...

[Лазар Нешић]

...

[Evgenik]

Врло прецизан такорећи Е сад да чујемо излагања братије на тему

[Александар Милојков]

Стваралаштво, оригиналност, плодотворност - која подразумева саборност, литугијски (=заједничарски) етос Цркве. Не никако стваралаштво и оригиналност у пуком философском смислу. Таква оригиналност, која води одударању од саборности није теологија. Барем не православна теологија. Нешто је генијално речено - у реду, то има вредност ако изражава саборну веру и искуство Цркве. Нема вредност, за православну теологију, ако представља некакав "теолошки индивидуализам", "мишљење по себи генијално". Наравно, таквих лутања је било и биће и међу православним теолозима. Зато је битно да знамо шта значи стваралаштво и оригиналност у православној теологији - шта јој је оквир и које су јој мере.

[Evgenik]

Ако овако наставите моћи ћемо на пбф-у да пријавимо магистарску тезу кандидата "ЖРУ" коју ћемо онда саборно да бранимо

Одличан наслов и увод, ајмо даље :cheesy2:

[Александар Милојков]

Кажемо да је свештеномученик отац Павле Флоренски, његова теолошка мисао, генијална јер је оригинална. Питање је: да ли је његова мисао у неким аспкетима православна? Моје је мишљење да код овог оца имамо пример генијалности, оригиналности која је индивидуална, оригиналност "по себи". Међутим, да ли је таква мисао оно што је потврђено саборним, литургијским искуством Цркве? Има ли, за нас православне, мудрости ван тог исксуства? Да ли су само "генијални и оригинални системи" довољни, сами по себи, да буду названи православном теологијом?

[Александар Милојков]

Генерални (наш) проблем:

"Теологија је постала интелектуална предузимљивост, која није укорењена, не указује, нити живи са великом тајном црквеног живота."

отац Александар Шмеман

Није што ми је имењак, али га је погодио у ЦЕНТАР!

[Лазар Нешић]

...

[Guest - . . .-]

@evgenik

Украде ми идеју Ја већ радим нештп слично што се тиче Старог Завета а тиче се и нашег ЖРУ-а.

Ацо, шта значи то да оргиналност треба да буде и саборна? Да ли то, заправо, значи да теолошки исказ који, мислим, настаје у дијалогу, (дакле саборно) колико год да је добар треба да прође кроз, да тако кажем рецензију реципијената, да цела Црква то усвоји као свој сатавни и неодвојиви свој део? Знамо да су многе теолошке мисли у својим временима биле заиста непревазиђене, али у неком новом добу немају тежину као некада (конретан пример су поједини канони, схватања теологије, космологије, антропологије...). Колико овде можемо применити и теорију sitz im leben, историјски контекст?

[Александар Милојков]

Такође, вредне мисли оца Шмемана, које могу допринети овој расправи:

"Заиста, вечна заслуга светих отаца је њихово указивање на динамичну - не статичну - природу хришћанске теологије, на њену снагу да буде "савремена", без свођења на неку "модерност", на њену отвореност према свим људским тежњама, без свођења на једну од њих."

Бојим се да многи од нас теолога "повратак оцима", потребу да се, као и они, буде "савремен", тумачимо тако што теологију управо сводимо на модерност, што форме (савремене) замењују суштину. Некако не успевамо у овоме у чему су успели оци, а што је отац Шмеман одлично истакао: да будемо "савремени", али да теологију не сведемо на тренд, на модерност, на "ин" и "кул". Инкултурација, у којој се и огледа теолошки геније и стваралаштво, јесте озбиљан посао. Нажалост, то је и опасан посао. Дешава се да уместо да хришћанску суштину инкултуришемо, да њоме испунимо актуелне, живе форме нашег времена, дешава се супротно - трендови нашег времена, усисавају нашу суштину. Тако, уместо савремених теолога, који настављају отачки дух, постајемо модернисти, фенси философи, чешачи ушију савременоме човеку. Да не кажем - продавци магле.

[Александар Милојков]

Дозволите ми још једну тако важно и тако истиниту мисао оца Шмемана:

"Како је жива пуноћа и саборно искуство Цркве, Литургија је и истински извор теологије, предуслов који теологију чини могућом."

Наш проблем је у "раздвајању Литургије, теологије и побожности."

Ах, како БОЛНО ИСТИНИТО!

[Александар Милојков]

  On 9. 3. 2012. at 21:11, Иван Цветковић рече

@evgenik

Украде ми идеју Ја већ радим нештп слично што се тиче Старог Завета а тиче се и нашег ЖРУ-а.

Ацо, шта значи то да оргиналност треба да буде и саборна? Да ли то, заправо, значи да теолошки исказ који, мислим, настаје у дијалогу, (дакле саборно) колико год да је добар треба да прође кроз, да тако кажем рецензију реципијената, да цела Црква то усвоји као свој сатавни и неодвојиви свој део? Знамо да су многе теолошке мисли у својим временима биле заиста непревазиђене, али у неком новом добу немају тежину као некада (конретан пример су поједини канони, схватања теологије, космологије, антропологије...). Колико овде можемо применити и теорију sitz im leben, историјски контекст?

Суштина (а знамо шта је суштина теологије) реченог треба да буде опитно проживљена, литургијски потврђена. Да не остане само "генијална философија". Није ту битна никаква космологија и сл. Теологија је изнад тога.

[Лазар Нешић]

...

[Александар Милојков]

  Цитат

Ово си одлично рекао, и то је најтеже.

Зато имамо два тренда: или преписивање или потпуно потапање у свет без критичке дистанце.

Много је тешко бити трезвен.

То је суштина проблема. У потупности делим твоје мишљење. Те две крајности су два погрешна приступа "повратку оцима".

[Никола Ђоловић]

https://upodobljavanje.wordpress.com/2011/09/29/%D1%82%D0%B5%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D1%83%D0%BC%D0%B5-%D0%B4%D0%B0-%D1%81%D0%B5-%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BC%D0%B5%D1%98%D0%B5-%D0%B8-%D0%BF%D0%BE%D1%99%D1%83%D0%B1%D0%B8-%D0%B4%D1%80/

https://upodobljavanje.wordpress.com/2011/10/12/%D1%98%D0%BE%D1%88-%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%BE-%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BE-%D0%BE-%D1%82%D0%B5%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B8/

https://upodobljavanje.wordpress.com/2011/03/29/%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B0-%D0%BA%D1%80%D0%B8%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0-%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%85-%D0%BA%D0%BE%D1%98%D0%B8-%D0%BA%D1%80%D0%B8%D1%82%D0%B8%D0%BA%D1%83%D1%98%D1%83-%D1%82%D0%B5%D0%BE/

[Лазар Нешић]

...