Liturgija i ljubavno sjedinjenje supružnika

[Таша]

Voljene osobe se pričešćuju jedna drugom na radost, radujući se jedno drugom.

138999 kakva suptilnost i dubina !

[Лазар Нешић]

da ali brak nije stvar SAMO dvoje ljudi u braku... makar ako pričamo o pravoslavnom braku već saborni dogadjaj-tako sam shvatio čituckajući tu i tamo po nešto

možda bi trebalo da prozborimo o tome- šta je to što Hristos svojim blagoslovom nudi supružnicima

ne stvarno, šta znači da Crkva blagosilja brak

Мислим да је брак ипак ствар само двоје људи који су у браку. Венчање је саборни догађај, али изван тога се брак не тиче никог другог осим супружника. Осим можда индиректно - да се други моле за њих и слично.

Већ сам писао о томе и не бих сад даље да паметујем.

Циљ и смисао и намера и све остало СВАКЕ свете тајне (па и брака) је СЈЕДИЊЕЊЕ СА ХРИСТОМ и ПРЕДУКУС ВЕЧНОГ ЖИВОТА!

У том је смислу брак заједница НЕ двоје људи, већ заједница двоје људи СА Христом.

Не благосиља Црква брак, већ брачнике СЈЕДИЊУЈЕ са Христом.

То значе рели ап. Павла: "Тајна је ово велика, а ја говорим о Христу и Цркви".

Просто речено:

Црква = супружници

Христос = Он сам

Брак = заједница брачника и Христа

У контексту који сам навео, брак се тиче и Христа и Цркве, а не само супружника.

Прељуба је, осим варања супружника, и одрицање од Христа и Цркве и гажење завета Њему и Цркви, а не само брачном другу.

Зато је прељуба у раној Цркви, осим бола нанесеног супружнику, повлачила са собом искључење из заједнице, као и 15 до 40 година без причешћа.

Додатак:

наравно, брачна интима се тиче САМО супружника.

Дакле, "када", "како" и "колико" се тиче једино мужа и жене.

Али, не своди се ваљда брак само на то?

[Желе Зека]

Баш у вези с овим што је Лазар написао требало би рећи да нажалост немамо превише разлога да скачемо од среће када размишљамо о хришћанском браку данас.Доста смо критиковали монаштво и то с разлогом, али где је данас хришћански брак?Колико људи заиста живи ову заједницу верности и љубави, заједницу са Христом и колико их бар размишља о браку на тај начин?Говорим о људима у Цркви.Као што смо дуго Литургију поимали само као један од седам обреда, тако и брак је некако међу многим хришћанима десакрализован и постао је просто само некакав стил живота за који је исто везан неки обред.

Иначе, пошто смо често писали о томе какво би требало бити савремено монаштво, да ли је умесно питати се какав би требало да буде савремени брак?Хришћански,наравно.

[w.a.mozart]

kakav ti je vera takav ti je brak 301 lol

[Grizzly Adams]

Већ сам писао о томе и не бих сад даље да паметујем.

Циљ и смисао и намера и све остало СВАКЕ свете тајне (па и брака) је СЈЕДИЊЕЊЕ СА ХРИСТОМ и ПРЕДУКУС ВЕЧНОГ ЖИВОТА!

У том је смислу брак заједница НЕ двоје људи, већ заједница двоје људи СА Христом.

Не благосиља Црква брак, већ брачнике СЈЕДИЊУЈЕ са Христом.

То значе рели ап. Павла: "Тајна је ово велика, а ја говорим о Христу и Цркви".

Просто речено:

Црква = супружници

Христос = Он сам

Брак = заједница брачника и Христа

У контексту који сам навео, брак се тиче и Христа и Цркве, а не само супружника.

Прељуба је, осим варања супружника, и одрицање од Христа и Цркве и гажење завета Њему и Цркви, а не само брачном другу.

Брак је заједница двоје људи која може кроз Цркву да се сједини са Христом. То за нас хришћане јесте важно, али не можемо тек тако да занемаримо да је брак сам по себи - па и нехришћански - највећи израз љубави између две особе. И та љубав ни по чему не мора да буде мања од љубави двоје хришћана. Брак се тиче Цркве у том смислу што супружници добровољно учествују у Литургији као породица, али су они прво породица па онда приступају Цркви. Исто као што је човек прво човек па онда приступа Цркви. Није он пре приступања Цркви био човеколики мајмун, па га Црква учинила човеком. Ми нехришћане не посматрамо као "нечисте" нити њихов брак сматрамо за "прељубу" како то можда неки други посматрају.

Значи, хоћу да нагласим једну веома важну ствар овде - морамо да пазимо да не поставимо припадност Цркви као услов људскости, јер Христос ни апостоли никада тако нешто нису рекли. Павле лепо и јасно пише да "незнабошци" могу "по својој савести" да буду и бољи од хришћана. Јер по овоме како си написао, могао би неко да помисли да је нехришћански брак аутоматски грех и прељуба. Колико пута од наших православаца чујеш "ено их грешници, живе `невенчани` већ 30 година". А они читав живот дали једно другоме и изродили троје деце... Не може то тако... Нисмо фарисеји ваљда.

наравно, брачна интима се тиче САМО супружника.

Дакле, "када", "како" и "колико" се тиче једино мужа и жене.

Али, не своди се ваљда брак само на то?

То ти банализујеш ствари. Где сам ја рекао да се брак своди на "то"? Напротив, ја сам писао о љубави. Ово што си написао сугерише да без Цркве у браку нема љубави, већ се "своди само на то". То је веома далеко од истине јер милиони и милијарде нехришћана "свој живот дају" за брачног друга што је највећа љубав. Припадност Цркви хришћанина не чини "већим" од других људи, нити хришћански брак чини "већим" од других бракова - већ ми тиме само имамо већу одговорност.

[Mironosica]

Брак је заједница двоје људи која може кроз Цркву да се сједини са Христом. То за нас хришћане јесте важно, али не можемо тек тако да занемаримо да је брак сам по себи - па и нехришћански - највећи израз љубави између две особе. И та љубав ни по чему не мора да буде мања од љубави двоје хришћана. Брак се тиче Цркве у том смислу што супружници добровољно учествују у Литургији као породица, али су они прво породица па онда приступају Цркви. Исто као што је човек прво човек па онда приступа Цркви. Није он пре приступања Цркви био човеколики мајмун, па га Црква учинила човеком. Ми нехришћане не посматрамо као "нечисте" нити њихов брак сматрамо за "прељубу" како то можда неки други посматрају.

Значи, хоћу да нагласим једну веома важну ствар овде - морамо да пазимо да не поставимо припадност Цркви као услов људскости, јер Христос ни апостоли никада тако нешто нису рекли. Павле лепо и јасно пише да "незнабошци" могу "по својој савести" да буду и бољи од хришћана. Јер по овоме како си написао, могао би неко да помисли да је нехришћански брак аутоматски грех и прељуба. Колико пута од наших православаца чујеш "ено их грешници, живе `невенчани` већ 30 година". А они читав живот дали једно другоме и изродили троје деце... Не може то тако... Нисмо фарисеји ваљда.

То ти банализујеш ствари. Где сам ја рекао да се брак своди на "то"? Напротив, ја сам писао о љубави. Ово што си написао сугерише да без Цркве у браку нема љубави, већ се "своди само на то". То је веома далеко од истине јер милиони и милијарде нехришћана "свој живот дају" за брачног друга што је највећа љубав. Припадност Цркви хришћанина не чини "већим" од других људи, нити хришћански брак чини "већим" од других бракова - већ ми тиме само имамо већу одговорност.

AMIN !

[Лазар Нешић]

Где сам ја рекао да се брак своди на "то"?

Звонко, опуштено, стварно нисам мислио на тебе, писао сам уопштено.

Не само ван Цркве, већ се многима у Цркви своди на то.

Брак је заједница двоје људи која може кроз Цркву да се сједини са Христом. То за нас хришћане јесте важно, али не можемо тек тако да занемаримо да је брак сам по себи - па и нехришћански - највећи израз љубави између две особе. И та љубав ни по чему не мора да буде мања од љубави двоје хришћана. Брак се тиче Цркве у том смислу што супружници добровољно учествују у Литургији као породица, али су они прво породица па онда приступају Цркви. Исто као што је човек прво човек па онда приступа Цркви. Није он пре приступања Цркви био човеколики мајмун, па га Црква учинила човеком. Ми нехришћане не посматрамо као "нечисте" нити њихов брак сматрамо за "прељубу" како то можда неки други посматрају.

Значи, хоћу да нагласим једну веома важну ствар овде - морамо да пазимо да не поставимо припадност Цркви као услов људскости, јер Христос ни апостоли никада тако нешто нису рекли. Павле лепо и јасно пише да "незнабошци" могу "по својој савести" да буду и бољи од хришћана. Јер по овоме како си написао, могао би неко да помисли да је нехришћански брак аутоматски грех и прељуба. Колико пута од наших православаца чујеш "ено их грешници, живе `невенчани` већ 30 година". А они читав живот дали једно другоме и изродили троје деце... Не може то тако... Нисмо фарисеји ваљда.

Поштујем твоје мишљење, али се дубоко не слажем са њим.

То о чему пишеш је гола социологија и друштвена филантропија.

Наравно, имаш право.

Али...

Наравно да сједињење са Христом и припадност Цркви суштински мењају човека и радикално мењају однос двоје људи.

Наравно да има разлике између хришћанина и "света".

Наравно да није исто бити са Христом и не бити са Њим.

Неће бити да је све на "одговорности" (етика), биће да има нешто и у квалитету односа (онтологија) који се са Христом преображава и мења.

Хришћански (дакле светотајинско-литургијски) брак је радикално сасвим другачији од природно-друштевног брака.

Све што сам горе написао је брутална истина, без маски и лажног снисхођења.

Наравно, то се не мора прихватити. Црква је слобода и тражи слободно прихватање.

А човекољубље према "свету" долази након што смо стекли идентитет у Христу, па онда можемо говорити и о љубави према "свету". Целокупан опус о. Александра Шмемана (између десетине осталих) убедљиво говори о томе.

Зато, немојмо се лагати:

брак у Христу је радикално онтолошки и етички и свакојако другачији од природно-друштвеног брака.

И што је најбоље од свега: такав брак је доступан свима који га желе

[Душко Дугоушко]

Зато, немојмо се лагати:

брак у Христу је радикално онтолошки и етички и свакојако другачији од природно-друштвеног брака.

И што је најбоље од свега: такав брак је доступан свима који га желе

Па историјски гледано, светотајински брак који су хришћани донели је и створио концепт романтичне љубави...

[Душко Дугоушко]

Иначе, заљубљеност је инстинкт који служи да двоје буду заједно довољно дуго да дају потомство, и по могућству макар још мало након тога, да потомство преживи тада када је најрањивије; док је сексуална привлачност (што би неки рекли „физички изглед”) инстинкт који служи при избору генетски супериорног партнера, пожуда инстинкт који служи остварењу потомства, а сексуално задовољство ствар која треба да натера људе да се размножавају...

Измењено Јун 3, 2012 од Александар Богдановић

[Лазар Нешић]

Па историјски гледано, светотајински брак који су хришћани донели је и створио концепт романтичне љубави...

Може се рећи, али онда је исто и са концептом "љубав".

Хришћански брак схватам као радикално и хируршко обрачунавања са романтизираним односом мушкарца и жене.

Управо овде лежи оштрица која људе највише боли, а и мене међу њима.

Брак није романтика, већ је трежњење...и то мокрим пешкиром по сред "заљубљених" фаца.

Романтика је за социологе и филантропе.

Брак је за подвижнике.

[Гост]

Брак није романтика, већ је трежњење...и то мокрим пешкиром по сред "заљубљених" фаца.

haha, ziva istina. Ali u tome je i lepota donekle.

[Лазар Нешић]

haha, ziva istina. Ali u tome je i lepota.

Па то ти кажем...романтика је досадна и трула. Брак је изненађење са свих страна живота, кад још и Христос улету у њега, онда постаје неухватиљиво лудило од неизрецивости...колико год да је сив и отрежњујућ. Да, и леп такође

[Гост]

nemam to iskustvo, ali delim tvoje misljenje.

[Grizzly Adams]

Брате Лазаре, ти си изгледа навикао да разговараш са цурицама и објашњаваш концепт "романтичне љубави"...

Ја имам четири банке и браду до колена, ожењен, жена, деца, сиромаштво, ратови, рад од јутра до мрака и све остале муке. Значи, по мало је комично да то објашњаваш, нити сам ја било где говорио о "заљубљености" и "романтичној љубави". То је само твој мали реторички трик да скренеш тему.

Када кажеш да је хришћански брак етички различит од нехришћанског, онда постаје веома јасно колика је опасност од празне философије и теоретисања на тему вере и љубави. Јер по тој причи испада да су, на пример, двоје Кинеза који нису хришћани, а читав живот се жртвовали једно за друго "неморални" јер ето нису венчани у Цркви. За коју узгред и никада нису чули...

Још остаје само да кажемо "Боже, хвала ти што нисам као остали људи: грабљивци, неправедници, прељубници или као овај цариник. Постим двапут у седмици; дајем десетак од свега што стекнем."

[Лазар Нешић]

Брате Лазаре, ти си изгледа навикао да разговараш са цурицама и објашњаваш концепт "романтичне љубави"...

Ја имам четири банке и браду до колена, ожењен, жена, деца, сиромаштво, ратови, рад од јутра до мрака и све остале муке. Значи, по мало је комично да то објашњаваш, нити сам ја било где говорио о "заљубљености" и "романтичној љубави". То је само твој мали реторички трик да скренеш тему.

Не знам шта овде да кажем...стварно се нисам теби обраћао, већ Александру.

Упорно се прозиваш на писањима на којима ниси споменут....не знам...кажем: опуштено, нисам ни мислио на тебе, али уопште, нити ти ишта објашњавам...што сам имао теби да кажем, рекао сам у писању испод твојих речи...а у томе нема ни помена "романтике" и "заљубљености"... :10500:

Такође, ја - осим четири банке - пролазим исто што и ти, не пишем из кабинета теолошког факултета.

Зато сам и рекао да поштујем твоје мишљење, али се не слажем. Иако су ми твоји погледи (генерално) јако блиски.

И написао сам зашто.

Када кажеш да је хришћански брак етички различит од нехришћанског, онда постаје веома јасно колика је опасност од празне философије и теоретисања на тему вере и љубави. Јер по тој причи испада да су, на пример, двоје Кинеза који нису хришћани, а читав живот се жртвовали једно за друго "неморални" јер ето нису венчани у Цркви. За коју узгред и никада нису чули...

Још остаје само да кажемо "Боже, хвала ти што нисам као остали људи: грабљивци, неправедници, прељубници или као овај цариник. Постим двапут у седмици; дајем десетак од свега што стекнем."

Не, тако нисам рекао, рекао сам: онтолошки и етички. Чак сам ти и пребацио да ти управо заговараш голу етику.

"Неморалност" нисам ни једном споменуо, ако се не варам.

Али споменуо јесам "разлику" и њу онтолошки квалитетно интонирао.

Колико се исто сећам, ако је неко На овом форуму причао о спасењу и ван Цркве - то сам ја. То се може проверити на осталим темама.

Немам шта ту да додам, живели Кинези!

Такође, ово о фарисејским речима уопште не приличи ономе што сам хтео да кажем (иако сам можда остао недоречен).

Сва моја прича је била о позиву на хришћански брак и на слободно прихватање.

Никога нисам осудио, али нисам ни прећутао хришћанску истину свете тајне брака.

Шта је са људима "ван" Цркве, ја се тиме не бавим овде. Само износим како је "унутра".

Мислим да је то поштено и да никог не осуђује. Напротив.