Преподобни Макарије Оптински: РЕЧНИК СПАСЕЊА

[Guest]

Нека те не смућују помисли које те нападају, смиравај се и кај пред Господом

Пишеш да те неколико дана непрекидно нападају различите помисли, које ти је веома тешко чак и да изложиш. Нарочито те смућују у време појања, читања и црквене службе. Ту нема ничег чудног и нема потребе да се узнемираваш: помисли улазе у твој ум и против твоје воље, а ти, по својој немоћи, пристајеш на њих и смућујеш се. Молитва је оружје против ђавола. Наоружај се против њега и он ће ти узвратити помислима. Но уместо да се смућујеш, кај се пред Богом и смируј се, колико год пута да ти се догоди да будеш опхрвана помислима. Кад будеш имала залог смирења, ђаво неће моћи да му се супротстави. Дакле, не смућуј се него се кај! Бог прима молитву смирених.

[Guest]

Расејаност на молитви потиче од гордости

Кад станемо на молитву непријатељи устају на нас, нудећи нам различите помисли и предлажући нам непотребне маштарије, трудећи се да нас отргну од ње или гурну у униније. Но ми треба да имамо добру вољу за узношење молитве и да настојимо да у речи молитве саберемо мисли које блуде. Приликом налета помисли не треба се узнемиравати, него се ваља кајати пред Господом и признавати своју немоћ. Узнемирење због наиласка помисли показује нашу малодушност која потиче од гордости. Ми хоћемо, налик фарисеју, да видимо себе чистима пред Богом, а не грешнима, као цариник. Зато нам се и не даје чиста молитва, како себе не бисмо доживели као узвишене; јер што је у људи високо, гадост је пред Богом (Лк. 16,15). У недостацима нашим боље је смиравати се и кајати, него се смућивати; а када узнапредујемо, не треба да се предамо високоумљу.

[Guest]

Помисли прогони смирењем

Моли се Богу у простоти срца, а помисли које наилазе прогони смирењем и немој да мислиш да их сама можеш одагнати - тако твоја молитва неће бити истинска: јер немир се одагнава у смирењу, и можеш да се успокојиш ако себе сматраш за најгору од свих; а од напрезања приликом супротстављања помислима помрачује се ум и немир се увећава.

[Guest]

ПОМИСЛИ НЕВЕРОВАЊА

Помисао неверовања потиче од ђавола

Пишеш да ти као лаки облак наилази неверовање у Бога и у будући (вечни) живот. Свети Димитрије ову помисао прибраја хулним помислима; јер код њих нема сагласности наше воље, а само ђаво наводи на помисао неверовања. Човек то неће, нити је ту шта крив; а ако мисли да је крив, смућује се и тим пре весели ђавола и даје му више повода да се приближи. А ако то презиреш и не сматраш за грех, он ће се постидети и одступити. За ово му даје повода и осуђивање других. Нифонтово искушење било је друге врсте - да би га прославило; а ово је опет нешто друго. Исправност наше вере доказује се на многим стварима и у многим делима: после исповести добијамо умирење савести - откуд то? А од неисповедања - осећање мучења - откуд пак то? Видимо мошти светих угодника Божијих и чудеса која потичу од њих. Ко савршава чудеса која бивају од чудотворних икона? Ко то изводи? Све је то дело Бога, Који нам је дао реч Своју да бисмо га познали у оваплоћењу и искупљењу нашем од заблуда. Ко ти је осладио читање кад си читала књигу св. Варсонуфија? Бог! Цео је свет испуњен чудесима Божијим. Дивна су дела Твоја Господе, све си премудро створио.

[Guest]

Хвалисаве помисли су веома опасне

И опет, хвале те помисли што укореваш себе. То је врло опасно. Шта ту има да се хвали? Јеси ли при себи? Сећајући се колико си лоша, треба да се сматраш достојном не хвале, него осуде.

[Guest]

ПОМИСЛИ СТРАСНЕ

Не предај се очајању, јер је горе и од саме страсти

Кад се догоди да поклекнеш под налетом помисли, да пристанеш на њих и будеш уловљена, не опуштај се, падни пред Господа с покајањем, смирењем и скрушена срца; не предај се очајању, које је још горе од саме страсти. Потражи узрок: одакле је дошло то од чега си пострадала? А узроци су: гордост, уздање у себе, унижавање и осуђивање других, наслађивање, непотребни мир, општење са супротним полом; и потруди се да се удаљиш, колико је то могуће, од свега овога. А понајпре, труди се да се смириш, јер, по речи св. Јована Лествичника: где је пад, тамо је претходила гордост (Поука 23). Не попуштај у разоткривању помисли, јер то доводи до смирења - да се покажеш пред другима; сећаш ли се како си пострадала када си скривала своје помисли?

Не допусти да тобом овладају помисли које ће, када се сложиш са њима, да распале сласт у телу.

[Guest]

Помисли зависти искорењују се самоукоревањем, као и разоткривањем истих

Неколико пута у овом писму поменула си помисао која ти долази: да ће пострижењем сестре можда бити нарушен ваш мир: њу ће више волети и стајаће на њену страну. Ти сама препознајеш те помисли као ђавоље, које нарушавај твоје спокојство. А одакле им снага над тобом? Схваташ да је она од гордости. Чиме ти је Господ помогао да одбацишјаку нетрпељивост према сестри? Самоукоревањем и разоткривањем помисли. И какав је тајанствени резултат тога делања? У трену је из буре настала тишина.

[Guest]

Погубност помисли које привлаче свету

Шта је безумније од тога да се повинујеш помислима које те привлаче свету и доносе ти задовољство од телесних наслада? Буди сигурна да ту утеху нећеш наћи ни закратко, но да ћеш пронаћи трајно мучење и туговање савести. Кад им се супротставиш, с помоћу Божијом ђаво ће утећи од тебе.

[Guest]

Не допуштај помислима да улазе у срце - тражи помоћ од Бога

Кажеш да се тако бориш са помислима да ти се у грудима јавља бол. Видећи своју немоћ у борби с помислима, са смирењем падни пред Бога и призови га у помоћ: Он је у стању да их одагна, само немој себи да приписујеш победе.

...Помислима не треба допуштати да улазе у срце, него када почну да се приближавају треба устати и молити помоћ од Бога.

[Guest]

ПОМИСЛИ ХУЛНЕ

Не треба се смућивати због хулних помисли, јер оне не долазе од нас, него од ђавола

Веома ми је жао због твога смућења које је дошло од ђавола. Себе сматраш за такву грешницу, којој нема равне, не схватајући да те то ђаво напада хулним помислима, стављајући своје непристојне и непојмљиве речи у твоје мисли. Ти мислиш да оне долазе од тебе, док их, напротив, немаш, већ их се ужасаваш, оне те жалосте и узнемирују баш зато што уопште нису твоје, већ ђавоље. У њима нема ни најмањег твога учешћа, штавише, њих ни не треба убрајати у грех, но треба бити спокојан, ни мало се на њих не обазирући, и не треба их узимати за озбиљно - тако ће да ишчезну. А када се због тога смућујеш, жалостиш и предајеш очајању, то ђаволу причињава задовољство, те он још снажније њима устаје против тебе. Стога их не сматрај за грех, то ће те успокојити. Што би се ти жалостила због ђаволових греха; он је и на небу хулио на Господа... А ево каква је с твоје стране кривица за грех: ти много мислиш о себи, предајеш се гордости, презиреш друге, осуђујеш их и слично, а за то слабо мариш; овај бич је и допуштен на тебе због тога да би се смирила и себе сматрала за последњу од свих; али не смућуј се, јер смућивање и јесте плод гордости. Престани да осуђујеш, немој да много размишљаш о себи, не презири друге, па ће хулне помисли да одступе.

Уопште, свети оци не сматрају хулне помисли за наше, него држе да су то ђавољи наговори, и када их не прихватамо, већ се жалостимо због тога што нам падају на ум, то је знак да нисмо ни кривци за њих. Стога се не треба узнемиравати због тога што оне долазе. Јер ако се човек узнемири, ђаво ће још више да навали на њега, док када не обраћа пажњу на њих, када их игнорише, када их не сматра за грех, онда помисли ишчезавају. О томе јасно пише св. Димитрије Ростовски у "Духовном лекарству".

Но ове помисли, иако нису грех, по допуштењу Божијем наилазе од ђавола због наше охолости, због високог мишљења о себи или о својим делима, као и услед осуђивања ближњих. Кад се човек смири, познавши у томе своје грехе, и када престане да осуђује друге, када принесе покајање због овога, тада ће опроштај за њих... Код св. Исака Сирина у 79. Беседи, међу осталим облицима допуштења који су казна за гордост, стоји и ово: "хула на Име Божије"...

... Што се хулних помисли тиче немаш никакав грех, оне нису твоје, но ђавоље. Ово се доказује тиме што их ти не желиш и што се жалостиш када наиђу. Кад ђаво види да те узнемирује његов утицај, радује се томе и још те више напада... Да хулне помисли нису грешне то је сваком познато, но оне разобличавају наш грех гордости, који и не признајемо за грех, а који нам је веома близак. Ако чинимо нешто добро, шта год то било, тешимо се тиме и, по ђавољем наговору, обмањујемо се да имамо какву духовну корист - макар она била и као зрно мака - да се умножава и да расте. А ваљало би увек да имамо на уму реч Божију: и ви кад извршите све што вамје заповеђено, говорите: ми смо слуге непотребне (Лк. 17,10); нека сав наш живот буде прожет смирењем и покајањем. Смирење уништава све ђавоље замке и подвале.

[Guest]

ПОСЛУШАЊЕ

.,.Послушање је то што нас усмерава на пут савршенства...

[Guest]

Послушање Спаситељево - пример за наше послушање

Сам Спаситељ наш Господ Исус Христос рекао је: сишао Сам с неба не да творим вољу Своју, него вољу Оца, Који Ме посла (Јн. 6,38). И мада је био премудар и потпуно савршен, мада није имао потребу да учи, да се подвргава руковођењу, ипак је живео у послушању код Јосифа и Мајке Своје: и беше им послушан (Лк. 2,51). Наш Спаситељ нам је оставио Свој пример, који смо дужни да следимо. Својим ученицима и њиховим следбеницима рекао је: Ко вас слуша Мене слуша, и ко се вас одриче, Мене се одриче; а ко се Мене одриче, одриче се Онога Који је Мене послао (Лк. 10,16).

[Guest]

Послушање се састоји у одбацивању сопствене воље и ума

... "Својства послушања су ова: послушање је одбацивање сопственог расуђивања, чак и када би неко био богат овим. Послушање је гроб воље и васкрсење смерности. Послушање је неповерење у самога себе када су добра дела у питању, све до краја живота"... (Преподобни Јован Лествичник, Поука 4).

[Guest]

ПОТИШТЕНОСТ /УНИНИЈЕ/

Потиштеност је последица наше грешности, и посебно гордости

Због чамотиње духовне поново си немиран и страхујеш; да не радиш за нечастивога, а не носиш крст? - али знамо ли ми бездан судова Божијих; због чега Он допушта да те духовна патња искушава? И свеједно ти не желиш да појмиш да због грехова носиш крст /патњу/, него мислиш да је Исуса ради; а то је управо дело гордости, а гордост је грех. А када би ти смирена била, и утеху би имала, и ту би тегобу смирено носила. Какво је време било за Спаситеља нашега, када је у врту узвикнуо: жалосна је душа моја до смрти (Мт. 26, 38). Због грехова читавога света Он је ту муку носио, и ко њу може приказати или замислити? А наша због чега је? И због наших пак грехова, ради њиховог очишћења; а непријатељ је сумњом још више отежава. Пусти то и препусти се вољи Божијој; не тражи: како, када и преко кога наилазе искушења; све је то воља Божија, како и због чега. Можда те Господ овом тешкоћом штити од опасних и сурових искушења, а Он има моћ да ти и утеху дарује. Ти мислиш, па зашто друге у твојим годинама не сналазе таква искушења? Али то није твоја ствар; па и можемо ли знати ко какво искушење има? Постоје они који се неупоредиво више искушавају: неко страшћу телесном, неко се бори са сиротињом, другога мучи удео срџбе, - а да ли је сваком од њих <искушење> лако? Препустимо то вољи Божијој, Он зна шта је коме потребно!.

...Тај мрак духовни, иако се некада шаље и ради искушавања, ипак свеједно треба испитати: да није послат због гордости? И треба се смирити.

Узрок утучености и страха, наравно, јесу наши греси.

Ти си тако заслепљена била привидном својом светошћу и целомудреношћу, да ниси могла да видиш своје слабости: зато сада патиш од туге и осталих немира.

[Guest]

Трпљењем се великим растерује облак потиштености

Чама и потиштеност, које вас сналазе, нису ништа друго до јад монашки, који вам је послат ради испитивања. Свети и велики мужеви тим су јадима искушавани, али још не у тој мери, него неупоредиво јаче и тиме се показивала њихова љубав према Богу; онда и ви када се у њему нађете немојте изнемоћи, него стојте одважно, трпећи, - и облак потиштености ће се разићи, и засјаће светлост, тишина и спокојство, А да се непрестано у спокојству увек пребива немогуће је, и потпуно је супротан пут, који св. Макарије назива "уделом курјака". Прочитајте... код Калиста и Игњатија главе 43. и 85. и... код св. Касијана о тузи и потиштености и узмите из тих учења себи лек и подстицај, да у јаду не будете малодушни, него да сте одважни и да трпите.