,,Волим, дакле јесам" или ,,Вољен сам, дакле јесам" - дијалошка или пасивна другост Јована Зизиуласа

[Balthasar]

@@Milan Nikolic,

У ком смислу ,,наставка на савремени начин"?

[свештеник Александар]

Укључио сам се тек данас те бих молио Балтазара и Лазара Нешића да ми објасне шта подразумевају под идеологизацијом,идеолошким тумачењем, идеолошким приступом теологији Митрополита Јована и сл. конструкције. Молим да будете уљудни и без америчких речи типа бај д веј,кулирати,скапирао, и сличних "београдизама".Читам ваш разговор и видим да се напредује, поготово Лазар Нешић који више не даје дефинитивне карактеристике српског богословља онако "са пиједестала".

[Milan Nikolic]

@@Milan Nikolic,

У ком смислу ,,наставка на савремени начин"?

Па, у смислу да богослов садржи искуство Максима. А данас је то искуство повезано са савременим токовима.

[Balthasar]

Па, у смислу да богослов садржи искуство Максима. А данас је то искуство повезано са савременим токовима.

Занимљиво, зато сам и питао.

Ја сам некако присталица тезе да неопатристичка синтеза није схваћена како треба. А ово што ти кажеш баш има везе са тим.

[Balthasar]

@@свештеник Александар,

Ради се о једностраном тумачењу светог Максима Исповедника и митрополита Јована Зизиуласа.

Идеологизација у том смислу значи да ,,следбеници" митрополита Јована тумаче његова дела по неким својим умишљеним формама и тако практично доводе до тога да богословље митрополита Зизиуласа (исто важи и за светог Максима) не може да дође до пуног изражаја и да покаже све аспекте које у себи садржи.

И није само то проблем, јер се ради и о плагијаторским делима али изгледа да та господа која преписују, лоше преписују јер преписују само оно што одговара њиховим теолошким системима, за шта митрополит наравно није крив.

И богословље митрополита Јована има своје недостатке али то је нормално и не може да утиче на његов значај који је заиста пророчки и историјски у овом времену.

Нажалост, мој страх иде у правцу ,,случај Ориген". Ориген сам своја дела није догматизовао, нити је желео да она то буду, то су урадили његови следбеници а успут наравно, апсолутизовали и тоталитарисали. Сматрам да следбеници митрополита Јована раде исто и да ће све више бити људи који ће Зизиуласа тумачити у својим оквирима, што је манипулација његовом теологијом и у његово име рађа нешто што изворно није његово.

Иста ствар се дешава са светим Максимом, изузев пар тумача на нашој теолошкој сцени на челу са владиком Атанасијем за кога сам у сваком тренутку спреман да потпишем да је наш највећи богослов од светог Саве до данас, и који је пример како у тумачењу светих Отаца, тако и у тумачењу митрополита Јована.

Време ће, сигуран сам показати шта су била идеолошка тумачења а шта је било дело владике Атанасија.

P. S. Одговарам искључиво у своје име, не и у Лазарево јер не знам да ли ће се он сложити са овим, чисто да оградим и себе и њега.

[Лазар Нешић]

@@свештеник Александар,

Извините, али ја мислим да се ви првите наивни и да врло добро знате шта је идеологија и шта је идеолошко читање.

Не желим да трошим речи, прочитајте тему и друге сличне теме, па ћете видети.

Иако сумњам да сте зе зато јавили.

...

Ја више овде не бих трошио речи, ствари су сасвим јасне и треба време посветити другим стварима.

Истинском раду и деловању, а један од њих ће бити да се ова идеологија критикује и да се од ње лечимо.

Као што су деценијама пре нас оци критковали моралистичку теологију, нш посао је данас критика и исправљање супротног.

Иначе, остаје нам евхаристијски утопизам и онтологизација живота у Христу, две патологије од којих данашње парохије болују посвуда где је ова идеологија стигла.

П.с.

И да: ајде братијо мало да преведемо и друге хришћанске списе (попут Исаака Сирина и сиријског хришћанства), па да видимо да ли баш само свети Максим и екипа изражавају то што Црква мисли вековима, или има каквих других, макар комплементарних, мишљења.

[Milan Nikolic]

Исправно разумевање и теологије и космологије полази од искуства живота у Светој Тројици. У томе је цела поента са светим Максимом.

Он је реалност своје вере пренео у сагледавање свега. Дубине у размишљању о Светој Тројици и творевини достижу се управо сталним тражењем, али пре свега благодаћу и промишљу Божијом.

Пошто ово није тема о Максиму, суздржаћу се о томе. Има друга тема сада актуелна о Максиму, па нека се тамо настави - мада Максим игра кључну улогу у целој причи око Зизјуласа.

[свештеник Александар]

Лазаре "онтологизација живоата у Христу" је Ваш идеолошки термин који сте сковали, тако нешто уопште не постоји ,нити га као и "евхаристијски утопизам" видим у нашим парохијама.Балтазаре,уместо "идеолог",требало би рећи -епигони Митрополита Јована,као што је одувек било епигона -Оригенових,Владике Николаја, Оца Јустина и других Светих. Као што је на пр.Лазар Нешић безуспешни епигон Оца Александра Шмемана.

[Желе Зека]

Да је данас свети Максим жив, ја мислим да би његов главни саговорник био Славој Жижек и екипа

http://pescanik.info.../view/4804/196/

[Balthasar]

@@свештеник Александар,

Да мислим да су епигони, тако бих и рекао. Остајем при изреченом термину идеолози.

[Александар Милојков]

Све то што ви причате јесте аскеза али је осакаћена, сведена на ниво једностраности и робовања неким квази онтолошким идеалима који су исто тако осакаћени јер немају опитног додира са аскезом, само неког идеолошког додира.

Тешке оптужбе, али ја заиста не знам на основу чега??? Зато даље нећу дискутовати, нити одговарати на коментаре.

Нећете ме убедити да је аскеза неодвојива од личносне онтологије ако не кажете да је и личносна онтологија неодвојива од аскезе.

Брате, који је твој проблем? Шта да те убеђујем и зашто? Рекао сам да ја то двоје не одвајам, као што не одвајам личност и њену суштину. За мене не постоји онтологија па онда аскеза, нити аскеза па онда онтологија. За мене је бити(онтологија) акскеза. Личност, права и истинита, је аскетско бивање, аскетско постојање у односу. Тако да тврдња "аскеза је неодвојива од онтологије" само ако је "онтологија неодвојива од аскезе" за мене бесмислени исказ - јер ја аскезу не сматрам за додатак бићу. Односно, да прво јеси, па си онда аскета. Понављам: бити значи аскетски бити - то је темељ личности, темељ постојања које извире из заједнице, из односа.

Нема смисла да даље говорим. Бојим се да се оваква дискусија на крају своди на оно древно грчко: да се каже само ради тога да се нешто ново каже. У таквим дискусијама не волим да учествујем. Уколико имаш замерки према нечијем богословљу, изволи именуј га. Само, пре тога објасни шта ти подразумеваш под аскезом, шта под онтологијом. То што друге називаш крњим, идеологизованим и осакаћеним није пут да пројавиш аутентично богословље.

Од мене толико.

[Balthasar]

@@Александар Милојков,

Лепо си то рекао јер ја немам више намеру да вртим једно те исто јер сам и себи досадио а ти ме нећеш разумети па нећеш колико год појашњавао, не зато што не можеш, већ зато што не желиш. Шта год да кажем ти ћеш опет то схватити на свој начин и ставити ми у уста оно што ја нисам рекао тако да овај дијалог нема сврху.

Ко је разумео шта сам до сада писао, разумео је. Ко није, нека се ослободи ланаца које носи и разумеће.

Толико од мене за ову тему.

[Александар Милојков]

Ко је разумео шта сам до сада писао, разумео је. Ко није, нека се ослободи ланаца које носи и разумеће.

Сад ми је, чини ми се, све јасно...

[Александар Милојков]

Интересантно, што се говорни етос и теолошка есенција свих љутих бораца за аскезу своди на једно - осуђивање других. Таква ме аскетика не занима, нити желим да о њој слушам.

[Balthasar]

@@Александар Милојков,

А ја мислио да смо завршили са темом .smesko..

Ево баш се трудим да се сетим кога сам макар именовао а камоли осудио, али не могу .smesko..

И да, умало да заборавим, то да сам љути борац за аскетизам први пут чујем у животу и сви који ме знају мало боље, знају да никада и ни у чему у теологији нисам ,,љути борац", зато што сам против тога јер је то за мене прави знак богословске незрелости...