Шта мислите о богословљу о. Серафима Роуза?

[Фарисеј]

Serafim rouz je imao ponašanje i tvrde stavove klasičnog novoobraćenika i najtvrđu moguću neofitsku fazu

Можеш ли да пребациш ове задње поруке и отвориш тему "шта мислите о богословљу о. Серафима Роуза?"

Мислим да ће бити корисно и интересантно.

[Дејан]

To sam baš kontao,dajte predlog za naslov teme

[Justin Waters]

To sam baš kontao,dajte predlog za naslov teme

Ма само је преименуј у "Серафим Роуз и дјело, ипсравно или неисправно" или слично.

[Ратко :(]

Хм. Заиста чудно, многи то сматрају управо за дотиног Јуџина.

Да, али су ипак опрезни. Као и владика Атанасије, који није рекао тако дрско и неодмерено као ти - е, секташ - него опрезно.

[Justin Waters]

Кад је у питању креационизам, ту не треба бити престрог. Историја се увијек понављала. Док је у вријеме Златоуста већ 600 година постојало добрих доказа да је земља округла, и да лебди у празном простору (космосу), он је и даље држао сиријску причу о комаду земље који је утемељен на води, јер тако пише у Писму. Ништа он због због тога није ни секташ ни шта ти знам.

Када су у питању митарства, ту се нема шта замјерити. Православно предање је проткано том причом, и Серафим Роуз ништа друго није радио него бранио то предање. Е сад то што можда није неких новина унио или понудио добрих теолошких аргумената у корист да их нема, то га не чини секташем.

За њу ејџ и екуменизам му се нема шта пребацити. Треба разумјети вријеме у коме је живио друга половина 60-тих, седамдесете и почетак осамдесетих, вријеме грозоморног грћког екуменизма, гвоздене завјесе, хладног рата, сексуалне револуције, ширења хипи покрета, рокенрол културе...дакле он је само критиковао своје вријеме, и можда што није био добар пророк, па да је погодио да то све води ка неком нихилизму, опет то му није замјерити нити је он секташ због тога.

Учинио је добрих ствари за Американце превео је доста светоотачких дјела на енглески језик, и био је монах за примјер. Можда је био превише заљубљен у православље како га је назвао в.Атанасије, али не мора свако ко ишта говори о православљу да говори са узвишеним богословским стилом. Углавном није можда бриљирао, али није ни лупао.

[Дејан]

о.Серафим је ишао тако далеко да није признавао РПЦ јер је признала комунистичку власт и сл...

[Душко Дугоушко]

Серафим Роуз није био окултиста, он је то био док није постао православан. Он је као и доста других људи трагао за духовном ситошћу, и није је пронашао док с није сусрео са православљем. Рене Геноно је заслужан тек толико што је Роуз од њега покупио мисао "да неку вјеру ћеш најбоље спознати ако потражиш њене изворне форме". Тако га је пут навео на православље. Ако је Генон то реако, не значи да није у праву. И ако је био окултиста, не значи да је био глуп човјек.

Што се тиче његовог положаја у РЗЦ, не знам шта би ти рекао. Московска Патријаршија је сарађивала са комунистима, па је због тога третирамо као исправну и даље, РЗЦ није сарађивала са комунистима, па сад ако хоћеш да је третираш као отпадничку Цркву, то је твоје право, али ту грешиш.

Такођер и са случајем митарстава и креционизма. Ако ти је он секташ због митарстава, онда избаци пола и више светих из календара. Може се причати о томе јесу ли стварно мистарства оправдана или неоправдана појава у Преадању, али говорити за људе који су држали да митарства постоје, да су секташи, сулудо је.

Он је био отворени јеретик, којекакав дуалиста - манихејац, а никада православан ако и прихватимо расколничку РЗЦ за цркву, па кажемо да је био у цркви. А пола светих из календара је претеривање, осим неколико новијих ниједан није веровао у митарства (конкретно знам за Јустина Ћелијског и Николаја Охридског од српских).

[Душко Дугоушко]

о.Серафим је ишао тако далеко да није признавао РПЦ јер је признала комунистичку власт и сл...

Расколничка РЗЦ у којој је он био је анатемисала не само РПЦ већ и целу канонску ПЦ, иако је, парадокслано један од ретких њихових нормалних епископа Јован Максимовић (сада познат као свети Јован Шангајски), био у општењу са СПЦ, што је још парадоксалније када се узме у обзир да је РЗЦ била у општењу са "Слободном Српском црквом" која је била у расколу са СПЦ.

[obi-wan]

Он је био отворени јеретик, којекакав дуалиста - манихејац, а никада православан ако и прихватимо расколничку РЗЦ за цркву, па кажемо да је био у цркви. А пола светих из календара је претеривање, осим неколико новијих ниједан није веровао у митарства (конкретно знам за Јустина Ћелијског и Николаја Охридског од српских).

Opet ti kazem - ovo prvi put od tebe cujem, nikad pre. Citao sam o njemu, slusao ljude iz njegovog manastira a i nase kad govore o njemu (rekoh, mitr. Amfilohije je dao da se uradi ikona) - nikad niko ni izbliza nije rekao nesto ovako, daleko od toga.

A to sto je vl. Atanasije rekao da je sumnjiv, svakako ga ne cini necrkvenim ili tako nesto...

[Лазар Нешић]

Био сам 2008. у Платини и на гробу оца Серафима Роуза:

У манастиру су занимљиви монаси и веома фини људи.

Лепо су нас примили.

О оцу Серафиму нису много причали.

Данас се тај манастир налази у окриљу наше СПЦ у Америци.

И то је лепо.

Богословље Серафима Роуза је схватљиво само у контексту Америке, и то:

1, Позитивно: писао је о много ствари и многим људима који су били жедни Бога и истинског живота, па је његово богословље било као један позив Американцима његовог времена на црквеност и истину.

2. Негативно: после година црквеног живота, почео је да напада поједине велике и богослове од ауторитета (попут оца Александра Шмемана) и то на врло ад хоминем начин и непромишљено. Такође, као да није схватао простор где живи, на један веома неуљудан начин је нападао екуменске разговоре у Америци. И има још тога.

Сад, међу православним у САД су и данас подељена мишљења о њему и као богослову и као личности.

Посебно негативно је било његово непризнавање Америчке Православне Цркве, а тиме и РПЦ, као и кокетирање са тешким зилотима и расколницима у Америци. Постоје и сведочанства да је умро непомирен са Црквом, у некој врсти статуса кво! Мада, то није сигурно. О томе се тамо ћути.

Сума сумарум: доста је значајних ствари урадио за хришћанство у Америци (посебно православно), али помало је био неотесан у богословским расправама. За Американце он може бити неки усмеравајући лик, али никако ауторитет. То важи и за нас мислим.

[Justin Waters]

Он је био отворени јеретик, којекакав дуалиста - манихејац, а никада православан ако и прихватимо расколничку РЗЦ за цркву, па кажемо да је био у цркви. А пола светих из календара је претеривање, осим неколико новијих ниједан није веровао у митарства (конкретно знам за Јустина Ћелијског и Николаја Охридског од српских).

Игњатије Брјанчанинов, Кирило Александријски уз Јустина Ћелијског или Николаја Жичког? Сви су они били "јеретици" онако да подебљамо?

[Фарисеј]

Расколничка РЗЦ у којој је он био је анатемисала не само РПЦ већ и целу канонску ПЦ, иако је, парадокслано један од ретких њихових нормалних епископа Јован Максимовић (сада познат као свети Јован Шангајски), био у општењу са СПЦ, што је још парадоксалније када се узме у обзир да је РЗЦ била у општењу са "Слободном Српском црквом" која је била у расколу са СПЦ.

Типичне зилотско-секташке трилеме и недоумице : кога треба анатемисати и код кога је још "благодат" и "истина" ?

Јадно, јадно...

Добро је ипак да се РЗЦ вратила јединству после своје духовне авантуре...

[Лазар Нешић]

Serafim rouz je imao ponašanje i tvrde stavove klasičnog novoobraćenika i najtvrđu moguću neofitsku fazu

Да, и ово се мени чини као тачно: као да никада није превазишао неофитску фазу.

[Душко Дугоушко]

Игњатије Брјанчанинов, Кирило Александријски уз Јустина Ћелијског или Николаја Жичког? Сви су они били "јеретици" онако да подебљамо?

Кирило Александријски није веровао у митарства, то ти апсолутно гарантујем. А Игњатија Брјачнинова је колико се сећам Теофан Затворник (или неки други руски светитељ) опомињао за та митарства, не знам да ли их се окануо након тога. Измењено Јун 7, 2012 од Александар Богдановић

[Justin Waters]

2. Негативно: после година црквеног живота, почео је да напада поједине велике и богослове од ауторитета (попут оца Александра Шмемана) и то на врло ад хоминем начин и непромишљено. Такође, као да није схватао простор где живи, на један веома неуљудан начин је нападао екуменске разговоре у Америци. И има још тога.

Сад, међу православним у САД су и данас подељена мишљења о њему и као богослову и као личности.

Посебно негативно је било његово непризнавање Америчке Православне Цркве, а тиме и РПЦ, као и кокетирање са тешким зилотима и расколницима у Америци. Постоје и сведочанства да је умро непомирен са Црквом, у некој врсти статуса кво! Мада, то није сигурно. О томе се тамо ћути.

Сума сумарум: доста је значајних ствари урадио за хришћанство у Америци (посебно православно), али помало је био неотесан у богословским расправама. За Американце он може бити неки усмеравајући лик, али никако ауторитет. То важи и за нас мислим.

И требао је да напада екуменизам његовог времена. Нападао га је и Јустин Ћелијски, јер то није био никакав екуменизам, него грозоморно синкретистичко тарлахање.

Није он једини који није признавао Православну Цркву у Америци. Њу и данас не признаје Цариград рецимо.