Sve oko vojske

[Dragi]

Prvi kupac je Pakistan.

http://images3.kurir-info.rs/slika-900x608/sajam-naoruzanja-foto-andrej-mlakar-1372163574-330197.jpg

http://images3.kurir-info.rs/slika-900x608/sajam-naoruzanja-foto-andrej-mlakar-1372163574-330203.jpg

Kao što rekoh, liči na patriju.. Ne bi me čudilo da su i dobili neku licensu..

http://en.wikipedia.org/wiki/Patria_AMV

[Dragi]

http://www.defence.pk/forums/military-forum/256327-6th-international-defence-fair-partner-2013-a-4.html

Ali ovaj terentni mogu i privatno da prodaju i ne samo vojno...

 

[grigorije22]

НАТО агресија: Војна брука и освета над становништвом Србије

(Новости.рс)

Како се шест стотина пута мања Војска савезне републике Југославије у пролеће 1999. године супроставила НАТО нападима. Уз макете топова и борбених возила постављане су чак и лутке из излога обучене – у војне униформе.

Однос војних снага НАТО према Војсци Југославије био је пред почетак агресије 600 према 1, а ВЈ је заостајала технолошки најмање 30 година. Процена НАТО команданата била је да ће Србија капитулирати после неколико дана.

НАТО је планирао копнену офанзиву на “спрженој земљи”, пошто уништи ПВО. Међутим, ни после 78 дана нису се “стекли услови” за то. И тада је две трећине оружја било спремно за борбу и више од 99 одсто мобилисаног људства.

Све је било на страни НАТО, осим морала, родољубља и довитљивости.

- Они нису могли да схвате како смо се уопште дрзнули да одбијемо капитулацију у Рамбујеу и не дозволимо да НАТО ушета у Србију. Џон Пембертон, војни и ваздухопловни изасланик САД, на крају последњег састанка пред агресију упитао ме је: Знате ли да сте мали и технолошки најмање тридсет година иза нас, на чему заснивате ту самоувереност? Одговорио сам му да ће сазнати кад нас нападну. Бесно се окренуо и отишао без руковања – прича генерал Спасоје Смиљанић.

Годинама уочи агресије показале су се много слабости у државном и војном врху.

- Чак је и наш начелник Генералштаба био убеђен да ће после краткотрајних удара ракетама по КиМ, уследити копнена инвазија. Ми “плавци” смо упозоравали да су такви ратови прошлост и да ће доћи до масовног ваздушног удара уз помоћ космичке војске – сателита. Показало се да смо били у праву. У складу с тим, почели смо да расељавамо јединице с мирнодопских локација, упркос претњама казном – открива Смиљанић.

Браниоци неба 1999. кажу да је искуство стечено анализирањем НАТО бомбардовања Републике Српске 1994. омогућило Војсци Југославије да се одупире Алијанси ван сваких очекивања. НАТО је знао и за оперативне процене саме ВЈ да је у случају напада оружане силе једнаке југословенској, животни век застареле ПВО процењиван на само 21 дан.

- Оно што НАТО није узео у обзир је српска сналажљивост у шкрипцу. ПВО ВРС је заваравао авионе Алијансе грађењем лажних положаја. Моћ нашег маскирања и брзих маневара показала се ефикансијом од најсавременије ратне технике – каже генерал Милош Ђошан, који је бранио небо на најстрашнијем делу ратишта, уз границу са Албанијом.

- Уместо да се укопавамо, како је прописивало правило службе, ми смо испадали из шума и дејствовали муњевито, с ливаде. После неког времена открили су да бомбардују лажне положаје од расходованих камиона и гвожђурије, прича генерал Ђошан.

Војници су уз помоћ цивилних стручњака и грађана масовно производили лажне топове, тенкове, камионе, па чак и куће, утврђења и мостове! После безброј протраћених пројектила и НАТО летачи су постајали сумњичави.

Уз макете топова и борбених возила постављане су лутке из излога обучене у војне униформе. Ако би лутка била без шлема или борбеног прслука они нису дејствовали. Зато смо преносили лутке с једног места на друго имитирајући борбене радње, па их је НАТО поново са задовољством гађао.

Појавио се чак и специјалиста за маскирно позориште.

- Пуковник Миленко Продановић дотерао је из неке фабрике текстила пун камион дрвених и пластичних кројачких лутака и брдо униформи које су шивене за територијалну одбрану. Овај ратник обдарен довитљивошћу и духовитошћу био је задужен за ову екипу “путујућих глумаца” и израду сценарија за обмањивање Алијансе – каже Ђошан.

- Показало се да правила важе све док не почне борба за живот, а онда на сцену ступа морал и интелигенција команданата и бораца. Већ на почетку агресије позвали су ме у Батајницу где су на писти остала два “мига”, које сам већ прежалио. Онда су ме пилоти, стручњаци из Института “Мома Станојловић” и авио моделари из Нове Пазове позовали да погледам “појачање” у жбуњу из кога су мало вирила два добро маскирана “мига”. Питао сам се одакле нам ти авиони, а кад сам пришао схватио сам да је реч о савршеним макетеама испод којих је крчкало уље у тепсијама, да привуче термовизијске пројектиле – сећа се генерал Смиљанић.

Убрзо је најављен долазак непријатељских летелица и “сценографи” су се склонили на безбедно.

Прислушкивани НАТО-пилоти су изручили товар. Нису крили задовољство јављајући штабу: “Срби су мислили да нас пређу с макетама на писти, али ми смо њих заврнули, растурили смо им маскиране авионе у жбуњу”.

Поред свих писта били су и пасивни радарски рефлектори који нису варали пилоте, али су слуђивали њихове “паметне” ракете које су јуриле право на троуглове од лима искривљене тако да делују као огледало за радар. Исто одбрамбено средство, које је производио призренски “Нови металац”, користили су и борци 549. механизоване бригаде ВЈ.

- Око 99 одсто НАТО “паметних” бомби експлодирало је на пасивним радарским рефлекторима и макетама. Постављали смо старе тракторе и тракторске приколице у ископане тенковске заклоне и под њима ложили пиљевину у пресеченим бурићима, а ракете су “мислиле” да је реч о упаљеном мотору тенка. Садили смо целе шуме и подизали брда земље по мостовима, а један смо цео обмотали јутом из фабрике рударских трака. Микроталасне пећнице су биле неодољив плен за противрадарске пројектиле – са задовољством се сећа генерал Божидар Делић.

Он наглашава да је захваљујући вештом маскирању и брзом мењању положаја погинуло само 11 војника његове бригаде до 15. маја. Тада се Алијанса разбеснела и почела да засипа српске војнике “глупим” бомбама из стратешких бомбардера, због чега је до Кумановског споразума у јуну живот је изгубило 87 војника.

- То је био пакао, бомбе из само једног “Б-52″ или “Б-1″ претварале су у огањ и пепео простор 800 пута 200 метара. Међутим ни они нису успели да нас отерају. Весли Кларк то признаје у својој књизи. НАТО се војнички обрукао, али се осветио на цивилима, каже Делић.

Одбрана Космета ни изблиза не би могла да буде овако успешна да није било невидљиве снаге Војне безбедности, којом је у Приштинском корпусу командовао генерал Момир Стојановић. Показало се да су, упркос свему, успешно парирали најмоћнијим службама света – ЦИА и БНД.

- Годинама пре саме агресије имали смо целовите информације о намерама непријатеља и зато смо могли да предвидимо потезе. Знали смо кад је 1997. главни штаб ОВК из Немачке прешао у Албанију и упозорили кад је у марту 1998. прешао на КиМ да формира јединствену команду над расцепканим терористичким групама. Та сазнања и упозорења да полиција не може сама да изађе на крај са 20.000 терориста, нису дала ефекта због опструкције у нашем Генералштабу – наводи генерал Стојановић.

И тек 1998. ангажована је војска која је муњевито поразила ОВК, и остало је 2.000 терориста. Уследио је политички притисак и после споразуму Милошевић-Холбрук на Косово је дошала Верификациона мисија ОЕБС, а у ставри, “пензионисани” западни обавештајци и официри.

- Њихов задатак је био да изнађу повод за агресију НАТО. Кад су уочи Рамбујеа напустили Космет и прешли у Македонију било нам је јасно да следи напад Алијансе – каже Стојановић.

КАКО ЈЕ ИЗГЛЕДАО РАТ У БРОЈКАМА

АГРЕСИЈА НАТО на СРЈ, под именом “Савезничка снага”, почела је 24. марта 1999, а завршена 10 јуна.

У рату је на страни Алијансе учествовало 19 дражава чланица. Ако се урачунају и оне ван НАТО које су дале писте и другу помоћ, СРЈ је напало 26 држава.

Укупна материјална штета у СРЈ, или прецизније у Србији, процењена је на више од 100 милијарди долара.

НАТО је током агресије уништио или оштетио 1.026 цивилних објеката. Потпуно је разорио 7 индустријских и привредних објеката, 11 енергетских постројења, 38 мостова, 28 радио и ТВ-репетитора, 470 км путева и 595 км пруга. Оштећено је 19 болница, 20 домова здравља, 18 дечјих вртића, 69 основних и средњих школа, 29 манастира и 35 цркава.

Агресори су имали 743,8 милиона становника и државни буџет од 3.312 милијарди долара, а СРЈ 11,5 милиона становника и буџет од 3,85 милиона долара.

НАТО је агресију започео са 464 летелице, а завршио са 1.040. Оне су лансирале више од 400.000 пројектила, а СРЈ је гађана и са 1.000 крстарећих ракета. Укупна маса ових убојних средстава је око 22.000 тона.

Српске снаге су од 24. марта до 10. јуна имале 753 погинулих: 589 војника и 172 полицајца.

НАТО је убио око 2.000 и ранио око 10.000 цивила.

 

ВЕСЛИ КЛАРК

Весли Кларк је у последњем разговору с начелником Генералшатаба ВЈ Ојданићем нагласио да ће бити поражен за два дана. – На очај НАТО команданата ВЈ није капитулирала ни после 78 дана – каже генерал Спасоје Смиљанић. – Запад нам до данас није опростио свој неуспех. Смиљанић подсећа да су укупни војни губици до краја рата били мањи од једног процента људства, две трећине ратне технике је било спремно за даљу борбу.

БАЛЕГА ЗА РАКЕТЕ

- КОМУНАЛЦИ из Призрена су открили да ракете погађају стајско ђубриво које су Албанци избацивали из дворишта. Испоставило се да оно ослобађа идеалну температуру коју “воле” ракете. Никад нећу заборавити комуналца који се жалио: “Шта ћу после рата да причам деци, да смо НАТО побеђивали балегом”. Комуналци су очистили и површински слој смећа на депонији и нагурали металне плоче у топлу масу, па је НАТО потрошио милионе долара бомбардујући ђубре – сећа се генерал Делић.

”Србе треба спокојно бомбардовати, јер ће све брзо заборавити„.

(Џејмс Шеј, портпарол НАТО, марта 1999)    

http://srbin.info/2013/03/nato-agresija-vojna-bruka-i-osveta-nad-stanovnistvom-srbije/

 

[grigorije22]

„Смерч“, чукунунук легендарне „Каћуше“

Извор: РИА „Новости“.

Повезани чланак: Потомство „Стаљинових оргуља“

[Dragi]

Interesantan je onaj Alas na Lazaru.. A šta bi sa R 400?

 

 

[Sudija]

Ruska raketa proton-M, koja je nosila tri satelita, eksplodirala je odmah po lansiranju s kosmodroma Bajkonur u Kazahstanu, saopštila je danas ruska svemirska agencija Roskosmos.

 

http://www.youtube.com/watch?v=9jQ_tPm0J2E

[Милан Ракић]

Најмлађи у Србији са 5.000 скокова!
 
Има само 43 године, а већ 5.000 скокова са падобраном! Заставник Мирољуб Јанићијевић је данас постао најмлађи падобранац у Србији који је дошао до ове магичне границе.
 
Заставник Мирољуб Јанићијевић, припадник 63. падобранског батаљона специјалне бригаде Војске Србије скочио је свој пет хиљадити скок. Тиме је остварио јединствен резултат: са 43 године најмлађи је у Србији са толиким бројем скокова и прво војно лице које је те скокове остварило у служби.

 

Јанићијевић је јубиларни скок остварио са висине од 3.000 метара. Са још 11 колега, формирао је такозвани групни ликовни скок. А после приземљења, уследило је већ традиционално за падобранце, бацање увис.
 
„Врло емотиван тренутак за мене, нисам oчекивао да ће то тако емотивно да утиче на мене, јер није ми први пут да славим неку хиљадарку“, каже заставник Јанићијевић.
 
У војној професионалној служби у падобранској јединици, Мирољуб Јанићијевић је од 1990. године, инструктор је падобранства прве класе, и до сада је обучио више од 400 људи.
 
„Двадесет две године делимо добро и зло, скачемо, ронимо, скијамо, у свему што ради заставник Јанићијевић је изузетно предан томе“, каже заставник Радмила Ђурић.
 
„Могу да кажем да је он јако добар друг, јако квалитетан старешина и много добар падобранац, и 5.000 скокова то није мало да се уради у овој земљи и то је стварно велики успех“, додаје заставник Синиша Мићић.
 
Као члан екипе репрезентације „Небеске видере“, достојно представља нашу земљу и у иностранству. Вишеструки је државни првак у различитим дисциплинама падобранства, а овај рекорд јединствен је не само у нашој војсци већ и у региону.
 
„Понос је и задовољство сваког комнаданта да има припадника јединице као што је заставник Јанићијевић Мирољуб, који већ више од 20 година несебично преноси своја искуства на све припаднике јединице и самим тим подиже ниво падобранске обученост јединице и ниво оперативне способности“, каже потпуковник Ненад Зонић, командант 63. падобранског батаљона.
 
Заставник Јанићијевић нада се да ће тек постизати добре резултате, а нову хиљадарку у скоковима, ако настави овим темпом, можемо да очекујемо већ за четири године.
 
Извор

[Милан Ракић]

http://www.youtube.com/watch?v=J7iusC4GFqw

[Ignjatije]

Sovjeti su imali "atomski top"

| JALOPNIK

Sva ludost ranog Hladnog rata manifestovala se savršeno u "atomskom topu" koji su izgradile Sjedinjene Američke Države sa ciljem da ispaljuje nuklearne rakete iz artiljerijskog oružja. Međutim, izgleda da su i Rusi imali svoj top koji ispaljuje nuklearne projektile.

 

 

 

U pitanju je objekt 271, poznat i kao 2A3 kondenzator. On je stvoren za vreme staljinističke ere poznatije i kao „moj tenk je veći od tvog“. U pitanju je samohodna haubica koja je imala ogromnu cev sposobnu da ispaljuje nuklearne projektile. 

Kondenzator 2A3 je bio težak 64 tone i bio je u stanju da projektil težak između 470 i 570 kilograma ispali na daljinu od 25,6 kilometara. 

Razlog za izgradnju ovakve grdosije bio je prost: Amerikanci su imali jedan, a Rusija nije želela da bude jedina nuklearna sila bez svog nuklearnog topa. 

Amerikanci su 1953. godine sagradili atomsku Eni, haubicu tešku 85 tona koja je ispaljivala nuklearni projektil nazvan „Mali momak“. I ne samo da su napravili ovo oružje, već su ga i testirali.

Sovjeti su ovo oružje prvi put videli u Nemačkoj 1952. godine na inauguracionoj paradi Dvajta Ajzenhauera. 

To je izazvalo instant odgovor, i Rusi su imali svoj atomski top do kraja 1956. godine. 

Međutim, uprkos ojačanoj šasiji i posebnim amortizerima, trzaj topa bio je prejak da bi on mogao da se efikasno koristi. Niko nikada nije iskoristio ovaj top za nešto više od prostih testova. 

Top se navodno vraćao unazad celih 7 metara pri ispaljivanju projektila, a vrlo često se dešavalo da tom prilikom i ram topa naprsne. 

Ovaj program ugašen je 1960. godine, a nakon kratkog i apsurdnog aktivnog života, kondenzator se danas može videti u Vojnom muzeju u Moskvi.

http://www.b92.net/zivot/pop.php?yyyy=2013&mm=07&dd=10&nav_id=731205

[Sudija]

Hehehe,koja prevara!Šta li tek nas čeka.Verovatno će i nama da neki šiptar bude ministar odbrane 

 

Makedonija: Avioni po srpskom receptu?

Makedonija u čekaonici NATO poštuje zadate standarde, razmatra i mogućnost modernizacije avijacije. Odlukom Vlade letilice „suhoj 25“ su prizemljene, a tenkovi isečeni za staro gvožđe

 

http://www.novosti.rs/vesti/planeta.300.html:443877-Makedonija-Avioni-po-srpskom-receptu#.UeG1eCYkT1k.facebook

[grigorije22]

„Хризантеме“ монструозне разорне моћи

18. јул 2013. Дмитриј Литовкин

„Хризантема-С“ је најмоћнији од свих противтенковских ракетних комплекса на свету. Прецизно погађа оклопне циљеве дању и ноћу, у условима нулте видљивости, независно од ћуди природе. Стручњаци тренутно на полигону у Коломни „испуцавају“ ове комплексе по свим врстама циљева: тенковима, хеликоптерима, бетонским утврђењима и живој сили противника - пре него што их предају војсци.

 

 

 

 

Борбени комплет комплекса „Хризантема-С“ састоји се од 15 надзвучних ракета калибра 152 mm које су смештене у специјалним лансирним контејнерима. Илустрације ради, растојање од 4,5 километра оне прелећу за свега 10 секунди. Извор: Константин Семјонов / ТВ „Звезда“.

Видео: Тестирање противтенковског ракетног система „Хризантема-С“

Прецизно погађа оклопне циљеве дању и ноћу, у условима нулте видљивости, независно од ћуди природе. Све то може најсавременији руски противтенковски ракетни комплекс „Хризантема-С“. Он сада пролази фазу испитивања у подмосковској Коломни. Ту, на бази полигона Конструкторског машинског бироа представници војне индустрије „испуцавају“ ове комплексе по свим врстама циљева: тенковима, хеликоптерима, бетонским утврђењима и живој сили противника, пре него што комплекс предају војсци.

„Хризантема-С“ је најмоћнији од свих противтенковских ракетних комплекса, без премца. У свету не постоји сличан. Слово „С“ у називу значи „самоходни“. А то значи да је направљен на шасији новог руског борбеног возила пешадије БМП-3 и да „Хризантема“ као мобилни лансирни систем може подједнако лако да се креће брзином од 70 km/h по беспућу или да форсира реке и остале водене препреке. Ради тога су у задњем делу уграђена два пропулзивна (водомлазна) мотора са потиском млаза воде. Растојање које може да пређе без узимања горива је 600 километара.

Али није то оно што од „Хризантеме“ чини супероружје, страх и трепет за све типове околопне технике и хеликоптера. Валериј Кашин, генерални конструктор Коломенског машинског бироа каже да се главна карактеристика комплекса састоји у његовој способности да открива и уништава циљеве у условима потпуног одсутства оптичке видљивости. Они могу бити изазвани метеоролошким условима, као што су снег, киша, магла, али и противничким димним или аеросолним завесама. Савремене противтенковске ракете по правилу имају оптичке или ласерске бојеве главе са самонавођењем, што значи да их је могуће „заслепити“. Али то није случај са ракетама на „Хризантеми“.

Савремене противтенковске ракете по правилу имају оптичке или ласерске бојеве главе са самонавођењем, што значи да их је могуће „заслепити“. Али то није случај са ракетама на „Хризантеми“.

На овом руском возилу постоје два канала за навођење: оптички са ласерским и радио навођењем. Управо овај последњи и представља главни „ноу-хау“ борбеног возила. Радар функционише у милиметарском дијапазону (100-150 GHz), што чини да за њега просто не постоје невидљиви циљеви. Подаци о њима се обрађују и преносе оператеру на пулт за управљање комплексом. Довољно је да се они само обележе специјалним маркером на LCD дисплеју и да се притисне дугме „Старт“. После тога машина сама одлучује о судбини циља.

Борбени комплет овог комплекса састоји се од 15 надзвучних ракета калибра 152 mm које су смештене у специјалним лансирним контејнерима. Илустрације ради, растојање од 4,5 километра оне прелећу за свега 10 секунди. Ракете се налазе у задњем делу возила. Даљина лета им је до 8 километара. По Кашиновим речима ово је сасвим довољно, зато што тенк на великој раздаљини у оптичком дијапазону на испресецаном терену једноставно није уочљив. А оружје може да се примени са раздаљине која није већа од 3 километра.

Више о руској војсци

На свакој ракети стоји тандемска (двострука) кумулативна бојева глава, монструозна по својој разорној моћи. По речима Кашина, прво пуњење скида активну заштиту, друго у потпуности пробија тенк. По речима конструктора, овај комплекс је током испитивања с лакоћом пробијао оклоп од 120 mm, то јест сваки савремени тенк који има динамичку затшиту. Био је случај када је „Хризантема“ уништила тенк који је на себи имао 60 модула динамичке заштите. Данас је то апсолутни рекорд за вођено противтенковско средство, како у Русији, тако и у свету. Ваља још рећи да су стручњаци Федералног нуклеарног центра у Сарову пројектовали тандемске 152-милиметарске бојеве главе ракета на „Хризантеми“.

Захваљујући томе што има два канала за навођење, „Хризантема“ може да открива и гађа два циља, са темпом гађања на 4 секунде. Комплекс може да стартује ракете не само са земље, него и док се креће по води. Леонид Сизов, начелник конструкторског одељења Коломенског бироа, каже да је батерија од 3 борбена возила „Хризантема-С“ по својим борбеним карактеристикама способна да одбије напад тенковске чете која у свом саставу има 14 возила. А уколико се користе ракете са фугасним или термобаричким бојевим главама, онда се може ефикасно борити и са живом силом противника.

„Хризантема“ је уведена у наоружање 2006. Али је тек прошле године почела масовна испорука руској армији. Штавише, у конструкторском машинском бироу се већ ради на њеним новим модификацијама. Например, комплекс може бити уграђен на било коју платформу носивости најмање 3 тоне. То може бити обичан камион, хеликоптер, или чак моторни чамац. 

 

 http://ruskarec.ru/science/2013/07/18/hrizanteme_monstruozne_razorne_moci_23521.html

[grigorije22]

Србија и Азербејџан заједно праве војника будућности

30. јул 2013. | М. Р. Петровић / Блиц

 

(Фото: Блиц)

Београд – Азербејџан разматра понуду “Југоимпорта СДПР” да се укључи у производњу пакета опреме “Војник будућности ВБ-10”, што је пројекат на којем у српској компанији раде већ дуже време. Реч је практично о дигитализацији пешадије, односно о опремању војника најсавременијом војном и електронском опремом.

Понуда Београда у Баку је стигла крајем јуна. “Југоимпорт” је, наиме, партнерима у Азербејџану прво понудио да за своју војску купи пакет опреме ВБ-10, а потом и заједничку производњу. У “Југоимпорту” јуче нисмо успели да добијемо званичан коментар, а према наводима азербејџанске агенције АПА, у овој земљи озбиљно разматрају ову понуду.

Азербејџан је прошле године објавио да је почео да ради на сопственом концепту пројекта “Војник будућности”, али није немогуће да се определе и за њих јефтинију варијанту укључивања у српски пројекат.

Пројекат СДПР ВБ-10 испуњава све услове које су поставиле оружане снаге Азербејџана у погледу наоружања и остале опреме.

„ВБ 10 је представљен у неколико земаља, а интересовање за набавку показало је неколико арапских држава и Пакистан, који је у међувремену наручио и три оклопна возила точкаша “лазар 2”, који ће им бити испоручени до краја године „, наводе извори “Блица”.

“Војник будућности” није једини потенцијални пројекат војних индустрија Србије и Азербејџана.

“Застава оружје” и Министарство одбране Азербејџана су још 2011. године потписали уговор о производњи потцевних бацача граната. Производња би током ове године требало да почне у Азербејџану. 

 

http://www.vaseljenska.com/drustvo/srbija-i-azerbejdzan-zajedno-prave-vojnika-buducnosti/

[Dragi]

Maksim, prvi mitraljez u Srbiji, nabavljen tek 1909. godine, relativno kasno. Od njega potiče jedna poznata izreka kad neko malo preteruje, šta mislite koja..))

http://en.wikipedia.org/wiki/Maxim_gun

 

 

[Sudija]

Istorijska pouka kako i na koji na;in se formiraju kriterijumi za nabavku oružja-znači ništa "braća" i ostale gluposti,samo kvalitet!

[Dragi]

http://www.vti.mod.gov.rs/film/lrsvm/lrsvm.html