Преподобни Макарије Оптински: РЕЧНИК СПАСЕЊА

[Guest]

"Племенито самољубље" повремено нас доводи до избезумљења

Греси свакога од нас познати су само Богу јединоме, и не можемо просуђивати о ономе што нам није познато; али има грехова које многи и не сматрају гресима: то је гордост, названа у свету "племенито самољубље". Кад обављамо посао на дужности и у друштву веома добро и за похвалу, самољубље избија на прво место и служи као подстрек а сопствено мишљење диже му цену и горди се, уопште не сматрајући то за грех, а смерности нема....Има много примера да Господ кажњава људе за гордост разним казнама. Цар Навуходоносор, када се узгордио у срцу и изрекао речи: није ли то Вавилон велики што га ја сазидах јаком силом својом да је столица царства (Дан.4,30), одједном је био лишен разума и претворио се у животињу и седам година остао у таквом стању. Знам и примере који су се десили у наше време: један мајор, који је командовао пуком, имао је пуно врлина, али чувши једном од генерала бригаде: "Господине мајоре, командујете погрешно!" - полудео је; и много, много има сличних случајева и различитих казни.

[Guest]

Боље је борити се са страстима него с гордошћу

...Боље је борити се са својим слабостима него с гордошћу. Сагледавајући своје слабости, себе сматрамо горима и постајемо смернији, а осуђујући друге падамо у гордост.

Доброчинства наспрам гордости

Наспрам гордости је - сећање на своје грехе, успомена на смерност Христову; ваља приписивати себи да си најгори, не заборављати да се Бог поноситима супроти (I Пет. 5,5).

Али то није посао за један дан или месец него је много времена, воље, подвига, труда и помоћи Божије потребно да би се искоренио овај смртоносни корен <гордост>; а ако ли се тај ишчупа, и све гране страсти усахнуће и поотпадати...

... Ђаво те не напада страстима, него гордошћу, која је тежа од свих других порока. Он сам је, будући бестелесан, само због овога греха свргнут са неба, па се труди да и друге овим осрамоти. Премилосрдни Господ понекад допушта да паднемо и да се заплетемо у неке страсти, како бисмо увидели своју немоћ и грехе и побринули се за њих, уместо да гледамо на туђе грехе и немар.

Мислим да је ђаволу допуштено да вас силно нападне, јер сте умислили да сте стекли мир.

[Guest]

ГРЕХ

"Даруј ми да увидим сагрешења моја"

Хвала Господу што почињете да видите светлост Божију. А она ће нам се још боље открити ако не заборављамо наша ранија сагрешења и видимо садашња, о чему се ових дана молимо са Црквом: "Заиста, Господе, Цару, даруј ми да увидим сагрешења моја" и т.д. Ово нам доноси смерност, а она управо и просвећује очи нашега срца; али ваља и ту строго посматрати себе и одбацивати самохвалне помисли, као: "постала сам боља и извршила послушање". Ове помисли су такође веома опасне; и долазе од врага; и веома неприметно могу да поласкају самољубљу и да га подстакну.

Кад неко ништа себи не замера, зар њиме не управља дух гордости? а смерни виде своје грехе као морски песак.

[Guest]

Кад смо прогневили Бога гресима, онда и наше спољне ствари немају успеха

Кад смо прогневили Бога гресима, онда и наше спољне ствари немају доброг успеха; ви се жалите на лошу трговину; иако је то готово судбина свих у данашње време, ипак постоје људи који су задовољни својом ситуацијом. Све то зависи од руке Божије: Ако хоћете слушати, добра земаљска јешћете, ако ли нећете, него будете непокорни, мач ће вас појести, јер уста Господња рекоше (Ис. 1,19-20).

Последице прегрешења

После непослушности Адамове наша воља се више окреће ка злу; наше самољубље побеђује добру вољу и сладост страсти плени нашу душу.

[Guest]

НАПОМЕНЕ:

1. Петар Дамаскин објашњава ове речи овако:" Дух Свети није имао ни тренутка мира у тој жалосној души, јер је она стално имала ту помисао <хваљење> и радовала јој се као неком добром делу, од тога се и помрачила, попут демона. Не видећи себе да греши, можда је тај човек осећао једну страст уместо других, а та једна је била довољна демонима као надопуна осталих порока"
   

[Guest]

ДУША

Болест душе прелази у вечност

... Заиста је душа више од тела: тело се разболи, и на томе се заврши, а душевна се, пак, болест протеже у вечност; избави нас, Господе, од болести ове и подари исцељење.

... Ништа не значи болест телесна; треба се чувати да слабости душевне не остану неизлечене; а ти чак и не желиш да душа прихвати исцељење лечењем од тих болести.

[Guest]

ДУШЕВНО СТАЊЕ

Зашто се догађају промене у души

Кажеш да ти је у души тешко и неспокојно: то није ни због чега другога него због твога гордог става. Господ умирује и утешује смирене и кротке, а горди ће побрати плодове свога става: збуњеност, немир, неспокој и остало, као што пише св. Исаак Сирин; у манастиру живети - не значи да си дошла у спокој, него у бој против страсти и духова злих; мир ће бити онда када победимо страсти и потпуно се смиримо.

[Guest]

ЖАЛОСТ

Жалост се допушта због греха или ради испитивања вере

Од срца саосећам са вама и жалостим се због несреће која вам се догодила, али вам ништа не могу помоћи, нити вас утешити, осим тако, што вам саветујем да се предате вољи Божијој и да од Њега тражите милост, помоћ и утеху. Чврсто верујте да се ово није догодило случајно, већ по допуштењу Божијем, по за нас недокучивим законима, или као казна за грехе, или ради кушања вере. У сваком случају, произашло је из Његове љубави према вама, јер: кога љуби Господ онога и кара; и бије свакога сина којега прима; ако подносите карање, Бог поступа са вама као са синовима... ако ли сте без карања, које су сви искусили, онда сте копилад а не синови (Јевр. 12,68); ове речи нису моје, већ апостола Павла и из њих видите да сте чеда Божија. Само трпите, не будите малодушни и благодарите Богу, па ће све да пође на боље.

Ми видимо и несумњиво верујемо да Промисао Божији који се стара о свакој ствари, брине и о нама, чинећи оно што је на нашу духовну корист - одваја нас од онога што је бескорисно, или искушава нашу веру, док неке и кажњава за грехе. Тегобе које су нам наметнуте по праведном суду Његовом треба да подносимо с покорношћу вољи Његовој. Људе који нам причињавају невоље треба да сматрамо за оруђе Божије у делу нашег спасења и да се молимо за њих. Другачије се не можете утешити. Када пак од људи тражите да вас воле, ви не кривите себе, јер гледате кроз завесу самољубља.

[Guest]

ЖЕНИДБА (БРАК)

Размишљање поводом избора невесте

Неочекивани сусрет са непознатом девојком оставио је утисак на тебе; зар она не може бити прилика? Можда ће се то и догодити, ако таква буде воља Божија; ти не тражиш богатство и лепоту, него побожност и мудрост, да би на животном попришту делили радости и тугу, и да она има исправан појам о стварима и да може правилно да размишља. По убеђењу оне поштоване госпође, код које си је видео, она је прилично образована, паметна и скромна; аније безначајно ни то што је, живећи умерено, и чак сиромашно, могла да избегне бучне и бескорисне обичаје мирске или световне, који веома утичу на моралност. Ти се колебаш и не знаш да ли је то размишљање озбиљно: не смем да преузмем на себе да ти одлучно кажем у тако важној ствари, али саветујем да се молиш Богу и да се Његовој вољи препусти та ствар. Ако она буде Њему по вољи, онда ће се појачати твоја жеља за извршење, и тада исто тако, позвавши помоћ Божију, пошто одслужиш молебан Господу и Мајци Божијој, пређи на ствар; а ако ли се после молитве почне губити из сећања, онда нека тако и остане.

[Guest]

Савети, како се одлучивати на удају и чиме се руководити приликом избора младожење

Питате моју маленкост о тако важној ствари која вас очекује и са великом вером ћете следити мој савет, али ја сам свестан своје незнатности и не смем смело да вам саветујем ово или оно. А видећи, пак, ваш тежак положај у неодлучности и веру, са којом ме питате, позвавши помоћ Божију да ми подари разум, дајем вам овакав савет: прво, треба упућивати молитве Богу и Пречистој Мајци Божијој, јер је силно заступништво Њено код Бога: да удеси Он судбу вашу по Његовој светој вољи; а ако вам корисно буде да ступите у брак који вам је понуђен, нека спусти на вас Своју подршку и благослов; а ако вам није корисно, нека судовима Својим ову ствар поквари. Такво препуштање себе вољи Божијој, а не тражење своје воље, штити вас од многих искушења, каква се понекад догађају, ако неко непрестано жели да се врши само по његовој вољи; потом, прихватити савет рођака и ближњих ваших, јер ће, наравно, Господ и њима објавити да вам кажу нешто корисно; још треба сазнати о његовом религиозном усмерењу и побожном чувању правила мајке наше, Цркве Православне, и о моралности његовој, макар делимично: данашња времена су опасна, има много слободоумности и непокорности Светој Цркви; макар вам се он и допао, али ако није чврсте вере и побожности, онда вам не саветујем да пођете за таквога, а ако је прави хришћанин и син Православне Цркве, побожан, онда саветујем, с помоћу Божијом. Ако је воља Божија да пођете за таквога и ако се ствар приведе крају, онда саветујем да се пре брака, припремајући се, причестите Светим Пречистим Тајнама Христовим, и једно и друго. Прилазећи тако значајној тајни, као што је брак, морамо се припремити, очистивши се исповешћу и причешћивањем Светим Тајнама Христовим и молитвом, али не баловима и музиком и плесом, јер овај корак утиче не само на читав живот овдашњи, него чак и на вечност. А каква може бити ваша судбина у брачном животу? То препустите вољи Божијој, јер судове Његове ми не можемо појмити; у складу са сваким моралним ставом - или кажњава, или награђује. У погледу иметка не треба се много бринути: Него иштите најприје Царство Божије и правду његову, и ово ће вам се све додати.

На ваше писмо о судбини која вас очекује одговарам укратко и колико је у мојој моћи, због мога слабог здравља. Молите се Богу и Његовој Пречистој Мајци да уреди Господ судбину вашу по Његовој светој вољи. Ако је Његова света воља, да сада пођете за онога који вам нуди брачну заједницу, онда ће и свака препрека бити уклоњена. А ви потпуно потчините вашу вољу вољи Божијој; а осим тога, треба сазнати: да ли је он прави верник Цркве Православне, да ли је доброг морала, и о (његовој) породици. Да ли су ваши родитељи сагласни са браком, и постоји ли ваша интимна, потпуна сагласност? Уз ове услове и дела, нека вас Господ благослови да ступите у нови, породични живот, а шта ће касније бити - то никоме познато није ...

[Guest]

Објашњење девојкама о избору животног пута

Из вашег писма видим да патите и тугујете због тога што сте, када сте се видели са мном, недовољно говорили о себи и због тога што сте рекли: "то ће бити казна Божија - удати се". Још, због ваше жеље да останете неудати, ваши ближњи вам сугеришу да том речју срдите Бога, као да желите да будете изнад Творца и уредите свој живот по сопственој самовољи, и да је свака жеља грех и да ништа не треба тражити од Господа, него се у свему ослонити на Његову свету вољу. Налазећи се због тога у недоумици, тражите решење за то... Човек је од Бога обдарен разумом и слободном вољом да бира оно што је боље, па је зато наша жеља резултат слободне воље; када наше самовласно произвољеније, којим управља разум, жели добро, тј. испуњење воље Б ожије и томе тежи делом, онда је то угодно Богу и Он нам помаже у творењу тога. А када се из лудости пожели супротно вољи Божијој и настоји да се то учини, Бог, не ограничавајући нашу самовољу, дозвољава да се то догоди, али за оно прво награђује, а за ово друго кажњава; о томе се у Светом Писму много говори; зато је жеља за добром блиска нашој природи и никако није грешна, и не само о жељи, него чак и о настојању да је извршимо треба да се старамо; али је само потребно своје жеље и деловања ускладити и усагласити са законом Божијим, препустити вољи Божијој и молити за Његову помоћ; онда, када Бог опази да нам је ово корисно и у складу са Његовом вољом, послаће нам и помоћ Своју ради суделовања у томе делу; а када нам не предвиди корист и нема воље Његове, па макар ми и мислили да желимо да извршавамо добро дело, али се оно догађа или из таштине, или на неки други начин, - онда омета његово извршење, зато што Га молимо: " нека буде, Господе, воља Твој а". Али, кажу да је свака жеља грех и да ништа не треба тражити од Господа, него се у свему ослонити на вољу Његову: Ово је потпуно супротно како разуму и природи, тако и Светом Писму. Није свака жеља грех, него грешна жеља заиста јесте грех, а без добре жеље како би се човек могао назвати словесним и умним и у чему би била његова слободна воља? А о тражењу Спаситељ у Еванђељу учи: ...Иштите и даће вам се (Мт. 7,7). И када је у обичним свакодневним стварима потребна жеља, напор и молба Богу за помоћ: па колико тек више у судбинским стварима, које се тичу спасења душе. А ако ли ни једно ни друго не будете желели, тј. ни брак, ни очување сопственог девичанства, па шта ћете онда бити? Нећете бити ништа друго до дрво, или камен беживотни; макар и мислили да се:"ја уздам у Бога, како Он одреди", потпуно је супротно. Замислите своју ситуацију: нећете да се удате, желите да се заручите Богу, молите Га за то и очекујете Његов усуд. Али, да би искушали вашу слободну вољу појављују се, на пример, младожење: један, други и више; зар немате право да их одбијете, према вашој жељи? И тиме нећете сагрешити; па нека знате да је воља Божија учврстила вашу жељу; а ако пристанете да се удате, онда се и ту треба поуздати у вољу Божију; али је свеједно ваша власт над самом собом била томе склона, а не надахњујућа воља Божија. Па ипак, и уз вашу племениту слободну вољу, ако се препустите таштинама и смутњи разонода овога света, онда је веома непромишљено да се душевно око замрачи и да се замени истинско добро за привидно: Зли разговори кваре добре обичаје (1 Кор. 15,33). А ако ли ово не желите, онда колико је могуће то избегните, да би вас Он сачувао од стрела нечастивог... Оставите немир ваш и страх због речи које изрекосте; намеравајући да се посветите животу у тишини, Господу се молите, да Он Сам исправи пут ваш пред лицем Његовим и поучи вас истини Својој; а са световњацима се не спорите у погледу своје намере; свет увек има своје законе, али су они мрски Богу. јер је тјелесно мудровање непријатељство Богу, пошто се не покорава закону Божијем (Рим. 8,7). Казне се овдашње не плашите, него се обазирите на оно што ће доћи.

[Guest]

ЖИВОТ ДУХОВНИ

Како отпочети поправљање свога живота

Желиш да започнеш поправљање твога живота, али не знаш како. А ја сам, чини ми се, са тобом много разговарао о томе како треба водити битку духовну са страстима; и не треба то чинити на речима, него остваривати на делу. Не дају нам мира наше страсти и чим нам их неки догађај покаже, хаос који се налази у нама збуњује; а када се у свакој прилици будеш супротстављала, не чинећи према страсти, онда ће оне ослабити. А када се савладаш, онда се себе постиди, прекори се и смири; сматрај се гором од свих, као она коју савладаше страсти; не криви никога од људи, него себе окривљуј и помоћ ћеш божију добити.

[Guest]

Почетак просветљења и здравља душе

Свети Петар Дамаскин пише да на седам чинова телесних ум почиње да опажа своја сагрешења, као песак морски; и ово је почетак просветљења душе и знак њеног здравља, укратко: "постоји душа смерна и срце кротко и ваистину себе за најнезнатнију сматра".

Једно од првих искушења у духовном животу - опажање туђих недостатака

Ти сада замишљаш да ће те примери житеља манастира брже подстаћи на покајање; али ја ти кажем да те очекује прва стрела ђавоља - видети њихове недостатке и зазирати од њих, све док не уочиш своје слабости и страсти. Нису сви савршени, али управо преко несавршених и постоје савршени; и опет се они са своје стране прочишћују кроз друге. На који би начин неко задобио трпељивост, ако га нико не би вређао? И како би познао свој карактер без оних који га разобличавају? И како би се смирио? Све те то очекује и изгледаће ти необично; а ја те упозоравам да тако мора бити, и све се то догађа у складу са нашим постигнућем, не без Промисли Божије. Макар и читала књиге Св. Отаца, ти, ипак, веома мало разумеш и то теоретски, а у пракси више и јасније сазнајеш.

[Guest]

Осуђивање других због њихових слабости - препрека за задобијање духовних плодова

Пишеш да су код вас сви против старчества; а само ваша и К-на келија то одобравају. А потребно је да имате плодове живота духовног - смиреност! Погледајте, да ли је поседујете? А када ви њих (који се не држе откривања помисли) унижавате и по постигнућима стављате испод себе, онда је очигледно да сте супротан плод задобили <гордост>; а требало би сматрати себе горим од свих и не видети код других пороке, како би се и они изграђивали на истој основи; а пошто виде плод супротан, саблазниће се. А ко познаје туђу савест? Они, можда, имају праву смиреност и унутарње самоукоравање, које је недоступно виђењу оних које је обузело мнење; а ако није тако, онда на други начин Господ уређује њихово спасење: јадима или болестима, како Само Он зна, шта је коме на корист.

[Guest]

Опажање свога греха указује се постепено, у процесу духовног живота

Вама се и чини да се не уздате у себе и да се сматрате ништавним, и остало: али, ипак, саветујем да томе не верујете, пошто вам и ми не верујемо, све док то искуствено не сазнате, ступајући на поприште живота духовног; ви ћете, можда, срести такве, за које ће вам се учинити да им живот није у складу са намерама, али то не треба да вас саблажњава; иако ви брзо напредујете, ипак још нисте своје слабости познали, још нисте срели различите огњене стреле нечастивог и нисте имали прилику да им се супротставите и да искушате своје снаге; још нисте издржали прекоре, мржње, увреде и поруге, које ће вас обавезно срести, ради ваше пробе и искушавања; о томе, изгледа, морате теоријски научити из књига Св. Отаца... Ово вам пишем не плашећи вас, него припремајући вас и упозоравајући на опасност самопоуздања.

...Онај који не позна слабости и грехове своје не смирује се и не каје, и то је у живој души нека неосетљивост и обамрлост.