Догађаји у овчарско-кабларском манастиру Вазнесење Господње

[Guest - . . .-]

Алексије, има тема о томе, одлично би било да се понво актуелизује. Свакако никада није доста о томе причати и потребно је имати аргументе за све ово. Ја имам аргументе када људима говорим да без причешћа нема живота и код мене се људи редовно причешћују То је смисао служења Литургије. Наравно, причешћују се редовно они који слушају Цркву- посте када је пост а причешћују се када је Литургија. Но, на мени је као свештенику коме је поверена парохија да и сам увидим када ћу да причестим и некога кои можда и није постио јер ПОСТ НИЈЕ УСЛОВ ЗА ПРИЧЕШЋЕ. Никада није ни био нити је то у бићу Цркве. Услов за причешћивање јесте ВЕРА да је Причешће Истинито Тело и Крв Господа и Спаса нашег Исуса Христа и да сву наду полажемо на Њега и наравно да се кајемо за своје грехе. То говори и она молитва пред Причешће, зар не?

О овоме највише волим да говорим јер сам свештеник кога једино на овој парохији одржава Литургија и за њу, за ту службу сам увек спреман да све дам.

[nishizawa]

Како се звао клирик који је био уз Артемија који је,шокиран "освајањем" манастира Дубоки Поток одустао и вратио се ? Заборавих му име,знам да ми је неко поменуо да се то десило

За тај случај нисам чуо.

[Guest - . . .-]

Јадне монахиње. Да јој неко објасни да је Патријарх Павле говорио да свештеник може парохијану да одобри причешће без поста,ко зна шта би жена помислила.

Да поштују Патријарха Павла не би пошле да их вери учи Жарко Гавриловић, пљувач Патријарха Павла, Артемијев блиски сарадник (један од најближих саветника у расколу):

https://www.pouke.org/forum/topic/19277-%d0%b4%d0%be%d0%b3%d0%b0%d1%92%d0%b0%d1%98%d0%b8-%d1%83-%d0%be%d0%b2%d1%87%d0%b0%d1%80%d1%81%d0%ba%d0%be-%d0%ba%d0%b0%d0%b1%d0%bb%d0%b0%d1%80%d1%81%d0%ba%d0%be%d0%bc-%d0%bc%d0%b0%d0%bd%d0%b0%d1%81%d1%82%d0%b8%d1%80%d1%83-%d0%b2%d0%b0%d0%b7%d0%bd/page__st__96#entry646086

[Желе Зека]

Шта подразумеваш под "Литургијска пракса оца Јустина" ? Служење његовог превода литургије ?

Не знам зашто је његова догматика замењена Зизиуласовом,само ме интересује шта ти конкретно замераш Зизиуласу ?

LITURGIJSKA PRAKSA OCA JUSTINA

Pošto se u uvodu svoje knjige na mnogo mjesta pozvao na bogomudre riječi svog duhovnog oca i velikog srpskog liturgičara i podvižnika, arhimandrita Justina (Popovića), vrijedilo bi vidjeti da li je zalaganje episkopa Atanasija za glasno čitanje svešteničkih molitava nešto što se sreće u načinu na koji je služio otac Justin. Ne može se sresti, što se vidi iz prevoda Liturgije sv. Jovana Zlatousta, sv. Vasilija Velikog i Pređeosvećenih darova koje je učinio o. Justin (Manastir Ćelije, 1978). Sve molitve koje se čitaju od strane sveštenika tamo gdje treba da se čitaju tiho - čitaju se tiho: u Liturgiji sv. Jovana Zlatousta molitvu prvog antifona sveštenik čita tiho, kao i molitvu drugog i trećeg antifona i molitvu Malog vhoda. Otac Justin piše: „Za vreme pevanja tropara sveštenik govori tiho ovu molitvu trisvete pesme“ Takođe, prva i druga molitva vernih, posle otpusta oglašenih čita se tiho, a za molitvu Heruvimske pesme se kaže: „Molitva kojom se sveštenik moli za sebe tiho dok se Heruvimska pesma peva“; i Molitva prinošenja govori se tiho; i izgovarajući riječi pred ustanovljenje moli se tiho, itd, itd. Tako je u svim ostalim prevodima Liturgija. Poznato je da je o. Justin s uobičajenim poretkom svlačio i navlačio oltarsku zavjesu, onako kako svi prezviteri čine kada služe. Isto tako je postupao i sa carskim, južnim i sjevernim dverima, a i zvonilo je zvonce prilikom osvećenja časnih Darova, što je sada ponegdje zabranjeno, kao kod rimokatolika.

Uz ovo treba dodati da je o. Justin bio izričito protiv primanja Svetog pričešća bez dostojne pripreme, koja se sastoji iz posta, molitve i ispovjesti, kako on to kaže u svojoj trećoj knjizi Dogmatike: „Pošto u Svetoj Tajni pričešća pričasnik prima presveto Telo i samu prečasnu Krv Gosloda Hrista, neophodno je potrebno da se pričasnik pripremi za ovu Svetu Tajnu. Priprema se vrši postom i molitvom, jer post i molitva očišćuju dušu od svakog greha i nečistote. Pri tome je čovek dužan da ispituje sebe i da savest svoju očisti od grehova pokajanjem. Samo tako pripremljen, čovek se može dostojno pričestiti. Pristupi li svetom Pričešću nepripremljen, čovek navlači na sebe strahovitu osudu. O tome govori sveti apostol Pavle: ‘Ali čovjek neka ispituje sebe, i tako od hljeba neka jede i iz čaše neka pije. Jer koji nedostojno jede i pije, sud sebi jede i pije, ne razlikujući tijela Gospodnjega’“ (1. Kor. 11,28-29).

POBOŽNE PJESMICE I PRIČASNI

Vladici Atanasiju smetaju „pobožne pesmice“ koje se pjevaju umjesto pričasna, koji su „eshatološki usmereni“. Među tim „pobožnim pesmicama“ svakako su i pjesme sv. vladike Nikolaja, za koje je o. Justin, sa suzama u očima govorio: „Neka mi oprosti sveti Damaskin, ali Nikolaj ga je prevazišao! „ Jednu od takvih „pjesmica“, „Carica tišine“ sv. vladike Nikolaja, otac Justin uvrstio je u svoj treći tom Dogmatike, u poglavlju o Majci Božjoj (možda je zato Dogmatika oca Justina izbačena sa Bogoslovskog fakulteta u Beogradu, da bi umjesto nje bila nametnuta Zizjulasova).

[Желе Зека]

Алексије, има тема о томе, одлично би било да се понво актуелизује. Свакако никада није доста о томе причати и потребно је имати аргументе за све ово. Ја имам аргументе када људима говорим да без причешћа нема живота и код мене се људи редовно причешћују То је смисао служења Литургије. Наравно, причешћују се редовно они који слушају Цркву- посте када је пост а причешћују се када је Литургија. Но, на мени је као свештенику коме је поверена парохија да и сам увидим када ћу да причестим и некога кои можда и није постио јер ПОСТ НИЈЕ УСЛОВ ЗА ПРИЧЕШЋЕ. Никада није ни био нити је то у бићу Цркве. Услов за причешћивање јесте ВЕРА да је Причешће Истинито Тело и Крв Господа и Спаса нашег Исуса Христа и да сву наду полажемо на Њега и наравно да се кајемо за своје грехе. То говори и она молитва пред Причешће, зар не?

О овоме највише волим да говорим јер сам свештеник кога једино на овој парохији одржава Литургија и за њу, за ту службу сам увек спреман да све дам.

У реду оче, пронаћићу је па ћу се тамо бавити овим.Да не спамујем...

[Guest - . . .-]

Нема потребе овде да о томе пишемо, има тема, радо ћу одговарати на питања... нажалост, људи немају појма шта је свети авва Јустин говорио о Литургији и шта је све хтео да уради, али није могао, јер "није било време", писао сам скоро шта је наш Владика Јован о томе говорио, не знам сада где је та тема, може неко да потражи. Није све тако како неко хоће да учита у слова Авве Јустина. Па сам Авва је много пропатио што јер превео служебник на српски језик, јер забога то је велики грех! И данас имате артемијеве присталице који служе "како треба"- само на црквенословенском. Заговорник тога је онај Миодраг Петровић. То је смејање у лице Авви Јустину.

А овај текст који си горе поставио је потпуно погрешно тумачење и Светог Писма и целог миленијумског искуства Цркве.

Где је у светом Писму и једном речју речено да је пост услов за Евхаристију? Који то свети отац говори да је пост услов за Евхаристију? И на крају како ћемо другог и трећег дана Васкрса, Божића, Духова... када је пост строго забрањен? Заштоонда служимо литургију? Да би се поп причестио који је ЈЕО МЕСО?

Онда може да буде двојак одговор: свештеник је нешто посебно, он може... а народ је нико и ништа па зато не може... или да је народ дошао ту да буде лајтмотив за сабрање, статисти.

Дакле, никако не стоји ово писмо горе, ништа не говори. А о песмицама да не причам, сам Свети Владика Николај је о томе говорио.

[C.A._R.I.A.]

Да поштују Патријарха Павла не би пошле да их вери учи Жарко Гавриловић, пљувач Патријарха Павла, Артемијев блиски сарадник (један од најближих саветника у расколу):

https://www.pouke.org..._96#entry646086

Можда не знају за пљувања Жарка Гавриловића по Патријарху Павлу ?

[Guest - . . .-]

Наравно да не знају. Нико о томе сем нас пар људи није писао. Због незаинтересованости нам се то и дешава. Расколници су веома заинтересовани за своју причу... ми изгледа у Цркви мислимо да треба само да ћутимо, а онда када се деси овако нешто онда не знамо шта нас је снашло.

Ево, пошаљите вашим пријатељима одговор где смо рекли о коме се ради и ко је Жарко Гавриловић, какав је то хушкач и обмањивач. Он је човек болестан али веома лоше расположен према Цркви- сигурно да није добио у Цркви оно што је очекивао да добије па је окренуо ћурак наопако. Иначе, духовник организацији Образ и њиховом коловођи Младену Обрадовићу. Све је то повезано. Ево, послао ми пријатељ линк где баш образовци пљују по мени покушавајући да нешто избунаре, али им не иде... јер ово што говоримо је истина, погледајте линкове горе и повежите сами причу.

И сада смо дошли до тога да монахиње које наводно воле Патријарха Павла се удружују са онима који на сав глас пљују по Патријарху Павлу што писано, што у сликама. НИшизава је скоро поставио линк /за оне са јаким стомаком) где артемити на сав глас пљују и пљују по Патријарху Павлу! И то када да није ништа!

Па то је схизофренија несагледивих размера. Шта друго рећи. Као погубљене обце у планини, не знају ни где иду ни шта раде, али раде то јер им је неко рекао да тако треба. Ево "авва" Артемије говори из неке фине собице да "треба гинути за Христа јер је то слатко" и на тај начин монахињама и људима који их бране (од кога???) да слободно могу да гину, да се убијају са својом браћом! Зашто? Који су разлози? Па једино могу да буду лични и ништа више. Али гуруизам нема граница...

[antics]

Да поштују Патријарха Павла не би пошле да их вери учи Жарко Гавриловић, пљувач Патријарха Павла, Артемијев блиски сарадник (један од најближих саветника у расколу):

https://www.pouke.org..._96#entry646086

Жарко Гавриловић је један изгубљен човек. Тај ненаучени доктор теологије и нелечени скрибоман све је објаснио у свом пљувачком испљувку "Давид против Голијата", књизи која је штампана у фантастичних 50 (и словима: педесет) примерака. Сви знају да тог човека не покреће његово знање (које је како изгледа сасвим исхлапило), него лични анимозитет према двојици људи: митрополиту Јовану и професору Калезићу, јер је баш Калезић, а не он - Гавриловић - изабран за професора ПБФ. Тај човек је у доказивању свога непрепознатог и несхваћеног генија себе претворио и у теолошког и у људског маргиналца. Какав је као свештеник и као пастир био, то не знам и не могу да судим. Јер у својој горепоменутој високотиражној књизи, овај свештеник ни на једном месту не помиње своје парохијане, своју свештеничку службу, осим кад свој чин нуди блаженопочившем патријарху Павлу. Из стила његових писанија (мислим у првом реду на писма која која он сам преноси) види се да је у питању функционално неписмен човек, који нема сензибилитет за дух језика, а тим пре нема за разумевање и најосновнијих теолошких појмова и идеја. Његов тон је надмен без покрића, он говори у аксиомима и сматра да не треба да их образлаже.

Све у свему, личност које се треба клонити и не улазити с њом у расправе, јер тако нешто не би било ни на смирење ни на било какву духовну корист нити Жарку Гавриловићу, нити ономе ко би покушао да са њиме разговара са позиција не теолога, него човека верника.

edit:

А управо је Гавриловићева књига један од доказа да је патријарх Павле светитељ: колико је муке имао од овог блудног сина, колико је увреда трпео од овог најамника који није пастир - и остајао више него милостив. А Гавриловић ситуације када му патријарх не одговара на увреде, него ћутке подноси, тумачи као патријархову мрзовољу и безобразлук! А ја верујем да се патријарх молио за овога несретника, да га Господ умудри, да му дадне смирење. И трпео је. Па знате кад би сада омиљени Гавриловићев архијереј трпео неког од својих клирика, да се понаша као Жарко Гавриловић? Тврдим - ни секунде.

И пазите ви сад ту патологију:

Други неки епископ (а ту у првом реду мислим на Жарковог омиљеног) да је у ситуацији у којој се нашао +Хризостом не би ни дошао у манастир. Послао би своје људе, решило би се све и - довиђења. А +Хризостом дође своме стаду, очински, да погледа монахиње у очи, а они јављају како је он дошао као неки кабадахија, као газда! Значи, кад Павле ћути, онда је безобразан, и кад Хризостом походи (а своје заблуделе походи), онда је бахат?

Чекајте, људи, ако сам ја луд, па ја једини видим бесмисленост таквих тумачења, кажите ми, да не шљепетам овде по форуму и међу људима глупости!

[Guest - . . .-]

... и онда тај човек, пљувач Цркве, Патрјарха Павла седи први до Артемија...

Паметном је доста да повеже о чему се ради...

брига је Артемија за Цркву, њега је једино брига да испуњава налоге Виловског. Најжалосније је када се и Артемије позове на Патријарха Павла а заправо поред њега седи Патријархов највећи пљувач, чији је болесни ум измислио такве гадости које ни сам ђаво не би се сетио.

И онда сестре мученице оду код таквих вукова да "бране православље"

Ако неко има икакав кнтакт са овим калуђерицама ОБАВЕЗНО им ово доставите да виде о оке се ради заправо и да се што пре врате у Цркву у свој манастир где су и градиле и радиле и молиле се...

[Желе Зека]

Нема потребе овде да о томе пишемо, има тема, радо ћу одговарати на питања... нажалост, људи немају појма шта је свети авва Јустин говорио о Литургији и шта је све хтео да уради, али није могао, јер "није било време", писао сам скоро шта је наш Владика Јован о томе говорио, не знам сада где је та тема, може неко да потражи. Није све тако како неко хоће да учита у слова Авве Јустина. Па сам Авва је много пропатио што јер превео служебник на српски језик, јер забога то је велики грех! И данас имате артемијеве присталице који служе "како треба"- само на црквенословенском. Заговорник тога је онај Миодраг Петровић. То је смејање у лице Авви Јустину.

А овај текст који си горе поставио је потпуно погрешно тумачење и Светог Писма и целог миленијумског искуства Цркве.

Где је у светом Писму и једном речју речено да је пост услов за Евхаристију? Који то свети отац говори да је пост услов за Евхаристију? И на крају како ћемо другог и трећег дана Васкрса, Божића, Духова... када је пост строго забрањен? Заштоонда служимо литургију? Да би се поп причестио који је ЈЕО МЕСО?

Онда може да буде двојак одговор: свештеник је нешто посебно, он може... а народ је нико и ништа па зато не може... или да је народ дошао ту да буде лајтмотив за сабрање, статисти.

Дакле, никако не стоји ово писмо горе, ништа не говори. А о песмицама да не причам, сам Свети Владика Николај је о томе говорио.

Иако сам обећао да нећу на овој теми писати више о литургијским недоумицама, морам само да питам како је могуће да се онда јавила та пракса да је потребна некаква припрема?Знамо да нас је управо Црква тако учила,јер у супротном не би нам била потребна обнова.Како је могуће да је Црква упала у "западно ропство" и да је тако погрешно учила? А кажете "А овај текст који си горе поставио је потпуно погрешно тумачење и Светог Писма и целог миленијумског искуства Цркве."...да ли је могуће да је један епископ СПЦ толико "незнавен"(овај придев владике Амфилохија је најзгоднији за употребити овом приликом) и да као такав "правилно управља речју Истине Божје"?

[feeble]

Ако неко има икакав кнтакт са овим калуђерицама ОБАВЕЗНО им ово доставите да виде о оке се ради заправо и да се што пре врате у Цркву у свој манастир где су и градиле и радиле и молиле се...

Џаба оче, онда им неко покаже слику патријарха у католичкој цркви и онда ће да кажу видиш и он саслужује... Затровало се то пуно, тешко да има повратка.

[Viktor Ljvovic]

Сви ти људи који изнутра нападају Цркву делују као да немају нимало страха Божијег. Да то имају, никада ништа слично не би чинили. Њима, у ствари, у Цркви није лепо и нису задовољни, па зато смишљају разне теорије завере, надахнути својом необновљеном, фантазерском свешћу. Можда звучим грубо, али тако мислим.

[Guest - . . .-]

Мерило истине у Цркви није "правилно исповедање" јер многи у Цркви појма немају ни Символ вере, па су у Цркви, зар не? Наравно, то не значи да тако треба да остане- то је посао нас свештеника који смо помоћници Епископа.

Мерило Цркве је Света Литургија која је Икона Царства Небеског, икона будућег века, есхатона. Ко се ње одрекне, он се одрекао Христа.

Ајде молим те, актуелизуј тему о овоме, има већ покренутих. Веома сам расположен о овоме да говорим, наравно не вечерас... али сутра, прекосутра... наредних дана... обавезно. Литургија је моја омиљена тема а верујем и свих искрених хришћана. Ако о томе говоримо, лако ћемо доћи до решења, само без икаквих предрасуда приступати овом питању.

Опет, послушај ону беседу љубостинским сестрама Владике Давида, имаш горе негде линк.

[Ђорђе Р]

Мени ипак није јасно зашто се Сабор изјаснио да је потребно Литургију и даље служити по устаљеном литургијском обрасцу,ако је то питање у искључивој надлежности надлежног архијереја?Зашто се Сабор онда уопште изјашњавао о том питању?

По мени, идеја те одлуке је била да успори процес литургијске обнове, управо зато што је некада формирана саборска комисија која треба да да одговор на питање како треба служити литургију. Па да не дође до конфузије међу свештенством, до чега је и дошло. Јавио се отпор у старом свештенству, које није радо да чита ништа више, и због њих је донешена та одлука.

Такође, није ми јасно зашто се враћамо у прошлост "литургијском обновом", када смо као Црква увек окренути ка будућности и будући да смо све ближи Христу, зашто васпостављамо неке литургијске праксе које су постојале пре?Како смо онда изабрали који ћемо период реафирмисати и праксу које хришћанске заједнице,пошто су увек постојале одређене разлике?

Враћање старом је потребно да би схватили шта је литургија у ствари. Послушај предавање владике Давида, биће ти јасније. Многе неправилне ствари, којима нема места, су ушле у литургију, због тога што је православље било под турским јармом, и "знање", списи отаца нису били доступни, па је у литургију ушло доста неправославних ствари. То не значи да је литургија била лоша, него је постала само форма, магична формула, што није њен смисао, ни сврха.

Дакле, ми не можемо да се вратимо старом, него само оживљавамо заборављене ствари које су нам оци оставили, и избацујемо ствари које су на неки случајан (или злонамеран) начин ушле у литургију. Тако да је то твоје питање, на коју литургијску праксу се враћамо, потпуно промашено. Све их оживљавамо, и саборска комисија треба да утврди каква ће нам бити литургијска пракса.

Како смо позвани да се причешћујемо на свакој Литургији, када ми не живимо онако су живели хришћани првобитне Цркве?Да ли је могуће да Црква која никада не греши касније "условљава" Причешћивање одређеном припремом, а да је то погрешно?

Ми живимо исто како су живели хришћани првобитне заједнице, тј позвани смо да тако живимо. Ако идеш сваке недеље у цркву, ако поштујеш и примењујеш оно што ти налаже црква (постове, исповести), ти живиш животом првобитних хришћана. Они који долазе 4 пута годишње у цркву, и они се причешћују на свакој литургији на којој присуствују. По старој пракси људи су се причешћивали, а да нису присуствовали ни једној литургији, него су постили 7 дана на води, и појављивали се по завршетку литургије и причешћивали се, што треба променити, и што се хвала Богу мења.

Морам да признам да ме одговором на писмо владике Јефрема, владика Атанасије није нарочито убедио да су паралеле између унијатског приступа Литургији и литургијске обнове у СПЦ сасвим бесмислене.Не кажем да те паралеле стварно постоје, ја нисам теолог, већ само помало смућени хришћанин.Али нисам уочио ту противаргументацију +Атанасија.Волео бих да неко укаже на те противаргументе.

Зашто је напуштена Литургијска пракса оца Јустина и зашто је његова догматика замењена оном митрополита Зизјуласа?

Није ми јасно која је то литургијска пракса оца Јустина, која је напуштена. Сваки професор бира литературу за свој предмет. Ја могу да кажем своје мишљење о догматикама, које сам из хобија читао. Најбоља је догматика светог Јована Дамаскина. А суштина је да се ту о истим стварима прича на различите начине. Свети Јован се обраћа људима који су познавали старогрчку философију, и тим језиком прича о Божанским тајнама. Свети Јустин прича аскетским језиком, језиком људи који добро познају аскетику, писања подвижника. Док митрополит Зизјулас прича савременим језиком, обраћа се људима који о хришћанству имају неко протестантско предзнање, неки савремени научни поглед на свет. И она је некако најпогоднија за наше време, тј помоћу ње се најлакше дају објаснити Божанске тајне савременом човеку.

На крају ако је литургијска обнова промисао Божји, зашто се понекад то намеће?Лично знам за једног свештеника у Пожаревцу којем су упали на Литургију други свештеници насилно отварајући двери иако је написмено добио потврду да може да служи по старом типику.

Овим само желим да се овакве ствари објасне, јер се и сам мучим њима.А сигурно је таквих још доста.

Не знам за тај случај о коме причаш, али колико знам, сабор је то изричито забранио. Сећам се да је наложио владици Јовану шумадијском да повуче своју одлуку о обавезном начину служења литургије, што је он и урадио. Тако да је та прича поприлично истргнута из контекста, па не знамо ништа о њој, и не можемо дати неко право мишљење о њој. Машта моја може свашта, па могу претпоставити да је била нека шала са тим свештеником, опклада, или нешто слично. Просто свештеници су људи, могу да изјаве, или учине неку глупост, као и сви ми.