Jump to content

Биљана-ЖРУ дневник


Препоручена порука

Интересантно како само један тренутак у дану човјека може вратити 20 и више година уназад!

Баш је вруће данас! Враћам се са посла и гледам да се "хватам" хладовине! Пролазим између зграда! Тражим најкраћи пут до куће! Журим! И тако у том свом "подвигу", испред једне зграде у хладовини дрвета, угледам дјевојчицу како сједи на свовој декици, пјевуши нешто и чачка око својих пертлица на патикама!

Застанем на тренутак да је погледам и управо ме та слика врати у моје дјетињство!

Крај је још једне школске године! Никад више дјеце у улазу и иначе око зграде! Сви смо ту! Сад се вани може изаћи и без питања! Причамо о томе како је ко завршио разред и гдје ће ко ићи преко љета! Феђа иде у Тузлу код тетке! Он сваке године љето проведе тамо! Дарко и Славиша на викедицу (против своје воље :) )! Лада и Давор ће на море! Имају тамо кућу! Моја Лела (најбоља другарица) као и сваке године у Нови Сад код баке! Ићи ћу и ја негдје, али чекам да моји ускладе годишњи одмор! И тако, како који дан пролази,опет је све мање дјеце у улазу! У једном моменту останем сама! Сви су већ негдје отишли!

Досадно ми је! Тата и мама су на послу! Устанем из кревета и на кухињском столу ме обавезно сачека порука: "Биљо сине, једи! Немој да будеш гладна! Ево, мама ти оставља пара па купи себи неку ситницу! И немој да отвараш врата свакоме! Ако будеш излазила вани, кључ око врата"!

На брзину "смрљам" тај, већ хладан, доручак, спремим се, декицу под руку и изађем вани! Ставим декицу на траву, сједнем и гледам да се некако забавим! Пјевушим, чачкам нешто око патика! Чупкам траву! Али сам сам! Нема никог да се играм с њим! Брзо ми досади! Сјетим се да ми је мама оставила пара, па трком у трговину по сладолед, наравно! Поједем га прије него се вратим до улаза! Изнесем ја ластиш (гума за прескакање), али нема никог да ми држи да играм!

У једном моменту осјетим мирис печених пуњених паприка! "То је сигурно тета Јелица спремила ручак", помислим! Та жена је сваки дан спремала ручак, без обзира што тај ручак није имао ко да једе! Мужа одавно нема, а кћер јој је живјела у некој страној земљи и ријетко када долазила! Ваљда се тета Јелица надала да ће јој некад неко доћи и тако из навике спремала! По мирису тета Јелиног ручка, знала сам ће брзо три сата и да ће моји с посла! То ме обрадује и развесели! Можда коначно и добију тај годишњи па на крају и ми негдје одемо!

Можда и ова дјевојчица коју сам данас видјела, чека да осјети мирис печених пуњених паприка "тете Јеле" и радује се што ће њени убрзо кући!

Срећно дјевојчице!

Благо онима који плачу, јер ће се утjешити; (Матеј; 5,4)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Још једна зора која одјељује ноћ од дана! Лијепа је, али тешка! Поглед ми лута небом као тражи нешто! Пуним плућима удахнем тај тако тежак ваздух и чекам! Чекам олакшање!

Можда ме је неко и видио како стојим тако непомично зурећи у небо и тражећи нешто између још покоје трепераве звјездице!? Можда ме је неко и викао!? Не, никога нисам видјела! Никога нисам ни чула! Била сам далеко! Далеко горе међу последњим звјездицама!

И док јутро гаси једну по једну, моје мисли су тешке! Повлаче се из недокучиве среће у своје скровиште-душу!

Још један уздах се оте и као да ми рече; "Немој престати да тражиш! Да....баш ту.....међу последњим треперавим звјездицама!"

Сутра ћу опет бити ту! Сутра ћу их опет потражити! Можда ми "сутра" донесе оно што "данас" није!

Благо онима који плачу, јер ће се утjешити; (Матеј; 5,4)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Moram i njih da stavim......moje veeelike ljubavi! animal030 animal030 animal030

rmik20.jpg

Благо онима који плачу, јер ће се утjешити; (Матеј; 5,4)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

"Mi tu komediju razumemo: ja, na primer, otvoreno i prosto zahtevam svoje uništenje. "Ne, ti moraš živeti", kažu oni, "jer bez tebe ništa neće biti. Kad bi na Zemlji sve bilo razumno, onda se nikad ništa ne bi dogodilo. Bez tebe ne bi bilo nikad nikakvih dogadjaja, a treba da bude dogadjaja." Te tako ja služim, stegnuvši srce, da bi bilo dogadjaja, i činim nerazumne stvari po zapovesti. Ljudi uzimaju svu tu komediju kao nešto ozbiljno, kraj sve svoje neosporne pameti. I u tome je njihova tragedija. I pate, naravno, ali... ali zato žive, žive realno, ne fantastično; jer patnja i jeste život. Kakvo bi zadovoljstvo u životu bilo bez patnje? Sve bi se pretvorilo u jednu beskonačnu molitvu: sveto, ali dosadno. No, a ja? Ja patim, a ipak ne živim. Ja sam iks u neodredjenoj jednačini. Ja sam nekakva utvara koja je izgubila sve krajeve i početke, pa je naposletku zaboravila i kako se zove. Ti se smeješ... ne, ti se ne smeješ, ti se opet ljutiš. Ti se večno ljutiš, tebi je samo do pameti, a ja ti opet ponavljam da bih dao sav ovaj nadzvezdani život, sve činove i počasti, samo za to da se ovaplotim u dušu neke trgovkinje od sedam pudova, pa da bogu sveću palim." F.M.Dostojevski (Braća Karamazovi)

  • Волим 1

Благо онима који плачу, јер ће се утjешити; (Матеј; 5,4)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ајде, Зеленоока, док се још земља окреће...опрости животу ако те је разочарао и направи једну питу са новим вишњама, само за маминог сина, мачку и мачиће...

И помисли, само данас, на мене... bighugbighug

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  On 27. 6. 2012. at 9:13, dusha рече

Ајде, Зеленоока, док се још земља окреће...опрости животу ако те је разочарао и направи једну питу са новим вишњама, само за маминог сина, мачку и мачиће...

И помисли, само данас, на мене... bighugbighug

Dusha je jedna veeeeeeelika duša i jedno veeeeeliko srcee !

A ideja za pitu sa novim višnjama....hm.... pa i nije loša! Samo mi treba malo vremena......biće to dobro! ;)

  • Волим 1

Благо онима који плачу, јер ће се утjешити; (Матеј; 5,4)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

eh da sam ti u komšiluku, al bih slistio tu pitu :P

obrazov_zpsdsretmxk.jpg

"Верујем Господе, помози мом неверју"

"О жено, велика је вера твоја, нека ти буде како хоћеш"

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Од како сам се вратила из Цркве, размишљам да ли да ово што ћу рећи напишем или не! Хтјела сам ово сачувати само за себе, али на крају сам ипак одлучила да напишем, као неку врсту подсјетника, себи самој! Да ми се не би десило да заборавим!

Код нас Литургија почиње у 9.30, али ја некако волим отићи и прије девет! Не да бих била прва, него, једноставно, волим се припремити прије почетка Литургије! Волим кад се у миру поклоним пред иконом и, једноставно, волим тај осјећај припремљености пред Литургију! Имам осјећај да када би дошла у 9.25 не бих имала времена за све то! А дешавало се и да закасним, па ми је све некако изгледало збрда-здола!

Тако сам и јутрос! Устала! Спремила се и с Божијом помоћи кренула у Цркву! Наравно, све сам на вријеме стигла да обавим и стала у ред за исповијест вртећи своју бројаницу у руци и (у себи) изговарајући молитве! У то и о.Душко дође и поче са исповиједи! С обзиром да је било заиста јако пуно причесника ове недеље, почео је и прије него је почела Литургија! Како сам била међу првима за исповијест, о.Душко ме исповиди и ја умјесто да се вратим међу вијерни народ и да очекујем почетак Литургије, ја одем на балкон Храма! Ту иначе појем са хором, али пошто сада имамо "малу љетну паузу", на балкону сам била сама! С тим разлогом сам и отишла горе! Да бих била сама! Знам ја да је Литургија заједничарење у молитви и да је то што сам се ја издвојила од осталог вијерног народа, можда и вид себичности, али у том моменту ми је управо та самоћа на балкону, можда била и потребна!

И почиње молитва; "Благословено Царство Оца и Сина и Светога Духа, сада и увијек и у вијекове вијекова" и онда она два појца која су стајала доле за пјевницом и чији су се гласови утапали један у други тако милозвучно додаше; "Амин"!

У том моменту мени само једна мисао кроз главу прође; "О, Боже како то лијепо зазвуча"! Никада нисам толико лично и толико срчано доживјела тај сами почетак Литургије! Имала сам осјећај неке огромне топлине у срцу! Као да су ме управо те ријечи прекриле и омотале се око мене и кроз мене! Предиван осјећај! Неописив!

Литургија иде својим током! Чујем је! Радосна сам! Осјетила сам потрбу да клекнем и то сам и учинила! И даље је тај осјећај уз мене! Вртим ону своју бројаницу! Слушам Литургију! Слушам је са срцем! Доживљавам је! Не знам како, али ту је......у мом срцу! У једном моменту у себи шапнем: "Хвала ти Господе, што мене недостојну, удостоји овог осјећаја"!

Остала сам да клечим до краја Литургије, која ми се чинила као да је трајала свега пар минута! Некако ми је прекратко трајала (без обзира што је трајала као и иначе; сат и по до два сата)! Некако сам хтјела још!

Устанем полако на ноге и лаганим корацима кренем доле да се причестим! Све ми некако изгледа другачије! Много другачије! И свештеник, и људи и Црква......све ми некако одише посебним бојама, мирисима.....ма све је предивно!

Још увијек сам под утиском тих првих свештеникових ријечи којима започиње Литургију! Толико љепоте, снаге, љубави.....у само једној реченици! Предивно!

Господ је уистину велики!

Благо онима који плачу, јер ће се утjешити; (Матеј; 5,4)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Дивно. То је предивни осећај. Дивим се вашој храбрости и посвећености Богу. Останите увек такви.

blessyou

"Покаткад ми Бог даје тренутке савршеног мира. У тим тренуцима ја љубим и верујем да и мене љубе. У тим тренуцима ја сам формулисао своје Вјерују сасвим просто. Ево њега: "ја верујем да нема ништа љупкије,дубље,симпатичније и савршеније од Христа. Са суревњивом љубављу говорим себи: не само нема Њему слична,него и не може бити." Ја шта више изјављујем:када би ми неко могао доказати да је Христос ван истине,и када би збиља истина искључивала Христа, ја бих претпоставио да останем са Христом,а не са истином".

Достојевски

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Некако ми се чини да сам од јутрос прилично збуњена! Као да ми се у овој мојој лудој глави све измијешало! Одлутају мисли ко зна докле! Никако не могу да ухватим "ток" па да идем њиме! Све лети....горе, доле, тамо, овамо! Онда се ухватим како непомично, и ко зна колико, зурим у једну тачку! Радна колегица, ова преко пута мене,.........забога па жена нешто прича, а ја је апсолутно не чујем! Само блиједо зурим у њу! Плашим се да не примијети! Не бих да стекне утисак да мислим да је њена прича досадна! Морам се натјерати да јој барем кажем; "да, да.....тако је"!

Приписала бих ја ту конфузију овом топлом времену и хроничној неиспаваности, али синоћ је баш налетио неки талас освјежења! Било је чак и мало кише, тако да сам синоћ лијепо и мирно спавала!

Питала бих ја надређене да ми данас дају слободан дан, да идем кући, да се одморим мало, али тамо ми је превелика бука, а имам осјећај да би ми сада највише одговарало да могу чути сопствене мисли!

Не! Није ово први пута да ми се дешава! Дешавало се то и прије, али не знам на који начин сам то рјешавала! Можда ни нисам тражила неке "посебне" начине! Можда је пролазило само од себе! А можда сам сама себи (ко зна како и из којих разлога) "навукла" тај осјећај конфузије!

Ух, изгубих се ја у свему овоме! И ко зна шта сам ја, уствари, хтјела да кажем! :D

Одох да попијем још једну кафу (осјећам да ми она прва јутарња није била довољна), можда се још нисам пробудила! :)

Благо онима који плачу, јер ће се утjешити; (Матеј; 5,4)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  On 6. 7. 2012. at 8:10, Иван Илић рече

прилично лепо пишеш за особу која је тренутно у конфузном стању. .smesko.

Ах, Иване.....дуго сам ја то писала! Почнем, па не знам шта сам хтјела да напишем.....па станем! Па се сјетим! И тако у круг!

Али попила сам кафу :) и што би рекла наша браћа; "сконцентрирала" сам се (барем мислим да јесам) :)

Благо онима који плачу, јер ће се утjешити; (Матеј; 5,4)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Хвала Господу,

благослов је мир

који си душом вођена отворила двери срца за Сина божијег,

orthodox_cross.jpg

Браво Биљана, браво!Слава Богу. Успела саи , успела.

Клоним се људи који мисле да је дрскост храброст, а нежност кукавичлук.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...