Рад и његови плодови

[Marjanovic]

Рад је органски елемент људског живота. У Првој Књизи Мојсијевој говори се да на почетку ''не беше човека да ради земљу'' (Пост. 2, 5). Створивши рајски врт, Бог у њега доводи човека ''да га обрађује и да га чува'' (Пост.2,15). Рад је стваралачко откриће човека, коме је, због његове исконске боголикости, од самог почетка било дато да буде стваралац по угледу на Господа, и сарадник Господњи. Али после човековог отпаднућа од Творца, карактер рада се променио: ''Са знојем лица својега јешћеш хлеб, докле се не вратиш у земљу од које си узет; јер си прах и у прах ћеш се вратити'' (Пост. 3,19). Стваралачка компонента рада постала је слабије изражена - рад је за палог човека постао првенствено начин обезбеђивања средстава за живот.

Реч Божија не само да људима скреће пажњу на неопходност свакодневног рада него му и одређује посебан ритам. Четврта заповест гласи: ''Сећај се дана одмора да га светкујеш. Шест дана ради и свршуј све послове своје. А седми је дан одмор Господу Богу твојему; тада немој радити ниједнога посла, ни ти, ни син твој, ни кћи твоја, нислуга твој, ни слушкиња твоја, ни живинче твоје, ни странац који је међу вратима твојим'' (Изл. 20,8 - 10). Овом заповешћу Творца процес људског рода повезује се са Божијим стваралаштвом, које је поставило почетак стварању света. Пошто се заповест о дану одмора заснива на томе да приликом стварања света ''благослови Бог седми дан и посвети га, јер у тај дан почину од свих дела својих, која учини'' (Пост. 2,3), то овај дан треба да буде посвећен Господу, како свакодневне бриге не би могле одвратити човека од Творца. Истовремено, делатне појаве милосрђа и некористољубива помоћ ближњима не представљају оглушења о ову заповест: Субота постаде човека ради, а не човек суботе ради'' (Марк. 2, 27). У хришћанској традицији, од апостолских времена, дан слободан од рада постао је први дан седмице - дан Васкрсења Христовог.

Усавршавае оруђа и метода рада, њихова професионална подела и прелаз од једноставних облика према сложенијим облицима рада доприносе побољшању материјалних услова људског живота. Па ипак, заваравање достигнућима цивилизације удаљава човека од Творца, води привидном тријумфу разума који настоји да земаљски живот уреди без Бога. Реализација сличних тежњи увек се у историји човечанства завршавала трагично.

У Светом Писму је речено да су први градитељи земаљске цивилизације били Каинови потомци: Ламех и његова деца су изумели и произвели прва оруђа од бакра и гвожђа, преносиве шаторе и различите музичке инструменте. Они су били зачетници многих заната и уметности (Пост. 4.20 - 22). Ипак, ни они, као ни остали људи нису избегли саблазни ''јер тело поквари пут свој на земљи'' (Пост. 6, 12). Због тога се,по вољи Творца, цивилизација Каинита завршила потопом. Најистакнутији билблијски пример неуспешног покушаја човека ''да начини себи име'' јесте градња Куле вавилонске , ''високе до неба''. Грађење Куле вавилонске представља символ уједињења људских напора ради постизања богопротивног циља. Господ се противи гордима: помешавши језике неимарима Куле, Он их лишава могућности међусобнога споразумевања и расељава их широм земаљскога шара.

Са хришћанскога гледишта, рад сам по себи није безусловна вредност. Он постаје благословен онда када представља сарадњу са Господом и када доприноси испуњењу Његове замисли о свету и човеку. Рад, међутим, није богоугодан ако служи себичним интересима појединаца или заједница, било задовољавању греховних тежњи духа и тела.

Свето Писмо сведочи о два морална подстицаја за рад: радити да би себе самога хранио, никог не оптерећујући, и радити да би раздавао потребитима. Апостол пише: ''Боље нека се труди да ради својим рукама оно што је добро да би имао давати ономе коме је потребно'' (Еф. 4, 28). Такав рад оплемењује душу и укрепљује човеково тело, пружа хришћанину могућност да покаже своју веру у богоугодна дела милосрђа и у љубав према ближњима (Мат. 5,16 и Јак. 2,17). Сви се сећају речи апостола Павла: ''Ако неко неће да ради, нека не једе'' (II Сол. 3,10).

Етички значај радних процеса наглашавали су и Оци и Учитељи Цркве. Тако је Климент Александријски рад назвао ''школом друштвене праведности''. Свети Василије Велики је тврдио да ''стремљење ка побожности не сме да служи као изговор за лењост и избегавање рада него треба да буде подстицај на још веће напоре''. Свети Јован Златоуст сматра да ''није нечастан рад него доколица''. Пример радног подвижништва дали су монаси многих манастира. Њихов рад на имањима по много чему је био пример за углед, а оснивачи највећих монашких обитељи уживали су, поред највишег духовног ауторитета, и углед неуморних трудбеника. Надалеко су познати примери ревносног рада преподобних монаха Теодосија Печерског, Сергија Радоњешког, Кирила Белојезерског, Јосифа Волоцког, Нила Сорскоги других руских подвижника.

Црква благосиља сваки рад усмерен на добробит људи; притом се не даје предност ниједном виду људске делатности уколико она одговара хришћанским моралним нормама. У својим причама Господ наш Исус Христос стално помиње различита занимања, али не издваја ниједно од њих. Он говори о раду сејача (Марк.4,3 - 9), слугу и управника куће (Лук. 12,42 - 48), трговца и рибара (Мат. 13,45 - 48), домаћина и радника у винограду (Мат. 20,1 - 16). Савремено доба, међутим, подстакло је развој читаве индустрије специјално усмерене на пропагирање порока и греха, као и на задовољавање погубних страсти и навика, као што су пијанство, наркоманија, блуд и прељуба. Црква, пак, сведочи о греховности учествовања у таквим делатностима пошто оне изопачавају не само радника него и друштво у целини.

Радник има право да користи плодове свога рада: ''Кко сади виноград и не једе од рода његова? Ило ко чува стадо и од млека стада не једе?... Ко оре, треба у нади да оре, и ко врше у нади, примиће по својему надању'' (I Кор. 9,7 - 10). Црква учи да одбијање плаћања поштеног рада јесте не само кривично дело против човека него и грех пред Богом.

Свето Писмо говори: ''Немој вређати најамника... Подај му најам његов исти дан... да не би завикао на тебе ка Господу, и било би ти грех'' (Изл. 24,14 - 15). ''Тешко ономе ко... се служи ближњим својим ни за шта и плату за труд његов не даје му'' (Јер. 22, 13). ''Гле, вапије плата радника који су пожњели њиве ваше, коју сте им закинули; и вапаји жетелаца дођоше до ушију Господа Саваота'' (Јак.4,5).

Поред тога, заповест Божја наређује радницима да брину о онима који из различитих разлога не могу сами да зарађују себи за живот - о немоћнима, болесницима, дошљацима, избеглицама, сирочади и удовицама - и да деле са њима плодове свога рада, ''да би те благословио Господ Бог твој у сваком послу руку твојих'' (Изл. 24, 19 - 22).

Натављајући на земљи Господа Христа, који је Себе поистоветио управо са унесрећенима, Црква увек ступа у заштиту слабих и немоћних. Због тога она позива друштво на праведну расподелу производа рада, при чему богати помажће сиромашнога, здрав - болеснога, радно способан - остарелога. Духовно благостање и самоодржање друштва, могуће је само тада када се осигуравање живота, здравља и минимума благостања свих грађана сматра безусловним приоритетом при расподели материјалних средстава.

Основи социјалне концепције Руске Православне Цркве, Беседа, Нови Сад, 2007. стр.83- 88

[исидорица]

Одлична књига! Тема је такође добра, али не знам шта бих додала. Требало би да се оглсе они који не воледу рад. Зато сам се ја и огласила. ^-^ Ја га волим у мислима. Ја га спроводим са великом муком и прескоцима.

[Marjanovic]

Требало би да се оглсе они који не воледу рад.

Нико није против рада, али проблем настаје око плодова рада.

[Marjanovic]

„Радничкој души, већ отрованој отровима које су створили капитализам и класна борба, необично је тешко прићи са истином хришћанства. Ради тога хришћанство мора бити у свести радника органски везано за с оним у чему радник види социјалну правду, и мора одрицати оно у чему он види социјалну неправду. Зато хришћани морају бити са радницима, са радом.“ Николај Берђајев

[Juan Valdez]

Ја уопште не разумем шта је тачно ”радник”. Та подела на радничку класу и остале је комунистичка и везе нема са тим како економија функционише у савременом свету. Сви смо ми радници, побогу. И валсник фирме је радник, није ваљда нерадник.

[Душко Дугоушко]

A MOSPAT je inace bas primer pozrtvovanja za siromasne i ugnjetene, kakva hipokrizija...

[Ignjatije]

И валсник фирме је радник, није ваљда нерадник.

On je eksploatator tudjeg rada. Da je hteo da bude radnik ne bi bio gazda. Vlasnik poseduje u svom vlasnistvu radnu snagu, sredstva za rad i predmet rada.Za njega je radnik samo orudje koje gleda sto manje da plati ( onoliko koliko je radniku dovoljno za goli opstanak ) i odbacuje ga kada postane neupotrebljiv.

Svedoci smo da ovo sto sam naveo sve vise uzima maha pogotovu u Srbiji, a vremenom ce se prosiriti i na zapadne zemlje. ( istorija se ponavlja )

Rad ( fizicki i onaj koji proizvodi stvarna potrosna dobra ) se sve manje placa umesto da se ceni. Svi zele da rade u nekoj administraciji i drzavnim sluzbama, bankama.... zato sto je rad u proizvodnji dobara potcenjen i slabo placen.

Plodovi rada trebaju da budu zadovoljstvo i ponos za radnika i drustvo. Ali ljudska pohlepa je ucinila svoje i tek ce uciniti, ovo stanje je i previse dobro u odnosu na to sta nas ceka u buducnosti.

[Михајло]

Лепа тема...

Хришћани требају и без овог усмеравања...да деле своје богаство са онима који нису у стању да зараде из објективних разлога...

истина приметим у БЛ Епархији неке промене на боље...

али то треба да читава Хришћанска заједница сконта ..и да тако почне да делује...

[Juan Valdez]

On je eksploatator tudjeg rada. Da je hteo da bude radnik ne bi bio gazda. Vlasnik poseduje u svom vlasnistvu radnu snagu, sredstva za rad i predmet rada.Za njega je radnik samo orudje koje gleda sto manje da plati ( onoliko koliko je radniku dovoljno za goli opstanak ) i odbacuje ga kada postane neupotrebljiv.

Као што рекох, комунизам... То тако у озбиљној економији данас не фунционише.

Svedoci smo da ovo sto sam naveo sve vise uzima maha pogotovu u Srbiji, a vremenom ce se prosiriti i na zapadne zemlje. ( istorija se ponavlja

За Србију се слажем, само што би са тим небулозним причама око права радника и угњетавања постало још горе. А за запад како да не. Они јесу ту где јесу јер су на време схватили да тај ваш комунизам не пије воду. Тамо газда ради и сатире се, а ви замишљајте да је другачије ии живите у имагинарним световима.

Rad ( fizicki i onaj koji proizvodi stvarna potrosna dobra ) se sve manje placa umesto da se ceni. Svi zele da rade u nekoj administraciji i drzavnim sluzbama, bankama.... zato sto je rad u proizvodnji dobara potcenjen i slabo placen.

Ја колико сам приметио, рад се у свету све више цени, како физички, тако и сваки други. Плате непрестано расту. А ово за администрацију, па како човече не видиш да је баш та твоја прича томе допринела. Или ћеш да радиш за газду или ћеш да будеш газда или ћеш да будеш у државној администрацији. Не видим ништа треће. Пошто су по вама ова прва два зло, остаје само државна администрација.

[Ignjatije]

Као што рекох, комунизам... То тако у озбиљној економији данас не фунционише.

Znam da je to sto sam napisao slicno sa komunistickim nacinom razmisljanja. Medjutim, istina je istina bez obzira odakle dolazila. Sam komunizam se nije pojavio slucajno i osvojio tolike drzave, nego je imao svoj uzrok u realnim zbivanjima.

Ta "ozbiljna ekonomija " je u velikoj krizi i odrzava se vestacki. Lako je amerima i zapadnim evropskim drzavama da budu bogati kada pljackaju ceo svet putem eksploatacije jeftine radne snage i banaka kod kojih se ceo svet zaduzuje a oni lepo koriste kamatu.

За Србију се слажем, само што би са тим небулозним причама око права радника и угњетавања постало још горе.

A zasto bi postalo gore ? Pa nemora kumunizam da bude jedino utociste za ugnjetavane i opljackane radnikeZaista bi bilo lose da se vratimo na staro, ali sigurno postoji nesto izmedju, nesto sto bi bilo zasnovano na realnom osnovama, gde bismo svi bili relativno zadovoljni.

А за запад како да не. Они јесу ту где јесу јер су на време схватили да тај ваш комунизам не пије воду. Тамо газда ради и сатире се, а ви замишљајте да је другачије ии живите у имагинарним световима.[/color]]

Ja nisam komunista. Ti zivis u imaginarnim svetovima, jer ne vidis da se zapadna ekonomija vestacki odrzava i da je na staklenim nogama, da je dug tvoje Amerike astronomski, a za ostalo sam odgovorio u prvom pasusu.

Ја колико сам приметио, рад се у свету све више цени, како физички, тако и сваки други. Плате непрестано расту.

Au brale, pa ti sigurno nisu mnogo savijao ledja i izgleda da si i sam na nekom dobrom mestu cim tako pricas, sto narod kaze " Vrana vrani oci ne vadi " .

Nemam ja nista protiv tebe, i ja bih sam iskoristio neko dobro mesto da mogu, nismo mi krivi sto je sistem takav.

I kod Slobe su plate stalno rasle za vreme inflacije ali su cene rasle puno vise.

.Vreme ce pokazati ko je u pravu i kako ce se sve zavrsiti. Meni ne mirise na dobro i svakim danom je sve gore i gore za postenog radnika. Plodovi rada su sve gorci i gorciji.

[Душко Дугоушко]

On je eksploatator tudjeg rada. Da je hteo da bude radnik ne bi bio gazda. Vlasnik poseduje u svom vlasnistvu radnu snagu, sredstva za rad i predmet rada.Za njega je radnik samo orudje koje gleda sto manje da plati ( onoliko koliko je radniku dovoljno za goli opstanak ) i odbacuje ga kada postane neupotrebljiv.

Svedoci smo da ovo sto sam naveo sve vise uzima maha pogotovu u Srbiji, a vremenom ce se prosiriti i na zapadne zemlje. ( istorija se ponavlja )

Rad ( fizicki i onaj koji proizvodi stvarna potrosna dobra ) se sve manje placa umesto da se ceni. Svi zele da rade u nekoj administraciji i drzavnim sluzbama, bankama.... zato sto je rad u proizvodnji dobara potcenjen i slabo placen.

Plodovi rada trebaju da budu zadovoljstvo i ponos za radnika i drustvo. Ali ljudska pohlepa je ucinila svoje i tek ce uciniti, ovo stanje je i previse dobro u odnosu na to sta nas ceka u buducnosti.

Једино у Србији и сличним пајташким економијама власник 'оће да отвори нешто (ма колико мало нпр. обичан киоск, лименку) па да се одмах прави газда. У Немачкој је потребно нпр. бар три генерације власника док не дође до тога да неко може да се прави газда...

[Marjanovic]

A MOSPAT je inace bas primer pozrtvovanja za siromasne i ugnjetene, kakva hipokrizija...

Јесте, пример је. На социјалном и милосрдном плану заиста доста раде. Могу и примери да се наведу. У Руској цкрви постоје заиста бројни примери и Светитеља који су себе жртвовали за сиромашне и угњетене (Свети Јован Кронштатски, Света Марија Скобцова, Света Јелисавета Флодоровна и многи светитељи старе Русије).

[Marjanovic]

Ја уопште не разумем шта је тачно ”радник”. Та подела на радничку класу и остале је комунистичка и везе нема са тим како економија функционише у савременом свету. Сви смо ми радници, побогу. И валсник фирме је радник, није ваљда нерадник.

Прво, не постоји подела на радничку класу и остале. Друго, постоје радници као посебан слој, група, класа, сталеж и око тога се слажу многи. Постоје и критеријуми на основу којих се одређује припадност овој или оној социјалној групи. Треће, у Светом Писму имаш примере где се позива на праведну плату радника и најамника а закидање плате се смaтра грехом:

''Гле, вапије плата радника који су пожњели њиве ваше, коју сте им закинули; и вапаји жетелаца дођоше до ушију Господа Саваота'' (Јак.4,5).

[Avocado]

On je eksploatator tudjeg rada. Da je hteo da bude radnik ne bi bio gazda. Vlasnik poseduje u svom vlasnistvu radnu snagu, sredstva za rad i predmet rada.Za njega je radnik samo orudje koje gleda sto manje da plati ( onoliko koliko je radniku dovoljno za goli opstanak ) i odbacuje ga kada postane neupotrebljiv.

Vecina vlasnika su istovremeno i direktori koji rade vise od svojih zaposlenih... ali da zanemarimo njih... i da uzmemo one koji su samo ulozili novac u firmu i postavili menadzere da njom upravljaju...

po cemu su oni eksploatatori tudjeg rada?

on je ulozio novac (a cesce i kontakte, tehnologiju, know-how, itd.)... a ti si ulozio spremnost da radis odredjeni broj sati mesecno... on snosi sve rizike, ako firma ne posluje dobro, nece biti profita, a tebi platu mora da isplati....

kakva bi trebalo da bude podela profita izmedju vas dvojice, pa da to po tebi ne bude eksploatacija, nego da bude fer?

[Juan Valdez]

Прво, не постоји подела на радничку класу и остале. Друго, постоје радници као посебан слој, група, класа, сталеж и око тога се слажу многи. Постоје и критеријуми на основу којих се одређује припадност овој или оној социјалној групи.

Наравно да постоји та подела у марксистички инспирисаним уџбеницима и можда у земљама са неразвијеном тржишном економијом. На развијеном тржишту постоји динамика. Данас си сиромашни студент (при чему, веровао или не, сиромашан значи да имаш нешто мање од 2000$ месечно), а већ сутра си инжењер са пет пута већим приходима.

Треће, у Светом Писму имаш примере где се позива на праведну плату радника и најамника а закидање плате се смaтра грехом: ''Гле, вапије плата радника који су пожњели њиве ваше, коју сте им закинули; и вапаји жетелаца дођоше до ушију Господа Саваота'' (Јак.4,5).

А ко одређује колика плата треба да буде радницима да би била праведна?