Остале вести СПЦ-е

[Зоран]

Сабор Пресвете Богородице

8. јануар 2010 - 12:10

Данас другог дана празника Рождеста Господа и Спаса нашег Исуса Христа, 8. јануара по новом а 26. децембра по старом календару, Православна Црква порославља и Сабор Пресвете Богородице.

Мир Божији! Христос се роди!

Данас, сва Црква Христова одаје славу и хвалу Пресветој Богоматери, која је родила Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа. Њеним Сабором се назива овај празник зато што се данас сабирају сви верни, да прославе Њу, Матер Богорoдицу, и што се торжествено, саборно, служи у Њену част.

Цела природа и сва твар поклонила се Христовом рођењу, а први од људи, који су му пришли, били су пастири. Чувајући стражу код стада својих, изненадили су се појавом анђела и славом Господњом, која их је обасјала. И гле, небески благовесник им рече: „Не бојте се, јер вам, ево, јављам радост велику која ће бити свему народу. Јер вам се данас, у граду Давидову, роди Спаситељ, који је Христос Господ".

И одједном се појавило мноштво анђела који хваљаху Бога најлепшом песмом која се икада чула: „Слава на висини Богу, и на земљи мир, међу људима добра воља!" Изненађени и уплашени пастири, су одлучили да пођу до Витлејема и виде шта се догодило. „Хајдемо до Витлејема да видимо тај догађај о коме нас је Господ обавестио." Када су стигли, угледали су дете где лежи у јаслама и поклонили му се.

Овај сусрет са Христом, oзначио је преокрет у њиховом животу. Новим ритмом закуцала су њихова срца и неискуственом топлином загрејале су се и обрадовале њихове душе. „И пастири се вратише славећи и хвалећи Бога за све што су чули и видели како је било речено."

Други пак који су се поклонили Новорођеном Христу, били су учени и славни мудраци са Истока. Ови „звездочитачи" посматрали су небеска тела и угледали нову, Месијину звезду, коју су пророци наговештавали. Одмах су пошли Новорођеноме да му се поклоне. "И гле, звезда коју видеше на истоку, иђаше пред њима док не дође и стаде над местом где беше дете" Угледавши Христа, поклонили су му се као Богу и даривали га: златом, тамјаном и смирном. Истину коју су до тада тражили међу звездама, пронашли су у новорођеном детету, у Ономе који је дошао са неба: Сунцу Правде, Истоку са висине, Ономе који јесте од пре настанка времена и пре створеног света. „И пошто су у сну поучени да се не враћају Ироду, вратили су се другим путем у своју земљу."

Мудраци, дакле, нису хтели да се врате истим путем и сретну са Иродом, који је хтео погубити Богомладенца, већ су, како сведочи Свето Јеванђеље, у своју земљу отишли другим путем и на тај начин омели Иродове зле намере. Али они су променили не само пут већ и начин живота. Ова њихова духовна промена била је истинита поука и порука свима, па и нама данас - да сви који се одлуче да пођу Христу и да му се поклоне, одлазе даље кроз свој живот другим, лепшим, бољим, истинитијим, и безбеднијим путем, од онога којим су Му дошли. Одлазе преображени, препорођени, покајани. Једном речју, бивају нови људи.

Зато и ми пођимо у сусрет Христу и поклонимо му дарове свога срца: веру, наду и љубав, а Он ће их преобразити и умножити у нама. Веру ће учинити још чвршћом, наду поузданијом, а љубав искренијом, чистијом и плодотворнијом. Ако овако поступимо, онда ћемо и ми, попут пастира и мудраца, као и свих других који су се Господу поклонили, осетити радост овог сусрета, срећу и лепоту коју нам нико и никад неће моћи узети. Јер Он, живи и истинити Бог, биће са нама.

Христос, Син Божији, Цар љубави, оваплотио се да својом већном младошћу подмлади свет, да својом неизмерном љубављу загреје хладна срца, да пламеном Светог Јеванђеља осветли наш род и да својим речима спали царство Сатане, оца лажи, и сваког зла на земљи.

Рођењем Твојим, Христе Боже наш, засија свету светлост разума, у којој, они који се звездама клањаху, од звезде научени беху да се поклоне Теби - Сунцу Правде, и да познају Тебе са висине Истока; Господе, слава Ти!

[Зоран]

Свети првомученик и архиђакон Стефан

9. јануар 2010 - 8:02

Православна Црква, другог дана по Божићу, молитвено се сећа Светог првомученика - архиђакона Стефана.

Стефан је био Јеврејин, и то припадник оног дела јеврејског народа који су живели у грчким областима и говорили грчким језиком. Био је у сродству са апостолом Павлом, који у време Стефановог мучеништва још увек није спознао истину Христовог учења.

Страдање светог Стефана збило се годину дана после силаска Духа Светога на апостоле, односно исте године када се Господ Исус Христос вазнео на небo. Свети Стефан је први хришћанин који је страдао за Господа и зато се назива Првомучеником. Његово мучеништво потресно је описано је на страницама Светог Писма Новог Завета.

Свети Стефан се назива Архиђаконом, јер је био први од седам ђакона које су свети апостоли поставили на службу око помагања сиротињи у Јерусалиму.

Како каже библијско сведочанство, Свети архиђакон Стефан био је, као и дванаест великих апостола, надахнут силом Духа Светога. Чинио је многа чудеса, помагао људима и сва та његова добра дела помињу се у Светом Писму Новог Завета. У тој првој години по страдању и Вазнесењу Христовом, Свети Стефан је огромном снагом своје вере, својих речи и дела подсећајући на речи закона и пророка Старог Завета, доказивао Јеврејима, својим сународницима, да су они заиста убили Месију, очекиваног толико векова. Због тога је међу својим ближњима имао много непријатеља, али их је увек побеђивао своји јасним и истинитим речима. Како нису могли другачије спречити његово проповедање, прибегли су, уз помоћ лажних сведока, клевети да је хулио на Бога и Мојсија, баш као што се збило и са Исусом Христом. Тако су народне духовне стрешине против Светог Стефана побуниле народ. Као и Христа, Стефана су лажно оптужили и ухапсили. После хапшења, уследило је суђење.

На суђењу Свети Стефан је одлучно и разложно побијао једну по једну клевету лажних сведока. Изложио је, јасно и са великим поштовањем, целу историју Израиља од Аврама, који је први добио обећање о доласку Месије до Мојсија, о којем је говорио са великим страхопоштовањем и уважавањем. Но, истина о Месији још више је разгневила свештеничке и народне полаваре. У том узаврелом тренутку, Архиђакон Стефан погледа у небо и то што је угледао објави свима присутнима: „Ево, видим небеса отворена и сина човечјег где стоји с десне стране Бога." То је разјарило све његове судије те Архиђакона Стефана изведоше из града и убише камењем.

Међу присутним мучитељима био је и Стефанов рођак Савле, који је касније, искрено се покајавши, спознао истину о Господу Исусу Христу, примио његово учење и свето крштење, и остатак земаљског живота провео проповедајући, као апостол Павле, јеванђељску истину, ширећи Христову реч и оснивајући црквене заједнице.

А тога дана, када су Јевреји каменовали архиђакона Стефана, стајала је подалеко, на једној узвишици Пресвета Богородица, са светим Јованом Богословом, гледајући мучеништво овог првог мученика за истину њеног Сина и молећи се усрдно Богу за његову душу.

Свети првомученик Стефан пострадао, који је пострадао у данашњи дан, је у нешто више од 30 година. Његове последње речи су биле: „Господе, не урачунај им грех овај".

Самим пример мучеништва и безпоговорног страдања, Архиђакон Стефан је дао и, дан данас, даје пример свим хришћанима. Његов пример најбоље објашњава речи да је „крв мученика семе Цркве".

Мошти светог првомученика Стефана су пронађене близу Јерусалима 415. године Господње.

[Зоран]

Светих 14.000 младенаца Витлејемских

11. јануар 2010 - 12:46

Како му мудраци са Истока нису јавили ко је тај новорођени Цар, Ирод нареди да се у Витлејему и околини побију сва деца до две године старости. Војници су децу секли, разбијали о камење, давили и гњечили ногама. Ово би годину дана по рођењу Христовом. Ирод је и даље трагао не би ли пронашао Богомладенца. Од Захарија је тражио сина му Јована, да га убије, јер је мислио да је он тај Цар. Захарија не даде Јована и би убијен у храму.

Уби Ирод и првосвештеника Иркана и седамдесет стараца из Синедриона, који су му говорили где треба да се роди Месија, те уби и свога брата, и сестру, и жену, и три своја сина, да би на крају и сам скончао, и то у највећим мукама, уцрвљавши се и страшно усмрдивши.

[Зоран]

Христе, Боже, Који си се јавио и свет просветио, слава Теби!

18. јануар 2010 - 10:28

Богојављење - 19. јануара по новом, a 6. јануара по старом календару, Православна Црква слави велики хришћански празник Богојављење. Тог дана православни једни друге, а и сав народ Божји, поздрављају древним поздравом „Бог се јави - Заиста се Бог јави".

Свети Јован Златоуст је o данашњем празнику, поред осталог рекао: „Хоћу да празнујем, љубљени, и оран сам да светкујем. Јер је свето Богојављење печат празника и врата светковине...".

По повратку из Египта, Господ Исус Христос је до своје тридесете године живео у Назарету са мајком својом, Пресветом Богородицом Mаријом и Јосифом, који је међу људима сматран Његовим оцем. Скривајући силу свог Божанства, Исус је живео од рада својих руку. Када је Господ навршио тридесет година од свог телесног рођења, он отпоче своју учитељску и спаситељску мисију.

У то време, Јована, сина првосвештеника Захарије и Јелисавете, који је био шест месеци старији од Исуса, Бог упути у жарку пустињу у близини реке Јордана. У пустињи је Јован, одевен у хаљину од камиље длаке и опасан кожним појасом, живео испосничким животом. Хранио се дивљим медом и сувим, пустињским биљем. По заповести Господњој, проповедао је: „Покајте се!"; громогласно је узвикивао, „Приближило се Царство Небеско! Припремите пут Господњи! Поравните стазе Његове!" У гласу овог пророка Божјег многи људи препознаше глас Господњи. Покајаше се због кршења Божјих закона и дођоше Јовану да их крсти у Јордану. Тада је говорио: „Ја само припремам пут Ономе који долази за мном, и који је много већи од мене: ја нисам достојан ни да му одрешим ремен на обући. Ја вас крштавам водом за покајање, а он ће вас крстити Духом Светим. Он је Христос, помазаник Божји кога очекујемо."

И заиста, једнога дана дошао је Господ Христос из Галилеје на Јордан да га Јован крсти. Док је Исус прилазио Јован је објавио ученицима својим и окупљеном народу: „Гле, Јагње Божје које узима на себе грехе света!" Јован је био збуњен. Знао је да пред њим сам Син Божји. Стога му је рекао: "Ти треба мене да крстиш, а Ти долазиш к мени." На то му Господ одговори: "Остави сад, јер тако нам треба испунити сваку правду".

И Јован га крсти. Исус изађе из воде и, гле, отворише се небеса, и виде Духа Божијег где силази као голуб и долази на њега. И зачу се глас с небеса: „Ово је син мој љубљени, који је по мојој вољи." Тада је свету и свим људским поколењима откривена тајна Свете Тројице. Бог Отац говорио је Сину с неба, Бог Син се крштавао у реци Јордану, а Бог Дух Свети сишао је на главу Бога Сина у виду голуба. Због тога се данашњи празник и назива Богојављење.

О чудесном Богојављењу сведочио је и сам Јован Крститељ: Видео сам Духа где силази као голуб са неба и остаде на Њему. И ја га не знадох, али Онај који ме посла да крштавам водом он ми рече: На кога видиш да силази Дух и остаје на њему, то је Онај који крштава Духом Светим. И ја сам видео и засведочио да је он Син Божји. Понекад се овај празник назива и Просвећење јер је Господ Исус Христос својим крштењем у Јордану осветио, учинио светом не само воду у овој реци, него и сву воду уопште, па и сву материју, сву творевину Божју.

На Богојављење се у свим светим храмовина после Свете Литургије освећује вода.

Суштину смисла и опис овог великог празника, Црква је сажела у Богојављенском тропару:

У Јордану када си се крштавао Господе,

показало се поклоњење Тројици,

јер глас Родитеља сведочаше за Тебе,

именујући Те Сином Љубљеним,

а Дух у виду голуба,

потврђиваше истинитост речи:

Христе, Боже, Који си се јавио и свет просветио, слава Теби!

[Зоран]

Саопштење за јавност поводом предстојећег Изборног сабора

18. јануар 2010 - 15:37

Предстојећи Изборни сабор Српске Православне Цркве, заказан за 22. јануар, једна је од средишњих тема на нашој медијској сцени. Свети Синод са задовољством констатује да се један део медијâ том темом бави озбиљно и одговорно, али и са дубоким жаљењем примећује да јој већи број медијских извештача и коментатора приступа сензационалистички, необјективно и пристрасно, често се користећи дезинформацијама и опскурним трачевима, по правилу из анонимних извора, не поштујући духовни ауторитет ни Цркве ни њеног преминулог предстојатеља и не марећи за расположење и достојанство нашег народа, показано при Патријарховом испраћају и сахрани.

Нарочито недоследно и контрадикторно се извештава о учешћу епископата аутономне Охридске Архиепископије у изборном процесу, уз готово обавезну напомену да о томе Сабор тек треба да одлучи. Управо у служби истинитог извештавања и у циљу уклањања недоумицâ или пак злонамерно изазиване пометње (у чему нису невини ни извесни црквени и парацрквени кругови), Свети Синод је дужан да јавности предочи свој званични став, односно да пружи аутентично, еклисиолошки и канонски једино могуће тумачење већ постојеће начелне саборске одлуке у тој ствари (АС бр. 2 и 3, записник 48, од 14. новембра 2008.). Сабор се ту недвосмислено изјаснио: архијереји Охридске Архиепископије, попут свих осталих, учествују у избору Патријарха српског.

Богословска подлога начелног саборског става јесте, у најкраћим цртама, следећа. У Православној Цркви не постоји ни епископ ни група епископâ која не припада Сабору једне од аутокефалних Цркава и не поседује иста јерархијска права и обавезе, без обзира на постојање или непостојање аутономних црквених области. Одрицање архијерејима Охридске Архиепископије права учешћа у избору значило би или да их ми не признајемо за своју православну браћу у епископској служби, или да их сматрамо припадницима неке друге аутокефалне Цркве, што је бесмислено, или да их сматрамо већ признатом засебном аутокефалном Црквом, што је још бесмисленије.

Појединци тврде, „а не разумеју ни шта говоре ни шта тврде" (IТим. 1, 7): они не могу да бирају јер ни ми не бирамо њиховог поглавара. Ово је нетачно. Ми итекако бирамо „њиховог" поглавара тако што његов избор потврђује Патријарх српски. Без те потврде његов избор је неважећи. Без ње нема аутономног статуса. Уосталом, свеправославна предсаборска конференција, одржана недавно, децембра прошле године, у Шамбезију крај Женеве, једногласно је прокламовала да све аутономне Цркве органски припадају одговарајућим аутокефалним Црквама и неотуђиви су део канонског простора сваке од њих.

Даље, учешће у избору аутокефалног првојерарха од стране аутономних Цркава исконска је и свеопшта православна пракса. Пошто противници учешћа Охридске Архиепископије по правилу не воле примере са обала Босфора или Егејског мора, наводимо само пример са обалâ од Балтика до Пацифика, односно са обалâ великих река од Дњепра и Волге до Амура. Све аутономне јерархије у саставу Московске Патријаршије - од Украјине и Белорусије па, преко Казахстана, све до епископата Јапанске Православне Цркве - учествују у избору сверуског Патријарха иако московски Синод или Сабор њих не бира него, као и у нашем случају, Патријарх московски једино потврђује избор аутономних архиепископа или митрополита. Штавише, аутономни поглавари су, аутоматски, кандидати за московски патријарашки трон (приликом последњег избора у Москви митрополит кијевски Владимир је замолио да не буде кандидат, из здравствених разлога). Додајмо и то да широкој руској православној души никад није био проблем ни етничко порекло кандидата: немачко-естонско порекло блаженопочившег патријарха Алексија II није му сметало да буде један од најистакнутијих патријараха све Русије у новијој историји.

Најзад, ево једног питања на здраворазумској основи: ако неко данас оспорава канонска права извесним епископима наше Цркве зато што су из Македоније, да ли ће сутра неко други доћи на идеју да, држећи се исте (пара)логике, та права оспори и осталима, једнима зато што су из Босне, другима зато што су из Црне Горе, трећима зато што су из Србије?

Једном речју: право и дужност бирања Првог у архијерејском Сабору право је и дужност свих епископа, чланова Сабора, без изузетка и независно од аутономног или неаутономног статуса појединих епархија.

По овлашћењу, доставља:

Епископ бачки Г. др Иринеј

[Зоран]

Сабор светог Јована Крститеља - 20. јануар 2010

Православна Црква данас, 20. по новом, а 7. јануара по старом календару, молитвено обележава Сабор светог Јована Крститеља.

„Спомен праведника слави се уз похвале,

а теби је довољно сведочанство Господње,

Претечо.

Јер, показао си се ваистину и од пророка часнијим

зато што си био удостојен и да у водама крстиш Онога о Којем си проповедао.

Стога, за истину пострадав радујући се,

благовестио се и онима у аду Бога Који се јавио у телу,

Који узима грехе света и дарује нам велику милост!". (тропар)

Ове речи тропара данашњег великог празника описују значај и улогу светог Јована Претече, Пророка и Крститеља Господњег у домостроју спасења људског рода.

Свети Јован је савременик и вршњак Христов. По мајци је и рођак Спаситељев. Мајка светог Јована, Јелисавета је била блиска рођака Пресвете Богородице.

Живот Јованов, по много чему, подсећа на земаљски живот самог Господа Христа, чији је он Пророк, Претеча и Крститељ. Његово рођење, иако природно, од биолошких родитеља, Захарије првосвештеника и старице Јелисавете, дугогодишње нероткиње, десило се по сили Божјој. И његово рођење најавио је Анђео Божји, као и Исусово. И светом Јовану, као и Господу Христу, име даје сам Бог преко свога Анђела. И једно и друго рођење доносе велику радост људима.

Касније, свети Јован живи и духовно се усавршава у пустињи, као што је и Господ Исус Христос, неко време, пре него што ће почети Своју јавну месијанску проповед и делатност, провео у пустињи.

Стасавши у Јорданској пустињи, телесно и духовно, свети Јован је, у тридесетој години, по вољи Божјој, почео своју пророчку и проповедничу делатност. Веома брзо око њега се окупио велики број ученика које је он учио посту и молитви. Из дана у дан окупљало се око њега мноштво народа. Док он „проповедаше у пустињи Јудејској..., излажаше к њему Јерусалим и сва Јудеја, и сва околина јорданска", „Покајте се!", громогласно је узвикивао, „Приближило се Царство Небеско! Припремите пут Господњи! Поравните стазе Његове!" сведоче о светом Претечи јеванђелисти Матеј, Марко и Лука.

Неки су мислили да је Јован обећани Месија. Он је одговарао да је он само "глас који виче у пустињи; ја вас крштавам водом, а Онај што иде за мном, јачи је од мене; ја нисам достојан да му одрешим каише са Његове обуће. Он ће вас крстити Духом светим и огњем".

Када је Јован угледао Христа, узвикнуо је: "Гле, како кротко иде! То је Jагње Божје, које узе на себе грехе света. Бог је хтео да ја сведочим за Њега, и ја велим да је Дух Свети на Њему и да је Он Божји Син". На Христово тражење да га Јован крсти, свети Претеча се зачуди и рече: "Ти мене треба да крстиш, а Ти долазиш да ја крстим Тебе?" Исус Христос му одговори „Тако треба да буде". Јован га крсти. Отуда назив Крститељ.Свети Јован Претеча и Крститељ Господњи је једини од пророка коме је било дато да може руком да покаже Онога чији је долазак пророковао. Отуда и назив пророк. Пошто је проповедао долазак Месије, Сина Бога Живог, Предање га назива Претечом.

Попут старозаветних пророка, ни свети Јован није штедео властодршце. Није се устезао да прекори ни безбожног цара Ирода Антипу, који је од свог полубрата преотео и узео за жену Иродијаду, која је, уз то, била и његова рођена синовица.

На свој рођендан Ирод је, на наговор Иродијаде и њене кћери Саломе, послао џелата у тамницу који је Јовану одрубио главу.

Осим Господа и Пресвете Богородице, света Црква само светог Јована, прославља више пута у току године и тако указује на духовну величину његове личности и незамењиви удео у искупитељском делу Господа Исуса Христа.

Данашњи празник прослављају као крсну славу многе српске породице.

Свети велики Јоване, Пророче, Претечо и Крститељу Господњи,

моли Господа Бога за нас!

Извор: Верски календар у продукцији Епархије бачке (ТВ емисија на РТС)

[Зоран]

Свети Сава, први Архиепископ и просветитељ српски

26. јануар 2010 - 10:52

Савиндан - 14. јануара по старом, а 27. јануара по новом календару, Православна Црква слави Светог Саву, првог архиепископа и просветитеља српског.

Растко Немањић, најмлађи син великог српског жупана Стефана Немање и Ане, рођен је око 1174. године. Заједно са старијом браћом, Стефаном и Вуканом, на двору у Расу, добио је изванредно образовање. Од ране младости показивао је љубав према књизи. На његов духовни развој највише су утицала житија јужнословенских пустињака, светог Јована Рилског, Јована Осоговског, Гаврила Лесновског и Прохора Пчињског. Ипак, сматра се да се мали Растко највише одушевљавао житијем светог и равноапостолног Кирила, просветитеља Словена, које је често читано на Немањином двору.

Већ у петнаестој години отац му даде на управљање Хумску област, између Неретве и Дубровника. Као владар био је кротак, благ и љубазан према свима. Помагао је сиротињи, као ретко ко други. Посебно је поштовао монахе.

Међутим, тежећи савршенијем животу, млади Растко је напустио родитељски дом и отишао у Свету Гору. У осамнаестој години живота примио је монашки чин и добио име Сава. Стефан Немања, који је монаху Сави слао богату материјалну помоћ за светогорске манастире, замонашио се, пошто је предао престо сину Стефану. Kао монах Симеон, придружиo се најмлађем сину у манастиру Ватопеду, чији су велики добротвори убрзо постали.

Они, затим, обновише напуштени и опустошени манастир Хиландар, који је византијски цар Алексије Ш предао Србима у власништво. Хиландар је све до XVIII века био највећа српска школа и расадник наше духовности, просвете и културе.

После четрнаест година, тачније 1207. године, са моштима Светог Симеона Мироточивог, Сава - сада у чину архимандрита - враћа се у Србију и у манастиру Студеници, очевој задужбини, мири око власти завађену браћу Стефана и Вукана. Потом ради на црквеном и културном просвећивању српског народа; говори им о хришћанском моралу, љубави и милосрђу; ради на организацији Цркве (оснива епархије). У својој личности је објединио просветитеља, духовника, државника и учитеља.

На празник Успења Пресвете Богородице, 15. августа 1219. године, у Никеји патријарх Манојло Сарантен, уз сагласност цара Теодора I Ласкариса хротонише Саву за првог српског архиепископа. Од тада је Српска Православна Црква аутокефална, са благословом да српски архиепископи могу да примају посвећење од сабора својих епископа. Исте године, на сабору у манастиру Жичи који је постао седиште самосталне Српске Цркве, Сава од својих најбољих ученика изабра и посвети неколико епископа и разасла их у епархије широм отачаства. У Србији подиже многе цркве, манастире и школе.

Године 1234. Свети Сава креће на своје друго путовање у Свету Земљу. Пре поласка, на престо Српске Архиепископије поставља свог оданог ученика Арсенија Сремца, човека духовног и христоликог живота. Ово је био мудар и промишљен потез, пошто је знао да од личности наследника умногоме зависи даља судбина Српске Цркве и државе.

Приликом повратка са поклоничког путовања, упокојио се у Бугарској, у Трнову, на Богојављење 14. јануара 1235. године. Краљ Владислав је, 1237. године, уз највише црквено-државне почасти пренео мошти светитеља Саве у манастир Милешеву.

Присуство његових светих моштију имало је за сваког Србина изузетан духовни, али и политички значај, а нарочито у време турског ропства. Ни једна личност код Срба није толико уткана у свест и биће народа као личност Светога Саве. Пример за то су устаници у Банату са краја XVI века, на челу са вршачким владиком Теодором. На устаничком барјаку била је извезена икона Светог Саве. Срби су устали против тираније турских власти, али је убрзо уследила одмазда. Године 1594. на Врачару у Београду, Синан паша је на ломачи спалиo Савине свете мошти. Предање каже да су дим и пепео са те ломаче развејали огањ благодати Христове у све српске земље и у све српске душе. Због тога му Срби, не само у српским земљама, него и широм света, подигоше многе свете храмове. Сада, управо на месту на коме су спаљене његове свете мошти, Срби са свих светских меридијана довршавају највећи, величанствени - Спомен-храм Светог Саве.

[дибидусрус]

Руси славе св. Саву 25. јануара.

[Милан Меденица :)]

  ?????????? рече:

???? ????? ??. ???? 25. ???????.

??, ''???'' ???????? ?? ????? ? ????? ?????

[дибидусрус]

У Кремљу у Архангелском Сабору где почивају руски цареви, с леве стране има фреска св. Саве и Симеона.

[Зоран]

Вандализам у Тузли

27. јануар 2010 - 16:13

Дана 26.јануара у 20 часова и 15 минута три непозната лица прескочила су ограду порте Саборног храма Успења Пресвете Богородице у Тузли, након чега су исписали на јужној страни храма графит увредњивог садржаја: „Побијмо Србе".

Полиција Тузланског Кантона извршила је увиђај и ради на проналажењу починиоца још једног од многобројних вандализама над православним светињама у Тузланском Кантону.

Страхови да ће се наставити скрнављења, која прерастају у психичко злостављање малобројног вјерног српског православног народа у Тузли, су се обистинили.

Овога пута нељуди су изабрали да недјело почине уочи празника духовног оца васцијелог српског народа Светога Саве.

Свима који иду странпутицама живота ваљајући се у блату сопствене мржње обраћамо се ријечима светог владике Николаја:"Благослови Господе непријатеље моје, и ја их благосиљам и не кунем".

Извор: Епархија зворничко-тузланска

[Зоран]

Фото албум "Из смрти у живот" доступан на интернету

2. фебруар 2010 - 15:39

Информативно-издавачка установа Српске Православне Цркве, у сарадњи са Министарством вера Републике Србије, у знак сећања на Патријарха српског Павла и дане његовог величанственог испраћаја, штампала је фото-албум Из смрти у живот. Као мало уздарје Цркве свом верном народу и свима који су у личности Патријарха Павла препознали лучоношу Васкрсења Христовог или су, као људи од вере, односно људи добре воље, спремни да прихвате његову кратку, али мудру поруку Будимо људи! - Информативно-издавачка установа Српске Православне Цркве је на дан четрдесетодневног помена присутнима у храму Светог Саве поклонила по један примерак овог фото-албума.

Због великог интересовања верника, који тог дана нису присуствовали помену блаженопочившем Патријарху Павлу, фото албум Из смрти у живот од данас је доступан на званичној интернет-презентацији Српске Православне Цркве на адреси:

http://www.spc.rs/files/books/ispracaj/index.html

[Зоран]

Свети апостол Тимотеј

4. фебруар 2010 - 10:05

Један од Седамдесет апостола, рођен у Листри Ликаонској. Отац му је био Грк, а мајка Јеврејка. Са апостолом Павлом Тимотеј се први пут срео у Листри. Био је сведок када је Павле исцелио хромога од рођења. Касније је био безмало стални сапутник апостола Павла: у Ахаји, Македонији, Италији и Шпанији. Апостол Павле му је написао две посланице. По мученичкој смрти апостола Павла, отишао је код Светог јеванђелиста и апостола Јована. Када је Јован прогнан на Патмос, остао је у Ефесу где је постао епископ. Убили су га незнабошци око 93. године. Мошти су му доцније пренете у Цариград, у цркву Светих Апостола, до гробова Светог јеванђелиста Луке и Светог апостола Андреја Првозваног.

[Зоран]

Патријарх српски Г. Иринеј примио дечји хор из Русије

5. фебруар 2010 - 11:32

Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј примио је, у друштву Његовог Високопреосвешетнства Митрополита црногорско-приморског Г. Амфилохија и Епископа хвостанског Г. Атанасија, викара Његове Светости, данас у 8,30 часова дечји хор Свети Јован Дамаскин из Петрограда. У топлом разговору Патријарх српски је јеванђељским речима поучио децу како да живе у савременом добу.

Дечји хор Свети Јован Дамаскин из Петрограда је један од најмлађих дечијих црквених хорова у Русији, а за наш народ је од посебног значаја што та деца већ годинама по Русији и свуда по свету певају ауторске и српске песме о Косову и Метохији, те на тај начин сведоче о најновијој косовско-метохијској голготи и патњи нашег народа.

[Зоран]

Амбасадор Италије у посети Патријарху српском Г. Иринеју

5. фебруар 2010 - 11:39

Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј примио је данас у званичну посету Његову Екселенцију Г. Арманда Варикија, Амбасадора Италије. Сусрету је присуствовао и викарни Епископ хвостански Г. Атанасије. У срдачном и топлом разговору, Амбасадор се захвалио Светејшем на пријему, а затим је истакао да је Патријарх српски у служби и Богу и народу.

Патријарх српски је после топлих речи добродошлице истакао да је срећан што је у прилици да угости опуномоћеног представника Републике Италије.