Неке мисли о идентитету епископа...

[Balthasar]

Не знам одакле ти такав закључак. Па зар нисам на последњем предавању (ЖРУ диван) говорио о односном карактеру служби у Цркви?

Знам, зато ме и чуди што не разумеш у којој је мери ова тема еклисиолошка а не пастирска.

[Александар Милојков]

Ја говорим о ономе што имамо у реалности, а и у теолошким студијама, зато сам и поменуо идеализовану онтологију, у већини случајева идеолошки и романтичарски кенотичку и аскетску...

Изволи, таква реалност ти је одличан амбијент за кеносис, о којем толико говориш. Суштина аскетског етоса је да борбу са с злом са другог пренесеш на себе. Да успеш да волиш "најгори шљам" - е онда си се заиста испразнио (=кеносиси) и на путу си да постанеш светитељ.

[Balthasar]

Тачно тако. И докле год му заједница даје тај идентитет он ЈЕСТЕ епископ. Не знам шта је ту спорно?

Значи пасивност у животу заједнице је ок по теби...

Питање епископске кенозе је суштински еклисиолошко питање и питање идентитета је се ради управо о томе, о узајамном односу из кога епископ црпи идентитет а не о пасивном упијању љубави верника...

[Александар Милојков]

Значи пасивност у животу заједнице је ок по теби...

Ма каква пасивност, о чему ти говориш? Шта је по теби активност? Упирање прстом у грешника? Осуђивање? Ја аскезу схватам као борбу са властитим слабостима и љубав према другима без обзира на њихове врлине и мане. Волети некога није пасивност. Упирање прстом у грешника, по мом мишљењу, није хришћански етос.

"Љубите непријатеље своје. Благосиљајте оне који вас гоне..." О каквој пасивности ти говориш, заиста ми није јасно?

[Balthasar]

Изволи, таква реалност ти је одличан амбијент за кеносис, о којем толико говориш. Суштина аскетског етоса је да борбу са с злом са другог пренесеш на себе. Да успеш да волиш "најгори шљам" - е онда си се заиста испразнио (=кеносиси) и на путу си да постанеш светитељ.

Па ја о томе причам све време, али у личности епископа ког тако волимо да китимо есхатологијом без тога што си управо рекао а та и таква есхатологија мора да одведе у идолошку онтологију.

Дати есхатологији назад оно што јој припада, кенозу, и избећи романтичарску есхатологију епископске службе.

Као што и сам рече, погледај владику Давида па ћеш разумети о чему причам.

[Лазар Нешић]

Полако, видеће ускоро и сами шта ће се дешавати, Артемије је само почетак.

Чекајте само да се и неки друге иконице сете да су вечне и непроменљиве иконе Христове, без обзира на понашање и аскетику, па ћемо имати пар Аретмија.

Мислим да Аца, Балтазар и ја делимо исту причу и да немамо проблема са једностраностима. Али их имају ауторитети на које се позивамо.

И то видим као добру ствар, јер теологија је жива и треба да напредује.

Ученици и требају да надмаше учитеље.

Ја немам шта да додам, а и видим да неће имати смисла.

Живи били!

[Александар Милојков]

@@Balthasar,

Не "китимо" само епископа есхатолошким идентитетом, већ све нас. Црква (све службе у њој) су икона есхатона. Што се тиче кенозе, ја не волим да се бавим туђом кенозом. Борим се да разумем себе као највећег грешника. А да постоје лицемери то је евидентно. То су људи којима се све завршава на причи. Али, то ваљда тако мора да буде. Не волим да о томе дискутујем јер се такве приче лако претворе у осуђивање и оговарање.

Кеносис је нешто што се тиче сваког од нас - и зато се морамо бавити властитим кеносисом. Друге треба само да волимо и да им не намећемо никакве услове. Ја то тако схватам.

[Balthasar]

Поштујем и завршавам овај дијалог јер је изгубио сваки смисао и потпуно се удаљио од изворне идеје...

[Ведран]

добра дебата.....

[Balthasar]

Била је добра али се нажалост претворила у оно што нисам желео...

[Ведран]

Била је добра али се нажалост претворила у оно што нисам желео...

дискусија је била на ниво, са уважавањем суговорника и што се односи бар до мене, ја сам ухватио неке нове димензије проблема, који си отворио пред нама и то је за похвалу.

[Balthasar]

За мене је завршена само из једног разлога а то је јер сам остао несхваћен...

Само један човек је разумео моју мисао, Лазар Нешић...

[Ведран]

За мене је завршена само из једног разлога а то је јер сам остао несхваћен...

Само један човек је разумео моју мисао, Лазар Нешић...

није само Лазар, буди сигуран

[Александар Милојков]

@@Balthasar,

Брате, надам се да те нисам повредио? Комплексна су ово питања, тако да и није чудо да се без живог дијалога само кроз писање не разумемо. Оно што сам ја хтео да кажем јесте: етика, сама по себи, скуп моралних особина, како год, не даје епископу идентитет епископа. Свакако, постоје канонски прописи везано за то (за хиротонисање). Тиме сам хтео да укажем на опасност разбијања Цркве услед гледања на кеносис другог. Наравно, никако нисам хтео да кажем како је кеносис небитан, како је подвиг небитан. Ипак, идентитет неке службе је сасвим нешто друго. Многи Оци су писали на ту тему. Погледајте , рецимо, тумачење Свете Литургије код Кавасиле. Он тврди да служитељ (епископ, свештеник) својом недостојношћу не може угрозити благодатно дејство Цркве (Светих Тајни) - из простог разлога јер, како каже Свети Отац, то "није његово". Зато и тврдим да је питање понашања неког у Цркви (па и епископа), пастирско питање. Свакако, о њему треба говорити јер је од великог значаја за само јединство Цркве.

Идентитет једне службе у Цркви, било она епископска, свештеничка, ђаконска или лаичка даје однос са осталим службама. Наиме - Евхаристија, у њој се утемељује поменути идентитет. Све док је у том јединству са својом паством и са другим епископима (=Сабором), епископ јесте епископ, без обзира на своје евентуалне недостатке (зар није Јевсевије Никомидијски, аријанац, крстио цара Константина?). У противном, ризикујемо да некога лишавамо црквеног идентитета увек када нам се учини да "није по мери", да се "слабо подвизава". А да пастирска брига и, како Балтазар рече, кеносис треба да постоји - треба. Али, Црква постоји и онда када од стране неких такав кеносис, на дуже или краће време, одсуствује ("Носите бремена један другоме..."). Баш се тада треба смирити и чувати јединство Цркве.

[Balthasar]

@@Александар Милојков,

Ма ниси ме повредио бре, Боже сачувај. Ја сам убеђен да ми говоримо о истој ствари само је тема таква је тешко на овај начин, као што и сам кажеш.

Опрости ти ако сам ја тебе увредио или повредио, превише сам млад и мало знам али ето, са том сићом ја кубурим некако и трудим се колико могу .smesko.