Људи са аутизмом мање способни за веру у Бога; Вера = ”читање Божијег ума”?

[Juan Valdez]

Autism study strengthens idea that we read God's mind

People with autism appear less likely to believe in God – a discovery that has strengthened theories that religious belief relies on being able to imagine what God is thinking, a capacity known as "mentalising".

One of the hallmarks of autism is an

impaired ability to infer and respond to what other people are thinking

, so the investigators wondered whether this would affect their likelihood of believing in God.

In a study of adolescents questioned on their beliefs, those with autism were almost 90 per cent less likely than non-autistic peers to express a strong belief in God.

The study – along with three others that questioned hundreds of people about religious belief and mentalisation abilities – also showed that men are worse than women at mentalising. This correlated with them being less likely than women to believe in God.

"We reasoned that if thinking about a personal god engages mentalising abilities, then mentalising deficits would be expected to make belief in a personal god less intuitive, and therefore less believable," says

Ara Norenzayan

of the University of British Columbia in Vancouver, Canada, and joint head of the investigation. "We found support for this in four different studies."

In each of the studies, jointly reported on 30 May, Norenzayan and his colleagues asked participants to rate their agreement, on a scale from 1 to 7, to questions about their beliefs, such as: "When I am in trouble, I find myself wanting to ask God for help".

They also asked them to complete a standard questionnaire called the Empathy Quotient, which asks respondents to rate themselves on statements such as: "I am good at predicting how someone will feel".

In all four studies, professed belief in God correlated with higher mentalising scores.

The researchers caution, however, that the findings do not prove that belief in God relies exclusively on mentalisation. "We cannot infer causality without further research," says Norenzayan, pointing out that there are many other reasons why people may or may not believe in God, whether or not they are good at mentalising. Norenzayan's own research team has shown, for example, that

analytical thinkers are less likely to believe in God

.

Conversely, says Norenzayan, people may adopt religion for a host of psychological and cultural reasons independent of "mind-reading" abilities.

"Several studies have recently shown a relation between mentalising and the belief in a personal god," says

Uffe Schjødt

of Aarhus University in Denmark, whose own studies have shown that regions of the brain vital for mentalising

are active when people pray

. "Their finding that deficiencies in mentalising, as seen in people with autism, correlate with a decrease of such beliefs is hardly surprising, but it now finds support in solid empirical data."

Journal reference:

PLoS One

, DOI: 10.1371/journal.pone.0036880

Izvor:

New Scientist

[RYLAH]

Докон поп и говеда крсти.

Кад поставиш хипотезу у коју чврсто верујеш (а која је у свом фундаменту погрешна), није тешко да направиш резултат који ти одговара, ако си добар.

[Juan Valdez]

Докон поп и говеда крсти.

Кад поставиш хипотезу у коју чврсто верујеш (а која је у свом фундаменту погрешна), није тешко да направиш резултат који ти одговара, ако си добар.

Јеси ли прочитао текст пажљиво? Шта је тачно по теби овде хипотеза? Да ли ти је хипотеза да су људи са аутизмом мање способни да верују или да је за веру у личног Бога неопходно оно што они називају ”mentalising” (могућност замишљања онога шта други људи мисле и ”одговора” на те мисли). Како објашњаваш активност баш тог дела мозга одговорног за ”mentalising” током молитве?

[Justin Waters]

Проћи ће изгледа још доста времена док религиозни људи схвате да се више не може избјегавати функционисање мозга приликом испољавања религиозности. То повлачи за собом и кад дође до оштећења одређеног дијела, значи и онемогућавање вјеровања.

Некад би у старини, овакве случајеве назвали "везивањем од ђавола", али наука је демистификовала ове појаве, и сада се зна да су поремећене неуронске синапсе узрок онеспособљености за многе функције организма па између осталог и испољавање вјере.

[Макрина]

Мој драги пријатељ има један облик аутизма и то не занемарљиви.Ако познајем хришћанина-онда је то он,ако познајем молитвеника-онда је то он.Један од најбољих људи које познајем,Божији човек,што би се рекло.

Аутизам спречава човека да се изрази и представи пред другим човеком,понекад је нејасан и самоме себи али дефинитивно-нађу свој пут до Бога а тај пут би и многи "здрави" пожелели.

[Иван ♪♫]

The researchers caution, however, that the findings do not prove that belief in God relies exclusively on mentalisation. "We cannot infer causality without further research," says Norenzayan, pointing out that there are many other reasons why people may or may not believe in God, whether or not they are good at mentalising.

...

Conversely, says Norenzayan, people may adopt religion for a host of psychological and cultural reasons independent of "mind-reading" abilities.

Ако је 90% као што кажу, има ту нечега, али то не мора бити прави узрок. Као што и сами кажу, то је само један од фактора. Нпр., у каквом друштву је рађено истраживање, тј. колико је то друштво у глобалу религиозно, колики је статистички узорак и сл.

Колико знам аутистични људи имају проблем да остваре комуникацију са другим људима, односно личностима, па можемо претпоставити да из истог разлога имају смањену потребу за молитвом, као обраћању Богу. Ако отежано разумеју друге личности, онда им је можда зато и теже да разумеју веру.

У сваком случају, интересантан податак. Каже да су испитивали и саосећање и емоционалну интелигенцију, али није јасно да ли тај део за mentalising има директне везе са емо. интел. или ту фигурише још неки део мозга или нешто друго

[Justin Waters]

Мој драги пријатељ има један облик аутизма и то не занемарљиви.Ако познајем хришћанина-онда је то он,ако познајем молитвеника-онда је то он.Један од најбољих људи које познајем,Божији човек,што би се рекло.

Аутизам спречава човека да се изрази и представи пред другим човеком,понекад је нејасан и самоме себи али дефинитивно-нађу свој пут до Бога а тај пут би и многи "здрави" пожелели.

Говоримо о свјесном испољавању вјере.

Наравно да нико не зна шта је у човјеку осим њега самог и Бога. Свакако да аутистични људи својим понашањем могу да изазивају симпатије, да буду умиљати, мирни, отворени итд..да имају све епитете човјека за кога би се рекло да има Бога у себи.

[Иван ♪♫]

Мој драги пријатељ има један облик аутизма и то не занемарљиви.Ако познајем хришћанина-онда је то он,ако познајем молитвеника-онда је то он.Један од најбољих људи које познајем,Божији човек,што би се рекло.

Аутизам спречава човека да се изрази и представи пред другим човеком,понекад је нејасан и самоме себи али дефинитивно-нађу свој пут до Бога а тај пут би и многи "здрави" пожелели.

Браво! likefaceeeeeeee

Дакле не обавезно проблем у разумевању и саосећању, већ у изражавању

Људи су слаби, али Богу је све могуће. ,,Дух је срчан, али је тело слабо”.

[Макрина]

Да,искључиво проблем у изражавању.

[RYLAH]

Јеси ли прочитао текст пажљиво? Шта је тачно по теби овде хипотеза? Да ли ти је хипотеза да су људи са аутизмом мање способни да верују или да је за веру у личног Бога неопходно оно што они називају ”mentalising” (могућност замишљања онога шта други људи мисле и ”одговора” на те мисли). Како објашњаваш активност баш тог дела мозга одговорног за ”mentalising” током молитве?

Врло просто. Већина људи мисли о нечем другом током молитве. А онда, кад знаш да врше експеримент над тобом, ти ћеш да замишљаш свашта да би испадао "светији" у тој молитви.

Колико се пута теби на молитви десило да ти мисли одлутају на неке свакодневне ствари, које као да ти лебде пред очима? А колико си пута желео да се искрено молиш па си свашта замишљао?

А било је сигурно и оних молитви када си се само препустио, и нема никаквих слика нити којечега, али има нечег другог. Нечег што везе са триповањем или маштањем (менталајзинг садржи оба појма, не само погађање туђих мисли и/или емпатију) нема.

А хипотеза је да је менталајзинг неопходан за молитву, и онда из тога изађе и нетачан закључак да су аутистични људи мање способни за веру у Бога.

Да се одмах оградим: далеко од тога да побијам било чији научни кредибилитет, да се не слажем да се врше експерименти у сврху лечења или бољег разумевања људи, али није сваки експеримент користан, нити је свака хипотеза коју постави неко ко испред имена стави др одмах истина.

[Александар Милојков]

Видео сам овај текст негде, скоро. Интересантно.

[Александар Милојков]

И Момо Капор каже да су атеисти "инвалиди".

[Avocado]

И Момо Капор каже да су атеисти "инвалиди".

[Batman]

Ovo vazi za religioznost ali ne i za Veru. I sama religioznost je prepreka za pravu veru.

[Милан Меденица :)]

мислим да је релевантно за тему ...