Jump to content

Шта мислите о богословљу о. Серафима Роуза?


Guest

Препоручена порука

Чекај Александре, сад си ме збунио. Па је ли расколник или јеретик?
И једно, и друго, како то уосталом обично и иде (раскол као последица јереси)...

Шефе, који ти је враг?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 202
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Ајде молим те,није нико ко је калибра митрополитовог дао да се распућинова икона изради,имаш и Хитлерову икону ако ћемо тако.

И свети игнатије брајаничанов има неке чудне теолошке ставове ,тотално католичке па је опет светац...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Чуо сам из неких, чини ми се поузданих, извора да је био и крипто-мађар. До сада нисам хтео о томе да пишем, реко да се не огрешим. Ко може да провери било би добро.

  • Волим 1
Link to comment
Подели на овим сајтовима

И свети игнатије брајаничанов има неке чудне теолошке ставове, тотално католичке па је опет светац...
Па од Петра Могиле и Петра Великог, наовамо све до скоро су сви православци били скоро-па римокатолци без папе и филиоквеа, међутим свети Игњатије Брјачнинов, између осталог, није био у расколничкој цркви која је анатемисала канонску ПЦ, и која је била преиспуњена сексуалним и педофилским скандалима, као и тужбама од стране владе САД за култизам.
РЗЦ су основали епископи Руске Цркве у расејању, после бољшевичке револуције... Услед канонских несугласица, историја РЗЦ у другој половини 20. века је била обележена канонским проблемима, контроверзама... Нпр., у општење су примали разноразне групације, манастире итд. из других помесних Цркви које су прекидали општење са својим матичним Црквама ("тврде" заједнице из Америчке Архиепископије су прелазиле по омоформ РЗЦ; било је још таквих случајева); у то време РЗЦ углавном (уз неке ванредне изузетке) ни са једном помесном Црквом није били у општењу - осим са СПЦ, са којом је РЗЦ традиционално, још од Карловаца, неговала добре односе. Међутим, прочитао сам негде да је (парадоксално) РЗЦ истовремено била у заједници и са расколничком Слободном Српском Црквом, не знам да ли је тачно...

Јерарси РЗЦ су у више различитих прилика показали незаједничарски дух и расколнички менталитет: тако су за територију Грчке тајно рукоположили епископе грчким тзв. "старокалендарцима", који су убрзо, такорећи чим су се вратили у Грчку са својим титулама, окренули и изанатемисали и РЗЦ и све редом (ко с ђаволом тикве сади...), неговали су добре односе и општили са разноразним расколницима "старокалендарцима", не само по Америци и Грчкој него и по Румунији, Молдавији и којекуде, чак су и покушали да изазову раскол у аутономној Јапанској Православној Цркви (која је под јурисдикцијом Московске Патријаршије), гурајући свог кандидата за архиепископа итд. Од РЗЦ су се током 20. века одвојиле многе екстремне групе, она се показала као расадник секташког духа и раскола. Поседња велика подела се догодила када се напокон, после дугог времена, РЗЦ вратила у јединство са Москвом.

Јерархе РЗЦ није напустио дух расколништва и изигравања надправославне савести: тако скоро читамо како је њихов Синод забринут због екуменизма српског патријарха, као и због прогоњеног владике Артемија... Тај њихов "зилотизам" многе је одвео у пропаст, али они ћерају и даље.

РЗЦ у Србији нема својих парохије, манастира итд. Бар колико је мени познато. Али има неких који за себе кажу да припадају РЗЦ, и то не гастоса, него наших одавде. Како, где - немам појма.

РЗЦ и даље има свој Синод, самостално управља својим парохијама, манастирима... а неки епископи и неке парохије нису прихватили сједињење са РПЦ, има више тих отцепљених групица, "синода у отпору" итд.

Шефе, који ти је враг?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ја нисам ништа писао о његовом богословљу,већ сам критиковао тврдње да је он расколник.Иначе,у историји је било св.отаца који су имали грешке у богословљу,па су опет свети.

Да, да, тако дакле?

Не знам онда чему опаска о томе да "нисмо читали његове књиге"...

Добро, нема везе.

Као што сам горе написао, отац Серафим Роуз је смрт дочекао у једном јако чудном стању:

једно пише у тим књигама које нам препоручујеш, али сам ја мало другачије чуо на лицу места.

А чуо сам да је малтене умро, оно ако не посвађан, али у статусу кво са канонски признатим Црквама.

И да су га онда пост мортем његови монаси мирили са Црквом и канонским епископима.

Замршено је то, а живот је компликованији од књига.

Сад, ја га нигде нисам такође назвао расколником и мислим да то свакако није, али не знам тачно да кажем шта је онда био. Па, већ сам рекао: несазрели неофитилија, Бог да га помилује!

Наравно, не треба га клеветати, али ни правити од њега теолошку икону и идола, и то по питању ничега.

Мислим да ни он, какав год да је био, не би то волео.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Сад, ја га нигде нисам такође назвао расколником и мислим да то свакако није, али не знам тачно да кажем шта је онда био. Па, већ сам рекао: несазрели неофитилија, Бог да га помилује!

Видиш како смо ми комфорни. Тако олако испаљујемо такве етикете.

Није ли управо то неотесаност?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Па од Петра Могиле и Петра Великог, наовамо све до скоро су сви православци били скоро-па римокатолци без папе и филиоквеа, међутим свети Игњатије Брјачнинов, између осталог, није био у расколничкој цркви која је анатемисала канонску ПЦ, и која је била преиспуњена сексуалним и педофилским скандалима, као и тужбама од стране владе САД за култизам.

Мислим да ипак постоје компетентнији људи, од теб,е да се баве овим питањем, или не?
Link to comment
Подели на овим сајтовима

Видиш како смо ми комфорни. Тако олако испаљујемо такве етикете.

Није ли управо то неотесаност?

Не мислим да је неотесаност, напротив: ради се о веома презизној анализи на основу његовог богословља (па и живота делимично), а о њему овде причамо. А то богословље је незрело и неофитско, готово у свим његовим књигама.

Неотесано би било да сам употребљаовао рели и термине које је сам отац Серафим Роуз користио у теолошким рапсравама са својим неистомишљеницима, а један од њих је био о. Александар Шмеман, кога је неофит Серафим називао и "цигаретски теолог" и "стиропор професор". Е, то је права неотесаност.

Ово о неофитизму је добронамерно и поштено.

И засновано на чињеницама, а не само на комфору.

Уосталом, навео сам и позитивне стране његовог дела и личности, не само негативне.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Мислим да ипак постоје компетентнији људи, од тебе да се баве овим питањем, или не?
Колико видим он и није проглашен за светитеља!

Шефе, који ти је враг?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Мислим да ми нисмо свјесни,колика је пред Богом жртва једног преподобног Серфима.Имајући у виду вријеме и околности гдје је порастао и како се упознао са православљем све говори да је то много,много изнад наших мишљења.

Уосталом књига Јеромонаха Дамаскина у три тома,коју је издао манастир Хиландар говори много ближе о самој личности и животу о преподобном Серафиму.Је ли неко читао?

А ево је и икона,коју ја имам на мом молитвеном углу :

seraphimroseikon.jpg

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Колико видим он и није проглашен за светитеља!

Име му није унесено у диптих светих а и рано је за тако нешто.

Људи га сматрају светим и то је значајна ствар...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Не мислим да је неотесаност, напротив: ради се о веома презизној анализи на основу његовог богословља (па и живота делимично), а о њему овде причамо. А то богословље је незрело и неофитско, готово у свим његовим књигама.

Веома прецизној анализи? Руморења и жуборења тамо неких људи из Америке? Прецизна анализа?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...