Liturgija i ljubavno sjedinjenje supružnika

[ВИЛМА]

treba doživeti čin spajanja sa suprugom pa onda pričati...

Ма,само ти имаш то искуство, тако да остали не треба да коментаришу уопште, кад не могу то да појме tanning

[Милан Меденица :)]

оно где очигледно греше неки од вас је да упоређујете сексуални чин оргазма са катарзом, наспрам/паралелно са психолошким чином самог једења светог причешћа у облику хлеба, вина и воде и оног што се заиста дешава.

молим да мало изађете ван домена телесног и да покушате да уклавирите да се причешћујемо божанским енергијама у светом причешћу, самим Богом - који је Љубав.

ако је та иста Љубав, кроз свету тајну брака, испуњена ближњим (колико и Христом), онда је само логично закључити да је љуби Бога свог (у светом причешћу) врло блиско љуби најближњег свог у светом браку. и не, то не мора бити нужно секс, већ ерос љубави који прожима такву заједницу.

[исидорица]

Слажем се са Миланом. Тема је заличила на некакву јефтину интерпретацију сексуалног чина у хришћанском браку. Чак је врло могуће да је ерос љубави најчешће управо најјачи у аскези сексуалног чина, тј. у уздржавању. То би се могло такође назвати љубавним сједињењем супружника.

Немојмо од секса правити теологију на начин који нема везе са животом. Он зависи од толико фактора на које ми из минута у минут не можемо уопште утицати: хормони, расположење, умор, спољашњи услови, итд. Ово љубавно-телесно сједињење у пуноћи о којем пишемо и које би вероватно свим хришћанима било задато, јесте и биће, као што Милан рече, благодатни дар, милост Божија за напор љубави прем супружнику. Самим тим, такав однос, по нашој слабости јесте у (реалним и практичним условима) више задат, него дат. ТО НЕМА НИКАКВЕ ВЕЗЕ СА ФАНТАЗИРАЊЕМ И РОМАНТИЗИРАЊЕМ ЦЕЛЕ ПРИЧЕ!

Нешто ми се све чини да се и овом "евхаристијском" причом удаљавамо од теме "како живети" и приближавамо теми "како исфантазирати живот, па онда ееевентуално зачепркати по њему" и тиме више одмажемо људима који желе да ЖИВЕ у Цркви.

Боље да причамо вицеве, људи ће сконтати шта оћемо да кажемо!

[исидорица]

[quote name=Милан Меденица ' timestamp='1338636044' post='650888]

оно где очигледно греше неки од вас је да упоређујете сексуални чин оргазма са катарзом, наспрам/паралелно са психолошким чином самог једења светог причешћа у облику хлеба, вина и воде и оног што се заиста дешава.

молим да мало изађете ван домена телесног и да покушате да уклавирите да се причешћујемо божанским енергијама у светом причешћу, самим Богом - који је Љубав.

ако је та иста Љубав, кроз свету тајну брака, испуњена ближњим (колико и Христом), онда је само логично закључити да је љуби Бога свог (у светом причешћу) врло блиско љуби најближњег свог у светом браку. и не, то не мора бити нужно секс, већ ерос љубави који прожима такву заједницу.

Иста прича као и са поимањем Свете Литургије. Ствар је реципрочна.

на пример, говорићу о свом сопственом утиску и ономе шта сам искуствено поделила са неким људима. Ми већином на Литургију и Свето Причешће идемо полуњањави, млаки и лакше нам је да у току службе фантазирамо о Христу који ће у некаквом магновењу доћи међу нас и нахранити нас, него што нам је пријатно да тај тренутак сусрета смирењем и активном молитвом препустимо Његовој милости и сили. фантазије тада нема и ми можемо тада истински, без "пуњења", ношени благодаћу, у једном виду смиреног самозаборава, да заблагодаримо и зарадујемо се, заиста свесни да смо Љубав у себе примили.

Слична ствар и са телесним сједињењем.

Данас цивилизација, ми, наше друштво, наше генерације, васпитане углавном врло недовољно, очекујемо резултат и пре него што уложимо напор. У овом случају, очекујемо екстазу. А шта је потребно у сексуалном чину, ако смо га већ поставили у поређење са литургијским сабрањем? Нисам теолог и немам дефиницију. Ипак, слушајући људе и помало живећи, слушајући њихова искуства, мршавих, дебелих, ознојених, миришљавих, длакавих или не закључих једно: о оргазму не треба мислити и фантазирање о њему током чина заиста удаљава од заједнице са човеком!

Уколико у чин уплетемо Љубав, као све што она значи и ван кревета (пожртвованост, трпљење, уважавање, милост, захвалност), тада Дарови сами долазе, тј. шаље их Онај којем је све познато и који учествује у свакој тајни супружника.

Лепе су те сличице, поетске представе, итд., али ово о чему причамо је знојни труд и љубав. За то, пак, треба времена и темеља. Ми смо већином овде млади, чини ми се. Верујем да смо зато и у замци да говоримо о нечему о чему за сада можемо теоретисати. Шта ако, парадоксом хришћанског живота (а хришћански живот је пун парадокса) сексуални чин постаје највеће "уживање" за супружнике онда кад они клону већ својим телесним снагама, а љубав јача? Да ли је њима уопште потребно да о томе говоре?

Говорити са сигурношћу о хришћанском екстатичном искуству у телесном односу брачника може бити неодговорно уколико је претенциозно и апстраховано, макар и надахнутим богословствовањем. Једнако неодговорно као и говорити о сопственом благодатном миру на Литургији, а не упасти у прелест. Не знам... Тајна је то велика... Ако већ говоримо о Литургији и сједињењу, онда је најважније да говоримо о одговорности и озбиљности.

[w.a.mozart]

Ма,само ти имаш то искуство, тако да остали не треба да коментаришу уопште, кад не могу то да појме

mislim da je mnogo poštenije da napišem to što si citirala nego da napišem- ne priznajem stavove ljudi koji nisu u braku... zar ne

i nije cilj da neko mene pojmi već svetu tajnu sjedinjenja sa voljenom osobom

Брак је света тајна љубави - свети Јован Златоусти

p.s. i da, mislim da je suština upravo ista kao i u liturgiji...

[Grizzly Adams]

"Секс" не постоји. Моцарт је у праву.

[katja]

da li se bukvalno misli na ljubavno sjedinjenje supružnika ili jednostavno dvoje ljudi koji se vole?

mislim, koliko je važno da su oni nužno u braku?

tj. možda nisu još.. ali bi mogli biti

[исидорица]

da li se bukvalno misli na ljubavno sjedinjenje supružnika ili jednostavno dvoje ljudi koji se vole?

mislim, koliko je važno da su oni nužno u braku?

tj. možda nisu još.. ali bi mogli biti

Мислим да је тема искључиво насловљена као тема о људима који су у црквеном браку. Само тако се може говорити о љубавном сједињењу које има ма какве везе са Литургијом. Све остало је снисхођење нашој природи и околностима, али није још увек учествовање у Светим Тајнама, већ прирпема, рецимо.

[katja]

u tom slučaju da se na vreme isključim iz teme

šteta, dopala mi se

[Grizzly Adams]

Песник лепо рече - "пољубац је сусрет најлепши на свету". Значи, наша љубав и заједница (= литургија) са другим људима је у нашем односу, тј. сусрету са њима. Са пријатељем се рукујеш, загрлиш, помогнеш му када прави кућу... А најдубљи и највиши однос/сусрет две особе је љубав мушкарца и жене. У том смислу то је врхунац заједнице.

Е сада, неки би хтели да то посматрају мало манихејски, па да је "прави" однос само "платонска љубав", а телесни однос само "нужно зло". То ти је као да пријатеља волиш "платонски", а са њим немаш никакав контакт у реалном свету. Не, него је тај "прави однос" управо све то заједно и свој врхунац има у брачном кревету. Јер то је сусрет најлешли на свету. Сад што смо ми ту неискрени, несигурни и ко зна шта све још па не можемо да га тако и доживимо, то је наш проблем...

[исидорица]

u tom slučaju da se na vreme isključim iz teme

šteta, dopala mi se

Зашто би се искључила??

Тема је постављена свима. Брачници нису неки одабрани људи, па само они смеју коментарисати. Ја бих на твом месту остала баш зато што је нешто што није део мог искуства, а (како сам утисак стекла из твоје поруке) могло би да буде.

[Đorđe Maksimović]

Kako to mislim... tako što u seksu sa ljubljenom ili ljubljenim doživljavamo eksploziju afirmacije ličnosti koju jedino ljubav omogućava, ljubav koju nam Bog daje ali koja se osim prema Njemu manifestuje kroz- i biće dvoje jedno telo- u ovakvom ljubavnom činu spajanje dvoje u jedno je meni neverovatna i još uvek nejasna misterija koju i ne želim da razjašnjavam ali opitujem da kao i na liturgiji(madajetu saborno okupljanje a ne nešto što je samoizmedju mene i Boga) - u tom spajanju dvoje ljubavnika biva izdignuto iznad svog ega neopisivom silom zajedničke ljubavi i u tom aktu spajanja mi se vidimo onakvima kakvima nas Bog vidi upravo shvatajući da je Ljubav jedino merilo Istine... to nije zaborav sebe već afirmacija ličnosti kroz ljubav gde sve ostale strasti i gresi nestaju u prisustvu jednog koje nastaje od dvoje...ovo verovatno (izmedju ostalog) konstituiše svetu tajnu braka jer je Bog taj koji spaja i omogućava takvu vrstu sjedinjenja. Voljene osobe se pričešćuju jedna drugom na radost, radujući se jedno drugom.

Jednom reči-SVEMIR

Nisam do sada pismeno o ovome govorio i zvuči prilično sirovo ali mislim da će biti dosta za početak teme...

na koji način, tačno, povezat erekciju i ejakulaciju s bilo čime što se dešava na Liturgiji? mislim da seks, koliko god konkretan snošaj bio inspirativan, nikako nije za poređenje sa Liturgijom, kao ni da može praktikanta istog u toku praktikovanja istog da uzvede u neko zdravo sozercavanje, ali, to sam samo ja, možda i griješim, pa molim pojašnjenje. opet, ''...i biće dvoje jedno tijelo.'' ne smatram da ta objava znači da će muž i žena imat seksualne odnose u braku, jer dalje kaže ''tajna je ovo velika, a ja govorim o Hristu i o Crkvi.'' tako da... opet, molim pojašnjenje ako sam nešto pogrešno shvatio.

[Макрина]

Ђоле,друже мој,блисташ и дебитујеш

[DYNABLASTER]

neko ima snosaj, a neko se sjedinjuje u Ljubavi...

[Grizzly Adams]

Неко види сношај, неко види најдубљи заједнички доживљај између две особе.

Исто тако би могао литургију да разложиш на "просте чиниоце" па да кажеш шта има "свето" у лизању исте кашичице и једењу хлеба прљавим рукама...