Проблеми савременог доба- Владика Давид крушевачки (аудио & видео)

[Макрина]

Још кад би им увео прави манастирски типик, пун круг богослужења, и остало што подразумева обичан (дакле, не ништа посебно) манастирски живот, мислим да би заувек завршили са позивањем на "православље", "оце" и слично. Брзо би затражили тајм-аут!

У Србији има 3 манастира где се поштује типик живљења и типик богослужбени, а у осталим је како коме падне на памет, од прилике до прилике, али они су први спремни да пљују друге и прозивају. Е, па неке пљују сад на Предање који им владика Давид даје.

Још ми је смешна она монахиња која на почетку каже да јој је "предуга Литургија".

Лазаре,који су то манастири?

Да нису Суково,Дечани...

Ја сам први пут у Студеници видела чин Панагије.Заиста све бива у Богу и благодарењу Њему.

[Лазар Нешић]

Лазаре,који су то манастири?

Да нису Суково,Дечани...

Ја сам први пут у Студеници видела чин Панагије.Заиста све бива у Богу и благодарењу Њему.

Да, Суково, Дечани и Ковиљ.

И Хиландар, али он је на Светој Гори, наравно.

Има још манастира који праве покушаје истог, али не успоевају из разних разлога: мало монаха, несавесно братство, навика, немоћ, незнање, и штошта.

Иначе, држати пун Типик је веома тешко.

Пошто највише времена проводим у Хиландару, гледам како изнутра они покушавају да прате Типик и успевају у томе, али је цена дебела. Ја се распаднем већ после четвртог дана, иако наравно они не траже од гостију, нити појаца, да прате исто.

Сад за Божић сам буквално пао с ногу, прсо, разболео се и лежао три дана у кревету.

Али ето, хиландарци и остали (који стварно држе ствари како треба или се макар труде) никога не прозивају за мањак православља.

[Макрина]

Веровали или не,у манастиру Лелић,има један искушеник,кад год дођемо,он је за певницом и чита,али понављам,стално ако није у Цркви он је онда у продавници манастирској.Значи,чита богослужбене књиге,часове,све...невероватно.У Лелићу се иначе служи сваки дан Литиргија,нема монаштва али постоји нека ревност у том богослужбеном карактеру.

[Макрина]

Да, Суково, Дечани и Ковиљ.

И Хиландар, али он је на Светој Гори, наравно.

Има још манастира који праве покушаје истог, али не успоевају из разних разлога: мало монаха, несавесно братство, навика, немоћ, незнање, и штошта.

Иначе, држати пун Типик је веома тешко.

Пошто највише времена проводим у Хиландару, гледам како изнутра они покушавају да прате Типик и успевају у томе, али је цена дебела. Ја се распаднем већ после четвртог дана, иако наравно они не траже од гостију, нити појаца, да прате исто.

Сад за Божић сам буквално пао с ногу, прсо, разболео се и лежао три дана у кревету.

Али ето, хиландарци и остали (који стварно држе ствари како треба или се макар труде) никога не прозивају за мањак православља.

Понекад је и проблем да нешто спроведеш због народа.Ми сваке године служимо Пасхално Јутрење у поноћ,па онда Литургија ујутру,није исправно,али нисмо могли другачије,зато што смо једне године саставили Јутрење и Литургију,завршили око 3:30 и онда отишли у трпезарију да се послужимо,спремили смо храни и јаја и тако...било прелепо,међутим,народ се побуни,они дошли ујутру,нема Литургије и настао хаос а било нас доста у Цркви,пуна црква али изгледа да нас нису озбиљно схватили сви,поготово старе баке и онда било искушење.Од тада,колико год волели,ми несмемо више онако исправно,неко смо направили компромис...шта да се ради...али тамо где се може,манастири,нпр,ту нема приче,што више богослужења,само молитва.

[Макрина]

Пријатељ мога супруга каже да је Владика Давид увео свештеницима,било село било град,јутрење и вечерње,заправо препоручио.

То је права ствар,од тога боље нема.

Подсетићу,лепо је читати велике старце и позивати се на њих али исти ти старци,нпр.старац Харалампије,није хтео уопште да узима под своје старчество свештенике који нису служили јутрење и вечерње.То је био"минимум" који је тражио као залог доброг расуђивања и озбиљности живота.

Дај Боже да сви дођемо памети,поготово клир,почевши од моје куће.

Амин.Боже дај.

[feeble]

Пријатељ мога супруга каже да је Владика Давид увео свештеницима,било село било град,јутрење и вечерње,заправо препоручио.

То је права ствар,од тога боље нема.

Подсетићу,лепо је читати велике старце и позивати се на њих али исти ти старци,нпр.старац Харалампије,није хтео уопште да узима под своје старчество свештенике који нису служили јутрење и вечерње.То је био"минимум" који је тражио као залог доброг расуђивања и озбиљности живота.

Дај Боже да сви дођемо памети,поготово клир,почевши од моје куће.

Амин.Боже дај.

Код нас у селу има јутрење и вечерње, само што дође 2-3 људи

[Andre Williams]

Код нас у селу има јутрење и вечерње, само што дође 2-3 људи

биће их више, ако не пре оно кад удари нека тешка година (мислим, тежа од ових snoozer_11 )

[Макрина]

Код нас у селу има јутрење и вечерње, само што дође 2-3 људи

Ништа ми не причај,код нас само вечерња и то смо супруг и ја сами,годинама...баш ме ухвати понекад депресија.Неће да дођу ни хришћани на службу а камоли народ који не иде у Цркву,леност,леност-колективна.

[Ромејац]

Понекад је и проблем да нешто спроведеш због народа.Ми сваке године служимо Пасхално Јутрење у поноћ,па онда Литургија ујутру,није исправно,али нисмо могли другачије,зато што смо једне године саставили Јутрење и Литургију,завршили око 3:30 и онда отишли у трпезарију да се послужимо,спремили смо храни и јаја и тако...било прелепо,међутим,народ се побуни,они дошли ујутру,нема Литургије и настао хаос а било нас доста у Цркви,пуна црква али изгледа да нас нису озбиљно схватили сви,поготово старе баке и онда било искушење.Од тада,колико год волели,ми несмемо више онако исправно,неко смо направили компромис...шта да се ради...али тамо где се може,манастири,нпр,ту нема приче,што више богослужења,само молитва.

Код нас Пасхално Јутрење служи се после поноћи и одмах након тога Литургија. И као што кажеш заврши се око 3:30. Свештеници се поделе (имамо више парохије на једној цркви) па једни служе Литургију након Пасхалног Јутрења, а други ујутру (могу мислити шта би било да ујутру нема Литургије). Иначе много је лепша поноћна Литургија (бар мени). У току Јутрења они који су дошли само ради литије кроз центар града, оду па у цркви буде мир (нема шушкања, разговарања. шеткања да се вас сви виде и осталог). Иначе најлепши део је када се зачује глас:

Са страхом Божијим приступите...

[Макрина]

Кад има више свештеника,може,али овако на селу....тешкооо

[Лазар Нешић]

Ништа ми не причај,код нас само вечерња и то смо супруг и ја сами,годинама...баш ме ухвати понекад депресија.Неће да дођу ни хришћани на службу а камоли народ који не иде у Цркву,леност,леност-колективна.

Лесковац (са околином) има 160.000 људи и једну цркву у коју на вечерњу дође 4-5 људи, рачунајући попа и певницу.

Исто годинама, деценијама мислим.

На литургијама буде мало више, до 50 људи.

Нећу да причам колико сам виђао по Грчкој (на пример) да долазе људи, и то радним данима, срамота ме од нас самих.

Био сам: Италија, Француска, Немачка, САД и видео како живе и римокатоличке парохије. Свиђало се то неком или не, њихове цркве су увече пуне, негде су биле и препуне. За велике европске и америчке градове то и можда није нешто посебно, али бар они који иду, иду редовно и није их мало.

Наравно, мислим да из дана у дан има све бољег свештенства у СПЦ и да су они нада Цркве у Србији, као и да ће управо ти попови бити подстрек људима да крену редовно на богослужења, колико животне прилике допуштају.

Негде се то већ и дешава, али се о томе мало зна.

Можда треба да ћутим, али има попова светитеља, кад вам кажем, али они нису углавном у Бг или по већим градовима, већ на селима. И да, не разбацују се својом духовношћу, православношћу, саборима, оцима, правилима и канонима. Тако да, кад дође да се покаже вера на делу они показују, а не "напуштају литургије".

Тај који из протеста (према било чему) напусти цркву у сред Литургије, ремети службу хистеричним певањем небогослужбених песама, има проблема са паклом. Ту му позивање на "одлуке сабора" не помаже много, то га неће излечити. Има људи који су с обема ногама у деветом Дантеовом кругу, али који то не виде, штавише прија им.

Њима је онда од Литургије и молитве мука и тешко, почињу да се зноје и кукају, да шкргуђу зубима на све око себе...

[Макрина]

Све си добро рекао,нема шта.Имала сам ту прилику и част да упознам дивне свештенике.Светлост свету.Скоро сам се обрадовала речима једнога,младог,тек рукоположеног свештеника,рекао је:

"Страх ме обузима сваки дан,јер сам свестан да сам одговоран пред Богом за своје парохијане,бринем се за њих...како ћемо,шта ћемо..."

То је рекао млад човек од 25 година.

Слава Богу.

[JESSY]

Све си добро рекао,нема шта.Имала сам ту прилику и част да упознам дивне свештенике.Светлост свету.Скоро сам се обрадовала речима једнога,младог,тек рукоположеног свештеника,рекао је:

"Страх ме обузима сваки дан,јер сам свестан да сам одговоран пред Богом за своје парохијане,бринем се за њих...како ћемо,шта ћемо..."

То је рекао млад човек од 25 година.

Слава Богу.

е, да их је више....

[Макрина]

е, да их је више....

Биће,даће Бог,само морамо да радимо на себи.

[Презвитер Саша]

Текст беседе владике Давида тренутно је код њега на ауторизацији. Јуче сам од о. Ивана добио текст али је фалило неких 25 минута које сам успео до синоћ да скинем и убацим у текст. Владика сад то ишчитава и биће ускоро на сајту Епархије крушевачке (мало стрпљења).

Видећемо да ова беседа изађе и као мала књижица из разлога што је ово једини пример (поред владике Атанасија Ј.) да се неко срцем посветио овој проблематици и очински кренуо да саветује и спашава што се спасти може. Они пљувачи са novinar.de

кренули су да га пљују. Лично мислим да сваки онај кога они "пљују" треба да је поносан јер је на правом путу (владика Атанасије, Иринеј, Амфилохије, Давид.... све сами богословски горостаси).

Хвала оцу Ивану и осталој господи хришћанској на труду да се ова беседа претвори у текст.