БОЖЕ, Боже мој, зашто си ме оставио?

[Лазар Нешић]

ja sam negdje procitala, ali ne mogu se sjetiti ko je autor, da prvi stih psalma znaci cio psalam, i da ovaj stih znaci da je Isus izgovorio cio psalam, a on se zavrsava stihovima o pobjedi Sina Bozijeg na Zemlji...

Да, то је једно од тумачења.

Више људи га је овде на теми помињало.

Наравно, то је једна од легитимних могућности.

Ипак, мени није блиско.

Мислим да је Христос стварно мислио оно што је завапио:

Боже, Боже, зашто си ме оставио?

Огњен је лепо објаснио.

Некако ми је незамисливо да неко у мукама на крсту пева дугачке псалме.

А и да их је певао, писци Јеванђеља би то сасвим сигурно написали.

Али нису.

Можда су намерно прећутали? Можда.

Увик ми је било занимљиво да промишљам ту недореченост писаца Јеванђеља.

Ону битност онога што нису рекли.

јер, то је подједнако битно каи и оно изречено, а можда још и битније.

Но, ја се молим да се на овој теми манемо христологије.

Дај нешто из свог живота.

Осећаш ли ову распетост са Христом, ову несигурност хришћанског постојања. А неизвесност?

[Дијана.]

daaa... samo sto sam ja nisam razumjela temu kao 'sta za nas znace'...

osjecam suvise cesto i suvise bolno bogoostavljenost... bolno je i sjetiti se, nekih prilika koje su izazvale taj osjecaj.

Ali, redovno, kao u psalmu, na kraju dolazi pobjeda Sina Bozijeg, i on svoje vaskrsava... On nas nikada ne ostavlja, samo pod udarom iskusenja, stradanja, patnje, mi po slabosti svog uma i srca posumnjamo...

i osjecam zaista sa-stradanje, sluzbe cijele Velike Sedmice su dirljive...

[dragisa]

meni je pomalo sablaznjivo tvrditi (bilo u Isusovom slucaju, bilo u nasim licnim zivotima) da je rec o Bogoostavljenosti. ovim naravno ne zelim da kazem da i sam nisam okusio (ako sam ikad i prestao?) tu ¨bogoostavljenost¨ medjutim ja je ne bi tako nazvao jer sam savrseno svestan da bar sto se mene tice, sva ¨bogoostavljenost¨ je ustvari moje okretanje ledja Bogu. odatle i iskusenja, muke, problemi, padovi....

ovo naravno ne znaci da u ¨milosti¨ (suprotno bogoostavljenosti) nema istih ili slicnih problema, medjutim stvar je u tome da se onda ti problemi podnose sa velikim optimizmom i uverenoscu u ¨pobedu dobra¨ (vl. Nikolaj).

pa i sama dogmatika kaze da je ne moguce da Bog ostavi svet, prosto to ne postoji kao mogucnost.

zbog toga mi deluje da je u ovom slucaju o kom govorimo rec o Isusovoj snaznoj veri i predanosti Bogu Ocu, cak i u tako ocigledno bezizlaznoj/fatalnoj situaciji, sto na neki nacin i sami stihovi psalma koje on peva potvrdjuju (i porucuju).

[Oglo]

Da, ali

А јави му се анђео с неба кријепећи га.
И будући у самртној борби, мољаше се усрдније; а зној његов бијаше као капље крви које капљу на земљу.

Dakle, ne Otac

[Лазар Нешић]

daaa... samo sto sam ja nisam razumjela temu kao 'sta za nas znace'...

osjecam suvise cesto i suvise bolno bogoostavljenost... bolno je i sjetiti se, nekih prilika koje su izazvale taj osjecaj.

Ali, redovno, kao u psalmu, na kraju dolazi pobjeda Sina Bozijeg, i on svoje vaskrsava... On nas nikada ne ostavlja, samo pod udarom iskusenja, stradanja, patnje, mi po slabosti svog uma i srca posumnjamo...

i osjecam zaista sa-stradanje, sluzbe cijele Velike Sedmice su dirljive...

Хвала ти што си поделила ово искуство.

Коначно да разговор крене у том правцу: изношење ствари из живота, али и борба са њима.

meni je pomalo sablaznjivo tvrditi (bilo u Isusovom slucaju, bilo u nasim licnim zivotima) da je rec o Bogoostavljenosti. ovim naravno ne zelim da kazem da i sam nisam okusio (ako sam ikad i prestao?) tu ¨bogoostavljenost¨ medjutim ja je ne bi tako nazvao jer sam savrseno svestan da bar sto se mene tice, sva ¨bogoostavljenost¨ je ustvari moje okretanje ledja Bogu. odatle i iskusenja, muke, problemi, padovi....

Нешто слично говори и владика Атанасије, као што сам горе навео.

Ипак, навео сам старца Софронија (који се овоме учио и од светог Силуана Атонског), а постоји и у Добротољубљу овај термин, сакривен под изразом "повлачење благодати".

Сад, тема је више него озбиљна и немогуће је о томе причати на форуму.

Посебно јер је у питању опит, дакле нешто што је неко искусио на себи.

Ја прихватам да има и тог "окретања леђа" човека Богу, али постоји и Божије одсуствовање, ћутање, сакривање, измицање.

Само, то је тајна (у смислу нечег недореченог).

Постоје неке лепе мисли Симоне Вејл о свему томе, и звуче као да је искуство у питању.

Можда бих могао да се распишем о томе...

zbog toga mi deluje da je u ovom slucaju o kom govorimo rec o Isusovoj snaznoj veri i predanosti Bogu Ocu, cak i u tako ocigledno bezizlaznoj/fatalnoj situaciji, sto na neki nacin i sami stihovi psalma koje on peva potvrdjuju (i porucuju).

Да, али "вера" и "преданост" баш управо кроз напуштеност, несигурност, страх, богоодсуство бивају експликовани и живљени (или што би рекли неки калуђери: испробавани).

Наравно да нико не жели да каже да Исус није имао вере и поверења.

Али Он о њима није писао књиге...већ је претрпео до смрти на крсту.

О томе се ради: да поднесемо тренутке (рекао бих да су само тренуци) не-имања Другог у животу (што је распињање са Христом, о коме говори апостол Павле), а не само Његову благодат (што је лако, лепо и угодно).

Ево, и ово што је Огло навео говори свему у прилог.

nikako da se odvažim da napišem nešto jer ne mogu ništa iz iskustva da kažem... sećam se da sam nekad imao osećaj bogoodsutnosti ali već neko vreme jednostavno Bog je uvek tu za mene... kao kad starac Zosima objašnjava... barem težim tome

Наравно, поента и јесте кроз богоодсуство закорачити у непрестану богоприсутност!

Због тога и све ово...

[Никола Ђоловић]

\ А неизвесност?

Мали покушај

О неизвесности

и други покушај везан за тему богоостављености из личног искуства али је дигресија на помолу...

Гетсиманска усамљеност…

Гетсиманска усамљеност (други део)

[Дијана.]

meni je pomalo sablaznjivo tvrditi (bilo u Isusovom slucaju, bilo u nasim licnim zivotima) da je rec o Bogoostavljenosti.

Zasto sablaznjivo, bar u ovom drugom slucaju... Nema zadovoljavajuceg filozofskog mozda ni teoloskog odgovora na stradanje cistih i nevinih, nemocnih, npr. djece... ili kakav je osjecaj ljudi koji izgube dijete... Ono zbog cega je Dostojevski rekao 'nema strasnije patnje od patnje zbog Boga', cuveni razgovor izmedju Ivana i Aljose o patnji djece... itd. Mi, mislim da ne mozemo poreci taj osjecaj bogoostavljenosti, jer je on duboko ljudski, posljedica nase tjelesne, dusevne, duhovne slabosti, kad patnju ne mozemo da pojmimo da vidimo u njoj razloznost i smisao. Stvar je kako cemo reagovati na njega,hoce li nas odgovor biti 'neka bude volja Tvoja''Slava Bogu za sve, za zalost i za radost' ili ne.(Narocito kad je u pitanju patnja nama bliskih i dragih osoba, a slabijih, ako smo zastitnicki raspolozeni, prije cemo podnijeti svoju patnju bez roptanja nego njihovu, bar tako se meni cini).

U pitanju je da li uz taj osjecaj ide prihvatanje i trpljenje ili roptanje. Meni se desilo i jedno i drugo, i ocaj koji ide uz to neprihvatanje je neopisiv, i lako je posumnjati u pravdu i smisao uopste, pa i ljubav Boziju... Tada nisam zivjela crkveno i nisam imala stit od molitve - dakle... Medjutim posle kad mi je oko posvijetlilo, nazrela sam eto neki smisao pa cak i dobro u tome.

Skoro mi se desilo slicno iskusenje, ali je moj odgovor bio drugaciji. Bol, nevjerica, ali moje svjesno pokoravanje... i onda dodje do razrjesenja preko nekih andjeoskih ljudi, i ispostavi se da je taj osjecaj bio obmana i kusanje od obmanjivaca...

[JESSY]

već neko vreme jednostavno Bog je uvek tu za mene...

lucky you...

[w.a.mozart]

jessy, nema nikakvog racionalnog niti iracionalnog objašnjenja za tako nešto... loodilo LOL

[onyx]

Mt.10:11 Ja sam pastir dobri.Pastir dobri zivot svoj polaze za ovce. 10:14 Ja sam pastir dobri i poznajem svoje,i moje mene poznaju. 10:15 Kao sto Otac poznaje mene i ja Oca;i zivot svoj polazem za ovce. 10:16 I druge ovce imam koje nisu iz ovoga tora,i te mi valja privesti,i cuce glas moj,i bice jedno stado i jedan pastir 10:27 Ovce moje slusaju glas moj,i ja njih poznajem,i za mnom idu 10:28 I ja im dajem zivot vjecni,i nikad nece izginuti,i niko ih nece oteti iz ruke moje. 10:29 Otac moj koji mi ih je dao veci je od sviju;i niko ih ne moze oteti iz ruke Oca mojega.

Neka je slava nasem dragom Gospodu Isusu Hristu u sve vijeke vijekova

Ju mene,ne po Mateju vec po Jovanu.

[Dragan Radomirovic]

Pa ostavio Ga je zato da bi pokazao velicinu ljubavi prema bliznjem mozda, tako kakva je velika ljubav pokajanog razbojnika bila prema Hristu.... MozdA TU TREBA TRAZITI smisao dogadjaja

[w.a.mozart]

može li pojašnjenje

[Dragan Radomirovic]

Pa ostavio Ga je zato da bi pokazao velicinu ljubavi prema bliznjem mozda, tako kakva je velika ljubav pokajanog razbojnika bila prema Hristu.... MozdA TU TREBA TRAZITI smisao dogadjaja

Mislim da je ljubav pokajanog razbojnika bila dovoljna uteha Hristu u tim trenutcima raspeca, a gde Bog dozvoljava da se ispolji ljubav prema bliznjem kao reciprocna uteha Njegovog prisustva zato je ostavio Sina Svoga ...

[Oglo]

Gospode da si ti bio tu, ne bi se ovo desilo...

Parafraza rečenice iz događaja četvorodnevnog Lazara, najbolje govori i ovoj temi a i o svemu.

U stvari danas mi pada na pamet da je ova rečenica Jevanđelje u malom: i Blagovijesti, i Ovaploćenje, i Krst i Vaskrsenje.

[dragisa]

mozda sam dosadan ali ¨ostavljanje¨ sina od strane oca prosto ne postoji cak ni kao opcija.

ps:@ogi, nisam bas razumeo poentu sa onim proslim citatom koji govori o andjelu koji ga je krepio. jel to treba da pokaze da ga je otac ostavio ili si nesto drugo hteo da kazes, sta sa tim?