Abortusa dvaput više od porođaja u Srbiji

[Душко Дугоушко]

Бесмислица. Има светитеља који су рођени као хришћани (крштени), живели нехришћански, па се вратили вери и постали свети. Има и у новије време, чак и богослова, који су прогонили хришћане као комунисти, онда се милошћу Божијом преобратили и живели као монаси.

Шта су онда наши свети краљеви, где би њих сврстао? Радили су они много ствари пре него што би се замонашили.

Не бих ја тако лако резао. Ни у раној Цркви није било баш тако строго, осим ако, попут ових наших "правовераца" не мислиш да је народ онда живео безгрешно? (Ако тако мислиш, прочитај мало Св. Јована Златоустог, па суди).

Поента Цркве није изопштење, није казна, него покајање. Да је поента у другим стварима, многи би одавно били изопштени. (Читај мемоаре патријарха Гаврила Дожића и видећеш колико се св. Николај Велимировић покајао када се посвађао са пола владика јер је хтео посебне услове покајања за оне који су гласали за конкордат. Тада нико на њега није викао, него му је патријарх Гаврило дошао на ноге и обојица су заплакали.).

Нико се не рађа као хришћанин - тек то ти је бесмислица, тотална. Постоји крштење беба/деце, али је оно и уведено када је постало популарно да се крштење одлаже до самрти, па када их крсте као бебе онда немају изговор да живе цео живот неморално. Сада је то крштење беба/деце изгубило сврху у много случајева и потребно је вратити праксу крштавања одраслих. Све у свему не негирам ја могућност покајања, већ намеру - нормално да неко за кога је абортус чишћење нема намеру да се каје за то чишћење. Немањиће бих сврстао у политички проглашене свеце, опијум за народ - нико од њих, осим Стефана Немање није заиста био монах; сви су се они постризали на самрти да би имали изговор да их прогласе свецима. Свети Јован Златоусти није живео у доба раног хришћанства, шта то причаш? А у раној цркви јесу били тешки моралисти и то најгрђи, сматрали су да не смеш више никада, никако да згрешиш након крштења, по цену изопштења и било је веома, веома, веома тешко вратити се у општење (неки су чак сматрали да се отпали не могу никада вратити, али су касније због тога њих избацили из Цркве). Хајде ти мени реци како да се каје неко ко је учинио убиство са предумишљајем, када неко ко је то унапред планирао не може да се каје, када предумишљај негира покајање. Уосталом већ сам напоменуо, дела су животна снага вере, а ко силује, убија итд. показао је шта верује и где му срце лежи. О, резање је итекако потребно, да се раздвоји жито од кукоља, јер да се у Цркви држи до Цркве, као што су то радили рани хришћани не би био овакав хаос и јаваршлук по Цркви...

[Avocado]

Нико се не рађа као хришћанин - тек то ти је бесмислица, тотална. Постоји крштење беба/деце,

Kad vec ovo pominjes, a povodom ranijih tvrdnji da je fetus=beba i abortus=ubistvo bebe/deteta... jel moze da se izvrsi krstenje fetusa? Ako ne moze, zasto ne moze?

[RYLAH]

Нико се не рађа као хришћанин - тек то ти је бесмислица, тотална. Постоји крштење беба/деце, али је оно и уведено када је постало популарно да се крштење одлаже до самрти, па када их крсте као бебе онда немају изговор да живе цео живот неморално. Сада је то крштење беба/деце изгубило сврху у много случајева и потребно је вратити праксу крштавања одраслих. Све у свему не негирам ја могућност покајања, већ намеру - нормално да неко за кога је абортус чишћење нема намеру да се каје за то чишћење. Немањиће бих сврстао у политички проглашене свеце, опијум за народ - нико од њих, осим Стефана Немање није заиста био монах; сви су се они постризали на самрти да би имали изговор да их прогласе свецима. Свети Јован Златоусти није живео у доба раног хришћанства, шта то причаш? А у раној цркви јесу били тешки моралисти и то најгрђи, сматрали су да не смеш више никада, никако да згрешиш након крштења, по цену изопштења и било је веома, веома, веома тешко вратити се у општење (неки су чак сматрали да се отпали не могу никада вратити, али су касније због тога њих избацили из Цркве). Хајде ти мени реци како да се каје неко ко је учинио убиство са предумишљајем, када неко ко је то унапред планирао не може да се каје, када предумишљај негира покајање. Уосталом већ сам напоменуо, дела су животна снага вере, а ко силује, убија итд. показао је шта верује и где му срце лежи. О, резање је итекако потребно, да се раздвоји жито од кукоља, јер да се у Цркви држи до Цркве, као што су то радили рани хришћани не би био овакав хаос и јаваршлук по Цркви...

Супер је то у теорији, али ти изгледа мањка животног искуства. Да га имаш, не би одрицао могућност покајања. Имаш секташа и сатаниста који су се покајали, а камоли убица, силоватеља, наркомана и осталих. Кад смо већ код наркомана, пуни су манастири, а неки од тих наркомана су радили најстрашније ствари да би дошли до дроге.

Прочитај "Христос у руским тамницама", за почетак, па види како се каје неко ко је починио не једно него ко зна колико убистава с предумишљајем. А нигде нико и никада није одрицао људима покајање, што ти упорно радиш, ни у раној Цркви, ни касније. Ударане су епитимије, нпр. за чедоморство је било 7 година одлучења, али нису људи истеривани из Цркве због тога. Пракса крштавања одраслих би била највећа могућа глупост, јер има и деце која умиру. је ли боље да дете умре некрштено, само да би се задовољили твоји критеријуми праведности и чистоте?

Св. краљ Драгутин - монах Теоктист. Он је живео као прави калуђер. Св. краљ Стефан Дечански је живео као прави монах задњих пар година. Аргументи су исти као и комунистима.

Удаљили смо се од теме, али када би се тако лако резало како би ти резао (притом подразумевам да се ниси ни напио ни потукао ни имао сексуалних искустава ван брака ни одгледао непристојан филм, ниси пробао цигарету или марихуану, или шта слично), не би остало хришћана, јер нико у тој твојој верзији цркве (мало ц) не би хтео да борави. Ту поента није у љубави, него у осуди. То није Христова Црква.

[Душко Дугоушко]

Kad vec ovo pominjes, a povodom ranijih tvrdnji da je fetus=beba i abortus=ubistvo bebe/deteta... jel moze da se izvrsi krstenje fetusa? Ako ne moze, zasto ne moze?

Може да се изврши, постоји обред крштења детета у мајчиној утроби - то сам нашао у једном древном хришћанском тексту из Ирске - Калди Типик. Али рекао сам, у наставку текста зашто је уведено крштење беба.

[R.Žiskar]

Lako je pitanjem kriti osudu.

Као осудом претпоставке осуде крити осуду?

[Анастасија]

Нико се не рађа као хришћанин - тек то ти је бесмислица, тотална. Постоји крштење беба/деце, али је оно и уведено када је постало популарно да се крштење одлаже до самрти, па када их крсте као бебе онда немају изговор да живе цео живот неморално. Сада је то крштење беба/деце изгубило сврху у много случајева и потребно је вратити праксу крштавања одраслих. Све у свему не негирам ја могућност покајања, већ намеру - нормално да неко за кога је абортус чишћење нема намеру да се каје за то чишћење. Немањиће бих сврстао у политички проглашене свеце, опијум за народ - нико од њих, осим Стефана Немање није заиста био монах; сви су се они постризали на самрти да би имали изговор да их прогласе свецима. Свети Јован Златоусти није живео у доба раног хришћанства, шта то причаш? А у раној цркви јесу били тешки моралисти и то најгрђи, сматрали су да не смеш више никада, никако да згрешиш након крштења, по цену изопштења и било је веома, веома, веома тешко вратити се у општење (неки су чак сматрали да се отпали не могу никада вратити, али су касније због тога њих избацили из Цркве). Хајде ти мени реци како да се каје неко ко је учинио убиство са предумишљајем, када неко ко је то унапред планирао не може да се каје, када предумишљај негира покајање. Уосталом већ сам напоменуо, дела су животна снага вере, а ко силује, убија итд. показао је шта верује и где му срце лежи. О, резање је итекако потребно, да се раздвоји жито од кукоља, јер да се у Цркви држи до Цркве, као што су то радили рани хришћани не би био овакав хаос и јаваршлук по Цркви...

Jesi li ti svestan šta pišeš?Ti znaš da je normalno da se neko ne pokaje za nešto što je u nekom datom trenutku s namerom uradio?Kojom logikom se ti vodiš?Koliko ljudi u hrišćanstvu se pokajalo za neka dela koja su s predumišljajem u životu uradili,broja im se ne zna.

Sva sreća pa crkva ne deli ovakve tvoje puritanske stavove inače je ne bi ni bilo.

[Душко Дугоушко]

Супер је то у теорији, али ти изгледа мањка животног искуства. Да га имаш, не би одрицао могућност покајања. Имаш секташа и сатаниста који су се покајали, а камоли убица, силоватеља, наркомана и осталих. Кад смо већ код наркомана, пуни су манастири, а неки од тих наркомана су радили најстрашније ствари да би дошли до дроге.

Прочитај "Христос у руским тамницама", за почетак, па види како се каје неко ко је починио не једно него ко зна колико убистава с предумишљајем. А нигде нико и никада није одрицао људима покајање, што ти упорно радиш, ни у раној Цркви, ни касније. Ударане су епитимије, нпр. за чедоморство је било 7 година одлучења, али нису људи истеривани из Цркве због тога. Пракса крштавања одраслих би била највећа могућа глупост, јер има и деце која умиру. је ли боље да дете умре некрштено, само да би се задовољили твоји критеријуми праведности и чистоте?

Св. краљ Драгутин - монах Теоктист. Он је живео као прави калуђер. Св. краљ Стефан Дечански је живео као прави монах задњих пар година. Аргументи су исти као и комунистима.

Удаљили смо се од теме, али када би се тако лако резало како би ти резао (притом подразумевам да се ниси ни напио ни потукао ни имао сексуалних искустава ван брака ни одгледао непристојан филм, ниси пробао цигарету или марихуану, или шта слично), не би остало хришћана, јер нико у тој твојој верзији цркве (мало ц) не би хтео да борави. Ту поента није у љубави, него у осуди. То није Христова Црква.

Немој да ми подмећеш, не одричем ја могућност покајања, већ само намеру и то сам и нагласио. И ево да ти кажем, средњи век није рано хришћанство. Па нек умре некрштено, толики су умрли некрштени. Крштење је за опроштење грехова, а многи то оваквом праксом пропуштају, пошто их родитељи крсте као бебе а не подижу их као хришћане. Ниси ваљда римокатолик па да мислиш да ће дете д'иде у пак'о ако умре некрштено? А што се тиче чедоморства, епитимије су биле доживотне, као што је већ било постављано на овој теми, а не седам година.

[RYLAH]

Немој да ми подмећеш, не одричем ја могућност покајања, већ само намеру и то сам и нагласио. И ево да ти кажем, средњи век није рано хришћанство. Па нек умре некрштено, толики су умрли некрштени. Крштење је за опроштење грехова, а многи то оваквом праксом пропуштају, пошто их родитељи крсте као бебе а не подижу их као хришћане. Ниси ваљда римокатолик па да мислиш да ће дете д'иде у пак'о ако умре некрштено? А што се тиче чедоморства, епитимије су биле доживотне, као што је већ било постављано на овој теми, а не седам година.

Крштење је за опроштење грехова??? Свети Дух, то ништа? И после крштења не смеш да сагрешиш, јел тако? Интересантно...

А исповест?

[Млађони]

Као осудом претпоставке осуде крити осуду?

Ja ne krijem osudu, vrlo jasno je izrazavam.

[Душко Дугоушко]

Крштење је за опроштење грехова??? Свети Дух, то ништа? И после крштења не смеш да сагрешиш, јел тако? Интересантно...

Печат дара Духа Светога је света тајна миропомазања хризмом и уједно тада долази до рукополагања лаика у лаикат.

А исповест?

Света тајна покајања или помирење је уведена касније. Око могућности покајања након крштења су постојала бројна спорења у раном хришћанству. Црква је одлучила да је то могуће, уз епитимије, па смо имали целу хришћанску такорећи касту покајника, који су избацивани са литургије, након литургије оглашених, заједно са оглашенима (и још неким другим хришћанским кастама).

Jesi li ti svestan šta pišeš?Ti znaš da je normalno da se neko ne pokaje za nešto što je u nekom datom trenutku s namerom uradio?Kojom logikom se ti vodiš?Koliko ljudi u hrišćanstvu se pokajalo za neka dela koja su s predumišljajem u životu uradili,broja im se ne zna.

Sva sreća pa crkva ne deli ovakve tvoje puritanske stavove inače je ne bi ni bilo.

Па нисам рекао изопштење без могућности враћања у општење, икада. Међутим у том тренутку, предумишљај апсолутно негира покајање, односно било какву намеру за истим. Покајање може доћи с временом.

[Grizzly Adams]

Брате, има пуно људи који су радили ужасне ствари "са предумишљајем" па се после покајали.

[RYLAH]

Печат дара Духа Светога је света тајна миропомазања хризмом и уједно тада долази до рукополагања лаика у лаикат.

Света тајна покајања или помирење је уведена касније. Око могућности покајања након крштења су постојала бројна спорења у раном хришћанству. Црква је одлучила да је то могуће, уз епитимије, па смо имали целу хришћанску такорећи касту покајника, који су избацивани са литургије, након литургије оглашених, заједно са оглашенима (и још неким другим хришћанским кастама).

Добро, само нек је теби лепо. Уживај, шта да ти кажем, и да да Бог да се вратиш.

[Душко Дугоушко]

Брате, има пуно људи који су радили ужасне ствари "са предумишљајем" па се после покајали.

Кључна реч - после.

[Анастасија]

Па нисам рекао изопштење без могућности враћања у општење, икада. Међутим у том тренутку, предумишљај апсолутно негира покајање, односно било какву намеру за истим. Покајање може доћи с временом.

Izopštenje iz Crkve danas je retkost, i neki kanoni se danas praktično i ne primenjuju,kao onaj npr. kad ne dolaziš na Liturgiju tri puta.Crkva uči na sopstvenom opitu, i očigledno ima razloga zašto su danas izopštenja retkost, jer da je danas tako ( da se svi kanoni slepo izvršavaju) , mnogi ljudi bi bili van crkve,a to nije cilj.

Onaj koji čini greh u datom trenutku teško da oseća kajanje,tada što je potpuno logično.Pa bio bi apsurd da oseća kajanje tog trenutka a da uporno to radi, mada verovatno postoje ljudi duboko svesni da čine greh i osećaju krivicu već tada ali podležu iskušenjima što je opet ljudski.

Pokajanje i jeste dugotrajan i slojevit proces, ponekad je potrebno vreme i vreme da ga čovek dostigne, pokajanje je proces koji traje dočovekove smrti.Crkva je zajednica grešnih koji se kaju, a ne bezgrešnih i savršenih.Suludo bi bilo izopštavati ljude iz crkve ( odbacivati ih) , po tom principu kakav ti zamišljaš.

[Душко Дугоушко]

Izopštenje iz Crkve danas je retkost, i neki kanoni se danas praktično i ne primenjuju,kao onaj npr. kad ne dolaziš na Liturgiju tri puta.Crkva uči na sopstvenom opitu, i očigledno ima razloga zašto su danas izopštenja retkost, jer da je danas tako ( da se svi kanoni slepo izvršavaju) , mnogi ljudi bi bili van crkve,a to nije cilj.

Onaj koji čini greh u datom trenutku teško da oseća kajanje,tada što je potpuno logično.Pa bio bi apsurd da oseća kajanje tog trenutka a da uporno to radi, mada verovatno postoje ljudi duboko svesni da čine greh i osećaju krivicu već tada ali podležu iskušenjima što je opet ljudski.

Pokajanje i jeste dugotrajan i slojevit proces, ponekad je potrebno vreme i vreme da ga čovek dostigne, pokajanje je proces koji traje dočovekove smrti.Crkva je zajednica grešnih koji se kaju, a ne bezgrešnih i savršenih.Suludo bi bilo izopštavati ljude iz crkve ( odbacivati ih) , po tom principu kakav ti zamišljaš.

Мислим да Црква не учи на сопственом опиту, већ да је у татолно пропалом стању, па није способна било шта да ради. Релативизам је најопаснији, треба увек бити јасан шта је лоше, без оправдања, па нека се људи кају. Може Црква да прихвати и покајање, и да примењује снисхођење, али да правда не...