KORIZMA-post u katolika

[Margareta]

Imam jedno pitanje za vas koji postite- mislim na katolike... Sa našim (pravoslavnim) sveštenicima sam bila često u razgovoru o postu, i dosta njih mi je reklo: Ako se desi da se tokom posta omrsiš, slučajno ili namerno (izuzimam teške bolesnike kojima je npr potrebna neka namirnica koja je mrsna), da lepo nastaviš da postiš, ispovediš to svešteniku pred pričešće i svaki sveštenik će te pričestiti. (Kako je jednom Vladika Lavrentije rekao: Ne treba dozvoliti da nas jedna nes kafa ili parče torte odvrate od posta i pričešća). Zanima me da li i katolički sveštenici praktikuju tako, ili su pak strožiji, pa ukoliko se tako nešto desi, ne dozvole vam da se pričestite.

Nadam se da ste razumeli šta vas pitam.

[Miroslav Đorđević]

Kažeš da sv. Vladika nije autoritet, ko jeste po tebi autoritet?

Sveto Predanje... Vaseljenski Sabori, Sveti Oci i Apostolski Učenici, Sveto Pismo...

[Дејан]

Znači vladika Nikolaj nije sveti otac?

[Miroslav Đorđević]

Znači vladika Nikolaj nije sveti otac?

On je svetac, a bio je i duhovni otac, ali on nikako ne spada u Svete Oce.

[Zayron]

Post nema nakanu i nije žrtva u neku svrhu. Post je pokazivanje bogolikosti čoveka, da čovek pokaže da može, barem delimično da živi bez potrepština. Jer savršenstvo se ne ogleda u izobilju potrepština, već u tome da čovek nema potrebu. Slično je i sa moralnim savršenstvom, nije savršen onaj koji se savršeno ponaša u savršenim uslovima , pod savršenim okolnostima, već onaj koji je savršen neovisno od okolnosti i uslova u kojima se nalazi.

Po ćemu onda ti razlikuješ islamski, jevrejski, budistički ili hindusitički post od hrišćanskog?

Budisti ne samo da hoće biti kao anđeli, spiritualni i bez ikakvih potreba materijalnih, tjelesnih, fizioloških i animalnih već oni tvrde čak i da su "bogovima" koji ustvari nisu još shvatili da su bogovi, nije im još došlo to potrebno prosvjetljenje pa da se uvide i sagledaju u svojoj božanskoj suštini. Isto tako i kura mršavljenja je post! Pogledaj. Ako post nema hriššćanski cilj i svrhu. obraćenje k Bogu i jevanđeljskom životu prema riječima i učenju Hristovom. Ako post nije žrtvom i odricanjem, nije onda pravovaljanim postom. Na primjer čovjek kojem ne predstavlja nikakav problem gladovat u tom slučaju nema pravovaljan, validan post, treba pronači uz to još nešto čega bi se odreći morao a odricanje od toga ga se dotakne i osjeti to više nego to gladovanje. I treća stvar, možemo imati i ispravan cilj i ispravno sredstvo (hriššćanska askeza, odricanje) ali ni to dvoje zajedno samo po sebi ne ćini još taj post valjanim ako nismo učinili nikakvo dobro djelo u stvarnosti ni prema sebi (recimo prestali pušit) ili prema drugima, ako nismo pomogli nekom u svojoj okolini ilki barem nepoznatim siromašnim, bolesnim i potrebnim putem neke dobročine akcije ili novčane zbirke i pomoći. Recimo uplatili novac djeteu koje treba da ide na skupu operaciju a roditelji na to nemaju i slično. Ili se barem za nekoga pa i za sebe same molili. Znači post da bi bio hrišćanski mora imati ispravan cilj, ispravna sredstva (odricanje, post, hrišćanska askeza) i ispravnu intenciju, nakanu, ta mora nužno biti hrtišćanska, najčešće nekakva dobročina ili molitvena, duhovna. Čim nedostaje neki od ovih triju elemenata post nam nije potpun ni valjan, možda postom jest ali nije hrišćanskim. Da bi post bio postom hrišćanskim mora uključivati sve to troje, sva ta tri glavna određenja a to je ono što sv. Leon Veliki o postu naučava a što sam gore već naprijed izložio.

[Miroslav Đorđević]

Po ćemu onda ti razlikuješ islamski, jevrejski, budistički ili hindusitički post od hrišćanskog?

Ni u čemu, osim što oni poste mnogo više i izvornije od modernih hrišćana.

[Zayron]

Ni u čemu, osim što oni poste mnogo više i izvornije od modernih hrišćana.

Njihov post može biti divljenja vrijedan ali nažalost njihovu nije to post hrišćanski i ne dovodi k obraćenju, spaesnju i vječnom životu. Mislim da ih obdivuješ bez razloga, sam Gothama Budha je bio taj koji je sagledao nekorisnost posta u traganju za prosvjetljenjem i to ga je motivisalo da prekine sa svim onim nevjerovatnim asketskim podvizima koje je do tada praktikovao. Ustanovio je čak i on da asketika ako nema pravo usmjerenje ne vodi ničemu niti otvara kakva vrata do spiritualnog svijeta i višeg nivoa duhovnosti i produhovljenja. Ipak ju nije na kraju odbacio već dosta ublažio i dao joj novo budističko osmišljenje kako bi bila takva osmišljena askeza pomoćnikom njegovim monasima i sljedbenicima na cesti za Prosvjetljenjem.

[nishizawa]

Комунисто, много си тога ти скроз погрешно укапирао...

Да ли је неко Свети Отац или није не одређује се на основу његове непогрешивости, већ на основу њиховог духовног ауторитета, и препознавања од стране Цркве као Заједнице. Многи су Свети Оци имали у својој теологији разноразна излетања са курса, па их то не чини мање светим него што су. Тако и владика Николај свакако припада Светим Оцима, без обзира на то да ли му се негде поткрало понеко одступање...

Хришћански пост, с друге стране, нема практично никакве везе са постом код будиста, муслимана или хиндуса - од њиховог поста наш се разликује суштински, не квантитативно. Немој дозволити да ти нетрпељивост према римокатолицизму (коју више него очигледно пројављујеш) замагли и замути расуђивање - такво резоновање те може одвести само у секташтво и екстремизам...

[Zayron]

Imam jedno pitanje za vas koji postite- mislim na katolike... Sa našim (pravoslavnim) sveštenicima sam bila često u razgovoru o postu, i dosta njih mi je reklo: Ako se desi da se tokom posta omrsiš, slučajno ili namerno (izuzimam teške bolesnike kojima je npr potrebna neka namirnica koja je mrsna), da lepo nastaviš da postiš, ispovediš to svešteniku pred pričešće i svaki sveštenik će te pričestiti. (Kako je jednom Vladika Lavrentije rekao: Ne treba dozvoliti da nas jedna nes kafa ili parče torte odvrate od posta i pričešća). Zanima me da li i katolički sveštenici praktikuju tako, ili su pak strožiji, pa ukoliko se tako nešto desi, ne dozvole vam da se pričestite.

Nadam se da ste razumeli šta vas pitam.

Koliko ja znam ako se to desilo čovjeku nenamjerno, da se zaboravio, manje više podsvjesno, instiktivno ne razmišljajući ste na primjer za nečim posegli i pojeli ste to a na moment se zaboravili. Nije vam tada palo na pamet da je post, onda nekim velikim grijehom to nije, zaista je to onda dovoljno ispovijediti i post vam je opet valjan. Ali ni u slučaju kad se ne bi ispovijedili opet to nije ništa tako strašnoga ukoliko vam se opet ponovo slična stvar ne desi ili nekoliko puta tako to isto. Potom bi se takva osoba morala preispitati radi čega ustvari posti, da li se osjeća sasvim filzički i psihički pripremljenom i zdravom za taj post, da nije nekakva bolest u pitanju (šećer, dijabetes, problemi s metabolizmom, mogu se pojaviti kod nekog upravo pri postu, takve stvari kontrolisati i meodložno konzultovat s doktorom).

[Miroslav Đorđević]

Комунисто, много си тога ти скроз погрешно укапирао...

Да ли је неко Свети Отац или није не одређује се на основу његове непогрешивости, већ на основу њиховог духовног ауторитета, и препознавања од стране Цркве као Заједнице. Многи су Свети Оци имали у својој теологији разноразна излетања са курса, па их то не чини мање светим него што су. Тако и владика Николај свакако припада Светим Оцима, без обзира на то да ли му се негде поткрало понеко одступање...

Хришћански пост, с друге стране, нема практично никакве везе са постом код будиста, муслимана или хиндуса - од њиховог поста наш се разликује суштински, не квантитативно. Немој дозволити да ти нетрпељивост према римокатолицизму (коју више него очигледно пројављујеш) замагли и замути расуђивање - такво резоновање те може одвести само у секташтво и екстремизам...

Nisam pogrešno ukapirao. Rimokatolici smatraju da se Doba Svetih Otaca završilo zaključno sa Jovanom Damaskinom, te tako njihov najveći autoritet Toma Akvinski ni ne spada u Svete Oce, čak i što se njih tiče. S druge strane pravoslavni ne smatraju da se Doba Otaca ikada završilo (ili čak postojalo, ne čini nekakvo doba nekog Svetim Ocem), međutim to ne znači da je u Pravoslavnoj Crkvi svaki muški svetitelj, sveti otac, ujedno i Sveti Otac (jer ne može se porediti autoritet npr. ava Justina sa autoritetom npr. Atanasija Velikog). Šta tu ima da se razlikuje od religije do religije, post je apstinencija od hrane i pića, s tim što oni poste izvorno, a mi nemrs nazivamo postom (tako da se razlikuje kvantitativno)? Post se razlikuje suštinski, on i nije nešto preterano bitan za hrišćane, dok je za neke od ovih veoma bitan. Rano hrišćanstvo ionako nije poznavalo nešto mnogo pošćenja, osim srede i petka, kako piše u Didahiju. Čak je i onaj deo u Bibliji 'taj se rod izgoni postom i molitvom' originalno bio 'taj se rod izgoni molitvom', pa su kasnije dodali post. Da li si na to mislio da se razlikuje suštinski? Ne boj se ti za mene, neću ja u sektaštvo i ekstremizam, nisam ja nikakav 'zurlot', nisam čak ni 'starotarac'. Измењено Март 4, 2012 од Комуниста

[kajaa]

Post nema nakanu i nije žrtva u neku svrhu. Post je pokazivanje bogolikosti čoveka, da čovek pokaže da može, barem delimično da živi bez potrepština. Jer savršenstvo se ne ogleda u izobilju potrepština, već u tome da čovek nema potrebu. Slično je i sa moralnim savršenstvom, nije savršen onaj koji se savršeno ponaša u savršenim uslovima , pod savršenim okolnostima, već onaj koji je savršen neovisno od okolnosti i uslova u kojima se nalazi.

Kršćanska pokora nije radi same pokore ni odricanje radi samog odricanja. Post je neki viši cilj., i ako svoj obrok podilimo s onim koji nema, pokazali smo koliko smo ljudi. Glavna zapovid kršćaninu nije odricanje nego davanje, nije ubijanje nego oživljavanje života, ali ne samo u sebi nego i u drugome. Post je nediljiv od molitve i solidarnosti:

Ovo je post koji mi je po volji, riječ je Jahve Gospoda: Kidati okove nepravedne, razvezivat spone jarmene, puštati na slobodu potlačene, slomiti sve jarmove; podijeliti kruh svoj s gladnima, uvesti pod krov svoj beskućnike, odjenuti onog koga vidiš gola, i ne kriti se od onog tko je tvoje krvi (Iz 58,6-7).

http://www.zagoricani.com/index.php?option=com_content&view=article&id=427:korizma-i-post&catid=17:drago-mihaljevi&Itemid=121

[kajaa]

Imam jedno pitanje za vas koji postite- mislim na katolike... Sa našim (pravoslavnim) sveštenicima sam bila često u razgovoru o postu, i dosta njih mi je reklo: Ako se desi da se tokom posta omrsiš, slučajno ili namerno (izuzimam teške bolesnike kojima je npr potrebna neka namirnica koja je mrsna), da lepo nastaviš da postiš, ispovediš to svešteniku pred pričešće i svaki sveštenik će te pričestiti. (Kako je jednom Vladika Lavrentije rekao: Ne treba dozvoliti da nas jedna nes kafa ili parče torte odvrate od posta i pričešća). Zanima me da li i katolički sveštenici praktikuju tako, ili su pak strožiji, pa ukoliko se tako nešto desi, ne dozvole vam da se pričestite.

Nadam se da ste razumeli šta vas pitam.

Nas post -potice na obracenje.

Kada se nesto nehoticno,ne namjerno ucini,onda to nije prekrsaj...i gijeh.

.Nama se nudi da mi to mozemo nadoknaditi..Navela sam u predhodnim postoima da post kod katolika uvjek dolazi u obliku jednog paketa..Post,molita i djelo...i post kod katolika,i post kod pravoslavaca se razlikuje ,sto kod katolika nije samo u hrani,nego je cilj ,promjeniti sebe,i pomoci drugom.

[Miroslav Đorđević]

promjeniti sebe, i pomoci drugom

Da li to znači da van posta ne treba menjati sebe [na bolje], niti pomoći drugom?

[kajaa]

Da li to znači da van posta ne treba menjati sebe [na bolje], niti pomoći drugom?

Post je za cijelu godinu,kao i pomoc za druge.. ,a pogotovo u vrijeme Korizme "naglasen" ..kako sam vec navela..

Post,molitva,djela..

[Zayron]

Da li to znači da van posta ne treba menjati sebe [na bolje], niti pomoći drugom?

Tipično sektaško zanovijetanje i prenemaganje, koje se često može vidjeti kod reformiranih sektaša. Kad im kažeš da se moliš Bogorodici, Gospi ili svetitelju nekom oni odmah dodaju, zar ne bo trebalo da se molite Bogu, kad kažeš da čitaš neku duhovnu knjigu od nekog profesora teologije, oni na to odmah dodaju kako bi trebalo čitati bibliju i Jevanšelje a ne tamo nekakve ljudske izmišljotine i domišljotine, kad im kažeš da si bio na proslavi nekog velikog crkvenog praznika, svetitelja i slično oni na to odmah spremno dodaju kako je njima svaka nedelja i svaki dan u sedmici dan Gospodnji kad je treba moliti se, Kada kažeš da se postiš u zapovijedane dane posta o Korizmi i Adventu oni valjda se onda poste cijelu godinu jer i to bi i prema tebi i prema njima trebalo biti svaki dan. O ikonama da i ne spominjem šta kažu.