Jump to content

Да ли су ово последња времена?

Оцени ову тему


Препоручена порука

[quote name=Милан Меденица :)' timestamp='1339606564' post='659327]

ма није то проблем у причи, поента је због чега су игнорисане гро ствари у вери а не да ли је био проблем са науком - већ са људима. можеш да узмеш било који пример, не мора хелиоцентризам да буде - ено ти телегонија. убеђење постојало од ко зна кад, чак је и Дарвин покушао да потврди али није могао због недостатка доказа, а до 1960. године свети Лука Војно-Јасеницки (хирург са докторатом кога су комунисти извукли из гулага да би могао да помогне колико је пуцао од стручности и дара за медицину и архиепископ са докторатом теологије) пише о томе као дa је "добар дан".

поента је да се неке ствари узимају здраво за готово само зато што је принцип "то се тако одувек радило" са све пијетизмом и ослањањем на нечији ауторитет, неважно јел баш од њега потекло.

Што је најгрђе и данас има људи који мисле да је геоцентризам и даље валидан. Истраживања су показала, да на узорку испитаних људи, 4 од 5 прихвата хелиоцентризам.

http://www.gallup.com/poll/3742/new-poll-gauges-americans-general-knowledge-levels.aspx

Пошто нико ко је нормалан и иоле школован неће мислити да се сунце окреће око земље, остаје да се закључи да овдје спадају фундаменталисти који дословно тумаче Библију у свакој њеној ријечи.

Српски менталитет карактеришу изненадни подвизи кратког даха, понесеност која прво улије наду, али капитулира у завршници, све се то после правда вишом силом и некаквом планетарном неправдом што само на нас вреба.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Цело ово моје писаније и подсећање на светли лик старац Пајсија имало је један циљ: наиме сам старац никада није говорио о роковима јер то само зна Отац наш Небески већ је опомињао са намером да како каже унесе ''позитивну узнемиреност'' код хришћана; да људи препознају време у коме живимо као заједница али истовремено и да се потрудимо на свом личном преумљењу и покајању. Често је говорио како сваки дан одлази пуна ''композиција'' са земље на небо и да ће и неко од нас ових дана напустити свет и да ће одмах наступити његово последње време. Био је отворен за све , за свакога човека ма које вере био, али је увек наглашавао истину да је спасење само у Православљу. Указивао је да се не предајемо духу времена и све релативизујемо, што је одлика савременог човека: говорио је да су први хришћани имали данашњу логику Цркве би одавно нестало. У вери и држању Предања морамо остати непоколобиви јер не можемо служити два господара. Сав његов живот био је непрестано богослужење: пост,молитва,метаније,одлазак у храм,послушање Цркви. Читаве ноћи проводио је у молитви за цео свет: зато је Духом Светим видео шта се догађа у свету и која нам искушења предстоје и као нека стража упозоравао је надолазећа искушења и борбу и то увек светоотачки,одмерено, са љубављу али непоколебиво. Упутио бих све на књиге разговора са њим које је објавио Образ светачки ( Чувајте душу, Старац Пајсије-човек љубави Божије ) или Манастир светог Стефана из Врања ( сем разговора објавили и три књиге које ја написао старац- житија Старца хаџи Георгија, старца Арсенија Кападокијског и Посланице

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ок, и шта смо на крају доказали? Да су и светитељи знали да погреше? Шта је ту чудно? То овде нико није ни рекао.

А што се тиче те географије, па шта МИ овде све лупетамо по форуму о науци и мислимо да знамо нешто, а немамо појма.

Част изузецима

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Link to comment
Подели на овим сајтовима

А ако вам ова времена и даље делују као последња, пробајте да замислите како је изгледало бити хришћанин тридесетих година ХХ века у Стаљиновом СССР-у...

Катодна цев све трпи, а интернет свакога.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

А ако вам ова времена и даље делују као последња, пробајте да замислите како је изгледало бити хришћанин тридесетих година ХХ века у Стаљиновом СССР-у...

можда је бољи пример нероново време, тад су играли фудбал са хришћанским главама ...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

ово јесу последња времена. чувајте се

како каже старац Порфирије: ко се не каје тај се неће спасити

не мислиш ли да мало више претерујеш?

а шта би ти рекао на постојање нечег што се зове крштење жељом? :)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Vremena su uvek ista, samo su ljudi sve gori i gori...i gori....

а ти то знаш како?

вероватно имаш увид у туђе душе, видиш ко је какав или имаш историјску перспективу јер си живео у свим претходним временима? :D

Link to comment
Подели на овим сајтовима

ово јесу последња времена. чувајте се

Aјд да ставимо тачку на апокалипсу. Свако од нас проживљава своје посљедње вријеме, будући да имамо само једно вријеме на земљи за живот. Немамо сто, него један живот прије смрти. Некакво глобално посљедње вријеме није ништа веће и отрежњујуће од чињенице да сутра можда нећемо доживјети дан, па стога свака је секунда живота на планети посљедње вријеме.

Озбиљно замлаћивање са глобалним посљедњим временом је озбиљно замлаћивање празне сламе.

Српски менталитет карактеришу изненадни подвизи кратког даха, понесеност која прво улије наду, али капитулира у завршници, све се то после правда вишом силом и некаквом планетарном неправдом што само на нас вреба.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Naravno ima i drugacijih stavova po ovom pitanju

Старац Порфирије о броју 666 и aнтихристу

04 уторак јан 2011

Posted by radiosvetigora in Духовност

Оставите коментар

starac-porfirije.jpg?w=529Ја се не узнемиравам

Једног дана сам га упитао у његовој келији:

„Старче, много се говори у последње време о броју 666, о доласку антихриста, који се приближава – неки, наравно, тврде да је већ дошао, о електронском жигу на десној руци или челу, о сукобу Христа са антихристом и пропасти овог другог, о Другом Доласку Господњем. Ви, шта кажете о свему томе?”

Старац одговори:

„Шта да кажем? Не кажем да сам видео Пресвету Богородицу, да ће бити рата и тако даље. Знам да ће доћи антихрист, да ће бити Другог Доласка Господњег, али када не знам. Сутра? После хиљаду година? Не знам. Међутим, ја се не узнемиравам због тога. Зато што знам да је час смрти за сваког од нас Други Долазак Господњи. А овај час је веома близу.”

Да се исповедамо

Једном сам га упитао:

„Старче, ако у наше дане дође антихрист, хоће ли нам Бог дати снаге да одолимо искушењима?”

Његов одговор је гласио:

„Ако се исповедамо, даће нам Господ ову снагу.”

Толико је много веровао у Свету тајну Исповести.

Ако у себи имамо Христа …

Говорио нам је кад сам био са једним братом: „Нека нас не муче последња времена, нити антихрист и његови знаци. Јер, треба да знате, ако у себи имамо Христа, ни у чему не може нам нашкодити антихрист, ни најмање.”

Број 666 и антихрист

Да вам кажем шта ми је још рекао:

„Оче Атанасије (узео ме је за руку тако чврсто), ја сам сада слеп, моје телесне очи не служе ме више, јер имам рак на хипофизи, али ипак имам духовне очи и видим. Пре него што одеш, желим да ми нешто кажеш. Шта је рекао Старац Емилијан, наш Емилијан, о броју 666 и о антихристу?”

То је било оних дана после Чернобила. Људи су били узнемирени и ишли су у великом броју сваки дан, посебно Старцу Порфирију који је био близу Атине, и тако узнемирени питали би га:

„Шта ће се догодити? Хоће ли доћи антихрист да нас бележи бројем 666?”

И упитао ме је:

„Хајде, реци ми, дете моје, шта каже Старац Емилијан о броју 666 и о антихристу?”

Ја му кажем:

„Старче, прекјуче на једном скупу рекао нам је да не бринемо. Него да се бринемо о томе да имамо живи однос са Христом, а антихристу да не дајемо много значаја, јер ће он постати центар нашег живота а не Христос.”

Одмах је лупнуо ручицама о кревет и рекао:

„Шта кажеш, дете моје, шта кажеш, дете моје, слава ти, Боже, што сам нашао и једног духовника да се слаже са мном. Бре, дете моје, ови духовници, шта урадише људима овде! Узнемирили су душе, проузроковали су мноштво проблема, породичних и психолошких са бројем 666. Људи не могу да спавају и почели су да узимају лекове за смирење и успављујуће пилуле како би могли да спавају. Каква је то ствар? Не жели тако нешто Христос, дете моје. И да ти кажем нешто?”

Ја му кажем:

„Старче, шта?”

Каже ми:

„За нас хришћане, за нас када живимо Христом не постоји антихрист. Хоћеш ли ми рећи, овде где ја седим на кревету можеш ли сести и ти?”

Рекох му:

„Не, Старче.”

Каже ми:

„Зашто?”

Одговорих му:

„Јер, ако седнем на вас, спљоштићу вас.”

Каже ми:

„А када би могао ти да седнеш?”

Кажем му:

„Када одете ви, могу да седнем ја.”

Каже ми:

„Тачно тако, дете моје, тако се догађа и са нашом душом. Када у себи имамо Христа, може ли да дође антихрист? Може ли да уђе ма које друго супротно постојање у нашу душу? Зато што данас, дете моје, немамо Христа у себи зато и бринемо о антихристу. Када ставимо Христа у себе, све постаје Рај. Христос је све и тако увек, дете моје, да говориш људима, а противника немојмо се плашити. И гле да ти кажем нешто. Када би сада дошао сам антихрист са неком справом са ласерским зрацима да би ме обележио на силу бројем 666, ја се не бих забринуо. Рећи ћеш ми, старче, зар то није знак антихриста? Да, али и хиљаду 666 неизбрисиво да напише по мени ласерским зрацима, ја се не бих забринуо. Зашто? Зато што, дете моје, и прве мученике су бацали зверима, они су се осењивали крстом, а зверови су постајали као јагањци; бацали су их у море, осењивали би се крстом и море је постајало земља по којој су ходали; бацали су их у ватру, осењивали би се крстом и ватра је постајала пријатна свежина. Благословено моје дете, шта смо ми данас? Верујемо ли у Христа? У крст? Ма, зашто ли је Христос сишао? Да није можда сишао како би оснажио наше страдање? Тако, дете моје, да говориш и Старцу, и да говориш људима да се не боје антихриста. Ми смо деца Христова, ми смо деца Цркве.”

Ово што је урадио је оставило велики утисак на мене.

И додао је:

„Да ти кажем нешто?”

Кажем:

„Молим, оче.”

„Како је Патријарх Димитрије дошао у Атину?”

Кажем му:

„Авионом.”

„Е, добро, знам да је дошао авионом. Зар је човек дошао пливајући? Са којим документима је дошао?”

Кажем му:

„Са пасошем, Старче”.

„Грчким или турским?”

Кажем му:

„Не знам”.

„Е, сад ми се и паметан правиш! Са турским је дошао. А који је национални знак Турске, знаш ли?”

Кажем му:

„Не знам, Старче”.

„Е, сада претерујеш, не знаш национални знак Турске? Полумесец. А знаш ли како су Оци наше Цркве називали полумесец након што се појавио Мухамед?”

Кажем му:

„Не, Старче”.

„Е да узмем твоју диплому и да је исцепам. Какав си ти теолог?” рече шаљиво.

Дијалог између о. А.танасија и о. Клиа, коме о. А. препричава један свој сусрет са Старцем Порфиријем:

- Представљате га веома лепо, видим га испред себе сада.

- Ма, и ја га имам испред себе, у срцу га имам. Зато вам све ово и казујем тако. И још је рекао:

„Полумесец је знак антихриста. Ако је полумесец знак антихриста, а Патријарх наш има на свом пасошу овај знак (а на печатима, колико печата лупају наопачке? ), што ће рећи – да је наш Патријарх Антихрист!? Не, бре дете моје, не бре дете моје! Немојмо толико ограничавати еванђелску поруку! Није Христос толико ограниченог ума колико смо ми људи који желимо да одбранимо и заштитимо своја права. Тако да кажеш и Старцу и тако да говориш људима; нити антихриста да се бојимо, нити броја 666”.

И ово је, оче Клио, оставило на мене утисак и веома сам одахнуо. И ја то говорим људима који ми долазе.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

ево га и григорије - човек са сто фејсбук профила и седач на две-три столице, чувени хришћанин који се само бави нехришћанским стварима и темама :D

је ли брате, да те питам - што те не видимо на темама кад се прича о посту и причешћивању?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

[quote name=Милан Меденица :)' timestamp='1339621111' post='659571]

а ти то знаш како?

вероватно имаш увид у туђе душе, видиш ко је какав или имаш историјску перспективу јер си живео у свим претходним временима? :D

Znam!!! Upoznaš sebe, i upoznao si ceo jedan svet!

Путници, нема пута, путеви се стварају ходањем!

А.М.

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...