Остале вести СПЦ-е

[Guest]

[Guest]

Епископ липљански Јован у Светој Земљи

1. Децембар 2011 - 15:44

Његово Преосвештенство Епископ липљански Г. Јован, викар Патријарха српског у Пећкој Патријаршији, у току свог студијског боравка у Светој Земљи посетио је на Светог Стефана Дечанског, у четвртак 24. новембра 2011. године, Блажењејшег Патријарха Јерусалимског Г. Теофила III, у пратњи пуковника Раше Лазовића, изасланика одбране у Израелу и др Кринке Видаковић-Петров, бившег амбасадора наше земље у Израелу.

Још од отварања нашег војног изасланства у Израелу, обичај је да се нови изасланик представи Његовом Блаженству, па је тако било и овај пут. У ноћи између суботе и недеље, 26/27. новембра 2011. године, Епископ липљански Г. Јован је са Ахиепископом Афиле Г. Доротејем из Јерусалимске Патријаршије и Епископом Усоријским Г. Инокентијем из Московске Патријаршије, те двадесетак свештеника и ђакона, служио Свету Архијерејску Литургију на Гробу Господњем.

[Guest]

Протојереј-ставрофор Саво Б. Јовић о значају поста за православне хришћане

Пост је чврст темељ нашег живота и спасења. Пост духовно уздиже, исцељујући нас од саможивог, лакомог и халапљивог односа према свету и другим људима око себе и зато православни хришћани не смеју уграђивати себе у Христову цркву без поста

О посту као божанској установи, његовом значају и духовним поукама за Глас јавности говори протојереј-ставрофор Саво Б. Јовић, главни секретар Светог Aрхијерејског Синода Српске Православне Цркве.

Шта је пост за нас, православне хришћане и зашто треба постити?

Пост за нас православне хришћане је спасоносно средство које нам помаже на путу ка спасењу. Господ наш Исус Христос својим Крсто-Васкрсом откупио нас је и ослободио робовања сатани, препоручивши нам пост као најбољеоружје у борби против нечастивих сила. Пост заједно са молитвом, према речима Светог Јована Златоустог, чини два крила душе човечије помоћу којих се уздижемо Богу.

Силазећи са Горе Таворске, где се преобразио, а после описане немоћи његових ученика да излече болесног младића кога је био запосео дух нечастиви, Господ је, излечивши га, рекао: „Овај се род (мислећи на нечастиве силе демонске) изгони само постом и молитвом". Док нам на другом месту Спаситељ поручује: „Али се чувајте да како ваша срца не отежају ждерањем и пијанством". Пост нас духовно уздиже, исцељујући нас од саможивог, лакомог и халапљивог односа према свету и другим људима око себе. Стога православни хришћани не смеју уграђивати себе у Христову Цркву без поста, тог чврстог темеља нашег живота и спасења. Без поста се нико у историји Цркве није уздигао на духовне висине и приближио Богу лицем к лицу. Сви који су то хтели и постигли, чинили су то на крилима поста и молитве, а не преједањем, опијањем и уживањем у варљивим задовољствима овога света. Дакле, пост за нас православне хришћане је, по речима Светог Јована Лествичника гашење телесног пламена, истребљење грешних пожуда, ослобађање од ружних снова, чистота молитве, светост духа, храна разума, чишћење срца, врата душевне сладости, радосно скрушавање, уздржавање од многоговорљивости (празнословља), стражар послушности, здравље тела, врата раја и небеско наслађивање. Према томе, ако разумемо да је пост установљен нас ради и ради нашег добра, да би нас приближио Богу који ће нас уселити у вечно блаженство Царства свога, онда ћемо га радосно прихватити као дивно средство на путу спасења, средство, којим ћемо се, као „духовном терапијом", ослободити од превласти тела и излечити од смрти.

Како правилно треба постити?

Ако знамо да је пост један богодарован начин заштите за нов живот у Хрисгу и да је нераздвојиво повезан са покајањем и молитвом онда ће нам бити јасно како треба правилно постити. Уздржање од одређене хране, у отачком предању, је схваћено на један уопштен начин, у смислу одбацивања плотског стања духа, и због тога је уздржавање од одређене хране ништа, ако не постимо свим чулима. Свети Атанасије Александријски у свом Празничном писму каже да треба посветити пост тј. не постити само телом, него и душом. Душа се посвећује од тренутка кад напусти зла дела и храни се врлинама које јој користе. Истински пост, подразумева милостињу јер пост без милостиње распиње плот у истини, али не обасјава душу светлошћу милосрђа. Пост је неопходан да подржава молитвени живот хришћана, јер пост није савршена врлина него основа других врлина. Пост није само телесна аскеза, јер претпоставља обожење целог човека у Исусу Христу који је примио целокупну људску природу, тело и душу. Хришћански пост је Божји дар човеку, да постигне помоћу Божје благодати, преображај целокупног бића. Ако знамо да пост није одвојен од целокупног духовног живота у Исусу Христу онда ће нам бити јасно да смо ми православни хришћани стално у духовном посту. Увек се морамо чувати греха без обзира на то да ли је био пост или не. Време поста нас само опомиње на то. И посна храна нам помаже да се смиримо и да победимо своју гордост. Замислите да неко каже или помисли, како би било добро да украде и присвоји туђе добро, или да учини прељубу, или било који други грех, али се уздржава од тога док не прође пост. То је погрешно и наопако схватање поста и не само поста већ уопште нашег живота у Цркви.

У нашем народу се често чује, од оних што не посте, да „грех не улази на уста" - Како то коментаришете?

Много штошта се чује у нашем народу! Људи су увек спремни да нађу изговор за неки свој поступак. Пијанац ће вам увек наћи разлог због кога се опио. Међутим, није проблем што неки кажу да грех не улази на уста, већ је проблем што вас ти исти убеђују да то пише у Светом писму, односно у Јеванђељу, а знамо да не пише. Односно пише „Не погани човека што улази у уста него оно што излази из уста, оно погани човека". Затим, треба знати повод због чега је Христос ово рекао. Уопште није било говора о посту, већ о прању руку. Дакле, фарисеји су критиковали ученике Христове што не перу руке пре једења хлеба, а сами их нису прали ради прања, већ да би формално испунили закон. И Христос осуђује ту формалност. Дакле, није грех у храни, већ у непослушности. Јер, верници постећи, учествују у Христовом посту - посту послушања и одричу се, са Божјом помоћу - непослушности старог Адама. Оно што је Адам изгубио једући, Христос је повратио постећи и Он је очувао у пустињи закон уздржања који је дат у рају. Пад старог Адама, кроз његово непослушање, из једног природног стања у једно неприродно стање показује јасно чињеницу да кроз учешће у Христовом послушању, верници поново долазе из неприродног у природно стање тј. у стање пре пада.

Која је храна конкретно дозвољена, а која није за време поста?

Најкраће речено, то је она иста храна коју је Творац назначио и првим људима у рајурекавши: „Ево, дао сам вам све биље што носи семе; то ће вам бити за храну". Дакле, ове биље, семе и плодови његови, што је, иначе, за нас најприроднија и најбоља храна. Искуство је показало да ова храна најмање распаљује крв, а најбоље отупљује страсти. Чува чистоту и бодрост ума, и оспособљава нас за духовне подвиге. Међутим, требало би да знамо да прави хришћански пост не подразумева само уздржавање од мрсне хране већ и од рђавих мисли, жеља и дела, као и умножавање љубави, молитве и доброчинства. Само неједење хране животињског порекла, без молитве, и свега реченог, није ништа друго до дијета тела. Што се недозвољене хране тиче, то је нешто лакше набројати. Месо, јаја, млеко и млечни производи. Риба је дозвољена, али опет не за време свих постова и не у све дане. Наш народ зна коју храну када може, а коју не може јести. Код нас се уобичајило да се прва и последња седмица посте на води, али нам ништа не значи ако би само јели сув хлеб и пили воду, а браћу оговарали, љутили се, ником не праштали, не волели, псовали итд. Уосталом, не могу исту храну узимати болесни и здрави, као и људи на тешким физичким пословима и они који раде у топлим и удобним канцеларијама, затим у хемијској индустрији, на грађевини... Према томе, ако схватимо пост као средство, а не циљ онда ће нам са узимањем хране све бити јасно.

Пост свим чулима

Духовини карактер поста се не ограничава само на просто уздржавање од детаљно одређених врста хране. Пост храном не доноси ништа добро онима који нису постили свим чулима. То исто наглашава и Свети Василије Велики: Уздржавање искључиво од хране није довољно само по себи да се задобије похвалан пост, него више морамо поштовати један пост који Бог жели и прихвата". Прави пост се састоји у ослобађању од зла, у контролисању језика, у победи над гневом, у удаљавању од жеља, и оговарања, лагања и осуђивања. Уздржавање од овога чини прави пост. Ово посту даје сву његову вредност. Упркос чињеници да нас храна сама по себи не чини ни више праведнима нити више неправеднима у односу према Богу она је видљив и неопходан део који изражава духовни карактер поста.

Извор: Глас јавности - Х. П. Пашић

[Guest]

Прослава Светог Апостола Андреја Првозваног у Јоханесбургу

22. Децембар 2011 - 12:29

Црквеношколска општина Свети Сава из Јоханесбурга била је домаћин прославе Светог Апостола Андреја Првозваног кога славе и чланови румунске православне заједнице у Јужној Африци. Пошто су наша браћа Румуни недавно купили земљиште за изградњу првог румунског православног храма у Јужној Африци и до сада овај празник прослављали већином у грчким црквама, ове године су се обратили молбом српској парохији да им за ову прилику уступи на коришћење храм и салу.

- Врло радо и са љубављу смо се одазвали молби наше једноверне браће, истакао је архимандрит Пантелејмон.

Својим присуством прославу је увеличао Архиепископ Јоханесбурга и Преторије г. Дамаскин који је, после заједничког богослужења, румунском свештенику оцу Развану и његовим парохијанима пожелео да им Бог помогне да ускоро остваре своју највећу жељу и изграде свој храм у Јоханесбургу.

Чланови Црквеног Одбора из Јоханесбурга

[Guest]

[Guest]

[Guest]

[Guest]

Верско добротворно старатељство поделило пакетиће деци на северу Косова и Метохије

22. Децембар 2011 - 12:27

Са благословом Његове Светости Патријарха српског Г. Иринеја, јереј Владимир Марковић, секретар Верског добротворног старатељства Архиепископије београдско-карловачке, посетио је најмлађе становнике севера Косова и Метохије. Била је то прилика да се деца обрадују пригодним поклон пакетима и да се нашем верном народу на северу јужне српске покрајине пренесе благослов Његове Светости и братска љубав верног народа Архиепископије београдско-карловачке и Црквене општине Келн.

Трудом протојереја-ставрофора Неђе Јањића и јереја Младена Јањића, верници из Келна су припремили 65 пакетића намењених деци са Косова и Метохије. Пакети садрже, поред слаткиша, и школски прибор, одећу и обућу. Црквена општина Келн несебично пружа велику љубав браћи и сестрама у Србији, користећи сваку прилику да им помогне и тиме своју љубав на делу и посведочи.

Верско добротворно старатељство је припремило 160 пакетића са иконицама и молитвеницима, слаткишима, играчкама и Божићним бројем дечијег часописа Светосавско звонце.

Велику захвалност ВДС дугује свима који су се потрудили да деца овог дела Србије осете радост предстојећих празника: фирми Деко Интернешнал - генералном увознику Кико беби опреме, која је поклонила играчке; донаторима слаткиша - Вери Миланковић и Лилијани Трифуновић; редакцији Светосавског звонца; Издавачком фонду СПЦ; Привредном фонду Архиепископије, и наравно вредним волонтерима који су све дарове лепо упаковали и украсили. Акција је до краја изведена саборном сарадњом установа Архиепископије београдско-карловачке.

У среду, 21. децембра 2011. године, јереј Владимир Марковић посетио је протојереја-ставрофора Мирослава Попадића у селу Лешак. Овом приликом, заједно са вероучитељем Милутином Попадићем, деци су поделили укупно 225 пакетића.

Најпре су у преподневним сатима обишли вртић у Лешку где су најмлађу децу обрадовали поклонима и подсетили на радост предстојећих породичних празника, а посебно деци оног најрадоснијег - Рождества Христовог.

Уследила је посета најугроженијим породицама које се боре са сиромаштвом и оскудицом, као и породицама са болесном децом.

Деца школског узраста пакетиће су добила у порти храма Успења Пресвете Богородице у Лешку и радосно заблагодарила свима који су их својом пажњом обрадовали.

Отац Владимир Марковић овом приликом је истакао: - Немамо често прилику да се у дечјем погледу огледнемо. Ако у том погледу још и препознамо радост и осмех, онда се у нама буди жеља да будемо бољи људи, да следимо Христов пример, да наликујемо јеванђелском обрасцу. Управо се са таквим осећањима увек враћамо на Косово и Метохију.

Извор: ВДС

[Guest]

[Guest]

[Guest]

СПД "Јединство" у Русији

21. Децембар 2011 - 8:51

Српско пјевачко друштво ''Јединство'' из Бања Луке, у организацији Владе Републике Српске и Министарства просвjете и културе, одржало је од 21. до 25. новембра 2011. године три целовечерња концерта у Новгороду и Петрограду. Наступи у предивним амбијентима дворане Новгородске обласне филхармоније и цркве Самсонијевског и сабора и Санкт-Петербуршке капела у Петрограду на најбољи начин представили су руској јавности нашу културу, народ и Републику Српску.

Извор: hhsbl.org

[Guest]

Помоћ Дечјем Дому Светог Саве у Африци

28. Децембар 2011 - 12:42

По вишегодишњој традицији пре сваког већег празника представници Српске Православне Црквено-школске општине Свети Сава из Јоханесбурга, посећују сиротиште Светог Саве у Атриџвилу, којим руководи православни свешеник Фрументије.

Све што се за неколико месеци у храму у Јоханесбургу прикупи, бива однето деци која живе у великој оскудици и сиромаштву. Овога пута даровано је: гардероба, обућа, играчка, технички апарати, храна (брашно, уље, пиринач, шећер, поврће...), као и слаткиши за децу.

Приложници ове акције су породице Ђокић, Недић, Јовановић, Драјвер, Михаљевић, Ковачевић, као и Српска школа “Свети Сава” и Црквено-школска општина Свети Сава. У делегацији која је посетила сиротиште и манастир били су архимандрит Пантелејмон, Живојин, Лада и Марија Јовановић, Мирјана Михаљевић, Анамарија Мијаиловић и Марија Нецис из Грчке.

На путу до сиротишта, делегација је посетила манастир Силаска Светога Духа који је основао српски монах, архимандрит Назарије (Никодим) и у коме се налази предивни храм Светог великомученика Димитрија и још две капеле, мањи конаци, трпезарија, иконописачка и столарска радионица, баште, виногради....

Старешина манастира је јеромонах Серафим (Ван Ниекерк), а са њим још живе и помажу му браћа Јустин, Никон и Душан и сестра Евгенија.

Чланови Црквеног Одбора ЦШО Свети Сава

Јоханесбург, Јужна Африка

СПЦ

[Guest]

[Guest]

[Guest]