Да ли ми умишљамо ?

[milan.]

[quote name=Милан Меденица ' timestamp='1340622571' post='666559]

отвори тему о егзистенцији живог бића и неживе творевине па ћемо да расправљамо а сад се концентриши о оном о чему причамо.

medenice, razocarao si me.

[Милан Меденица :)]

нећу цитирати појединачно, предугачко је и постане напорно да се прати.

емоције које су поменуте у почетном посту су испитивање или одраз једне психологизације у које упадају сви новопечени верници или који рационализују оно што им се дешава. а стварно питање је и да ли им се заиста дешава или трипују.

тако да уствари не постоје неке над-емоције, постоји само разлика између искреног доживљаја и трипа.

на конто навијачке свести:

разлика између оног што си доживео и што се није десило је управо у актуализацији догађаја - кад се да го онда се сви радују, с разлогом, а кад се промаши можеш само да се радујеш ако је супротна екипа у питању. не може исти осећај да се понови, сем уколико си неутралан и уживаш у самој игри али онда се очигледно губи на интензитету и ми то сматрамо неодлучним, млаким, итд. пошто причамо о паралели између Цркве и оног што је ван ње, не причамо о неутралним емоцијама или неучествовању.

у том смислу, све друго је живот у лажи/илузија, а управо се о томе и ради у овој теми - нико од верника не (треба да) заговара да се романтизује, трипујемо ко пентекосталци или да развијамо неку пету патологију већ да се разлучује стварност од илузије, психологизам од реалног доживљаја радости.

како све има своју очекивање и испуњење радости и задовољства - спавање, храњење, секс, причање, дељење заласка сунца, итд, тако има и учествовање у Литургији, у једном саборном догађају где се нешто натприродно дешава у природи. и не, то нису неке надри-емоције, већ отпуштање греха и обожење по учествовању у евхаристији, светом причешћу. и опет, тај догађај се верује јер немамо верометар а никад не изостаје јер се увек даје. само је питање има ли ко да прими.

између осталог, сем тога око кога или чега се врти, то је и једна од очигледних разлика између идеологије и вере - јел се гради да постане или се учествује у нечему што већ постоји.

нисам разумео опаску о томе да је некад Црква била дискриминативна, не знам на шта мислиш?

мислим да ниси схватио метафору јабуке и крушке, питање је било упућено у смислу како разликовати истину од лажи, тако да си се превише везао за буквални део а нимало за пренесено значење.

што се тиче саме вере, није поента градити неку илузију за коју се надаш да је истинита и да ће се испунити или због неког или нечег то да чиниш јер управо православна вера ни не заговара робовски или најамнички менталитет већ синовски/ћерковски. значи, или радиш зато што волиш - или немој: нема агресије, нема перфидности, нема демагогије и мистике, нема увртања руке, нема "то тако треба", нема "то се тако одувек чинило" и осталих папазјанија умишљања. истина, има ствари које не знамо КАКО ал знамо да се дешавају јер имамо последицу. рецимо, кад посадиш дрво, не знаш одакле живот ал тачно знаш шта да очекујеш да ће израсти на том дрвету и да је јестиво - питање искуства.

друго, православни не верују у трансупстанцију, претварање материје у нешто друго већ само верујемо да се појављује спрат зграде који не видимо. једноставно није у видљивом опсегу, и немој буквално да ме схватиш. сад КАКО се тачно дешава, можда једном и сазнамо а до тада знамо и верујемо. и опет, није трип јер није нешто што очекујемо да се изврши после смрти већ се сад дешава. неке очигледне ствари су чуда излечења и слично, она која су се показала да нису паралаже да се ограничим од глупости.

што се самих тих чудеса тиче, да одмах предухитрим причу око тога, ми их не схватамо као "наша" или "њихова" већ Божја. немамо проблем што се "тамо" или "овде" дешавају већ се радујемо кад год је неком умањен бол, утешено срце, оздрављен човек, ...

упућен сам у клип, али овде се не ради о таласима у мозгу и мерењу емоција, већ разликовању истине од лажи. већ имаш инструмент - мозак да размишља и кристализује ситуацију пред собом. једини је проблем у калибрацији, и то не испирању мозга и убеђивању већ штимовању да "оштрије" примећујеш или освестиш неке ствари које су већ ту али си их игнорисао као "неважне" па чак и не примећивао као "имагинарне", "непостојеће", или како год. замолио бих да упадамо у терминологију и сличне замке, већ бих остао на једноставним речима и решењима.

следеће, ако упаднемо у замку квалитативног (најамник) или квантитативног (роб) мерења, потпуно се губи вредност јер је вредност непроцењива неком (син/ћерка) ко гаји емоцију, сентимент, жељу, труд, благодат, назови како то год желиш. на пример, као што сам ја мојим родитељима светиња јер ме воле а не зато што су ме изродили или имају користи од мене, а неком другом сам статистичка грешка је ме не види као светињу - јер не добија ништа од мене а не постоји ни однос или мост који ће да презуби "неважност" или "непостојање".

све у свему - свестан сам да сам од земље, исто колико и од звезда, ако ме разумеш

[drvce]

[quote name=Милан Меденица ' timestamp='1340625793' post='666587]

Zarad cistije komunikacije, necu citirati pojedinosti, usvajam predlog.

Prva polovina mi je ok. Utvrdili smo da govorimo o istim emocijama i da nisu u pitanju nadri-emocje, tako da je moje pitanje o diskriminativnosti izlisno (razjasnjenja radi: odnosilo se na proslo vreme kada je tokom sluzbe u odredjenom trenutku trebalo iz crkve da izadju svi koji nisu krsteni) Jedino mi je sumnjiv onaj deo sa natprirodnim u prirodi, ali to je opste mesto sa kojim se svaki put zadavljujem i ne mogu da ga sazvacem.

Sto se tice vocnog dela, sasvim je nevazno da li razlikujem a od b, jabuku od kruske, jednoroga od kozoroga, Ticijanovu sliku od studenicke freske, istinu od lazi, mentalni konstrukt od mentalnog konstrukta, stilsku figuru od stilske figure... To mogu da cinim i bez utvrdjivanja sustina pomenutih parova. Na primer: imamo dva smajlija , levi je Pera, desni je Mika, a onda ih istumbam i sad imamo ovakav poredak ! Na osnovu cega cu da utvrdim da li je recenica "Pera i Mika su zamenili mesta" lazna ili istinita? Ili se dogodilo cudo, pa su sada tu Pera i Zivorad, ili Pera i Pera ili...? Kako da odgovorimo na pitanje pronicanjem u sustine?

Ako bih mogao da objasnim na osnovu cega sam im dao imena, za koju osobinu sam zakacio Pera, a za koju razlicitu osobinu sam vezao Mika, onda bi bilo kudikamo lakse odgovoriti na pitanje. Na to se svodi i moje pitanje o natprirodnom u prirodi: za koju osobinu koju konstatujemo (dakle merimo, tj sa kojom postoji interakcija (neka od pomenutih sila)) kazemo da je natprirodna? Ako nema nacina da utvrdimo koja je to osobina ,tj gde je ta zakacaljka na koju besimo etiketu natprirodnosti, u cemu se onda razlikuje prirodno od natprirodnog, Mika od Pere? Sta znaci "није у видљивом опсегу, и немој буквално да ме схватиш"? O kom opsegu govorimo? Danas su utvrdjeni relevantni opsezi, pre 200 godina to nije bio slucaj. Kao ona prica sa Blagodatnim Plamenom, gori fitilj, ali ne i brada; greje, a nema infracrvenog zracenja, ne emituje toplotu?!

"значи, или радиш зато што волиш - или немој:" - AFERIM!

"све у свему - свестан сам да сам од земље, исто колико и од звезда, ако ме разумеш " - AFERIM!

A, kako se zove ovaj tvoj smajli?

[drvce]

Izvinjavam se sto sam porekao prvu recenicu prethodnog posta, i sto sam ipak ubacio nekoliko citata! Ucinilo mi se vaznijim da naglasim sa cime se slazem (ne slazem) od drzanja prvoutvrdjenog pravila!