Постоје две врсте људи...

[Млађони]

Ух, ти си баш решио да ме намучиш данас... Ко да ми није доста ово решетање од Александра и Марјановића...

Ne provociraj i meni neko palo na pamet ali reko ae necu :P

[Juan Valdez]

Претпостављам да знаш аргументацију за златни стандард. Претпоставка је да би већина људи више волела да заради на својој уштеђевини него да је чува у сламарици, па би онда радије држали новац у банци него код куће. У ствари, "златни стандард" не значи да људи носе кесе за златом около, већ једноставно - као што је било пре 100 година - да онај који издаје "банкноту" за њу гарантује у нечем конкретном што има вредност. Јер пре 100 година папирни динар или долар си могао у било ком тренутку да размениш за злато у банци. Тако си знао да твоја уштеђевина не може да "изгуби вредност" због инфлације и слично.

Офтопик, како се одређује та конкретна вредност злата и зашто баш злато? И како је оно имуно на инфлацију, зар није могуће да и њему опадне вредност? И пошто знамо да су либерали против државних интервенција, није ми јасно шта би било са силним светским налазаштима злата, коме би припала? И на крају, зар вредност злата није субјективна? Када су Шпанци стигли на амерички континент, затекли су много злата код индијанаца. Њима је то било као нама дрво или гвожђе (има добар музеј индијанског злата у Боготи), материјал за свакодневну употребу, док су Шпанци халапљиво пљачкали, а ови се чудили шта ће им то. Паде ми напамет још једна ствар. Злато је могуће синтетисати у нуклеарној реакцији, само што је неиспативо. Данас би се за такву работу морало уложити пара. Када би био златни стандард, могли бисмо рећи да производња 100 грама злата кошта (лупам) десет килограма злата. А шта ако поступак некада појефтини, па 100 грама злата буде коштало 1 грам? Тада ћемо моћи да штампамо паре као такве, а то је онда инфлација, није ли? Моје знање о томе тежи нули, тако да је све што пишем вероватно тешка глупост.

[Juan Valdez]

A da će kapitalizam sve sam da rešava, to je ista bajka kao u anarhiste i druge, ovo ne postoji. Kad bi čovek bio takav, imali bi davno raj na zemlji. Ili kad bih rekao da ukinemo profesore, nastave i ispite i svima ćemo bez razlike davati najbolju ocenu, onda će studenti sami i dobrovoljno sve da nauče..))) Zbog toga zajednica mora da ima glavni autoritet, i zajednici mora i kapitalizam da se pokorava. A zajednica o kojoj govorimo je naravno jedan slobodna i demokratska zajednica u kojoj svi ravnopravno učestvujemo, sa ciljevima ljudskih prava i tako dalje. Ovo nije kontradikatornost. Kontradiktarnost prave oni koji imaju nešto da muvaju.. Dakle, jaka zajednica, jak i kapitalizam, jasna stvar.

Само што си превидео да и у либералном капитализму заједница све одлучује, једино што се та заједница изграђује одоздо, кренушви од појединаца и њихових слободних избора, а не одозго, било демократским одлучивањем шта је за целу заједницу најбоље, било диктаторски, вољом једног човека. Заједница муштерија одлучује да ли нека фирма добро послује или не тиме што ће да купују њену робу и услуге или неће. У либералном капитализму, где је уплив државе ограничен на минимум, компаније немају никакву моћ над појединцем. Једино што могу је да слободно нуде своју робу и услуге такмичећи се са осталим компанијама. Друга је ствар буразерски капитализам који постоји у Србији (или корпоративизам, који је америчка варијанта на много већим скалама), где држава повлашћује појединце и штити неуспешне. Онда нема конкуренција и онда заиста такве компаније имају моћ за заједницом. Ја сам једино скептичан око тога колико би капитализам успео да регулише неке непрофитне ствари и ту нисам усамљен (први је Адам Смит, који је формулисао чувену невдљиву руку, тако мислио). И не тврдим ништа. Можда би и такве ствари биле боље без државе, али немам кристалну куглу. Углавном, те су ствари заиста малобројне. Када би држава пустила привреду да слободно дише, имало би и више него довољно новца за све еентуалне непрофитне потребе уз минималне порезе.

[Grizzly Adams]

Офтопик, како се одређује та конкретна вредност злата и зашто баш злато? И како је оно имуно на инфлацију, зар није могуће да и њему опадне вредност? И пошто знамо да су либерали против државних интервенција, није ми јасно шта би било са силним светским налазаштима злата, коме би припала? И на крају, зар вредност злата није субјективна? Када су Шпанци стигли на амерички континент, затекли су много злата код индијанаца. Њима је то било као нама дрво или гвожђе (има добар музеј индијанског злата у Боготи), материјал за свакодневну употребу, док су Шпанци халапљиво пљачкали, а ови се чудили шта ће им то. Паде ми напамет још једна ствар. Злато је могуће синтетисати у нуклеарној реакцији, само што је неиспативо. Данас би се за такву работу морало уложити пара. Када би био златни стандард, могли бисмо рећи да производња 100 грама злата кошта (лупам) десет килограма злата. А шта ако поступак некада појефтини, па 100 грама злата буде коштало 1 грам? Тада ћемо моћи да штампамо паре као такве, а то је онда инфлација, није ли? Моје знање о томе тежи нули, тако да је све што пишем вероватно тешка глупост.

То је сад мало дужа прича, морао би да спремим предавање...

Неко од првих аустријанаца, мислим Карл Менгер, је објаснио "порекло новца". Укратко, новац је у ствари настао само од неке "робе" на тржишту. Прво су људи мењали производе - жито за јаја, вола за њиву итд. Па се онда временом на тржишту искристалисало да су неке робе погодније за размену од других. На пример, много је лашке понети џак жита па разменити за нешто него вола, из више разлога. Жито може да се подели на делове, па не мораш да мењаш цео џак, већ произвољну количину. Траје дуже од јаја, значи може да се складишти одређено време. Има вредност за свакога - свако једе хлеб. Нико не може да "фалсификује" жито, тј. да га направи ни из чега. И тако редом. Тако се на крају на тржишту дошло до племенитих метала као најпогоднијих за размену - углавном злато и сребро, бакар итд.

Конкретна питања (нису глупост, добра су питања) - вредност одређује тржиште. На инфлацију је имуно зато што се веома тешко и споро проналази, то је важна особина новца. Када би могли да га правимо јефтино онда не би више било погодно за новац. То би онда било подложно инфлацији. То са индијанцима је занимљиво питање. Често се у ствари користи израз "чврст новац" ("sound money") уместо "златни стандард" зато што то не мора да буде злато, већ је суштина препустити тржишту да одлучи шта је погодно за размену. У нашој цивилизацији је то углавном било злато и сребро, код индијанаца опет нешто друго, али нам то не би сметало да вршимо размену. Када су индијанци схватили да за европљане злато представља вредност, они су онда гледали шта од њих могу да добију за злато па су мењали за ствари које су њима биле вредне. Главно је отарасити се папирног новца без покрића јер је то једна велика превара и пљачка невиђених размера које нажалост већина уопште није свесна.

Ево једног доброг предавања на ту тему:

[Justin Waters]

Данас сте Звоне и Иво баш у форми, пише те феноменалне постове, један на другог надопуњујете објашњења и.... не свађате се .

[Душко Дугоушко]

А зашто? По тој логици је било каква трговина грех, јер је новац само једна врста робе. Не разумем принцип по коме је баш трговина новцем инкриминисана као грех. Пре мислим да се то односи на људе који су зеленаши ван бизниса. Дају паре људима у невољи, па после траже да им врате с каматом.

Стварно не знам. Знам само да је раним хришћанима било најстроже забрањено да зајме новац на камату.

[Душко Дугоушко]

Мени паде на памет једна ствар у вези Ивицине критике анархо-капитализма у вези финансирања научних истраживања. Наиме, ако не би било државе, и све буде приватно (да се разумемо, никако не мислим да све треба да буде приватно, најближи ми је некако Ивицин став, никако Ренди!), зар не би било више богатих људи који би били спремни да се скупе и дају огромне паре из чисте радозналости и ерудиције за научна истраживања, као својевремено што су такви финансирали археолошке и друге експедиције?

[Grizzly Adams]

Данас сте Звоне и Иво баш у форми, пише те феноменалне постове, један на другог надопуњујете објашњења и.... не свађате се .

Ма омекшао сам нешто... Морам под хитно да уведем нешто од Ајн Ранд у јутарњу молитву... 0110_hahaha

Стварно не знам. Знам само да је раним хришћанима било најстроже забрањено да зајме новац на камату.

Јесте, зато што је сам систем био заснован на насиљу. У то време си, ако не вратиш дуг, могао да постанеш нечији роб или да читава твоја породица заврши у робљу. Дешавало се да због оца деца заврше као робови.

[Grizzly Adams]

Мени паде на памет једна ствар у вези Ивицине критике анархо-капитализма у вези финансирања научних истраживања. Наиме, ако не би било државе, и све буде приватно (да се разумемо, никако не мислим да све треба да буде приватно, најближи ми је некако Ивицин став, никако Ренди!), зар не би било више богатих људи који би били спремни да се скупе и дају огромне паре из чисте радозналости и ерудиције за научна истраживања, као својевремено што су такви финансирали археолошке и друге експедиције?

Па сиругно да би финансирали. Богати људи су у историји правили силне задужбине, цркве, уметничке дворане, фондове, школе... Коларац, Рокфелер, Карнеги, ево данас Гејтс, Бафет и многи други. Нису то неки тамо "бездушни" људи са роговима... И они воле своју децу.

"И раније је помагао књижевност, а 1861. је основао Књижевни фонд Илије Милосављевића Коларца уз помоћ Косте Цукића. До Првог светског рата фонд је издао 120 књига.

...

Тестаментом је оставио своје имање (око милион тадашњих динара) фонду за стварање београдског универзитета, што је била велика Коларчева жеља, и фонду за помагање књижевности.

...

Спада у велике задужбинаре Србије. Његова најпознатија задужбина је Коларчев универзитет."

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%98%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D1%81%D0%B0%D0%B2%D1%99%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B_%D0%9A%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%86

[Justin Waters]

Мени паде на памет једна ствар у вези Ивицине критике анархо-капитализма у вези финансирања научних истраживања. Наиме, ако не би било државе, и све буде приватно (да се разумемо, никако не мислим да све треба да буде приватно, најближи ми је некако Ивицин став, никако Ренди!), зар не би било више богатих људи који би били спремни да се скупе и дају огромне паре из чисте радозналости и ерудиције за научна истраживања, као својевремено што су такви финансирали археолошке и друге експедиције?

Па можда би било, а можда и не би, па би устукнули као онај што је почео финансирати Теслу за наизмјеничну струју, па се онда уплашио да ће ако наизмјенична струја заживи, бити укинута једносмјерна на коме је он већ зарађивао и тако нешто. Има и та страна медаље, када ти ниси способан или не желиш да видиш да ће можда привременим губитком садашњенг царства, уз одређен напор у будућности на темељу новог открића можи још више да зарадиш и прошириш своје пословно царство.

Једно је сигурно, државно финансирање науке није штетно и даје резултате. Тамо гдје може да функционише не треба га дирати. Уосталом богаташима не треба бранити да сами ко има пара финансирају научна истраживања, па ако нешто открију, они нека онда то или заштите ауторским правом, или га дадну свима на кориштење за добробит свих.

[Аурор]

Па можда би било, а можда и не би, па би устукнули као онај што је почео финансирати Теслу за наизмјеничну струју, па се онда уплашио да ће ако наизмјенична струја заживи, бити укинута једносмјерна на коме је он већ зарађивао и тако нешто. Има и та страна медаље, када ти ниси способан или не желиш да видиш да ће можда привременим губитком садашњенг царства, уз одређен напор у будућности на темељу новог открића можи још више да зарадиш и прошириш своје пословно царство.

Једно је сигурно, државно финансирање науке није штетно и даје резултате. Тамо гдје може да функционише не треба га дирати. Уосталом богаташима не треба бранити да сами ко има пара финансирају научна истраживања, па ако нешто открију, они нека онда то или заштите ауторским правом, или га дадну свима на кориштење за добробит свих.

Devetnaesti vek je vek pravog kapitalizma u sada razvijenim zemljama, (pitam se što li ) i ujedno i vek najvećeg davanja u dobrotvorne svrhe.