Мој проблем са атеизмом.

[Grizzly Adams]

Једно је бити одушевљен нечим и онда причати о томе на сав глас, на пример научник који је занесен својом теоријом и не може да престане да прича о њој. То је једна радост живота, у суштини велика љубав према животу и свету. И то можеш да видиш код атеиста и верника подједнако. Ено како Карл Саган или Исак Асимов говоре о науци и Космосу... Има пуно сличности са оним како су писали св. Јустин Ћелијски или св. Серафим Саровски. Једна радост, одушевљење, оптимизам. Ја сам од атеисте постао верник, али то ми је остала једна ствар која је остала иста. И рекао би да је то главна ствар, јер и Писмо каже - Љубав народе. Ако љубави немаш, ништа си.

Са друге стране имаш људе, опет са обе стране, који су све нешто намргођени, негативни. Видиш кад прича да је неприродно напет, мучи се, нема радости... Прво би ту издвојио ове наше наводне "зилоте" и ултра-традиционал-национал-креационал-вернике, али ни неки атеисти не заостају за њима. Или најцрњи пример онај несрећник Мирољуб Петровић... Па њему се на лицу види колико је човек несрећан и измучен, ма колико увежбао глуму.

Ко се не радује тај не живи.

[antics]

Ко се не радује тај не живи.

Почели сте, браћо, да се антологијски изражавате на овој теми. Ми лајк.

[DYNABLASTER]

Ricard Dawkins

.smeha. .smeha. .smeha. .smeha.

stvarno im ovo poredjenje kvantiteta i kvaliteta nije trebalo, pazi kad je cak i vizuelno Biblija mamara, a one sarene ustogljene ufitiljene knjizice k'o neko smetje, sto k'o?! hahahaha 0110_hahaha

[sqny]

Ricard Dawkins

Ti bi Grišo baš imao koristi od malo čitanja Dokinsa... Imaš na netu njegova izdanja na srpskom. Predlažem ti da uzmeš da pročitaš 'Najveću Predstavu' za početak

Sent from my GT-I9001 using Tapatalk 2

[drvce]

Међутим шта бива са науком када почну да се дешавају беспоредци , нелогичности, незаконитости итд.

Onda imamo onaj 1. (Fridmanov) multiverzum, jedan ogroman univerzum sa delovima u kojima vaze nesto razliciti zakoni (i nauke koji opisuju te zakone). Ti delovi su velicine ovog nam univerzuma koji mozemo da posmatramo, sto ce reci neshvatljivo veliki!

Garantuju mnogi naucnici koji nisu zapazili nikakvo neocekivano ponasanje materije (koje bi odalo neke druge zakone) u udaljenim delovima svemira. Takodje, mozemo da kazemo da je jedan (isti) univerzum onaj u kome su "законитости и поредци истоветни".

Ко гарантује да су законитости и поредци истоветни унутар једног универзума ?

Ми смо само делић универзума , као једно село са својим локалним обичајима, ми не знамо шта је у неком велеграду удаљеном хиљадама километара и какви су обичаји.

Можда су исти, можда слични , а можда су потпуно различити.

[drvce]

Бинг бенг је небитан у причи. Право је питање зашто постоји нешто, а не ништа.

Религија је поглед на свет из перспективе изван њега самог, из угла Творца (хипотетичког или не, свеједно).

Хришћанска вера је љубав према животу. Ништа више и ништа мање. Читалац да обрати пажњу и прочита неколико пута.

Hajdeger se ne slaze sa vama:

http://www.closertotruth.com/video-profile/Explaining-Existence-Hubert-Dreyfus-/481

[Млађони]

Ima i onaj drugi sto je bio ovde na forumu Sizif

.

On mi isto deluje ko ok lik

[Млађони]

Nego, da rezimiramo, religija se ipak bavi ovim "spoljnim" svetom a ne samo "unutrašnjim" ?

Recimo da se religija bavi smislom spoljeg sveta, dok se nauka bavi osobinama.

[Млађони]

Hajdeger se ne slaze sa vama:

http://www.closertot...rt-Dreyfus-/481

Ne zaboravi da su sve te teme ravne spekulaciji koliko i religiozna tvrdnja da ne postoji Bog. Ima naucnika koji impliciraju upravo suprotno (iz iste oblasti ne govorimo o sarlatanima)

Inace dodatno pitanje da iznesem:

Da li je atom svestan? Posto se ponasa drugacije kada ga posmatramo i kada ga ne posmatramo koje je drugo objasnjenje za njegovom ponasanje osim da na neki nacin zna kada ga posmatramo a kada ne? Pretpsotavljam da pukim posmatranjem ne vrsimo nikakav direktan uticaj na njega ipak atom nekako odluci da li ce se ponasati kao cestica ili kao talas.

Pritom ne tvrdim da je svestan samo pitam za tudja misljenja. I naravno pod svest uzimam najsiru mogucu metafizicku nematerijalisticku definiciju.

[Млађони]

Hajdeger se ne slaze sa vama:

http://www.closertot...rt-Dreyfus-/481

odlican sajt!!!

[Grizzly Adams]

Da li je atom svestan? Posto se ponasa drugacije kada ga posmatramo i kada ga ne posmatramo koje je drugo objasnjenje za njegovom ponasanje osim da na neki nacin zna kada ga posmatramo a kada ne?

То је само доказ да је женског рода...

[Juan Valdez]

Da li je atom svestan? Posto se ponasa drugacije kada ga posmatramo i kada ga ne posmatramo koje je drugo objasnjenje za njegovom ponasanje osim da na neki nacin zna kada ga posmatramo a kada ne? Pretpsotavljam da pukim posmatranjem ne vrsimo nikakav direktan uticaj na njega ipak atom nekako odluci da li ce se ponasati kao cestica ili kao talas.

Pritom ne tvrdim da je svestan samo pitam za tudja misljenja. I naravno pod svest uzimam najsiru mogucu metafizicku nematerijalisticku definiciju.

Имаш једно могуће решење проблема у оном тексту о мултиверзумима кога сам поставио.

Kvantna fizika, revolucionarna teorija mikrosveta razvijena u prvim decenijama 20. veka objasnila je ponašanje molekula, atoma i elementarnih čestica koje nije saglasno sa klasičnom Njutnovom fizikom, ali ni sa svim našim svakodnevnim iskustvom i intuicijom. Uprkos očiglednim uspesima ove teorije (bez koje bi i čitanje i pisanje ovog teksta, na primer, bili nemogući) i dalje traje dosta žustra debata oko toga šta ona zapravo znači.

Kvantna teorija specifikuje stanje nekog fizičkog sistema ne kroz klasične veličine, poput položaja i brzina čestice, već kroz matematički objekt nazvan talasna funkcija. Prema slavnoj Šredingerovoj jednačini, ovo stanje evoluira sa vremenom na način koji matematičari nazivaju unitarnim, što grubo govoreći znači da se vektor koji označava talasnu funkciju rotira oko koordinatnog početka u jednom apstraktnom vektorskom prostoru nazvanom Hilbertovim prostorom. Iako se kvantna mehanika često opisuje kao slučajna i neodređena, talasna funkcija se menja na potpuno predvidljiv, deterministički način, baš kao i u klasičnoj fizici. Nema ničeg slučajnog ili neodređenog u vezi sa talasnom funkcijom.

Nezgodan trenutak je, međutim, kako povezati talasnu funkciju sa onim što posmatramo u eksperimentima. Mnoge sasvim legitimne talasne funkcije odgovaraju neintuitivnim i bizarnim situacijama – najpoznatiji primer je misaoni eksperiment sa Šredingerovom mačkom (Slika 7) gde nam talasna funkcija govori kako je mačka istovremeno i živa i mrtva u stanju koje fizičari nazivaju

superpozicijom

.

Nils Bor i njegovi učenici razvili su tokom 1920-tih i 30-tih godina ideju da se takve bizarnosti otklanjaju postuliranjem “kolapsa” talasne funkcije u neko definitivno klasično stanje kad god neko

posmatra

pojavu ili eksperiment. Ovo svakako pomaže da se objasne posmatranja (ko god posmatra, uvek će videti mačku ili kao živu ili kao mrtvu), ali istovremeno pretvara elegantnu, unitarnu, determinističku teoriju u ružnu, kabastu, neunitarnu, indeterminističku verziju. Ovo gledište (pojednostavljeno govoreći), dobilo je naziv “Kopenhagenška interpretacija” kvantne mehanike.

Tokom proteklih decenija pojavile su se mnoge alternative ovom gledištu (koje je i dalje, nažalost, dominantno u udžbenicima), a najveću popularnost je stekla ona koju je razvio 1957. godine prinstonski postdiplomac Hju Everet, koji je pokazao da je postuliranje kolapsa talasne funkcije zapravo nepotrebno. “Čista” kvantna teorija ne sadrži, zapravo nikakve kontradikcije, i mi treba da prihvatimo bizarni zaključak eksperimenta sa Šredingerovom mačkom! Iako kvantna teorija predviđa da se jedna klasična realnost zapravo cepa u superpozicije mnogo takvih realnosti, posmatrači subjektivno opažaju ovo cepanje samo kao malu slučajnost i neodređenost, sa verovatnoćama koje su u skladu sa onima iz starog postulata o kolapsu. Ova superpozicija klasičnih svetova predstavlja kvantni, ili Everetov, multiverzum.

Za razliku od Fridmanovog ili Lindeovog multiverzuma koji se nalaze bezmerno daleko, Everetov multiverzum je baš ovde, svuda oko nas. Šredingerova mačka je živa u jednom univerzumu, mrtva u drugom; to su dva majušna segmenta čitavog multiverzuma. Iz “ptičje perspektive”, neka inteligencija koja bi bila u stanju da sagleda materijalni svet “spolja” videla bi Everetov multiverzum kao neobično jednostavan: postoji samo jedna univerzalna talasna funkcija čitavog svemira, i ona evoluira glatko i deterministički – to je sve! Ona u sebi sadrži ogroman broj paralelnih klasičnih istorija, koje se stalno cepaju, ali i stapaju, kao i jedan broj potpuno kvantnih fenomena koji nemaju nikakav klasični opis.

Iz naše “žablje” perspektive, mi opažamo samo majušni delić ukupne realnosti (kao i kod drugih multiverzuma). Druge delove Everetovog multiverzuma (one u kojima smo napravili drugačije izbore, ili kod kojih je Šredingerova mačka u onom drugom stanju od ovog koje vidimo) ne vidimo zbog procesa koji se naziva dekoherencija – koji, pojednostavljeno, imitira kolaps talasne funkcije ali očuvava unitarnost i druge poželjne osobine.

Kadgod posmatrači imaju neki izbor, recimo “nastaviti sa čitanjem ovog teksta” ili “prekinuti čitanje ovog teksta”, kvantni efekti u mozgu posmatrača vode do superpozicije ishoda; iz ptičje perspektive, akt odluke čini da se osoba deli u višestruke kopije: kopiju koja nastavlja da čita i onu koja to ne čini. Iz žablje perspektive, međutim, svaki od ovih dvojnika je nesvestan drugih i opaža ovo grananje talasne funkcije kao malu neodređenost: izvesnu verovatnoću da će nastaviti sa čitanjem ili ne.

Everetov multiverzum proslavljen je i detaljno razrađen u popularnoj knjizi jednog od najvećih savremenih fizičara, oca kvantnih računara, Dejvida Dojča, “Tkanje stvarnosti” gde se susreće praktično na svakoj stranici (David Deutsch, The Fabric of Reality, Penguin Press, London, 1997). Funkcionisanje samih kvantnih računara, tih uzbudljivih teorijskih (za sada!) mašina koje su u stanju da u realnom vremenu rešavaju probleme poput faktorisanja velikih brojeva na proste činioce za koje bi svim kompjuterima sveta bile potrebne milijarde godina, najlakše se razume upravo kroz sliku ovog kvantnomehaničkog multiverzuma. Dojčovim rečima: kvantni kompjuter je jednak velikom broju klasičnih kompjutera koji istovremeno rade u paralelnim svetovima Everetovog multiverzuma!

Zanimljivo je pomenuti da bi univerzalna talasna funkcija, koja je za Evereta bila izvorište ideje o multiverzumu, odgovarala pojmu arupyadhatu iz budističke filozofije, kojim se označava nad-domen koji sadrži sve svetove, dok je sam nepromenljiv, nasuprot čulno dostupnom domenu (“univerzumu”) koji Budisti nazivaju kamadhatu, i čija je najznačajnija osobina fizička promenljivost u vremenu. Nije nemoguće da je ova koncepcija uticala na Majkla Murkoka, oca termina “multiverzum”, preko Rudolfa Štajnera, velikog poznavaoca orijentalnih filozofskih tradicija.

http://www.b92.net/z...5&nav_id=238250

[drvce]

Ne zaboravi da su sve te teme ravne spekulaciji koliko i religiozna tvrdnja da ne postoji Bog. Ima naucnika koji impliciraju upravo suprotno (iz iste oblasti ne govorimo o sarlatanima)

Slazem se sa spekulativnoscu takvih tvrdnji!

Kada bi bilo vise sveta koji to ne zaboravlja! Siguran sam da bi bar nekoliko onih koji su lajkovali linkovani post, da su malo bolje razmislili, imalo problem sa onim sto je Ivica izneo! Religija kao ukus, afinitet, sklonost... apsolutno nemam nista protiv takvog stava! Takav stav je mnogo izazovniji i tezi za obaranje nego stav onih koji su utemeljeni na "dokazima"! Dokins nije jedini koji je bez dokaza! Nazalost, zaboravnih ima svuda.

[drvce]

Da li je atom svestan? Posto se ponasa drugacije kada ga posmatramo i kada ga ne posmatramo koje je drugo objasnjenje za njegovom ponasanje osim da na neki nacin zna kada ga posmatramo a kada ne? Pretpsotavljam da pukim posmatranjem ne vrsimo nikakav direktan uticaj na njega ipak atom nekako odluci da li ce se ponasati kao cestica ili kao talas.

Pritom ne tvrdim da je svestan samo pitam za tudja misljenja. I naravno pod svest uzimam najsiru mogucu metafizicku nematerijalisticku definiciju.

jos jedno misljenje

[Avocado]

Нешто ме мало прозивали по атеистима, па ми је пало на памет мени мало скренутом да поставим активним атеистима т.ј авокаду једно питање које ме је мучило и идаље ме мучи.

Шта је заправо мој проблем са атеизмом то је тај амтеријалистички поглед на ствари.

Конкретно правац филозофије научног материјализма који тежи да објасни све апсолутно све у животу кроз материју.

Е сад имам једно питање на које бих волео да чујем одговор (не ради неке расправе атеизам религија )

Питање је полу филозофске полу научне природе.

Ако атеиста узима за исправно да је материјализам исправан поглед и да је све што постоји саткано од материје и енергије искључиво...

1. Да ли је биг банг експлозија материје и енергије, експлозија простора и времена.

Ако јесте онда се намеће логично питање

2. Да ли је експлозија из ничега (аd nihilo) ако јесте како је могуће да иза материје постји апсолутно ништа? Мора да постоји нешто... не кажем да је то нештоп Бог или Свест, Кришна ... али мора бити нешто у смислу нека ... форма материје ... не знам..

То је у принципу део космолошког аргумента религије.... али овај део је питање које мучи бар мене... .

Тиме наравно не оспоравам ББ итд... нити ишта слично само мислим да из ББ мора бити нешто.... нека врста материје, нека квази материја... или нешто треће није битно не може бити ништа.

Е сад конкретно питање је ... како тврдња да је све материја или енергија иде руку под руку са овим?

Kasno videh temu, svasta zanimljivo je u medjuvremenu napisano, pa i odgvori na tvoje pitanje, a posto si me bas pomenio, da ne ispadne da te kuliram:

Na pitanje koje postavljas niko ne zna odgovor. U pitanju jeste paradoks... kako da ni iz cega nastane nesto, kako da nesto samo sebe stvori...

kao sto je Sagan lepo primetio na onom klipu koji je postavio Auror, ubacivanjem jos jedne nepoznate se ne resava nista...

nije postojanje boga nista verovatnije ni bolje objasnjeno od npr. hipoteze da se univerzum spontano pojavio ni iz cega...

p.s. ko te prozivao i gde? nisam ispratio...