Da li se Gospod Isus Hristos smejao?

[SANJA]

ух..увек се сетим како су ме неки Црквени кругови убедили да неби смео да се смејем ... да рогати не сконта моје слабости  stadaradim тако да неке 2 године сам се веома ретко смејао и било ми је лоше!

Nisi se smejao dve godine? Pa zar misliš da je Bogu bilo milo što si se osećao loše? Jaaooooj! Pa Isus nam kaže da se radujemo, čak i u nevoljama, a radost podrazumeva smeh! More, smej se slobodno

[Rada ex guscije pero]

mozda nije imao osmeh na usnama ali je imao osmeh u ocima

upravo mi je ovo palo na pamet

mislim da smo svi u životu sreli takvu osobu(rijetke su doduše)

koje se osmjehuju i kad lice miruje,kao da iz očiju,iz duše dolazi taj osmijeh

možda se zato Gospod nije nikad smijao licem jer se već osmjehivao (ne smijao)cijelim bićem    stadaradim

[DYNABLASTER]

ko je to zapisao da se nije smejao nikad?

[Раденко Шолаја]

Лијепо је то Ана написала..

Ето, нико од апостола не нађе за сходно да то запише, и штета што нису бар негдје једном то уписали..

Нама је тешко о томе, јесте, није, али чини ми се, да ми као Хришћани ипак имамо ту привилегију да имамо откривење Бога као Оца, а да га не поимамо тек као Створитеља, Промислитеља, Законодавца, Судију или слично. Наш Бог је њежно-милостиви Бог којега је Син објавио, и ја бих увијек и свагда рекао да се Христос смејао..Јер здрав смијех није гријех, како каже наш народ, а Христос је заиста пуноћа свега, па тако и те радости која се исказује и кроз осмјех..

А везано за ову тему осмјеха, једна пријатељица ми рече да ју је кћерка од неких 5-6 година, кад су били у цркви, питала зашто су чике и тете (дакле светитељи, изображени на иконама, фрескама) тако озбиљни? Она јој није знала рећи зашто су сви тако озбиљни, а кад је питала мене, и мене је некако затекла (додуше, нисам нешто ни обраћао пажњу на то). Но, дјевочица је то запазила. Од тада, трагам за неким иконама на којима је осмјех на лицу, али их нема..осим иконе Пресвете Богородице Витлејемске, која је можда и једина у цијелом Православљу... Хајде братијо (сестре инклудед), ако гдје нађете нешто што је онако православно а са осмјехом (у задње вријеме је могуће наћи неке радове са анђелима итд, па ми пошаљите неки линк јер бих припремио (већ имам таквих пар) понешто за ту дјевојчицу па да јој однесем на поклон, да дијете не расте уз увјерење да су у храмовима ''чике и тете'' увијек озбиљни.

Христос посриједи нас!

Поздрав из крајишке љепотице, 

Р

[DYNABLASTER]

cuj nije grijeh, pa smeh je nesto najlepse na svetu!

ako postoji nesto lepse sto se culima moze opaziti nek mi neko kaze

[mirjanap]

На светитељима се види осмех пун топлине и љубави.

То је сасвим друго од смејања у смислу кикотања, церекања, ваљања од смеха, цепања, грохотан смех, смијуљење, осмехивање ....

сигурно не овако

[Дејан]

Pogledajte neke intervjue sa blaženopočivšim patrijarhom Pavlom i videćete kako se on nezlobivo smeje kao malo dete

[Prolece]

И за Светог Саву кажу да се није никад смејао али да је увек био насмејан  0104_cheesy

К`о владика Атанасије Ракита  ...

Bas  0102_laugh i ko njegov brat  greengrin

[Млађо]

ko je to zapisao da se nije smejao nikad?

          Обратити пажњу на одговор под редним бројем 11.:

          https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,2115.0.html

[DYNABLASTER]

pa ako je to tacno onda smo mi koji se smejemo jos i dobri

[Mилена КШ]

link=topic=2115.msg43863#msg43863 date=1254855675]

ljudi,čitam sve ove silne poruke i želim samo dak ažem da vas sve volim...i tebe predanje

i sve ostale....u paketu

И славу коју си ми дао ја дадох њима, да буду једно као ми што смо једно.

ja volim ceo forum  0442_feel 0442_feel dada

[Анастас]

У јеванђељу је записано,да је Спаситељ више пута плакао,но није записано да се Он икада засмејао.Он је себе називао љекаром,кога потребују болесни а не здрави,и праведником,који је дошао да призива грешнике на покајање,и пастиром,који се јавио изгубљеном стаду,и животодавцем,који је посјетио смртнике.У таквом звању и положају и обичан савјестан човјек не може се насмејати,а камоли милосрдни Син Божији.Има ствари које ни сам свемогући Бог не може.Бог се не може насмејати болу људском.Христос је често плакао,али се никада није смејао.Бринући непрестано о болесницима и страдалницима,о грјешницима и неправедницима,о изгубљеним душама и самртницима,Он се није могао никада насмејати.

Владика Николај

[w.a.mozart]

zašto je onda andjeo Gospodnji Bogorodici na blagovesti rekao -raduj se- i zar Gospod nije znao da Njegovim dolaskom započinje duhovni vatromet tj. liturgija bez kraja...

Бринући непрестано о болесницима и страдалницима,о грјешницима и неправедницима,о изгубљеним душама и самртницима,Он се није могао никада насмејати.

Владика Николај

to su isti koje je došao da spase i isti na koje je mislio kada je rekao -učinjeno je- jer je znao da je delo spasenja celokupne tvorevine obavljeno....

ljudi su oko Gospoda stalno doživljavali preumljenje... pokajanje je bilo oko Hrista a ne samo greh i smrt... zar nije svaki pokajani grešnik ovca izgubljena zbog koje se nebesa raduju više nego za 99 ovaca kojima ne treba pokajanje...

zar ovo nisu razlozi za radost... samim tim i osmeh... zar to što nije zapisano svedoči da nije ni bilo...

šta je sa

А има и друго много што учини Исус, које кад би се редом пописало, ни у сами свет, мислим, не би могле стати написане књиге. Амин.

čisto raszmišljam online,ne pitam nikog...

[Анастас]

klapklap Ја баш не бих поистовјетио радост и смијех.Бар не у смислу данашње површне "би хепи" радости и весеља.Смијех нам је дат као утјеха што наравно значи да није гријех.Као што се Христос није женио а нама је оставио могућност да бирамо.

[nishizawa]

ko je to zapisao da se nije smejao nikad?

          Обратити пажњу на одговор под редним бројем 11.:

          https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,2115.0.html

На жалост, дело које је цитирао Карађорђе је апокриф...

Наводни аутор овога писма, Публије Лентул, никада није постојао, и не помиње се ни у једном римском архиву. Ово писмо је пронађено тек негде у XV веку, па није могуће утврдити када је анписано. У сваком случају, немогуће да га је написао неко ко је био Христов савременик, и то у време када је Христос живео, будући да самог Господа ословљава именом Исус Христос, које се појављује тек у јеванђељима, неких тридесетак година касније - неко ко је био Христов савременик би га звао Јешуа Ханоцери...