Свети Владика Николај Охридски и Жички

[Тавита]

А

Анђели су створени пре људи. У почетку створи Бог небо и земљу - стоји написано у Књизи Постања. Под небом су светитељи Божји једнодушно разумевали ангеле, то јест свет светих духова, војске бестелесних сила. Према Божјем Откривењу и визији светитеља, као што су били свети Јеротеј и свети Дионисије, ангели се врстају у девет кола према сили и власти и мудрости која им је дарована од Створитеља. Тих девет огромних кола називају се: Престоли, Начала, Власти, Серафими, Херувими, Господства, Силе, Архангели и ангели. Ум људски не може ни замислити величину и славу ангела, нити рачуница људска израчунати њихов број. Само се срце људско може радовати својој већој и старијој и савршенијој браћи - браћи, кажемо, јер је један небесни Отац и ангела и људи.

[Тавита]

Б

Блажен је сваки онај ко верује у Бога онако како је Бога показао свету Господ Исус Христос. Ако се питаш, какав је Бог, погледај у Исуса Христа и добићеш одговор. Бог је онакав какав је Исус Христос. А то значи: Бог је свемоћан, свемудар, свеблаг. Његовој моћи не може се ставити противразлог, Његовој благости мора се покорити свака злоба. Ако желиш моћи, прибегни к Богу; ако желиш мудрости, стани уз Бога; ако желиш благости или милости и доброте и љубави, прилепи се уз Бога. Знај и упамти, да само немоћ и лудост и злоба устају против Бога. Но све што устаје против Бога, осуђено је, на крају, на пораз и пропаст, а што стоји уз Бога, на крају ликује и радује се и вечно живи. Све је то показано кроз личност и судбу Господа Исуса Христа као и кроз судбу Његових следбеника и Његових непријатеља, Зато и кажемо:

Блажен је свак ко верује у Бога онако како је Бога показао свету Господ Исус Христос.

[Тавита]

В

Веруј свему оном што је Христос Господ казао, показао и предсказао. То и јесте наша вера. Ја сам истина, рекао је Он. Христос, је дакле жива Истина у свему што је рекао и прорекао, у свему што је показао и обећао. Он је вечна Истина Божија, која се јавила у времену телесно, да би олакшао телесним људима веру у Бога који је дух и да би показао неизмерну љубав Божију према људима. Пази добро и упамти: ако не будеш веровао Христу, ти ћеш поверовати или себи или другом неком смртном човеку. То јест: имаш да изабереш, да ли верујеш Христу као Богу или неком, ма ком, човеку изван Христа. Трећега нема нигде у свету нити у историји рода људског. А зар те живот није научио, да се можеш преварити и у себи и у људима, који стоје ван Христа? Бирај, човече, и сине човечији; избор је судбоносан. Кад умреш, Вечност ће ти ставити само једно питање: Реци, човече и сине човечији, кога си изабрао, то јест: коме си поверовао, и за ким си пошао?

[Тавита]

Г

Грех је поверовати неком другом, а не Исусу Христу и поћи за неким другим, а не за Христом. Сви греси и сва безакоња могу се уписати под та два слова: неверовање Христу и неидење за Христом. Вера и владање - то двоје обухвата сав пут земаљских путника. Вера у Христа и владање по Христу представља здравље синова Божијих. Неверовање Христу и невладање по Христу представља запаљење ума и срца човечијег - болест од пакленог огња и дима.

[Тавита]

Д

Дух је у души, душа у телу, тело у свету. Дух је покретач душе, душа је покретач тела, а тело је покретач других тела. Какав је дух, онакви и покрети душе; каква је душа, онакви и покрети тела. Добар дух покреће душу на добро, и тело испуњава вољу душе. Зао дух покреће душу на зло; и опет тело испуњава вољу душе. Човече и сине човечији, нека ти Бог испуни душу Својим Духом. Јер те је Створитељ твој и створио за то, да се испуниш Његовим Духом, те да би кроз тај Дух и у томе Духу био једно са Њим и са свима чедима Његовим на небесима и на земљи. Знај и упамти, човече и сине човечији, чији си духом испуњен, једно си са њим: ако Духом Божијим - једно си са Богом, ако ли духом зла - једно си са пакленим противником Бога и Оца твојега.

[Тавита]

Ђ

Ђаче учениче, шта то учиш? Сва твоја учевина на смрт ми мирише. Зато те видим тужна и очајна. Где ти је наука о Животу и о Животодавцу? Ко ти је дао очи, помоћу којих душа твоја гледа? Ко ти је дао уши, помоћу којих душа твоја чује? Ко ли ти је дао разум помоћу кога учиш? ако ти хартија коју читаш каже, да ти је природа дала и вид и слух и разум, ти упитај хартију и хартијаше: а од кога природа позајми да мени да? Сине човечији, зар ти срце не гори као од огња, кад се помене име Творца и Оца твојега? Умири срце своје, прво га умири, па загледај у њ као у мирно језеро, потом га ослушни и најзад прими науку његову. Тако ћеш познати Творца и Зајмодавца природе. Тако ћеш осетити присуство Живота и славу Животодавца. И учевина твоја неће бити мирис смрти но мирис живота. а туга и очајање твоје окренуће се на радост и клицање.

[Тавита]

Е

Евгеније значи благородни. Какогеније значи злородни. Геније значи само родни. Геније нема свога пута; он мора поћи путем или Евгенија или Какогенија. Стари Јелини су и демона називали генијем. Очигледно је, дакле, да понеки геније може бити и какогеније, то јест злородни, или на зло рођени. У Европи су названи генијима сви најдаровитији људи, но без разлике у погледу благородности и злородства. Отуда ми видимо у неким од тих европских генија ангелске људе, а у неким, опет праве демоне. Евгеније је онај човек који зна своје сродство с Богом, и сходно томе живи и влада се. Какогеније је онај човек који одриче своје сродство с Богом и налази га у земљи или аду, па сходно томе и живи и влада се. Геније је онај човек коме је Творац позајмио многе таленте, а он те таленте употребио или као Евгеније или пак као Какогеније. Прави хришћанин може бити Геније, не сме бити Какогеније, мора бити Евгеније.

[Тавита]

Ж

Жар-птица спомиње се често код руских песника. Она се представља као птица среће, чудне лепоте. Она притиче у помоћ невиним против нечистих, и праведним против неправедних. Стари Мисирци су обожавали птицу феникс, која је умирала и поново васкрсавала. И у једном и у другом случају ми видимо симбол душе човечије, која је створена од Бога, пуна топлине, пуна блаженства и пречудне лепоте. По својој природи душа је чиста и невина и светла и праведна. Но грех је жаока смрти, која душу усмрти. Грех удаљава од Бога у земљу далеку, где се душа хлади и мрзне и блуди и умире. Таквој души треба Спаситељ, Повратитељ, Васкрситељ и Помиритељ. Душо људска, не очајавај и не чекај Онога који је већ дошао. Дошао је твој Спаситељ, Повратитељ, Васкрситељ и Помиритељ. Воспрени, птицо покисла, и буди опет жар-птица, каква си и била кад те је Творац твој Својим Духом загрејао и окрилатио.

[Тавита]

З

Завет је драговољна обавеза. Завет представља два заветодавца, једнога који даје и другога који прима. Заветодавац који се обавезује давати, јесте сам Бог; заветодавац пак који се обавезује испунити све услове примања, јесте човек. Два Завета учинио је Бог са родом човечијим: Стари и Нови. Стари Завет учинио је Бог онда док је род људски био још млад и по годинама и по греху, а Нови Завет онда кад је род људски постао стар и по годинама и по греху. Први Завет заснован је на закону Божјем и на крвној жртви Божјих животиња. Тим Заветом Бог се драговољно обавезао давати човеку добар и дуг живот на земљи и свако земаљско обиље с колена на колено, а човек се од своје стране обавезао испуњавати прописани закон Божји и приносити Богу крвне жртве од Божјих животиња. Бог је одржао Завет од Своје стране, но човек га је свега погазио грешећи против Бога Заветодавца и очекујући упорно да му Бог ипак даје све - безусловно. Кроз ту обману Створитеља свога род човечији се уболестио до смрти. Тада је Створитељ људи учинио Нови Завет с човеком. Тај Нови Завет заснован је на љубави Оца и на крвној жртви Сина Божјег. Тим Заветом Бог се драговољно обавезао дати човеку вечни живот и царство небеско, а човек се од своје стране обавезао одговорити љубављу на љубав, и жртвовати себе васцелог Оцу свом небеском. То је Нови Завет - љубав и жртва с обе стране.

[Тавита]

И

Има ли места Трећем Завету? Гле, неки људи сањају и говоре о трећем Завету, наиме о неком Завету Духа Божјег! то је сањарија и празан говор, који скрива безумље и злобу. Јер шта би имао Бог више да жртвује за људе, и шта би се човек могао више обавезати према Богу својему? Први Закон потврђен је и запечаћен крвљу чистих Божјих животиња. Други Завет потврђен је и запечаћен пречистом и невином крвљу Сина Божјег. Чиме би се потврдио и запечатио Трећи Завет? Јер ако би потребан био Трећи Завет, он би морао бити савршенији од Другога, према томе и потврђен и запечаћен неком крвљу драгоценијом од крви Јединородног Сина Божијег. а зар је могуће и замислити неку крв и неку жртву драгоценију од оне Сина Божијег? И најзад, какву би већу обавезу могао човек примити на себе него што је већ примио у Новом Завету, то јест да из љубави према Богу преда себе свецелог на вољу и у руке Оцу свом небесном? Шта би имао човек драгоценије од себе да би могао принети на жртву Богу у одговор на жртву Божју за њ? Јасно је, дакле, да о Трећем Завету могу сањати само они који су испуњени безумљем и злобом. А погледајте, како и апостол каже за Други Завет, да је он завјет вјечни (Јевр. 13,20).

[Тавита]

J

Јевреји су први болесник међу народима, које је Бог узео да лечи. Избранство јеврејског народа означава само то и ништа друго. Па како су се Јевреји успротивили Богу као Лекару и погазили Завет, то је Бог предузео лечење свих народа на земљи, стварајући тако Себи из свих народа један изабрани народ од оних који се драговољно предадоше Богу на лечење. У овај изабрани Божји народ увршћени су само праведници, пророци и угодници Божји из јеврејског рода, који у своје време испунише обавезе Старог Завета као и они који драговољно прихватише Нови Завет. Остатак Јевреја пак отпао је од оба Завета; од Старог, јер је крвна жртва Божјих животиња укинута Богом, како је и проречено, и од Новог, јер крвну жртву Сина Божијег одбацили су само они. Човече и сине човечији, чувај се да не будеш убројан у синове противљења. Јер свак ко хоће да се излечи, мора пристати да се здрава крв унесе у њега. А једина здрава и здравотворна крв јесте крв Сина Божијег, Господа нашег и Спаса Исуса Христа, коме нека је вечна слава и хвала. Амин.

[Тавита]

http://tkfiles.storage.live.com/y1pIwHyBdgrS1sId8akt5EZGa2Inxc5GjmzgyEXR64mJCfY_cbA3i0Zb6mpLdu630Fa7ktwAyUTR-s

К

Крштење је прва Тајна. Крштењем се извршавају два спасоносна чина над човеком: очишћење и усиновљење. Очишћење од првородног наследног греха, и усиновљење Богу. Рекао је Господ апостолима Својим: Идите и научите све народе крстећи их ва име Оца и Сина и Светога Духа (Мат. 28,10). Ако се човек и после крштења упрља грехом, не пере се више од греха крштењем него покајањем. Јер је крштење једно, о но је намењено за ослобођење од страшног и вековног терета наслеђеног греха. Ако ли се усиновљен човек одели од Оца свог небесног, он постаје блудни син и живи међу свињама; но и њему за спасење није потребно ново крштење него покајање, као што је јасно изрекао сам велики Господ наш причом о блудном сину.

[Тавита]

Л

Лаж опасну, проповедају секташи кад говоре да не треба децу крштавати, него кад деца порасту и познаду шта је то вера, онда их тек ваља крстити. Човече и сине човечији, затисни уши твоје од таквих лудих речи. Јер ако ти чедо твоје умре некрштено, ући ће у онај свет као нечисто и неусиновљено од Бога. С ким ће, дакле, бити у вечности, и чијим ће се назвати? Гле, ти не чекаш да чедо твоје порасте и сазна шта је то вода и млеко и мед и хлеб и лек, па тек онда да му даш све то. Него му дајеш иако оно то и не зна. Ти знаш, шта је за њ добро и спасоносно, зар оно то мора знати у колевци? И ако чедо твоје има гушобољу, хоћеш ли га лечити, или ћеш чекати док оно порасте и сазна шта је то гушобоља? А наследни грех је несравњено тежа бољка од гушобоље. Па кад од гушобоље лечиш чедо своје, лечи га и од оне теже болести, којој је лек крштење. Да ти не умре чедо некрштено, јер се иначе никад и нигде у вечности нећеш срести с душом његовом.

[Тавита]

Љ

Људски род имао је једнога праоца, Адама. Сав људски род, дакле, представљао је једно многогранато дрво, коме је један корен, Адам. Према томе сви људи су били по свом телесном корену, по праоцу Адаму, браћа. Но то телесно братство људи показало се ништавним пред духовним небратством још на првим синовима Адамовим. Телесни брат убио је свога брата, јер међу њима није било јединства духа, ни братства духовног. Христос је назван Новим Адамом. Он је нови корен новог човечанства, новог многогранатог дрвета. Он је објавио правог Оца, а то је Бог, и установио право братство међу људима, а то је братство духовно, то јест јединство духа, јединство вере, јединство циља и јединство живота. Човече и сине човечији, не полажи ништа на братство по Адаму, јер је и сам стари Адам нашао своје спасење у Христу, Новом Адаму. тиме се он одрекао свега свога потомства које је ван Христа. Тако су они који се нису прикалемили уз нови Христов корен, остали сирочад, без оба оца: без праоца телесног, Адама, и без Оца небесног, кога је Христос објавио свету и коме се само кроз Христа може прићи.

[Тавита]

М

Милост Божја спасава све оне који милост Божију ишту. А милост Божију могу искати само они који имају веру у живога Бога и који су сами срца милостива. Зато један апостол говори: без вјере није могуће угодити Богу. Човек од своје стране не може бити милостив у смислу хришћанском, ако нема вере у живога Бога. И тако вера је семе а милост плод. Други исто тако важан плод вере јесте молитва. Вера, молитва и милост представљају у здравој души три хармонична гласа, који вапију Богу за помиловање. Подигнута је вековна препирка између католика и протестаната, да ли се човек спасава вером или добрим делима. Код православних те препирке никад није било. Православна црква није цепкала закон Божији него је тражила да се испуни сав са скрушеношћу и самоосудом, сећајући се речи се речи Спаситељевих: Кад свршите све што вам је заповеђено, реците: ми смо непотребне слуге јер учинисмо што смо били дужни (Лука. 17,10). А усиновљење ни код људи не бива само због плаћеног дуга него и по милости онога који усиновљава. И тако, човече и сине човечији, веруј, моли се и буди милостив, но не уздај се ни у шта своје него само у милост Божију.