Венчања, свадбе

[kordun]

Са ограниченим бројем људи, прави пријатељи и рођаци, а не оне које видим у животу 2 пута. Венчаница кремасто бела до колена и велики вео (хоћу венчаницу за мој укус) . Огроман простор за играње, неокошена ливада испред неке старе сеоске куће окружена пропланцима и воћњацима са љуљашкама за дечурлију...а стара црква онако на осунчаном травнатом пропланку изнад и у недоглед богати виногради да се виде сво време весеља. Има пуно тога још, али ово је основа.

vrlo skromno,a skromnost je opet ženstvena

[Караконџула]

Takvi me pojedinci uopšte ne interesuju . Kakav mi je to rođak kojeg u životu nisam vidio očima ?! Veći mi je rođak neki dobar prijatelj nego neko takav . Svaka čast svakome , ali jednostavno prema ljudima koje ne poznajem dovoljno dobro ne mogu osjećati isto ono što osjećam prema ljudima s kojima se znam "u dušu" . 

 

Negdje sam baš čitao nekakav tekst , doduše uglavnom posveće zbog onih koji imaju ogroman broj prijatelja na fejsu . Kažu naučnici da prosječan čovjek može imati najviše 150 prijatelja (tj. onih osoba s kojima je u konstantnom "dodiru") to je nekakav maksimum , kakvih 500-600 ljudi , kakvi bakrači . Mislim da današnji mladenci (odnosno više njihovi roditelji) na svoje svadbe pozivaju što više naroda da bi se kasnije mogle raspredati priče o tome koliko je na nečijoj svadbi bilo ljudi , ocjenjujući tako nečije poštenje i/li bogatstvo . Tipa : "Ma kakav je on domaćin , samo 300 ljudi mu bilo na svadbi . Ja kad sam mog Janka ženio bilo 700 ljudi - minimum ." 

To mi je odvratno . 

[kordun]

Neka ljudi,lijepo je kada mnogo ljudi se skupi oko nekog lijepog događaja,ne treba sada svakom brojati zube...

[Тања1]

...без коверти и читања, и поклона, довољан је топао и искрен осмех на лицу.

[kordun]

Te koverte su zlo! odvratan običaj,vrednije je neko od srca i radosti da ti dođe na svadbu,nego da se ucjenjuje kovertom,te koverte ljudima prave opterećenje,bolestan i licemjeran  običaj...

[Саша од Москве]

E ako bude moje svadbe, čak i sa najbližima - a to su braća i sestre naših roditelja sa porodicama - to će da bude 100 ljudi minimum, znam samo da to NIKAKO neće biti na brzinu, još se sećam sestrine svadbe, a ona mukica, ništa joj nije bilo kako je zamišljala, zato i ne zamišljam - neću da se nerviram oko toga - hoću da budem srećna tada

[Милан Ракић]

Једном сам "одговарао" на сличну тему, али обзиром да благоизволењем форумских власти више не постоји тзв. "брза претрага", кад ме већ "вучете за језик" да опишем још једаред своју "Ивкову" свадбу...

 

Елем, жена и ја смо се венчали 10. октобра оне године када смо "победили" НАТО, прво у локалном храму (што је тада било неуобичајено-локални матичар је негодовао, јер смо "отишли" преко реда), а напослетку у матичном уреду смо се "регистровали". Пошто нас је победа много "коштала" и пошто су била времена таква кава су била, нити ми као младенци, нити наши стари-углавном, нико није помињао традиционалну свадбу, а што је нама и одговарало, пошто баш и нисмо за такве домјенке били расположени... Међутим, утицај окружења је јачи него што мислите...

 

Још се нисмо ни скрасили у престоном граду, кад уочи Аранђеловдана, само месец и по дана од нашег венчања (некако у ова доба), зову нас њени родитељи који су одлучили да се позајме, тј. да позајме новац и да организују тзв. девојачку свадбу, у фолклору нашег народа у Мачви, а верујем и шире-познату као "Купљење дара"...

 

"Та где ће бити да кћер оде из куће без дара!?", Те ово, оно, углавном, након нашег скромног венчања (које нам је понављам-импоновало, и мислили смо да смо са тиме "завршили")-не лези враже!... Зове старац-опет свадба... Срећом, НАТО-вци нам беху тада "пореметили" климу (уосталом како је и сада  ), углавном, беше то једна мање-више пријатна - времена што се тиче пролећна вечер, а усред новембра месеца, а све под шатром, тамбурашима и љубљењем са једно 300/400 људи... Ајд` нека, рекосмо сами себи када се све завршило...

 

Међутим, заборавили смо фактор "младожењиних родитеља"!

 

На лето следеће године, већ нам се дете било родило, дођосмо ми у моје мачванско село на годишњи одмор и ту нас дочека "заповедни глас" моје мајке која нам је "преузела" бебу и буквално "наредила" да се вратимо у престоницу, додуше дала новац и рекла да одемо да се поновимо за свадбу... Никаква питања о "природи" свадбе нису долазила у обзир, углавном, у најбољој традицији лудила нашег народа, када што би рекли-нема `леба да се једе`, моја ти је мати спремила `иљадарку марака тадашњих са намером да "обуче" сина и снаху, е да би просвадбовали...

 

На наше здраворазумске примедбе да је много то новца "утуцати", да није примерено обзиром да смо се већ венчали и добили дете-одговор је био да мајка једном жени сина, а успут ће бити организовано и крштење унучета... Како год, да не би расплињавали причу, свађали се или нешто горе, углавном, поступили смо према очекивањима и обукли се "к`о за свадбу" И заиста, без да нас је неко питао, уочи Светог пророка Илије, у локалном хотелу, тога дана глумисмо младенце...  Заправо, тога јутра крстисмо нашег првенца, а касније смо "као" свадбовали... Мојој жени не бијаше "право", ал` шта је ту је! Дошло пар стотина гостију, у ствари нешто мало мање од "тма"- када се сабере ручак и вечера и капацитети хотела, а неке видех само тада и ко зна када.

 

К`о што рекох, жена се била "умусила" што мора опет да глуми младу, а мени после по` киле ракије, бејаше већ свеједно...

 

Тако да, ако се већ неко на форуму бави летописањем, нек` запише да су се раби Божији, Љупка и Милан Ракић, "женили и удавали" три пута, што је мислим, својеврсни преседан код нас...

 

П.С.

Да не заборавим, пре венчања, по свим правилима је било организовано и верење, тј. веридба, тако да ако се веридба "урачуна" то показује да је симбоилични чин наше брачне заједнице "оверен" чак четири пута... Четири пута сулудог бацања пара... А са друге стране-требаш и удовољити родитељима... На концу, то и мене у будућности, ако Бог да чека!

[Mironosica]

On + Ja

Kumovi

Pop

crkveni hor

 

 

p.s. kako je lepo maštati

[Тања1]

Позната је ствар да су у затвореним просторијама деца прави мали мученици на свадбама кад неког ко се урока погоди песма плитак поток а вода дубока...
 

Хоћу да ми на весељу певају и играју и деца...то ми је некако увек ужасно да деца на свадби не морају да присуствују него да  седе цео дан у играоници неког ресторана или да их чува бебиситерка да не би то неког нервирало...За малу децу јесте оптрећење да слушају ону галаму и буку, параду кича и пијанства, али не капирам зашто се свадбе не могу прилагодити деци?...да и њима буде леп доживљај, и стварно су украси свадби.

Мени се ова тема много свидела

[R.Žiskar]

Ја сам планирао да будем одсутан на својој свадби.

Кажу - не може.

[Милан Ракић]

Хоћу да ми на весељу певају и играју и деца...то ми је некако увек ужасно да деца на свадби не морају да присуствују него да  седе цео дан у играоници неког ресторана или да их чува бебиситерка да не би то неког нервирало...За малу децу јесте оптрећење да слушају ону галаму и буку, али не капирам зашто се свадбе не могу прилагодити деци...да и њима буде леп доживљај, и стварно су украси свадби.

 

Мени се ова тема много свидела

То можда код тебе "у Данске"...

 

Ретке слике које носим из детињства су управо везане за свадбе мојих ујака нпр. где се сећам како сам са својим исписницима тадашњим шврљао по дворишту и "цвољао" сокове... И увек сам "призивао" свадбе, јер су се тада газирани сокови могли пити у недоглед...

[Тања1]

То можда код тебе "у Данске"...

 

Ретке слике које носим из детињства су управо везане за свадбе мојих ујака нпр. где се сећам како сам са својим исписницима тадашњим шврљао по дворишту и "цвољао" сокове... И увек сам "призивао" свадбе, јер су се тада газирани сокови могли пити у недоглед...

Шта можда код мене у Данске? Ја говорим о свадбама у Србији и Црној Гори.

[Милан Ракић]

Шта можда код мене у Данске? Ја говорим о свадбама у Србији и Црној Гори.

Па д` извинеш, али први пута "чујем" за играоницу "спрам" свадбе... Можда и грешим.. Ко ће га знати... Ја сам ипак човек из "оног" времена...

[Volim_Sina_Bozjeg]

tri puta me vraćate na temu zbog vaše prepiske

[Srdjan Kotur]

E ako bude moje svadbe, čak i sa najbližima - a to su braća i sestre naših roditelja sa porodicama - to će da bude 100 ljudi minimum, znam samo da to NIKAKO neće biti na brzinu, još se sećam sestrine svadbe, a ona mukica, ništa joj nije bilo kako je zamišljala, zato i ne zamišljam - neću da se nerviram oko toga - hoću da budem srećna tada

Mogli bi nešto dogovoriti pod uslovom da oboje nosimo duboke starke na svadbi. To je moj uslov