеној истини и одбацивање Православне хришћанске вере. Други томе додају завист према духовним даровима које ближњи добијају од Бога; упоритост у греху и истрајност у злоби; небригу за покајање све до одласка из овог живота" (Правосл. испов. део 3. пит. 38). Ето, колико путева! Пођеш ли којим од њих, биће ти тешко да се вратиш и бићеш одведен до свепогубне пропасти. Противљење истини почиње са малим сумњама, које бивају побуђиване рђавом речју или књигом. Ако се оставе без пажње или лечења, оне ће одвести ка неверју и упорности у њему. До очајања се такође долази неприметно: "Покајаћу се", говоре и настављају да греше. Поступајући тако неколико пута и видевши да покајање не долази, они говоре у себи: "Тако мора да буде! Не можеш против самог себе", и већ се предају греху у пуну власт. Тако скупљају мноштво грехова, а при томе допуштају и мноштво противљења очигледним позивима Божије благодати. Када у таквом стању човек дође до мисли да се покаје, мноштво грехова га дави, а противљење благодати му одузима смелост да припадне Господу. И он решава: Велики је мој грех, да би ми се опростио. То баш и јесте очајање! Чувај се почетка неверја и грехољубља и нећеш упасти у тај бездан.

Извор

Да ли се онима који хуле на Духа Светога неће опростити и да ли су они већ осуђени на вечне муке?

[Guest о. Агапије]

Као што рекох, то је веома широк појам у Православљу, то сведочи и текст који си навео.

Најкраће, лично сматрам : докле год човек живи да самим тим има наду на покајање, а тиме и наду за спасење.

Ништа није толико фатално колико сазнање да ниси волео целог свог живота Онога Који тебе воли више него што те ико може волети. То јесте стање пакла, не и место.

[Милан Меденица :)]

полако риндвор, Суд није пре смрти, сем тога што се свака хула може покајати док си жив.

нема греха који је већи од Бога, ал Бог не допушта таква нечистота да се лепи за човека, зато тако страшно и упозорава.

у неку руку, сви непокајани греси су хула јер су од смрти, за разлику од Духа Светог који је Животворан, ал се зато покајањем, исповешћу и причешћивањем отпуштају греси.

према томе, док год освешћујеш грехе и причешћујеш са благословом исповедника/духовника, немаш бриге.

[Фоловер]

Знам да суд није пре смрти, али нисам се баш добро одразио. Мало је збуњујуће (за мене) било то питање и нисам баш добро успео да мисли пренесем у речи.

[Grizzly Adams]

Моје лично мишљење и искуство у вези бр.4 - хула на Духа Светог је лажно проповедање у Његово име. Када се људи претварају да нешто знају о Богу и Духу, а у ствари не знају ништа већ се претварају и фолирају. Такво пренемагање ћеш видети у многим сектама, пре свега код њихових "проповедника" који су огрезли у лагању да више ни сами не знају шта је истина, али исто тако и код неких "православних" који су "ревни не по разуму" и онда праве немир и раскол у Цркви. Ако си смирен и гледаш своја посла за то не треба да се бринеш јер таj грех не може да се почини "случајно".

Што се анђела тиче о томе знамо врло мало и вероватно нећеш наћи "задовољавајуће" објашњење у књигама. И светитељи су о њима знали тек по нешто.

[Милош*]

Па јел суицид хула на Духа Светог?Нешто се о томе најманје пише.

[Јанко]

Мислим да је старац Тадеј рекао на једном месту да ће се опростити сваки грех осим греха непокајања. Дакле-колико год грешио, ако постанеш свестан греха (Милан то исто рече-ако га освешћујеш) и покајеш се и вратиш Христу, опростиће ти се. Хула на Духа Светога је-суштински-потпуно одвраћење од Извора Живота и утврђење у стању огреховљености. Када коначно у души завлада опредељење према Богу-"не требаш ми".

Дакле, није ствар типа: једном си урадио то и то, а пошто је то хула на Светога Духа НИКАД ти се неће опростити. Никако. Кајеш се? Разумео си? Врати ми се, жељно те чекам...

[Милан Меденица :)]

да, најкраће речено - обитавање у смрти (греху) је хула на живот.