KORIZMA-post u katolika

[nishizawa]

Па и на Литургији у једном од возгласа каже сами себе и сав живот свој Христу Богу предајмо.

Па опет се недеља и празници сматрају данима које треба посебно посветити Богу.

Ни када се пости не пости се сваки дан на исти начин.

Као што спортисти свакога дана тренирају, али имају посебне периоде у току године када иду на висинске или какве год већ припреме, па раде по неком посебном програму тренинга.

Нисам формалиста, али ипак верујем да тај концепт има смисла.

[Zayron]

  On 4. 3. 2012. at 21:04, Miroslav Đorđević рече

Ali zar ne treba sve to raditi i inače? Ne bi li trebalo takvo ponašanje da bude normalno i normativno za hrišćane? Mislim da sveti Vasilije Veliki tu tipuje na ono da je džaba postiti ako smo neke 'rđe od ljudi', jer što kažu đavo ne jede ništa, ali je ipak đavo.

Za tebe je bolje da ne radiš ništa nikako, ni za vrijeme posta niti preko cijele godine, jer s tim što imaš u glavi, kakve predstave o hrišćanstvu imaš i s tim što nosiš u srcu, tu zlobu i netrpeljivost samo pokazuješ da ti je to sve uzalud. Bog hoće dječiju,poniznu vjeru, Bog hoće da imamo ljubavi za bližnje, Bog hoće da imamo samilost i praštanje. Bez ljubavi kad bi ne znam šta radio, na stupu na jednoj nozi godinama stajao, ako ljubavi ne bi imao onda si samo prazan bubanj što zveči da parafraziram apostola Pavla. I šta si se sad uhvatio ko navijen toga, treba ovo, treba ono ne samo kroz post već kroz godinu cijelu. Pa nismo ni mi takvi zvekani da to sve ne znamo. Pogledaj, cijelo to vrijeme imaš valjda namjeru pod svaku cijenu prikazati nas katolike kao nekakve neznabošce ili idiote, divljake, šta li. Ja sam takav da ne dopuštam pred sobom ni među katolicima pričati šta loše o pravoslavlju a tako isto to očekujem od pravoslavaca s kojim se družim ili barem onda tražim društvo takvih koji misle i čine i ponašaju se isto kao i ja. Vrijeđati pravoslavlje ili vrijeđati katoličanstvo je meni jedna te ista stvar a znači vrijeđati hrišćanstvo. Zato ni ja po riječi daleko ne hodam kad je takvo nešto u pitanju, ili ćemo komunicirati normalno ili ćeš imati isti tretmant kod mene kakav si si sam zaslužio, ako nas smatraš divljacima nekakvim koji nemaju ni pojma šta je ni krst ni molitva ni post onda ja ne mogu a ni neću da se odnosim drugačije prema tebi. Sa svakim po zasluzi.

[Miroslav Đorđević]

  On 4. 3. 2012. at 21:22, nishizawa рече

Па и на Литургији у једном од возгласа каже сами себе и сав живот свој Христу Богу предајмо.

Па опет се недеља и празници сматрају данима које треба посебно посветити Богу.

Ни када се пости не пости се сваки дан на исти начин.

Као што спортисти свакога дана тренирају, али имају посебне периоде у току године када иду на висинске или какве год већ припреме, па раде по неком посебном програму тренинга.

Нисам формалиста, али ипак верујем да тај концепт има смисла.

Mislim da je to loša analogija, pogotovo uzevši u obzir istoriju i evoluciju posta. Takođe praznici i nedelja ne brane držanje Liturgije bilo kada, ja to više shvatam kao bare minimum.

[Margareta]

Evo sad ću ja, laik da vam kažem jednu razliku između posnih i mrsnih dana,a nema veze sa hranom! Treba se suzdržavati od svih strasti(znate na šta mislim)...a ako bismo to radili tokom cele godine-a ne samo tokom posta, ljudska civilizacija bi nestala.

[Miroslav Đorđević]

  On 4. 3. 2012. at 21:37, Josip Bibić рече

Za tebe je bolje da ne radiš ništa nikako, ni za vrijeme posta niti preko cijele godine, jer s tim što imaš u glavi, kakve predstave o hrišćanstvu imaš i s tim što nosiš u srcu, tu zlobu i netrpeljivost samo pokazuješ da ti je to sve uzalud. Bog hoće dječiju,poniznu vjeru, Bog hoće da imamo ljubavi za bližnje, Bog hoće da imamo samilost i praštanje. Bez ljubavi kad bi ne znam šta radio, na stupu stajao na jednoj nozi godinama, ako ljubavi ne bi imao onda si samo prazan bubanj što zveči da parafraziram apostola Pavla. I šta si se sad uhvatio ko navijen toga, trreba ovo, treba ono ne samo kroz post već kroz godinu cijelu. Pa nismo ni mi takvi zvekani tda to ne znamo. Pogledaj, cijelo to vrijeme imaš valjda namjeru pod svaku cijenu prikazati nas katolike kao nekakve neznabošce ili idiote, divljake, šta li. Ja sam takav da ne dopuštam pred sobom ni među katolicima pričati šta loše o pravoslavlju a tako isto to očekujem od pravoslavaca s kojim se družim ili barem onda tražim društvo takvih koji misle i čine i ponašaju se isto kao i ja. Vrijeđati pravoslavlje ili vrijeđati katoličanstvo je meni jedna te ista stvar a znači vrijeđati hrišćanstvo. Zato ni ja po riječi daleko ne hodam kad je takvo nešto u pitanju, ili ćemo komunicirati normalno ili ćeš imati isti tretmant kod mene kakav si si sam zaslužio, ako nas smatraš divljacima nekakvim koji nemaju ni pojma šta je ni krst ni molitva ni post onda ja ne mogu a ni neću da se odnosim drugačije prema tebi. Sa svakim po zasluzi.

Pa rimokatolici, a preko njih i protestanti su prihvatili divljačku predstavu Boga kakvu je dao Aneslmo Kenterberijski, s tim što su ovi potonji otišli još dalje u divljizaciji Boga. Tako da ako ti nešto tu liči na divljaštvo ti pitaj tvoje zašto, a ne mene. Jer ti si to pomenuo, ja to dosada nisam. Iako to nisam rekao na ovoj temi, u pravu si meni se to gadi, i lično mi deluje skroz bogohulno držati post ili bilo šta 'za nešto' kao zadovoljštinu (ili nekakvu magijsku delatnost, da Bog to ispuni ako mi postimo) Bogu.

[nishizawa]

  On 4. 3. 2012. at 21:41, Miroslav Đorđević рече

Mislim da je to loša analogija, pogotovo uzevši u obzir istoriju i evoluciju posta. Takođe praznici i nedelja ne brane držanje Liturgije bilo kada, ja to više shvatam kao bare minimum.

Ух, ово је већ један од великих дербија (кад ме већ кренуло са спортским паралелама) у Православљу - владика Игњатије је о томе нашироко причао...

Литургија и те како треба да буде несвакодневна ствар, посебна прилика и дан посебан у односу на друге дане...

[Дејан]

Divljačku predstavu Boga imaju ziloti takođe ,kao i tvrda struja u našoj Crkvi...

[Miroslav Đorđević]

  On 4. 3. 2012. at 21:53, nishizawa рече

Ух, ово је већ један од великих дербија (кад ме већ кренуло са спортским паралелама) у Православљу - владика Игњатије је о томе нашироко причао...

Литургија и те како треба да буде несвакодневна ствар, посебна прилика и дан посебан у односу на друге дане...

Ne znam šta kaže vladika Ignjatije, ali ja sam čitao da se Evharistija može prineti uvek. Zato i postoje one razne forme Zlatoustove (jutarnja, podnevna i večernja), u zavisnosti od toga kada se prinosi. Naravno, postoje razna ograničenja šta, kada, ko, koliko.

[Miroslav Đorđević]

  On 4. 3. 2012. at 21:56, Дејан рече

Divljačku predstavu Boga imaju ziloti takođe, kao i tvrda struja u našoj Crkvi...

Pa to je sve došlo sa Zapada. 'Čudo jedno', ali ti drže najtvđu tridentinsku rimokatoličku teologiju.

[Sinergija]

  On 4. 3. 2012. at 18:35, KoKo рече

Pa, iako se slažem sa vama u mnogim stvarima, ne bih se složila da je post kod ,,nas'' (malo mi glupo to nas,vas, ali to je već za drugu temu) samo u hrani. Mnogi sveštenici trube o tome kako nije najbitnije šta pojesti i popiti, već šta misliti, raditi. Sad ja da pala***** o postu ne mogu, ne znam se lepo izraziti, ali hrana nije najbitnija.

Одређена дијета нам јесте прописана као минимум послушања ако желимо да постимо,

и мада није најбитнија та дијета нам је постала основа. . .док нам је остављено да сами одредимо колико ћемо се молити и умножавати врлину.

Мени ипак има много више логике да се јеловник препусти појединцу на савест,а да се акценат баци на подизање духовног живота на виши ниво,тј целокупног живота на хришћанскији ниво.

Такође ми више личи на пост позив да се одрекнем два оброка него да једем сва три али без млека и меса.

  On 3. 3. 2012. at 18:50, kaja рече

Post i nemrs

Sadržaje pojmova "post" i "nemrs" dobro je iznovice pojasniti. Mnogi te dvije riječi smatraju istoznačnicama, sinonimima, premda nisu.

Post za katolika znači uzeti samo jedan puni obrok u danu.

Nemrs znači redovito jesti (uobičajena tri obroka dnevno), ali da to ne bude meso (a može biti masno).

Uočiti treba ovo: u dva dana "strogog posta" (Čista srijeda i Veliki petak) nije samo post, nego, zajedno, i post i nemrs!

Znači: vjernik toga dana jede samo jedan puni obrok ("do sita"), jer je post i ne jede meso, jer je nemrs! -

U ostale petke uzima redovite obroke, ali se odriče mesa. Više od toga nije zapovjeđeno, ali je vrijedno, i mnogi poste više i češće (na primjer na Badnjak, uoči Velike Gospe) i strože: "o kruhu i vodi".

Prema sadašnjoj crkvenoj disciplini post je obvezan za katolike od navršene 18. do započete 60. godine života: na Pepelnicu i na Veliki petak. Dobrovoljno ga mogu činiti i mlađi i stariji od ovih dobnih odrednica. Za nemrs (običnim petkom) crkveni zakonik je sažet i kratak: "Zakon nemrsa obvezuje one koji su navršili 14. godinu života, osim ako je u petak svetkovina."

Još nešto o svakom običnom petku. Za naša područja u petak je nemrs, to jest ne jede se meso. Ali, ako je netko u takvim okolnostima da mora jesti meso (npr. na terenu, u bolnici, u menzi i sl.) može jesti meso, a mjesto toga se u petak treba odreći nečega drugoga (pušenja, pića, zabave...) ili učiniti neko dobro djelo (obilnija molitva, čitanje Svetoga pisma, posjet bolesnika, darivanje potrebnih...) Očito je: Crkva od svih traži ono što svi uglavnom i mogu. Ne pretjeruje, ali nam ne priječi samoinicijativu, to jest učiniti i više no što se traži.

Petak nije odabran slučajno. To je dan Kristove muke i smrti na križu. Svaki je petak "mali Veliki petak". Vjernik se kroz svoje odricanje sa zahvalnošću sjeća Kristova djela i na svoj skromni način uvećava dobrotu u svom krugu: odricanjem snažeći svoju volju, a dobrim djelima pomažući bližnjima. Imamo li na umu da to svakog petka, stoljećima, čini cijela Crkva, onda je to svojevrsni "toplotni udar dobrote" na cijelom svijetu.

http://www.katolici....n=c_vidi&id=889

Баш ми се свиђају ова правила и слобода да сам себи одредиш строжији пост klapklap

[kajaa]

Nasi stari su postili u korizmi sedam nedelja .I u to vrijeme nisu se odrzavale svadbe i neka veselja ,tek poslje Uskrsa...

Moji,mi nismo imali ni struje u kuci..Kakav frizider i neke zalihe hrane..

Zaklali su jedno debelo svinjce, istopili malo cvaraka,nesto slanine,malo kobasica, sunke ,kulen i to je bilo sve " dobro raspodjeliti za cijelu godinu".

Oni nisu imali mjesecnu placu..a nikad se nisu bojali kako cu prezivjeti,i bez obzira sto su bile brojne obitelji..s mnogo djece..

Ono osnovno od hrane je bilo ,zganci " pura",debeli rezanci,grah -pasulj, kiseli kupus i krompir..

Lako ti je bilo u to vrijeme postiti od mesa,kada ga i onako nisi imao..Danas je velika napast ,imati frizider pun svega ,biti gladan i ne uzeti nista...

Tako je i s ostalim stvarima..Neki cak nisu jeli meso ni u njejelju, ni nista na zivotinjskoj masti tako je to bio jedan obicaj,koji je prociscavao i tijelo,da bi bilo zdravije.a to je utjecalo i na duhovno stanje covjeka.Covjek nije osjetio da je oslabljen ,nego se osjecao sasvim drugacije..danas bi rekli pun elana.

To su radili ,ili tako su radili nasi ljudi na selu ,koji nisu isli na drzavni posao ,nego su bili kod kuce i obavljali svoje kucne poslove..A u ovo vrijeme zime... nema vani na njivama posla...tako su imali vremena za sve.

.Dobro je bilo,jer i molitva je tako mogla biti povecana..

Danas ovdje na zapadu..

Mnogi Austrijanci se odreku " auta u korizmi".Neki cu se smijati tome,ali to je velika borba..

[Margareta]

Kajo, možda deluje banalno, ali mogu da zamislim koliko je za neke to velika borba. Samo sam zamislila par osoba iz svog okruženja, i toliko me ustvari zainteresovalo da vidim kako bi podneli tako nešto da ću možda da predložim neku opkladu ili proveru :lol:

[Zayron]

  Цитат

Znači: vjernik toga dana jede samo jedan puni obrok ("do sita"), jer je post i ne jede meso, jer je nemrs! -

Ja sam to pojednostavio pa sam samo o kruhu i vodi kroz korizmene petke, kruha se nejde baš nešto mnogo prežderat, ko to pojede pola kile suhog kruha za doručak pa ga još zapije običnom vodom? Kruha se obično pojede malo veći okrajak što odgovara dvjema ili trima normalnim šnitama iili te dvije-tri normalne šnite. Najbolji su suhari, to su ti kupovni dijetni dvopeci za dijabetike i one na dijetama, u takvim tim raznim kutijama i kutijicama. Zdraviji su od svježeg kruha a njih se čovjek ne znam kako mnogo ne može ni prejest, nejde to. Poslije ta takva dva-tri ta suhara ih imaš već "pune zube", hahahaha!

0228_hot

[Zayron]

Inače u strogim katoličkim monaškim redovima, recimo kartuzijanima ili trapistima, (kartuzijankama i trapistkama) može opat ili opatica monasima ili monahinjama koji se progriješe protiv pravilima reda uložiti popravnu mjeru (pokorničko djelo) : post o kruhu i vodi i van postnog perioda ili zapovjeđenih postnih dana. Dosta tvrda kazna s obzirom da oni ionako imaju propisano gomilu postnih dana u godini. Pa onda i s tim kaznenim danima, nikako da dođe na red neki taj normalan dan kad se mogu najest kako treba. To se imaju šta načekati da takav konačno dođe.

:wacko:

[Zayron]

  On 7. 3. 2012. at 15:31, Sinergija рече

Одређена дијета нам јесте прописана као минимум послушања ако желимо да постимо,

и мада није најбитнија та дијета нам је постала основа. . .док нам је остављено да сами одредимо колико ћемо се молити и умножавати врлину.

Мени ипак има много више логике да се јеловник препусти појединцу на савест,а да се акценат баци на подизање духовног живота на виши ниво,тј целокупног живота на хришћанскији ниво.

Такође ми више личи на пост позив да се одрекнем два оброка него да једем сва три али без млека и меса.

Баш ми се свиђају ова правила и слобода да сам себи одредиш строжији пост klapklap

da, to isto je primjetio i o. Georgije Zaveršinski, sveštenik parohija Moskovske Patrijaršije u Irskoj.

Poslije Drugog Vatikanskog koncila se težište crkvene discipline premjestilo sa regulisanja kanonima i pravilima na objašnjavanje i poučavanje. Na prvom mjestu je sada individualno posvješćivanje vjernika umjesto represivnih mjera i sankcija u slučaju nedodržavanja tih pravila i zakona. kako je to bilo do sada. Dakle zaista je to tako, postoji obavezni minimum a to su post i/ili nemrs na Pepelnicu, Veliki Petak i na Badnjak a svako si može pridati prema svom uvažavanju, tjelesnim mogućnostima, zdravstvenom stanju i duhovnim potrebama više dana posta i nemrsa. U svakom slučaju imao bi se posavjetovati s duhovnikom svako onaj ko ima želju i volju nametnuti si dosta stroži režim posta od tog opšte prihvaćenog kao norma prema konkretnim regionalnim i društvenim običajima i tradicijama.

- Irski katolici u to vreme takodje imaju veliki post, ali on ima malo drukčiji karakter: nema tako strogih ograničenja kao u pravoslavnom postu, a i stepen uzdržanja odredjuje svako individualno po ličnom razumu. U Irskoj crkva ne pretenduje na glavnu ulogu u državi, društvenom životu kao ni na to da ima uticaj na pojedinačni život gradjana. Zbog toga ona naravno ne poziva katolike da ne učestvuju na paradi, ali ih ni ne osudjuje za učešće.

http://www.manastir-lepavina.org/vijest.php?id=2321

To boldovano važi naravno u čitavoj katoličkoj Crkvi u svijetu a ne samo u Irskoj, nije to nikakav irski specifikum već danas opšteprihvaćena praksa svuda u svijetu.