...

[Oglo]

  Цитат

једноm-увијек-изновном-започињању

amin!

[Лазар Нешић]

  On 11. 3. 2012. at 21:15, Vaske рече

Једва чекам оно твоје најављено писаније.

Радим на њему; радни наслов је:

Тон скандалон ту ставру: стослов о Хајдегеровој тхеологиа круцис у светлу кенотичке химнологије Великог Петка

(биће премијерно објављен на ЖРУ)

[Желе Зека]

Што је ово сложено!Одох да читам Владику Николаја 1500_baby

[Александар Милојков]

  On 11. 3. 2012. at 21:25, АлексаАлексије рече

Што је ово сложено!Одох да читам Владику Николаја 1500_baby

Па и он је веома сложен. Само што је он умео да сложено каже једноставно, а да сложено не изгуби на квалитету и садржају. Ех, владика Николај, Јустин Поповић. Висине су то.

[Milan Nikolic]

  On 11. 3. 2012. at 20:40, Лазар Нешић рече

Дакле, да ли сматраш да се ту итекако тек имају рећи нове ствари (а овде "ново" не значи "модерно" и "кул"...већ ново као искуство, доживљај, однос нови, итд.) или ћемо само преписивати светог Максима?

Сматрам да теологија може допринети много више, у решавању многих проблема. Неки од тих проблема нису само теолошки, него и еколошки.

Теологија мора да проникне у све поре савремених токова, остајући ненаметљива и непринудна, као што је то постигла са јелинском филозофијом. Данас имамо и математику која нуди теоријски и филозофски оквир.

Пред нама је историјска будућност када теологија може да подари свету решења од егзистенцијалног значаја, не само у спасењском (вечном), него и у историјском опстанку. Ми не треба да будемо слични ,,есхатолошкој секти'', каквих има у неким земљама далеког истока, него треба да штедимо и негујемо овај свет, увек спремни да Бог из корена сатвори све ново (Отк.21).

[Dragan Radomirovic]

Kako bi izgledalo teolosko resenje politicke situacije pred izbore , da li treba sve stranke ujediniti izraziti ono dobro i po tome ih karakterisati i prema cenzusu razvijati i uvazavati a korupciju lazi prevare ostaviti pravosudju

[Milan Nikolic]

Е баш сам хтео да ставим у загради ,без политике' али рачунао сам да се ваљда тако нешто подразумева.

[Никола Ђоловић]

  On 11. 3. 2012. at 17:51, Лазар Нешић рече

Хвала ти за одговоре, допада ми се твоје размишљање.

Једино ово за појмове ми не звучи баш оно што сам очекивао, односно, ја имам мало другачији став: мислим да се итекако може ван устаљених шема и појмова Дионисија и Максима, итекако мислим да може нешто сасвим ново: И Дионисије и Максим су ковали нове појмове (као и Оци уосталом). Мислим да ми морамо наћи снаге да то исто радимо, или макар да старим појмовима дано нови смисао.

На пример; теологија као поезија, као филм, као уместност, као теопоетика.

Такође, не моги да се сложим ово што си рекао, наиме: "- зашто да разуме било који појам онај коме до мисаоног посматрања суштине ствари није стало да бићем доживи?"...јер, том ставу следује питање: па чему онда уопште теологија? Итекако не мислим да је теологија настала и постоји само за оне који би да се удубљују у мисао. То звучи превише елитистички и није у духу теологије, која постоји као реч која је упућена свету, да је свет разуме, а не само мисаони супермени. (иако сам и ја лично склон, попут тебе, да износим једну захтевну мисао и реч и теологију). Зато, ово схвати као и моју самокритику

Наравно, можда је контекст твојих речи следећи: па, нисмо ми криви ако свет неће да разуме? То је, наравно, друга ствар и ту се слажем. Али, искрено мислим да је проблем већим делом на нашој (теолошкој) страни.

Елем, ово ми се посебно допада да си рекао: "данашњој теологији недостаје оштра реч пророка или дрскост врлине!".

Не знам колико се разумемо. Дионисија и Максима сам узео као баналан пример (поред мноштва других и савремених нам аутора) али је одгонетка у претходном коментару где указујем да је Откровење датост и задатост а да сваки човек према својим даровима изражава истину која је неизменљива. У том случају имамо парадокс да је Сам Христос та шема која боде очи јер је Он оно што се преписује са колена на колено на увек нови начин. Тиме не ограничавам усавршавање које се у будућности може показати још револуционарнијим али ће Архи -Темељ остати исти. Зато су танке линије између битисања и преписивања. Мени првом постаје некад досадно играње са једним истим речима докле год их посматрам споља. Чим постану део бића као својеврсна богослужба онда имам динамику која отклања суморну и мртву теологију.

Ово што додајеш да се старим појмовима да нови смисао је нешто што се подразумева толико да и не треба коментарисати. Одгонетку имаш и у мом покушају да теологију инкорпорирам унутар поезије.

Не мислим на елетисте у вези теологије, већ само да теологија није свуда добродошла. Радећи дуги низ у кафетеријама, без наметања својих теолошких ставова, видео сам да људе не занима ништа што има теолошки подтемељ као начин постојања, чиме се намеће питање за тебе којим другим критеријумом сведочити теологију свету ако то није она сама?

[Лазар Нешић]

  On 12. 3. 2012. at 14:31, Aphex Twin рече

Радећи дуги низ у кафетеријама, без наметања својих теолошких ставова, видео сам да људе не занима ништа што има теолошки подтемељ као начин постојања, чиме се намеће питање за тебе којим другим критеријумом сведочити теологију свету ако то није она сама?

Одлично питање, посебно јер ми даје могућност да одем корак даље у ономе што желим да до краја кажем:

Дакле, којим ккритеријумомо сведочити теологију?

Ко је критеријум сведочења?

Сведочењем! Сведок!

У једној песми је Пол Целан то овако испевао:

"Нико

Не сведочи

За

Сведока".

Да будем искрен до краја (А ПРИ ТОМЕ МИСЛИМ ПРВО И НА САМОГ СЕБЕ), нема живе теологије јер нема ни искуства Бога.

Рекао сам већ да је највише атеиста у Цркви.

У таквом једном амбијенту је и сулудо очекивати да има неке теологије.

Да, лепо је то што има све више теолошких предавања и књига, емисија и осталог.

Али, за мене је то само археологија.

Ја сам већ једном поставио питање, али се нико није нашао да одговори: браћо теолози и остали, колико је наше искуство живота у Евхаристији, онтологији, есхатону, личносности, заједници, гледању браће у лице, итд?

Ја ћу рећи о себи: па једна скоро велика 0 (нула)...тако да себе доживљавам само као преписивача и пасионираног љубитеља књига. О хришћанству још увек скоро да немам појма.

Ту лежи и одговор на питање: зашто је теологија неактуелна, као и само хришћанство.

Све што сам до сада видео од теологије било је углавном преписивање, и то брутално преписивање (осим ретких случајева). Ако је то једино што нам је остало, онда добро. Само, туга је што ће се теологија (ако већ и није) изместити са теолошких факултета на улицу, међу обичпне људе, међу (изгледа да је све више и више тако) праве теологе.

Једном је онај старац Пајсије рекао као: "Мирјани ће судити монасима"....апропо, милим и да ће надничари судити теолозима

[Никола Ђоловић]

Када овако срочиш остаје неки мук налик Гетсиманској усамљености.

Можда човек није само схваћен са искуством Духа које одашљиље другима?

Можда је одгонетка у неком тихом сведочењу Духа који пулсира међу бићима безгласном теологијом?

Ми не можемо више него што нам је дато.

Као што рекох у неком тексту са блога, ми можемо само да рециклирамо постојеће новим појмовима само зато што је свако од нас имао своје искуство Бога. Али мислим да би сваки теолог требао да има страх који је имао Берђајев: "Шта ако је мој Бог другачији од Бога других људи?"

[Лазар Нешић]

  On 12. 3. 2012. at 15:46, Aphex Twin рече

Када овако срочиш остаје неки мук налик Гетсиманској усамљености.

301

  On 12. 3. 2012. at 15:46, Aphex Twin рече

Можда човек није само схваћен са искуством Духа које одашљиље другима?

Можда је одгонетка у неком тихом сведочењу Духа који пулсира међу бићима безгласном теологијом?

Ми не можемо више него што нам је дато.

I agree

[Vaske]

  On 12. 3. 2012. at 14:31, Aphex Twin рече

Одгонетку имаш и у мом покушају да теологију инкорпорирам унутар поезије.

Изгледа да је прави тренутак да се покрене питање односа (ако је то однос) теологије и језика!?

[свештеник Александар]

Уважени богослови,пратим полако вашу дискусију,допада ми се.Г. Лазаре,ценим твоје мишљење и добрим делом га делим,али мислим да си песимистичан.У Србији долази до процвата теологије, и то не само "академске".Има даровитих људи.Мислим да треба радити на јачању равнотеже између теологије са амвона и теологије на факултету. Ипак ,она (теологија) није за кафиће,пијацу,улицу и сл.(што није твој став).Она треба да буде озбиљна.Сетите се услова за теолога од Св.Григорија Богослова -1.Честит живот,подвижништво,борба против страсти и 2.Таленат или образовање,данас би рекли школованост,ученост,"клупа".Као и то да не можемо увек и свакоме богословствовати.

Сложићете се да је теологија у служби Цркве као и да је "њена снага јача од дипломатије,моћи и сл." Дакле,очит је процват баш теологије у нашом помесној Цркви,што значи да има разлога за стваралачку радост.

[Лазар Нешић]

Хвала и вама оче за учествовање, добро је да имамо још учесника у теми.

Лепо сте ово написали, па ми дозволите мало да прокоментаришем,

  On 12. 3. 2012. at 17:01, свештеник Александар рече

.Г. Лазаре,ценим твоје мишљење и добрим делом га делим,али мислим да си песимистичан.

Признајем, по питању актуелности, релевантности и живости наше теологије: имам једно јако мрачно виђење ствари.

Наравно, има времена да се преобратим

  On 12. 3. 2012. at 17:01, свештеник Александар рече

У Србији долази до процвата теологије, и то не само "академске".Има даровитих људи.

Свакако. Само, треба се добро замислити шта заправо тај "процват" значи?

Ако то значи; пуно људи се бави теологијом, има све више радова, књига, превода, доктора теологије, предавања, итд. онда се апсололутно слажем.

Међутим, ако погледамо изнутра, видећемо: теологија је затворена, ни богослови не читају теолошке књиге а камоли остали, осредња квалитетност радова на теолошке теме, ПРЕПИСИВАЊЕ, копирање ауторитета (Зизјулас, Јанарас, Флоровски, итд.), непостојање теологије на јавним местима (што је по мени проблем број 1), небављење животним темама, неконтекстуално богословље (пише се највише на теме које немају везе са савременом културом) итд. онда је тај "процват" дискутабилан.

  On 12. 3. 2012. at 17:01, свештеник Александар рече

Мислим да треба радити на јачању равнотеже између теологије са амвона и теологије на факултету.

Апсолитно, потпуно се слажем, ово сте одлично рекли!

  On 12. 3. 2012. at 17:01, свештеник Александар рече

Ипак ,она (теологија) није за кафиће,пијацу,улицу и сл.(што није твој став).Она треба да буде озбиљна.Сетите се услова за теолога од Св.Григорија Богослова -1.Честит живот,подвижништво,борба против страсти и 2.Таленат или образовање,данас би рекли школованост,ученост,"клупа".Као и то да не можемо увек и свакоме богословствовати.

Добро је да сте и ово рекли.

То је тачно, сасвим.

Једино се морамо пазити да од "секуларизације" теологије не пређемо у другу крајњост: у утопизацију и ескапизам од света.

  On 12. 3. 2012. at 17:01, свештеник Александар рече

Сложићете се да је теологија у служби Цркве као и да је "њена снага јача од дипломатије,моћи и сл." Дакле,очит је процват баш теологије у нашом помесној Цркви,што значи да има разлога за стваралачку радост.

Иако разумем контекст и слажем се са свиме, ипак ја лично немам такво виђење (али, то више приписујем свом карактеру, него објективном погледу на ствари). МИслим да смо тренутно на прекретници: у наредних 5-10 година или ћемо стварно кренути озбиљно (као што сте рекли) да се бавимо теологијом или ћемо нашу теологију положити у мртвачницу (где она делимично и јесте, посебно због њене учмалости и неинтересовања за живот - које смо ми направили).

Не бих да будем лажно ласкав, али истинска теологија је (тренутно) више код људи као што су отац Иван Цветковић (који исту актуализује на овај интернет начин), него код наших великих професора теологије и књигописаца и чланкописаца и форумских писаца (где и моја гуштерска персона спада)... наравно, према мојим крајње субјективим осећајима

[Dragan Radomirovic]

  On 11. 3. 2012. at 22:49, Milan Nikolic рече

Е баш сам хтео да ставим у загради ,без политике' али рачунао сам да се ваљда тако нешто подразумева.

Zasto da se podrazumeva, polisi su gradovi ili naselja a politika je samo zajednicko funkcionisanje tih naselja a zajedno funkcionisu ljudi a ne traktori