Преподобни Макарије Оптински: РЕЧНИК СПАСЕЊА

[Guest]

У потиштености треба себе корити

Још пишеш да си веома тужна била због чамотиње духовне, тј. духовне патње, и баш ту видим да без роптања прихваташ тај терет, сматрајући да си га заслужила и молиш да ти се у тим приликама подари стрпљење. Томе сам се обрадовао, јер си почела да стичеш праву мудрост. Хвала Богу!

У време жалости и сете такође не треба падати у јаму потиштености и очајања; не тражити за себе оно, чега нисмо достојни - велике дарове Божије; него се успокојавати на смирењу, сматрајући да их нисмо достојни.

[Guest]

Страсти, које су у нама, узрок су потиштености која нас сналази

Пишеш да, када је тешко, онда то не зависи од нас: како не од нас? Па ко је узрок? Наше страсти, које су у нама и нису савладане, гордост, самољубље, сујете и остале; управо оне устају на нас, а ми, њима заведени, праведно смо од Бога кажњени, ради уништења наших страсти. Памти речи св. Апостола: Богје непријемчив за кушање злом и Он не искушава никога, него свакога искушава сопствена жеља, која Га мами и вара (Јак. 1, 13. 14). Тако, пак, не говори да није од нас; него за све криви себе, да смирење задобијеш и спокој. Када бисмо смирени били, онда бисмо увек и спокојни били, а ево тога нема; него смо још умишљени, па због тога и друге страсти јаче устају на нас.

[Guest]

Потиштеност се шаље ради духовног напретка

О мраку и чамотињи духа писао сам ти, да се то у нашем пребивању догађа ради напретка духовног; у то време окрећи се самопрекору и смирењу, о томе има код св. Исаака Сирина.

[Guest]

Савет против потиштености

...Дајем савет против потиштености: трпљење, појање псалама и молитава.

Само имајте мир, а простор келије ће вам користити; одређена безбрижност и бављење ће вас разонодити и потиштености решити.

[Guest]

ПРАВИЛО (ЕПИТИМИЈА)

Непотребно сте себи налагали завете, и сада, пошто их нисте испунили, узнемирени сте; чак сте заборавили какви су завети били у питању, зато опростите што ћу вам ја наложити нешто да испуните. Нешто можете и да измените, већ према својим моћима; јер мени нису познате ваше снаге, нити колико времена имате. Можете чинити поклоне, макар три дневно, Спаситељу и Мајци Божијој један за другим, и уз то, макар једном месечно, читати покајни канон. Према ближњима будите саосећајни, ако сте у стању пружите им помоћ и не смућујте се, смиравајте се и будите спокојни.

[Guest]

И они који узнапредују не треба да напуштају правило

Велики оци нису остављали појање псалама, о једноме је и речено да је започињући појање, само је у току једне славе био у стању да опажа стварност око себе, а затим би био у заносу све док сунце не изађе и док му не огреје лице; зар он није имао дар молитве? Ви још нисте толико узнапредовали да би сасвим оставили псалтир и друго.

[Guest]

ПРАЗНОСЛОВЉЕ

Нисам писао о усамљености, већ о обуздавању језика од празнословља и о штетним последицама које из празнословља произилазе - расејавању и помрачењу ума; молитва после расејаности већ неће бити тако лака.

Желео бих да кажем неколико речи о расејаности вашег живота у келији и празнословљу које се догађа, тј. да оно хлади срце, а душу чини узалудном (бесплодном), како пише св. Исак Сирин...

[Guest]

ПРЕЛЕСТ

Разлог прелести - гордост, исцелење од ње - смирење

Колико ј а могу да схватим њену болест, или боље, њено тешко душевно стање - пала је у најтежу прелест, чији се утицај огледа на њој. Дошавши у манастир, предала се молитвама и другим подвизима како би угодила Богу и тако је била преварена, јер о смирењу, трпљењу и самоукоревању ни мало није бринула. Написаћу вам нешто из поука молдавског старца Васшшја, који је био старац старца Пајсија. Пишући о онима који чине добродетељи разумно, који су знали како коју добродетељ да творе, каже: "неки пак, који су обузети страстима и неразумни... узревноваху у посту и труду светом, али не по добром разуму и како ваља. Ђаво који вреба као пас у лову, убаци у њих семе задовољства из кога узрасте унутрашњи фарисеј. Такве обузима потпуна гордост; ње ради Бог допушта искушавање од стране сатане". Оваквих примера има много. Недавно је једна девојка, још мирјанка, од 19 година, узела подвиг: молила се, постила и остало, и после годинудве растројила се тако да родитељи сада не знају шта с њом да раде: тугује, потиштена је, досађује се, плаче, вришти, ништа од раслабљености не може да ради, још мање да слуша савете; мука је ако нешто није по њеном. Ето какве су последице самовољних и уображених подвига. Пишем јој о разлозима њеног растројства; да је неразумно отпочела безмолвије; наводим јој отачко учење о томе; такође, предочавам јој да је на путу спасења неопходно општење са људима као и трпљење. За исцелење јој није потребно да се удаљи, већ да спозна своју немоћ...

[Guest]

ПРОРОШТВА

У процене... и у пророштва људска не треба се уздати: а о дану томе и о часу нико не зна, ни анђели небески, до Отац Мој сам (Мт. 24,36); и ми, препустивши ово Његовој светој вољи, треба да се припремамо, свако од нас, за смртни час који нам је непознат: сећај се краја свога, и никада нећеш сагрешити - учи Сирах (7,39). Како је велика та философија!

[Guest]

РАЗДРАЖЉИВОСТ

Одакле потиче и како се исцељује раздражљивост

Пишеш да је твоја последња болест последица узнемирености: и мала увреда те узнемири. Треба да знаш, да тај немир долази од твоје унутарње духовне болести или пометње; узрок свадљивости, тј. раздражљивости лежи у теби, она се храни твојим самољубљем и гордошћу. Услед деловања и узбуркавања ових духовних страсти и тело долази до растројства, и то је већ казна Божија: и душа и тело страдају због нашег немара и непажње. Ова се болест не исцељује тако што нас нико неће узнемиравати и љутити, јер то је немогуће; у животу се догађа мноштво непредвидивих, неугодних и мучних случајева које Промисао Божији шаље ради нашег искушавања или кажњавања. Исцелење од ове страсти ваља тражити на следећи начин: све те случајеве - приговарања, понижења, прекоре и досађивање треба примати са добром вољом, самоукоревањем и смирењем. Наша раздражљивост јесте само наша кривица и духовна болест. Онај који нас прекорева је наш добротвор, јер преко њега ми спознајемо греховну нечистоту која је у нама и онда уз самоукоревање и смирење морамо да се молимо Господу, тражећи од Њега помоћ, али никако се не смемо дрзнути да окривимо онога који нас љути, чак и ако би изгледало да то чини неоправдано; таквога треба сматрати за оруђе послано Промислом Божијим да нам покаже наше стање.

[Guest]

Раздражљивост нам је дана зато да бисмо имали ревност у борби против греха

Раздражљивост или помама припада једном од три дела душе и дата нам је не зато да бисмо се гневили на ближње, него да бисмо имали ревност против греха. А кад се љутимо на наше ближње, то је против природе. Гордост даје снагу раздражљивости у нама.

[Guest]

Они који се постојано раздражују привишвају се на ту страст

Увиђаш да си наклоњена гневу и раздражљивости... Раздражљивост и гнев због којих си - препознајући се у њима - жалосна, долазе од навике која је једнако јака и у добром и у лошем. Ми поседујемо ум и вољу и морамо да расуђујемо о томе шта је добро, а шта лоше. Лошу навику треба мењати на боље и уздржавати се од гнева и раздражљивости, јер је то штетно како за вас тако и за оне на које је усмерено када се деси да нас неко повреди. Треба приметити да иако ми Бога свакодневно гневимо, Он нам опрашта; како да се онда ми гневимо на ближње. Уосталом имамо заповест од Господа - да праштамо грехе ближњима својим! А ако не праштамо, ни нама се неће опростити. Но да бисмо ово лакше могли да извршимо, треба да призивамо Бога у помоћ, јер без Њега не можемо ништа чинити.

[Guest]

Случај који нас раздражује послан је од Бога ради нашег излечења

.. .Жалите се на своју душевну слабост - раздражљивост. Чини се да вам је познато да се са овом страшћу ваља борити и супротстављати јој се. Немојте бежати од случајева који вас раздражују, него их сматрајте за послане од Бога, ради вашег излечења. Раздражљивости се ваља одлучно сучелити, ваља без предомишљања устати с покајањем и самоукоревањем, а не бити малодушан и смућивати се. Малодушност показује стање гордости и радује ђавола, те нас он тако још лакше може навести на своје замке. Када будете укоревали себе, а не друге, смирићете се и замке ђавоље остаће празне.

[Guest]

Против раздражљивости - трпљење и самоукоревање

Раздражљивост нам показује наше унутарње стање, које треба побеђивати самоукоревањем, трпљењем и љубављу, а не снисхођењем према слабостима ближњих и не њиховим осуђивањем. Понекад и вама наносе увреде и то није без Промисла Божијег, како би вам показао вашу немоћ и дао средство за исцелење - борбу, супротстављање и смирење.

Против раздражљивости - трпљење и самоукоревање, као и расуђивање о страдањима Христовим.

[Guest]

РАСЕЈАНОСТ

Добро је да си схватила колико је штетна расејаност и бављење светским стварима. На многимаје видљиво горко искуство из сличних случајева. Моли Бога да не допусти да се нађеш у таквој напасти; а за оно што се већ догодило, принеси покајање...