Свакодневни живот у разним земљама света - искуства форумаша

[Crveni Baron]

Na kraju dana me je stiglo još jedno razočarenje. Po tekstovima sa interneta, i to ne forumima nego i časopisa i kredibilnih komentatora, u Singapuru otvoriš ofšor račun za 10 minuta, samo prikažeš pasoš i ostaviš depozit i to je to, počev i sa lokalnim bankama. Vraga...u dve lokalne banke koje su preporučene na internetu, nema Boga da ti daju, ako nisi rezident ili državljanin, kažu probaj sa stranim...mah u strane nisam ni stigao da promolim nos. Čudno, kako se informacije pokažu kao dezinformacije.

Dobro jutro Kolumbo ....

To moze onaj koji ce da deponuje neki milion dolara. Sta mislis odakle bogatstvo Singapura? Dolazi raja sa Balkana i otvara racune?

[Justin Waters]

Dobro jutro Kolumbo ....

To moze onaj koji ce da deponuje neki milion dolara. Sta mislis odakle bogatstvo Singapura? Dolazi raja sa Balkana i otvara racune?

Dobro jutro Kolumbo ....

To moze onaj koji ce da deponuje neki milion dolara. Sta mislis odakle bogatstvo Singapura? Dolazi raja sa Balkana i otvara racune?

Не може ни он онда. Ти што имају милион долара, региструју фирму. То је лако, и онда отворе рачун, ето откуд паре. Не долазе милиони тамо гдје нема либерализације. А и није то једини извор. Сингапур је лука, и трговина је врло развијена.

Мада није још добро јуто, јер нисам стигао да провјерим у страним банкама.

[dvabu]

Ovo su tipicne boje italijanskih kuca. Cela italija je u tim bojama ili slicnim. Zgrade su retkost, i nisu nikada previsoke, 5-6 spratova. ja do sada nisam video soliter od desetak spratova u Italiji. Osim u Genovi, ali ona je malo specificna.

BLAGO NJIMA.PRELIJEPE SU TI SLIKE!

I U MOM RANOM DJETINJSTVU MOJ GRAD JE BIO TAKO SIMPATIČAN SA MALIM KUĆAMA I MEDITERANSKIM RASTINJEM,A SADA SE OD MAFIJINIH ZGRADURINA I SOLITERA NI IZ JEDNE STAROSJEDELAČKE KUĆE NE VIDI MORE.

P.S.SVIĐA MI SE OVA  TEMA O OBIČNOM ŽIVOTU U RAZNIM DJELOVIMA SVIJETA!

[Срђан Шијакињић]

Још само када би мало живнула...

[Милан Ракић]

Аух! Одлична тема! 

[Crveni Baron]

Al' su se udsrecila braca ...

[Срђан Шијакињић]

А ја размишљао да палим за распуст тамо да радим Њујорк да заобиђем онда.  4chsmu1 Иначе, ваљда сви ти људи имају неку рачуницу чим остају тамо и не враћају се. Једино ако им се Њујорк не свиђа толико да су спремни да се муче више него у Србији само да би живели у њему... Али нешто не верујем да је то у питању...

[Милан М.]

У бре, Амери немају баш толико камера... Наравно, све радње имају обезбеђење, али не и јавна места. Има по негде на семафору. Додуше, нисам пробао да бацим нешто на улицу, ко зна...

Кад улазиш у радњу, обично стоји овакав неки знак:

Како елегантно решење да се каже: "Снимамо те, пази шта радиш. Али не желимо да ти та информација звучи као претња и да се осећаш нелагодно ако немаш зле намере."

Баш мајсторска комуникација.

Иначе, супер је тема! Читам редом све постове од почетка.

[Милан М.]

Нешто Касније ми је један Јорданац, који је све школе завршио у Америци, кукао како им је неки предмет предавао Немац, који је на испитима захтевао да одговори буду тачни. Вау, какав тиранин, помислих у себи... А онда, нешто још горе од тога. Једном ме једна Порториканка питала да јој помогнем око практичног дела домаћег и ја сам њу питао око једног теоријског питања. Она ме питала како је могуће да немам одговоре. После пар секунди моје збуњености укапирала је да немам појма да они практично сви имају урађене идентичне домаће од пре пар година, који се само врте у круг. Мени нико није рекао, иако су се Амери милион пута у мојој канцеларији, на пар метара од мене, претварали да раде домаћи и имали сва та решења. А на сва звона трубе о такозваним honour code-овима, о томе како су они часни, како не варају, не преписују. Преписивање се сматра једним од најгорих моралних преступа. Али ето, то је само лисемерна маска, баш као много других ствари код њих. Мени је после свега овога и још много других ствари прекипело и нисам могао више. Кад сам хтео да се вратим први пут, остао сам из личних разлога, али се на крају све сложило делом невољно, а делом вољно, да се не враћам тамо. 

У бре, ово ме је баш (непријатно) изненадило. Са онлајн курсева, серија, филмова итд. сам стекао утисак да нема шансе да преписују и варају.

Јеси ли сигуран да то није само то неко друштво на које си налетео?

И је ли истина да доктори наука када се упознају истичу и ту академску титулу или је то само у филмовима? (Џон Смит - пи ејџ ди)

[Crveni Baron]

А ја размишљао да палим за распуст тамо да радим Њујорк да заобиђем онда.  4chsmu1 Иначе, ваљда сви ти људи имају неку рачуницу чим остају тамо и не враћају се. Једино ако им се Њујорк не свиђа толико да су спремни да се муче више него у Србији само да би живели у њему... Али нешто не верујем да је то у питању...

 

 

Znas kako, pogledaj koliko placaju stan i koliki su im ostali troskovi, hrana, odeca itd pa to oduzmi od plate a ostatak podeli sa cenom povratne karte new york - beograd, pa na tu sumu dodaj poklone , placena pica i ostalo sto ide uz "amera" na godisnjem ... Pa ces videti zasto se ne vracvaju.

 

A u taj racun ukljuci i evropske gastere pa razmisli malo i zakljuci sam zasto svi oni kuce zidaju po Srbiji?

[Grizzly Adams]

А ја размишљао да палим за распуст тамо да радим Њујорк да заобиђем онда.  4chsmu1 Иначе, ваљда сви ти људи имају неку рачуницу чим остају тамо и не враћају се. Једино ако им се Њујорк не свиђа толико да су спремни да се муче више него у Србији само да би живели у њему... Али нешто не верујем да је то у питању...

 

Њу Јорк је занимљив да се види, али није за живот. Посебно не Менхетн, то је лудница тотална. Најбоље би било ако можеш да се увалиш у неко лепо предграђе мањег града. А ако имаш прилику искористи је обавезно. Ако ништа друго, бићеш богатији за једно искуство.

[Juan Valdez]

У бре, ово ме је баш (непријатно) изненадило. Са онлајн курсева, серија, филмова итд. сам стекао утисак да нема шансе да преписују и варају.

Јеси ли сигуран да то није само то неко друштво на које си налетео?

 

Немам појма, искрено. Верујем да има многих који се искрено држе тог кодекса. Углавном, сам кодекс је помало застарео и често бесмислен (не рачунајући плагијање, кад нешто само прекопираш и предаш као своје). Оно што се на студијама назива ”cheating”, у каснијој пракси (било академској или индустријској) се назива "colaboration" или ”finding relevant information from different sources” и не само да је пожељно, него је скоро увек неопходно. Још горе је што се оцене на испитима дају релативно у односу на оног ко најбоље уради тест, па ту постоји неко потпуно непотребно такмичење између студената.

 

 

 

И је ли истина да доктори наука када се упознају истичу и ту академску титулу или је то само у филмовима? (Џон Смит - пи ејџ ди)

 

Ни то не знам. Углавном су далеко, далеко опуштенији и приступачнији него наши професори и доктори. Ваљда имају реално знање и остале квалитете због којих их поштују, па не морају да граде лажни ауторитет. Читава академска атмосфера је много опуштенија, од кодекса облачења (који не постоји, студенти долазе у шортсевима и мајицама за трчање и у папучама, а некад им се омакне и пиџама), па до односа са професорима.

[Grizzly Adams]

C'est la vie.

[Grizzly Adams]

То је нормална реакција на потпуно различито окружење и културу. Свако ко дође из Европе у САД доживи сличну ствар, али то траје првих пар месеци док не похваташ како функционишу ствари.

[Срђан Шијакињић]

Њу Јорк је занимљив да се види, али није за живот. Посебно не Менхетн, то је лудница тотална. Најбоље би било ако можеш да се увалиш у неко лепо предграђе мањег града. А ако имаш прилику искористи је обавезно. Ако ништа друго, бићеш богатији за једно искуство.

 

Управо тако сам и ја размишљао. Има она варијанта ворк енд травел, добија се радна виза за 4 месеца и плус један месец боравка, предвиђено за путовања и сл. Углавном, надам се да ћу успети да уклопим све са факсом и још неким стварима па да одем...