Матичне ћелије - лек будућности?

[Милан Б]

И мене свашта занима али сумњам да ћу ти моћи на све одговорити.

Што се тиче болести које лечи мало гуглај и наћеш. За релевантне податке ја ти не могу ништа рећи, али бабица која је била мојој жени причала ја да радило неки рад и предавање везано за матичне ћелије, ја се не сећам тачно шта је причала углавном их је хвалила.

Моје је мишљење да је то још не истражена област и да ми нисмо ни могли имати неке конкретне податке да би ми та фирма дала поверење, неке од референци те фирме је да је енглеска краљевска породица код њих оставила матичне ћелија, мада ово мени баш ништа не значи. Поставио би линк до те фирме али нећу да је рекламирам.

Зашто још нема у Србији могућност чувања матичних ћелија то је већ политичко питање, мало гуглај видећеш да се требала отворити још 2010г. ако не и раније али није и после тога последњи рок је био 2012г. али очигледно ни ове године ништа. И колико сам ја упознат код нас би се отворила јавна банка матичних ћелија а не приватна.

Понављам сама цена чувања матичних целија је око 400е за 20г. што морате признати није пуно, али остали трошкови су скупи и цена зависи од државе до државе тј. од удаљености државе од места где се чувају.

Генерално моје мишљење да су матичне ћелије област у којој ће ићи будућа медецина и још је доста не истражена.

 

Хвала на одговору, дај Боже да вам никада не затребају!

[Милан Б]

Gradi se prva javna banka matičnih ćelija u Srbiji

http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/293751/Gradi-se-prva-javna--banka-maticnih-celija-u-Srbiji

[Crveni Baron]

Gradi se prva javna banka matičnih ćelija u Srbiji

http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/293751/Gradi-se-prva-javna--banka-maticnih-celija-u-Srbiji

 

I u tom tekstu sve sto pominju je da se te celije koriste u slucaju anemije ili leukemije. Ustvari kao zamena za transplantaciju kostane srzi. I to je OK samo ljudi trebaju biti upoznati sa mogucnostima ali i ogranicenjima. I pride ovo je javna banka, znaci besplatno se "donirajiu" staminalne celije, poput dobrovoljnih davalaca krvi. To je sasvim u redu. Druga je prica sa privatnim bankama koje to rade za novac i papreno naplacuju nesto sto bi trebalo biti besplatno.

 

I pisu u tom clanku dalje:

 

 "Verovatnoća da uzorak ostavljen u privatnoj banci bude iskorišćen je manja od 0,004 odsto. Zbog činjenice da su ćelije iz krvi pupčanika manje zrele, pa samim tim i manje imunogene, ne mora da postoji potpuna podudarnost između primaoca i ćelija koje će dobiti. Šta više, kada neko ima akutnu leukemiju i treba da mu se uradi transplantacija matičnih ćelija iz krvi pupčanika, poželjno je da nema potpune podudarnosti - dr Vujić."

 

Odnosno, pozeljno je da nisu njegove celije ( ako se radi o detetu ) vec celije nekoga drugoga tako da je u tom slucaju ostavljanje "svojih" celija u privatnim banbkama potpuni promasaj. I jos papreno placen.

[Милан Ракић]

Србија добија банку матичних ћелија

 

Полагањем камена темељца медицинског научно-истраживачког центра положени су темељи модерне Србије, поручио је председник Томислав Николић са свечаности у Крагујевцу. - Било је много притисака да се ова научно-истраживачка установа измести из Крагујевца, највише од одређених академских кругова из наше престонице, рекао је Слободан Арсенијевић, бивши ректор крагујевачког Универзитета

 

Србија ће у трећу деценију 21. века ући као земља која је у стању, не само да прати, већ и да утиче на савремене научне токове из области медицине, заједничка је порука државног врха и академске заједнице чији су представници присуствовали свечаном полагању камена темељца Центра изврсности Универзитета у Крагујевцу у оквиру којег ће бити формирана и прва национална банка матичних ћелија.

 

У камен темељац ове научно-истраживачке установе, која ће се бринути о здрављу свих грађана наше земље, председник Србије Томислав Николић положио је капсулу са поруком да „о нашој будућности више не треба да одлучују други, они који су сада богатији и развијенији”. Председник Србије је додао и да је важно што почетак изградње једне од најважнијих научних установа у нашој земљи нису пратиле дневно политичке зађевице.

– Још пре седам година, када сам први пут био у прилици да помогнем, руководио сам се идејом да ово здање треба да буде темељ модерне Србије. Да другима, богатијима и развијенијима, више не треба да препуштамо да одређују нашу будућност. У овој установи чуваће се најважније карактеристике нашег народа. У Србији је све више парова без деце, они траже помоћ у иностранству, а наша деца треба да носе српски генетски материјал, српски код, српску прошлост и будућност – рекао је председник Николић.

 

Научно-истраживачки центар у Крагујевцу треба да буде завршен до краја 2017. године, када ће почети опремање модерних лабораторија у којима ће се вршити сакупљање, чување и испитивања матичних ћелија којима је могуће лечити и пацијентe са најтежим обољењима костију, коже, унутрашњих органа, имуног и кардиоваскуларног система. У овом медицинском центру вршиће се и молекулска, целуларна, фармацеутска и фармаколошка, функционална, морфолошка, стоматолошка, клиничка и епидемиолошка истраживања, а осим банке матичних ћелија, установа ће бити опремљен и модерним вивариумом – специјалном лабораторијом за чување животињских врста.

 

Центар изврсности Универзитета у Крагујевцу простираће се на више од 11. 000 квадратних метара, а радиће у оквиру овдашњег Факултета медицинских наука. У установи ће бити места, како за наше, тако и за најбоље младе и већ афирмисане истраживаче из целог света. Овом научном установом треба да руководи наш познати генетичар Миодраг Стојковић који је, заједно са ректором Универзитета у Крагујевцу Небојшом Арсенијевићем, био иницијатор формирања банке матичних ћелија.

 

Захваљујући њима, многи наши млади научници вратиће се из света како би се у својој земљи бавили експерименталним истраживањима и могућностима клиничке примене матичних ћелија. За истраживаче који ће бити запослени у овом научном центру, у Крагујевцу се гради више од 200 станова.

 

Иако су кредитна средства Европске инвестиционе банке била доступна још почетком ове деценије, уговор о изградњи медицинског центра са банком матичних ћелија у Крагујевцу, у који ће бити уложено готово 20 милиона евра, потписан је тек 2013. године, а почетак радова је све до сада одлаган, пре свега због противљења одређених акадамских кругова у Београду, рекао је на свечаности бивши ректор крагујевачког Универзитета Слободан Арсенијевић.

 

– Наш Универзитет је пре седам година поставио неколико стратешких циљева, а изградња центра са банком матичних ћелија био је најважнији. Можда је због тога то било и најтеже остварити. Било је много притисака да се ова научно-истраживачка установа измести из Крагујевца, највише од одређених академских кругова из наше престонице. Ми у Крагујевцу били смо суочени са мноштвом проблема, а превазишли смо их захваљујући, пре свега, председнику Николићу – рекао је Арсенијевић јуче на свечаности поводом почетка изградње.

 

Поред очигледног научног развоја, у коме ће учествовати најбољи српски истраживачи који су се усавршавали у свету, медицински центар са банком матичних ћелија у Крагујевцу нашој земљи ће донети и знатан економски бољитак, имајући у виду да за специфичне медицинске услуге у иностранству грађани Србије годишње издвајају више од осам милиона евра.

 

Свечаност поводом полагања камена темељца Центра изврсности са банком матичних ћелија у Крагујевцу, који је освештао епископ шумадијски Г. Јован, завршена је локалпатриотском изјавом председника Николића који је поручио да његов родни град убудуће „треба да предњачи у Србији, као што је то некада чинио”.

 

http://www.politika.rs/scc/clanak/347890/Srbija-dobija-banku-maticnih-celija

 

http://www.eparhija-sumadijska.org.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=4088:2016-01-25-16-43-37&catid=167:-2016&Itemid=2