Ep.Ignatije: Rešenje je ulazak Srbije i Kosova u EU bez pitanja granica

[Дејан]

Ulazak Srbije i Kosova u Evropsku uniju bez postavljanja pitanja granica među njima najjednostavnije je rešenje za kosovski problem, smatra episkop požarevačko-braničevski Ignatije (Midić).

„To bi Evropa mogla da učini i pokaže da je prijatelj i nama i Albancima time što bi nas primila u EU, čime bi problem granica prestao da bude akutan kao sada. Kad bi zapadne zemlje bile iskrene to bi bio najbolji put za rešenje kosovskog problema, ali bojim se da nisu“, kazao je vladika u intervjuu za Novi magazin.

Naglašavajući da se kao hrišćanin obradovao ujedinjenju Evrope, mogućnosti da se ljudi upoznaju i zbliže, budući da granice u EU nisu prioritetne već se insistira na komunikaciji među ljudima i suživotu, episkop je dodao da su „granice nešto prolazno“.

„Setite se samo gde je bilo Dušanovo carstvo, koliko su puta menjane granice i pitanje je ko će ih sve još crtati. Bitno je da se ljudi ne istrebljuju, da nema mržnje koja vodi uništenju. Mi smo sa Albancima živeli vekovima, prve smo komšije, svi njihovi putevi vode preko nas i naši preko njih, treba otvoriti ljude za dijalog i otvoriti granice“, naveo je episkop.

Posao Srpske pravoslavne crkve na Kosovu je zaštita manastira i crkva „koji nisu samo crkvene tekovine već kulturne, koje pokazuju kako je jedan narod živeo, u šta je verovao“, kazao je Ignatije.

Komentarišući najavu da će u Nišu, povodom prolave 1700 godina Milankog edikta, biti podignut najveći krst na Balkanu, episkop je kazao da „podizanje krstova na javnim mestima nije pravoslavno predanje, već rimokatoličko“.

„Pravoslavlje je utemeljeno na optimističkoj osnovi, na vaskrsenju - da Hristos nije vaskrsao njegovo bi stradanje bilo uzaludno.Meni lično je strano podizanje krstača na javim mestima, ne samo zato što je strano našem predanju, već i zato što se može shvatiti kao nametanje vere silom i stoga izazvati odbojnost“, naveo je vladika Ignatije.

Govoreći o značaju Božića, vladika je ocenio da je “rođenje Hristovo je tektonski događaj u istoriji čovečanstva“: „Hrišćanstvo je iniciralo mnoge pokrete u istoriji čovečanstva, pa i sve konvencije koje se tiču ljudskih sloboda i prava polaze iz hrišćanstva. Čovek nikada ne može da se odrekne tog dara Božjeg, slobode.”

Odgovarajući na pitanje odnosa države i crkve, vladika je kazao da se država i crkva ne mogu odvojiti jer i jednu i drugi čine ljudi.

„Ne pristajem na zapadne modele svođenja čoveka na jednu dimenziju; on konstituiše i crkvu i državu. Čovek je istovremeno vernik i nevernik, pokušava i na druge načine da ostvari egzistenciju, stvara državu, vojsku, ratuje sa drugima. U isto vreme nada se Bogu, posebno kada dođu godine nemoći i bolesti. Preseći to nije moguće.“

Prema njegovim rečima „ne postoji takozvani svetovni i duhovni život, može biti samo da ste vi jedne orijentacije i ukidate slobodu drugome da ima svoju orijentaciju“ i „ko ne veruje u Boga najradije bi da nema nikoga ko u Boga veruje“, što je bilo najuočljivije u ideološkim državama.

Episkop Ignatije je izrazio sumnju da će dijalog koji se vodi o zbližavanju crkava uskoro doneti uspeh.

„Trenutno stanje je takvo da na obe strane postoje ljudi koji sebe shvataju kao hrišćane a dele se i negiraju druge. Ali, zbližavanje nije samo stvar crkava, to je stvar čitavog društva i sve dok deca u državnim školama uče tu ontologiju da je drugi opasan, da je neprijatelj i da će opstati samo ako prevare i iskoriste drugoga, ne možemo očekivati da u crkvi bude bolje“, kazao je episkop požarevačko-branićčevski u predbožićnom intevrjuu za Novi magazin.

autor: Jelka Jovanović

izvor: Novi magazin

[Дејан]

Meni lično je strano podizanje krstača na javim mestima, ne samo zato što je strano našem predanju, već i zato što se može shvatiti kao nametanje vere silom i stoga izazvati odbojnost“, naveo je vladika Ignatije.

Voleo bi da se i ova rečenica iskomentariše od vernih a i naših ateista

[feeble]

Попови се активирали нешто у политици задњих дана...

[obi-wan]

Voleo bi da se i ova rečenica iskomentariše od vernih a i naših ateista

Ima on brate dosta spornih stavova po vise razlicitih pitanja... da ne idemo sad mnogo u sirinu, ali seti se samo skorije onog bisera o kompjuterima i informatickim sredstvima... to je nesto ranga kao ovo sad o krstovima.

Mislim, suvisno je isticati da su nekad krstovi postavljani svuda redom, na raznim mestima, kao sto su raskrnice i uzvisenja, putevi i slicno.

Obzirom da je ovo zemlja koju su pre svega stekli i utvrdili nasi preci, koji su bili hriscani, besmisleno je sporiti da neko negde postavi krst, kao izraz sopstvene poboznosti ili sta vec... jedino je vazno - kao sto smo skoro i pricali - cijim sredstvima se podize.

Kod vl. Ignjatija sve vise dolazi do izrazaja ta teznja ka jednoj vrlo suvoj i i zrazito uniformnoj poboznosti, i po tome se sve manje razlikuje od psevdozilota, samo tera u drugu krajnost. Moje misljenje, naravno.

Tako da, ne potresaj se, ne treba ga uzimati mnogo za ozbiljno, narocito kad govori o necemu u sta se nimalo ne razume (politika, informatika, itd.)...

[obi-wan]

Voleo bi da se i ova rečenica iskomentariše od vernih a i naših ateista

Dakle, ako kazemo onako uprosceno - ja u mojoj kuci ne smem da postavim nesto (ovde krst), jer molim vas, to moze nekog da sablazni. Nema veze sto je to moja kuca, sto su moji preci to imali kao tradiciju, itd.

I ova fora - da je to strano nasem (pravoslavnom) predanju tako je besmisleno netacna, da jednostavno nemam nikakav smislen i normalan komentar.

Eto kuda sve luta njegova misao. Tuzno, zaista.

[Guest - . . .-]

Хе, ја се баш слажем са Епископом Игнатијем у свему што је рекао

Тачно је да има неке спорне изјаве по питању информатике (гледајући само једну димензију информационих технологија), али овде му је свака на месту.

[Milan Nikolic]

Има владика још неколико спорних изјава (учења) које, надам се, неће утицати на стварање већих проблема у Цркви. Што се тиче става о Европској Унији и односу са светом и државом, ту су на жалост ствари такве како владика најбоље сагледава.

Мада, ја бих волео да Црква направи пресек по том питању и одбаци све што је изазивало посветовњачење у њој. То су закључци и неких утицајних савремених теолога, са којима се владика у нечему слаже а у нечему не слаже.

[Желе Зека]

Заиста нема потребе за неким огромним крстовима на локацијама по граду и слично.Може да изгледа наметљиво и заиста се слажем да то није православна традиција.Исто је Црква реаговала и на предлог о великом крсту изнад Сарајева,који би био посвећен Србима мученим и убијеним у Сарајеву 1992.-1995.Допадају ми се и његови ставови о границама и проблемима у образовном систему,Косову и Метохији...

[Аурор]

Voleo bi da se i ova rečenica iskomentariše od vernih a i naših ateista

Generalno ne vidim velike krstove kao provokaciju i sve dok se ne koristi javni novac (tj. dok ja ne moram da platim to) nemam ništa protiv toga. Ako vam to nije glupo i američki.

[Александар Милојков]

Нема потребе за огромним Крстовима, али не видим проблем ни да их има, ако то неко жели. Не разумем људе којима обичан споменик, предмет, који је некоме драг, може да прави проблем.

[Justin Waters]

Неки ставови владике Игњатија ми се свиђају неки неки.

Његов став по питању граница није баш доречен, јер питање проблема Косова се не своди само на административну границу која као таква стварно престаје бити у првом плану уласком у ЕУ, него питање Косова је и питање српског присуства на Косову које сада значајно угрожено и готово доведено до истребљења.

Што се тиче одвајања Цркве и државе, ту се не слажем са његовим ставом. Тачно је да државу чине људи, а и Цркву чине људи, али то не значи ништа практичи. Све у ствари чине људи, и не значи да држава треба да се петља у црквене послове, нити црква у државне послове. Да, световни и духовни живот постоје. То је на неколико мјеста у јеванђељу наглашено. Што је од меса месо је и што је од духа, дух је. Однос државе и Цркве не може бити ништа више од односа државе са неким другим тијелом, попут мјесне заједнице. Сарадња државе и Цркве када је то потребно је пожљено наравно, никао некакав савез или симфонија.

За крстове се слажем. Ово ја далеко више католички обичај него православни. Изгледа помало наметљиво и вођено сировом тежњом да се само "обиљежи територија", а питање је колико народ који живи ту близу стварно има вјере и колико озбиљно схватају црквени живот, и колико је уопште вјерујућих.

Драго ми је што владика размишља у томе да дијалог са иновјернима неће у скоро донијети резултате. Јер ствари су стварно такве и било би много сврсисходније да Црква своја напор и вријеме уложи у сређивање унутарцрквених питања којих није мало, него што се бави дијалозима са иновјернима који будимо јасни и немојмо крити ту јасну чињеницу, не представља ништа друго него обичну дипломатију.

[Anette]

Kod vl. Ignjatija sve vise dolazi do izrazaja ta teznja ka jednoj vrlo suvoj i i zrazito uniformnoj poboznosti, i po tome se sve manje razlikuje od psevdozilota, samo tera u drugu krajnost. Moje misljenje, naravno.

Tako da, ne potresaj se, ne treba ga uzimati mnogo za ozbiljno, narocito kad govori o necemu u sta se nimalo ne razume (politika, informatika, itd.)...

Kod Ignatija? Sacuvaj Boze. Mislim da si se grdno prevario.

I malo je glupo da kazes da ga ne treba uzimati za ozbiljno jer govori o necemu u sta se ne razume, narucito ako ga poznajes samo iz kojekakvih intervjua. Novinari su cudo..

4869

[Milan Nikolic]

Драго ми је што владика размишља у томе да дијалог са иновјернима неће у скоро донијети резултате. Јер ствари су стварно такве и било би много сврсисходније да Црква свој напор и вријеме уложи у сређивање унутарцрквених питања којих није мало, него што се бави дијалозима са иновјернима који будимо јасни и немојмо крити ту јасну чињеницу, не представља ништа друго него обичну дипломатију.

Наравно да је у питању скоро дипломатија, тако треба да буде за почетак. Ипак су међу нама настале велике психичке баријере.

Довољно је било да помислимо на дијалог, и већ смо добили разне групе које ''спасавају православље''.

[obi-wan]

Kod Ignatija? Sacuvaj Boze. Mislim da si se grdno prevario.

I malo je glupo da kazes da ga ne treba uzimati za ozbiljno jer govori o necemu u sta se ne razume, narucito ako ga poznajes samo iz kojekakvih intervjua. Novinari su cudo..

4869

Ne znam o cemu pricas, jer ja od njega citam sve i svasta, i procitao sam dosta toga unazad, sto nikakve veze nema sa ovim clankom.

Ovo sto sam rekao - i stojim iza toga u potpunosti - je rezime svega toga, a ne prosto komentar ovog clanka.

Dakle, poznajem ga, da se tako izrazim, kao teolog, ne iz dnevnopolitickih traceva.

[Anette]

Ne znam o cemu pricas, jer ja od njega citam sve i svasta, i procitao sam dosta toga unazad, sto nikakve veze nema sa ovim clankom.

Ovo sto sam rekao - i stojim iza toga u potpunosti - je rezime svega toga, a ne prosto komentar ovog clanka.

Dakle, poznajem ga, da se tako izrazim, kao teolog, ne iz dnevnopolitickih traceva.

Ali ga ne poznajes kao osobu (znas samo kao teologa).

Ne zameraj, samo sam primetila da si pogresno protumacio ovo za uniformisanu poboznost. Ako neko daje potpunu slobodu, to je onda on