Psihologija emocije

[JESSY]

''Nekada možemo pomeriti napad na druge osobe ili objekte. Ovu strategiju ćemo izabrati u slučajevima kada procenimo da bi ispoljavanje ljutnje stvarnom objektu bilo nemoguće ili nepoželjno. Dobar primer prenošenja ljutnje na druge osobe i objekte je situacija u kojom imamo kontakt sa predstavnicima državnih institucija od kojih nabavljamo određenu dokumentaciju. Uzmimo da po ova dokumenta odlazi osoba koja trenutno nema posao, a koja za to osuđuje državu. Ukoliko ta osoba veruje da je grozno što joj država nije obezbedila posao, kao i da je to apsolutno nedopustivo – velika je verovatnoća da će osećati snažnu ljutnju. Kako se ovakva ljutnja ne može ispoljiti “državi” direktno, ona će to moći da saopšti šalterskom službeniku od koga potražuje dokumentaciju ili eventualno osobama koje se guraju da dođu do šaltera preko reda. Na taj način, osoba će ispoljiti svoju ljutnju, ali ne direktno, pošto je to u ovom slučaju nemoguće.''

[JESSY]

''  Cena besa i nezdrave ljutnjе

Iako nam se na prvu loptu može činiti da je naša ljutnja pravedna i opravdana, ona dugoročno ima brojne negativne posledice. Elis navodi sledeće:

1. Nezdrava ljutnja narušava odnose sa ljudima

Ljutnja je jedna od “najskupljih” emocija kada je reč o odnosima koje imamo sa drugim ljudima. Odnosi koje narušavamo ljutnjom su najčešće oni koje procenjujemo kao najvažnije.

2.Nezdrava ljutnja narušava odnose na poslu

Poslovi koje obavljamo su često frustrirajući, nezanimljivi i zahtevni. Neretko u radnom okruženju imamo saradnike koji su problematični, ljubomorni i neposvećeni radnim obavezama. Osećanje ljutnje nam neće pomagati u tome da naše radne zadatke obavljamo lakše, niti da sa zahtevnim saradnicima imamo koliko-toliko dobre odnose.

Ljutnja nam može ozbiljno naruštiti odnose u radnom okruženju i tako se isprečiti našem poslovnom uspehu. U stanju ljutnje se lako možemo fokusirati na nebitne stvari i na taj način propustiti da se bavimo zaista važnim stvarima u kontekstu posla.

3. Nezdrava ljutnja otežava već teške situacije

Kada se nalazimo u teškim i konfliktnim situacijama, ljutnja odmaže u rešavanju problema. Setite se kada ste poslednji put bili jako ljuti. Šta Vam je u tom momentu bilo u fokusu i kako ste se tada ponašali? Da li ste mogli razumno da razmotrite dobre strategije za akcije? Da li ste razmotrili sve opcije? Da li ste doneli najbolje moguće odluke? Da li ste zažalili zbog neke od izabranih opcija? Verovatno je da niste u svakoj situaciji razmotrili sve moguće strategije, opcije, niti da su sve odluke koje ste doneli bile dobre.''

[**Sarah]

Negativnih emocija  se ne možemo odreći. Možemo samo da im pođemo u susret, da pokušamo da ih proživimo i potom stavimo pod kontrolu. Guranjem pod tepih dobijamo na kraju planinu koja će se svaliti i ubiti nas. 

 

 

[JESSY]

4. Nezdrava ljutnja podstiče agresivno ponašanje

Upravo je sa ljutnjom povezan visok stepen kako porodičnog, tako i drugih formi nasilja. Veliki broj prekršajnih i krivičnih dela čine osobe koje osećaju snažnu ljutnju.

5. Nezdrava ljutnja je povezana sa zdravstvenim problemima

Hronična ljutnja je povezana sa srčanim problemima. Robert Salpolsky, a prema Elisu, navodi da ponovljano doživljavanje fizičkih promena koje su povezane sa ljutnjom može oštetiti kardiovaskularni sistem. Iznenadna povećanja krvnog pritiska koja su prisutna kada se razljutimo povećavaju snagu kojom se krv kreće kroz arterije. Ovi skokovi mogu da istroše i oštete arterije. Kada se taj sloj tkiva ošteti, masne kiseline, glukoza i drugi krvni produkti počinju da se kače za oštećene zidove. Nagomilavanje ovih proizvoda tokom vremena može dovesti do začepljenja arterija, a to za posledicu ima smanjenje protoka krvi. Ovo stanje se naziva arterioskleroza. Ukoliko se ovo dogodi u arterijama koje vode do srca možemo postati kandidati za različite srčane bolesti.

6. Nezdrava ljutnja i lična patnja

Ljutnja ne dolazi sama. Povezana je sa brojnim emocijama. Nekada ljudi doživljavaju depresivnost, krivicu i stid povodom svoje ljutnje. Drugi ljudi imaju doživljaj gubitka kontrole nakon što se ljute ili  imaju problem sa prihvatanjem sebe kao osobe koja ima ovaj emocionalni odgovor.

Ljutnja je često praćena strahom, bilo da strah prethodi ili sledi ljutnju. Takođe, mnogi ljudi osećaju snažnu anksioznost povodom svoje potencijalne ljutnje: strepe od potencijalnog intenziteta sopstvene ljutnje, potencijalnog gubitka kontrole nad sobom i potencijalne štete koju mogu naneti drugima u stanju ljutnje. Neretko je ljutnja povezana sa osećanjem gađenja i doživljajem odbojnosti prema osobi na koju se ljutimo.

[JESSY]

Efikasno verbalno izražavanje ljutnje

Po Milivojeviću postoje principi koji mogu pomoći u oblikovanju efektivne kritike:

✔ Verbalna poruka uvek mora biti adresovana na ponašanje osobe, a ne na njeno biće.

✔ Poruka treba da bude jasno određena i razumljiva primaocu.

✔ Pored onog ponašanja koje kritikujemo, važno je označiti kakvu promenu želimo da osoba napravi, tj. u kom ponašanju osoba treba da se angažuje.

✔ Svoje utiske treba predstaviti kao takve, a ne kao činjenice o ponašanju druge osobe.

✔ Poruka treba da je snažna toliko da kod primaoca izazove minimalnu neprijatnost koja je potrebna za promenu ponašanja. Ukoliko je prejaka drugi će se naljutiti zbog nepravedno snažne poruke. Tada imamo situaciju da su dve osobe opravdano ljute.

✔ Poruka treba da bude što bliža neprihvatljivom ponašanju

[**Sarah]

Ljutnja je često praćena strahom, bilo da strah prethodi ili sledi ljutnju. Takođe, mnogi ljudi osećaju snažnu anksioznost povodom svoje potencijalne ljutnje: strepe od potencijalnog intenziteta sopstvene ljutnje, potencijalnog gubitka kontrole nad sobom i potencijalne štete koju mogu naneti drugima u stanju ljutnje. Neretko je ljutnja povezana sa osećanjem gađenja i doživljajem odbojnosti prema osobi na koju se ljutimo.

 

 

Strah je najprirodnija reakcija na opasnost, svojevrsna svim živim bićima. Spoznaju ovog iskustva čovek stiče takoreći još u kolevci. Znamo i kako se strah manifestuje, ne samo mislima što rezultira strepnjom i nespokojstvom, već i fizičkim, odnosno organskim reakcijama, pa sve do ozbiljnijih organskih poremećaja. Svi ovi poremećaji mogu se pripisati takozvanom racionalnom strahu, koji je s obzirom na stvarnost u kojoj živimo iz dana u dan sve kompleksniji i mnogobrojniji. Plašimo se za egzistenciju, za sigurnost deteta na putu ka samostalnosti, strepimo od nasilja, bolesti i smrti. Živimo sa strahovima većim ili manjim i pokušavamo da se izborimo sa neprijatnim reakcijama organizma.

 

Međutim postoji i druga vrsta straha, takozvani iracionalni strah koji je van naše kontrole i nastupa pre nego što se uključi razum.

Ovakvi strahovi spadaju u kategoriju neuroza. Gomilanje ovakvih iracionalnih strahova dovodi do ozbiljnih poremećaja; panike i paničnih napadaja. To je svakako alarm da se treba javiti specijalizovanom lekaru.

 

 

[JESSY]

Zatvorite oči i zamislite kada ste se poslednji put zaljubili. Možda ste šetali pored vašeg dragog u parku ili gledali jedno drugo u oči.

 

Crvena boja- maksimalno aktivirana područja, Plava boja- maksimalno deaktivirana područja

 

Gde osećate ljubav? Možda imaš "leptire u stomaku" ili ti preskače srce od uzbuđenja.

Kada je tim naučnika u Finskoj pitao ljude da mapira gde su osetili različite emocije na njihovim telima, utvrdio je da su rezultati bili iznenađujuće konzistentni, čak i u različitim kulturama.

Ljudi su izjavili da sreća i ljubav izazvivali aktivnost preko skoro celog tela, a depresija je imala suprotan efekat:  obeshrabrujuća  osećanja u rukama, nogama i glavi . Opasnost i strah izazvala snažne senzacije u predelu grudnog koša, rekli su  volonteri. I bes je bio jedan od retkih emocija koji aktivira ruke.

Naučnici se nadaju da ove emocije tela mogu jednog dana pomoći kako psiholozima tako i dijagnozi lečenja poremećaja raspoloženja.

"Naš emocionalni sistem u mozgu šalje signale telu da bi mogli da se izbore sa našim situacijama", kaže Lauri Nummenmaa, psiholog na Univerzitetu Aalto koji predvodi studiju .

"Recimo da vidite zmiju i osećate strah," kaže Nummenmaa. "Tvoj nervni sistem povećava kiseonik u mišićima i povećava otkucaje srca tako da mogu da se bave opasnošću. To je automatizovan sistem. Ne moramo da mislimo o tome."

Ta ideja je poznata već vekovima . Međutim, naučnici se još uvek ne slažu da li se ove telesne promene  razlikuju za svaku emociju i da li  ovaj obrazac služi kao način za um da svesno identifikuje emocije.

Da bi pokušali da shvate ovo, Nummenmaa i njegov tim vodili su jednostavan računarski eksperiment sa oko 700 volontera iz Finske, Švedske i Tajvana.

Tim je pokazao dobrovoljcima dve blanko siluete lica na ekranu, a zatim rekao subjektima da razmišljaju o jednom od 14 emocije: ljubav , gađenje, bes, ponos, itd. Volonteri su zatim oslikali delove tela koji osećaju da su  stimulisani tokom ovih emocija. Na drugu siluetu, oni su oslikavali delove tela koji se deaktiviraju tokom tih emocija.

"Ljudi smatraju eksperiment prilično zabavnim. Bilo je prilično zabavno," kaže Nummenmaa Shots. "Nastavili smo pitanja na mreži, tako da pokušate sami eksperiment." (Možete probati ovde.)

Nije svako slikao svaku emociju na isti način. Ali, kada je tim u proseku mape spojio zajedno, tipičan obrazac pojavio se za svaku emociju. Tim je objavio ove mape senzacija u Spisima nacionalne akademije nauka.

Tim još uvek ne zna kako su ovi lični izveštaji senzacija podudaraju sa fiziološkim reakcijama koje se javljaju sa emocijama.

Ali prethodne studije su pokazale jasne promene u telesnim senzacijama kod poremećaja raspoloženja, kaže Nummenmaa. "Na primer, sa depresijom ponekad ljudi imaju bolove u grudima."

A tu je i još neki dokaz da kada promenite svoj govor tela - poput svog položaja ili stava - možete da promenite svoj um.

Neurolog Antonio Damasio, koji nije bio uključen u ovu studiju, kaže da je "oduševljen"  nalazima Nummenmaa jer oni nude veću podršku za ono što je on predlagao godinama: Svaka emocija aktivira poseban skup delova tela, on misli, i priznanje uma od tih obrazaca nam pomaže da svesno identifikujemo tu emociju.

"Ljudi gledaju emocije kao nešto vezano za odnos sa drugim ljudima," kaže Damasio, koji je profesor na Univerzitetu Južne Kalifornije," Ali, emocije, takođe imaju veze sa tim kako se mi nosimo sa okruženjem - pretnjama i mogućnostima." Za njih, Damasio kaže, potrebno vam vaše telo, isto kao i vaš um.

 

Izvor: www.npr.org

www.lifeconnect.info

[Милан Ракић]

Zatvorite oči i zamislite kada ste se poslednji put zaljubili.

 

Ја кад видим "у мене жену"-што би рекли у Мостару, изгледам `вако...

 

 

 

добро... мало шире (због габарита)

[JESSY]

а кад видим "у мене жену"-што би рекли у Мостару, изгледам `вако...

[Милан Ракић]

Сестро слатка, па шта је ту смешно?

 

ваљда је смешно ово...

 

 

 

добро... мало шире (због габарита)

   

[JESSY]

@@Милан Ракић, онда још  ) ) )

[Иван Ивковић]

Помозите да заборавим дечка

 

 

Форум православних психолога

Аутор: Пуговка 9.8.2015, 17:48

Веома ме боли душа. Немам снаге. Волим дечка а он се изругује над мојим осећањима, а ја немам снаге да поставим тачку. Он ме задиркује дајући ми наду на озбиљне односе – ја се надам и верујем – а потом отказ по стопедесети пут. Унутра у себи осећам огроман бол, све ме притиска страшном силом. Не могу да схватим шта он хоће. Када ме не би узнемиравао и давао знаке пажње, када не би пројављивао интерес, ја би га разумела (не воли ме човек, шта да радиш?). А он ме постојано дира право у срце, срце ми је буквално самлевено.

 

Цела преписка: https://poznajsebe.wordpress.com/2015/09/17/pomozite-da-zaboravim-decka/

[JESSY]

Da li je i tuga bolest?

Gubitak voljene osobe može ostaviti velike posledice na emotivni život čoveka. Ali, da li je tuga u takvim situacijama normalan sled ili je ona neki oblik bolesti koja se leči?

 

Ko nije pelen gut'o taj nezna sta je sladost,

ko nije tuzan bio taj nezna sta je radost".

 

Nije mi poznat autor stihova ali ih znam koliko znam za sebe.Tuga je stanje u koje
zapadamo gubitkom nekoga ili necega.To ni u kom slucaju nije psihicka bolest jer
nije uslovljena poremecajima u organizmu,mozgu u prvom redu.To je period koji
nas dovodi u iskusenje-biti ili ne biti.Tuga se pojavljuje kao rezultat razdvajanja
stalnog ili periodicnog. To je,ustvari gubitak "konfora"zajednosti koji se,mozda,
nece nikad povratiti.

 

"Ovo ce se ispuniti kad usahne ova ruka
il' kad mi se mili narod od sadasnjih trsi muka",

 

http://www.b92.net/zdravlje/komentari.php?nav_id=586420

[JESSY]

 

Пијани вођа или куда нас заводе осећања?

Нико не може да порекне чињеницу да би наш свет без осећања био врло суморан. Људи би се претворили у безосећајне био-роботе који би свему прилазили искључиво рационално, нико не би био у стању ни да саосећа са другим, нити да се радује због друге особе. Људи би се понашали водили једино по принципу „ти мени – ја теби“, бирали би партнера искључиво рационално. Очигледно је да је особи да би живела аутентичним, испуњеним животом неопходно и да осећа и да примењује логику. На тај начин у неким ситуацијама не дајемо сопственим осећањима на вољу и држимо их под контролом, логички расуђујући да би показивање осећања у конкретном тренутку било неумесно и не би имало сврху. Са друге стране у неким ситуацијама осећања имају много већи утицај на наше понашање од разума. На пример, када смо заљубљени. И једна и друга ситуација је нормална. Најважније је ипак да се осећања и разум налазе у одређеној равнотежи, која је индивидуална за сваку особу, да се међусобно одржавају у равнотежи.

Међутим, управо се у овоме и налази узрок многих наших проблема, јер веома често у нама не постоји ни најмања равнотежа између логике и осећања; осећања једноставно не само да имају превласт, већ просто УПРАВЉАЈУ нашим животом. У овом тексту бисмо детаљније размотрили овај феномен, потрудили се да схватимо зашто владавина осећања ствара проблем, шта доводи до тога и који су начини решавања.

Дакле, као што смо већ рекли, човек делује како у области логике тако и у области осећања. Хајде да говоримо о области логике. Она је више или мање објективна, у њој људима не представља толики проблем да се међусобно разумеју. Када се нађу у неком конкретном проблему и притом размишљају логички, учествујући у дијалогу они лако могу да дођу до објективног закључка. Наравно, ова објективност није стопроцентна јер све наше мисли такође у одређеној мери у себи носе субјективни карактер, отисак наше личности. Оно што је главно јесте чињеница да свака особа има могућност да схвати размишљање саговорника, сложи се са његовом логиком, призна за истините аргументе које наводи или обрнуто, одбаци његову логику и убеди саговорника у своју исправност, наводећи информацију која је неопходна за питање које се разматра. За резултат  имамо да код људи постоји могућност да се договоре, дођу до решења проблема које одговара свима.

[JESSY]

Размотримо сада област осећања. Област о којој сада говоримо је апсолутно субјективна. Ако на неки начин покушамо да дефинишемо шта заправо подразумевамо под доживљајем осећања неке конкретне особе може се рећи да је у питању својеврсна „пројекција“ ове особе на раван нашег личног погледа на свет. Једна те иста особа у стању је да изазове супротна осећања код различитих људи. Некоме ће изгледати као зла и непријатна, док ће други рећи: „Сјајан човек, одмах се види, добричина“. Притом, нико од њих није у стању да објасни своја осећања.

Ако двоје људи буду говорили о својим осећањима никада неће доћи ни до каквог заједничког решења јер свако од њих има сопствена осећања. Наглашавамо да није могуће у потпуности разумети осећања друге особе, чак ни и у великој мери. Немогуће их је осетити исто као што их осећа други, немогуће доживети на исти начин. И ни на који начин се не могу измерити. Да, у стању смо да у мањој или већој мери схватимо поступак човека у конкретној ситуацији, његове мотиве, али не и осећања јер су осећања, за разлику од логичког мишљења, ирационална. У заблуди смо када да говоримо да разумемо осећања друге особе. Једино што смо у стању (и то не увек) јесте да замислимо шта бисмо осећали када бисмо се нашли у сличној ситуацији. Међутим, притом може да се деси, а тако и бива веома често, да особа осећа потпуно другачије емоције, другу врсту осећања, чак дијаметрално супротна. А посебно није могуће схватити бол друге особе, јер сви људи поседују различит праг бола. Оно што за нас представља нешто што може да се издржи без тешкоћа, за неку другу особу може бити узрок губљења свести. Исто тако није могуће да се схватити доживљај укуса, мириса, звука друге особе. Како кажу: „За укус и боју нема пријатеља.“

Осим што су осећања ирационална и субјективна, она такође и обмањују. Веома лако нас обману и сопствена осећања, али и осећања друге особе. Зашто? Зато што, на пример, изговарајући реч „љубав“ свако у овај појам уноси нешто сопствено, неко своје схватање љубави. Особа којој су упућене те речи их наравно разуме другачије, на свој начин, јер два идентична осећања код различитих људи не постоје.

Када већ говоримо о тако компликованом стању као што је љубав… Под љубављу је могуће подразумевати чак и практично супротне ствари. Један човек каже: „Ова жена ми је неопходна, не могу да живим без ње, она ми је попут дроге, ја је волим.“ Други говори другачије: „За њу сам спреман да рушим планине. У свему сам спреман да јој уступим, жртвујем своје интересе и амбиције само да буде срећна, јер ја је волим.“ Шта човек ставља у појам „љубав“ никоме осим њему самом (па и то није увек случај) није до краја јасно. На крају смо, желели ми то или не, често обманути оним што мислимо да представљају осећања другог и то је у одређеној мери неизбежно.