Jump to content

Đakon Andrej Kurajev - o mitarstvima

Оцени ову тему


Препоручена порука

Јој, тимњачице... Хајде пажљиво читај списак литературе који си копирала. :drugarstvo:

pa čitati sam naučila već, ili si nešto drugo htio da mi kažeš?

Петровић Станислава

„А ово је вјечни живот да познају Тебе јединога истинитог Бога кога си послао Исуса Христа“ Јн. (17, 3)

Бог створи прво Адама и Еву, а послије Стеву. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 1.3k
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Ти си Родољубе горд и тврдоглав човек.

За разлику од тебе који си смирен. Драги мој, на крају си од читаве аргументације спао на етикете и дисквалификације. Жив ти мени био, и буди уверен у исправност те своје теологије.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Јој, тимњачице... Хајде пажљиво читај списак литературе који си копирала. :drugarstvo:

pa čitati sam naučila već, ili si nešto drugo htio da mi kažeš?

Догматика

Обавезна:

Г. Флоровски, „Есхатологија у патристичко доба“, Саборност, 3-4 (1998) стр. 45-60;

С. Јагазоглу, „Христологија и пнавматологија“, Саборност, 1-4 (1999) стр. 67-73;

Григорије Ниски, „О разлици суштине и ипостаси“, Саборност, 1-2 (2006) стр. 9-26;

Максим Исповедник, „Одговори Таласију“, Саборност, 1-2 (2006) стр. 27-33;

И. Мидић, Сећање на будућност, Београд, 1995;

Ј. Зизиулас, Догматске теме, Нови Сад. 2001;

Ј. Зизиулас, Еклисиолошке теме, Нови Сад. 2002;

М. Миодраговић, „Догмат о ваплоћењу Бога Логоса у Октоиху“, Теолошки погледи, 3-4

(1987) стр. 241;

А. Јевтић, „Учење светог Јована Дамаскина о Пресветој Богородици“, Теолошки

погледи, 1 (1971) стр. 18-42;

А. Јевтић, „Учење светог Иринеја Лијонског о Цркви, Православљу и евхаристији“,

Теолошки погледи, 1 (1972) стр. 39-62;

Д. Мидић, „Есхатолошка димензија Цркве и њен утицај на хришћански живот“,

Теолошки погледи, 1-2 (1989) 77-91;

П. Мајнхолц, „Историјско-теолошке концепције Игнатија Антиохијског“, Теолошки

погледи, 1-2 (1984) стр. 121-130;

А. Радовић, „Литургија и подвижништво“, Теолошки погледи, 4 (1975) стр. 208-219;

Ј. Зизиулас, „Евхаристија и саборност“, Гласник СПЦ 52 (1971) стр. 110-121;

Ј. Зизиулас, „Евхаристијско виђење света и савремени човек“, Теолошки погледи, 6

(1973) стр. 37-45;

Ј. Зизиулас, „Христос, Дух Свети и Црква“, Теолошки погледи, 1-4 (1991) стр. 85-101;

Ј. Зизиулас, „Од маске до личности“, Ex Oriente Lux, Ниш 1992;

Ј. Зизиулас, „Христологија и постојање: дијалектика створеног и нествореног и

халкидонски догмат“, Беседа, 3-4, (1992) стр. 173-183;

Ј. Зизиулас, „Јединство Цркве у Светој евхаристији и у епископу као основни

историјски проблем“, Беседа, 1-4 (1993) стр. 95-115;

Ј. Зизиулас, „Еклисиолошке претпоставке Свете евхаристије“, Беседа, 1-4 1(994) стр.

61-72;

9

Ј. Зизиулас, „Допринос Кападокије хришћанској мисли“, Православна теологија,

Православни Богословски факултет, 1995 стр. 7-17;

Ј. Зизиулас, „Апостолски континуитет и прејемство у прва три века“, Светигора, 66-67

(1997) стр. 25-29;

Ј. Зизиулас, „Идентитет Цркве“, Саборност, 1-2 (1997) стр. 5-17;

Ј. Зизиулас, „Религија, наука и животна средина“, Саборност, 3-4 (1997) стр. 7-18;

Ј. Зизиулас, „Континуитет Цркве и апостолско прејемство у првих пет векова“,

Саборност, 1-2 (2006) стр. 33-55;

Ј. Зизиулас, „О Богу, вери и личности“, Истина, 16-18 (2006) стр. 2-42;

Теодор Студит, „Треће побијање иконобораца“, Саборност, 1-2 (1998) стр. 4-28;

П. Петровић, „Богослужбена природа црквених служби“, Саборност, 1-4 (2005) и

Саборност, 1-2 (2006).

Необавезна:

Литургијски текстови Јована Златоустог, Василија Великог, Јакова Брата Господњег,

као и текстови апостолских ученика садржаних у књизи Дела апостолских ученика

(Врњачка Бања-Требиње, 1999) и поглавље „Тријадолошке теме“ у Догматици

православне цркве (I, II и III) Ј. Поповића, Београд 1978-1981., и Васељенски сабори,В. Карташов, изд. Београд, 1995. А.

Твоја изјава да се догматика на ПБФ-у учи само из писанија савремених теолога је нетачна.Као што видиш, има и наслоба Светих Отаца (разлог зашто их нема још више је: недостатак превода на српски језик). Питање: јеси ли читала нешто од наведених наслова? Скоро сви наслови, ако већ нису Свети Оци аутори, баве се ОТАЧКОМ мишљу, САБОРИМА, ЛИТУРГИЈОМ. А и ово што је наведено као "необавезна" литература је јако битно. Без познавања те "необавезне" литературе НЕ МОЖЕШ ПОЛОЖИТИ ИСПИТ ИЗ ДОГМАТИКЕ.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ти си Родољубе горд и тврдоглав човек.

За разлику од тебе који си смирен. Драги мој, на крају си од читаве аргументације спао на етикете и дисквалификације. Жив ти мени био, и буди уверен у исправност те своје теологије.

Видиш Родољубе, добро те је оценио владика. Ти јеси психолошки профил бунтовника, мутиводе, роватора, кавгаџије и, заправо, већ си се, сада и овде, заглавио на неком од митарстава и мучиш паклене муке. У том патолошком духовном крику није ни чудо што ти већина људи у Цркви, поготово теолози, професори и њима слични, изгледају као јеретици, као људи са "неисправном" теологијом.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Твоја изјава да се догматика на ПБФ-у учи само из писанија савремених теолога је нетачна.Као што видиш, има и наслоба Светих Отаца (разлог зашто их нема још више је: недостатак превода на српски језик). Питање: јеси ли читала нешто од наведених наслова? Скоро сви наслови, ако већ нису Свети Оци аутори, баве се ОТАЧКОМ мишљу, САБОРИМА, ЛИТУРГИЈОМ. А и ово што је наведено као "необавезна" литература је јако битно. Без познавања те "необавезне" литературе НЕ МОЖЕШ ПОЛОЖИТИ ИСПИТ ИЗ ДОГМАТИКЕ.

hoćeš reći da je na pbf-u dostupnost prevoda literature bila glavna odrednica za  nastavni program?

nešto sam čitala, ne mnogo od navedenog, ipak, iako se bave otačkom mišlju dobro bi bilo da čitamo i tu otačku misao, je li tako? nrp. više djela kao ovo do Oca Grigorija Niskog.

Петровић Станислава

„А ово је вјечни живот да познају Тебе јединога истинитог Бога кога си послао Исуса Христа“ Јн. (17, 3)

Бог створи прво Адама и Еву, а послије Стеву. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Све време покушавам да објасним:

- шта је Предање

- ша су догмати

- шта су теологумене

- шта је обавезно да хришаћне не поричу, а шта је оно што се може критички посматрати

nema shta ti da objashnjavash kad je sve objashnjeno.

Где је порекло наше православне вере?

У Божјем откривењу.

Из којих извора можемо доћи до сазнања о вери или о Божјем откривењу?

Из два извора: Светог писма и Светог предања.

....

Свето предање обухвата:

1. Кратка излагања и формулисања нашег православног веровања;

2. Учење о седам светих тајана, као и чинове како се оне врше;

3. Апостолска правила (каноне);

4. Правила (каноне) седам васељенских сабора, који су држани у:

5. Канони и правила неколико помесних синода или сабора;

6. Правила о црквеној дисциплини св. Василија Великог и других светитеља;

7. Списи светих отаца Цркве;

8. Литургије и друга црквена богослужења;

9. Житија хришћанских светитеља и мученика;

10. Побожни обичаји, знамења и символи као изрази наше вере, наде и љубави.

http://www.rastko.rs/svecovek/duhovnost/vlnikolaj/vnikolaj-katihizis.html#_Toc520735196

nigde ne pishe da je izvor iz kog mozhemo saznati o pravoslavlju pisanje modernih teologa i vladika koji iznose svoje mishljenja (pogotovo o odbacivanju delova Predanja- npr. zhitija). njihova mishljenja mogu da postanu deo onoga iz chega saznajemo shta je pravoslavlje ako budu kanonizovani i prihvacjeni kao sveti oci (a i onda ako se njihov pojedinachni stav slazhe sa onim shto su sveti oci kao celina propovedali).

cogito ergo deus est

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ја се искрено надам да ти ниси успео да завршиш ПБФ, и хвала Богу ако је тако.

nigde ne pishe da je izvor iz kog mozhemo saznati o pravoslavlju pisanje modernih teologa i vladika koji iznose svoje mishljenja (pogotovo o odbacivanju delova Predanja- npr. zhitija). njihova mishljenja mogu da postanu deo onoga iz chega saznajemo shta je pravoslavlje ako budu kanonizovani i prihvacjeni kao sveti oci (a i onda ako se njihov pojedinachni stav slazhe sa onim shto su sveti oci kao celina propovedali).

Овај пасус заслужује да буде уписан у Гинисову књигу, у категорију највећих бласфемичних одвала (ако нема те категорије, код Гиниса, ваљало би је отворити, јер овакве ставове вреди запамтити).

4chsmu1 1405_love 0442_feel :) crosseo

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ја се искрено надам да ти ниси успео да завршиш ПБФ, и хвала Богу ако је тако.

toliko si uplashen toga shto znam shta je pravoslavlje? sam ne ulazish, i necjesh da drugi udju, kako reche isus.

evo ga ponovo (repetikijum mater studijorum)

http://www.rastko.rs/svecovek/duhovnost/vlnikolaj/vnikolaj-katihizis.html#_Toc520735196

Где је порекло наше православне вере?

У Божјем откривењу.

Из којих извора можемо доћи до сазнања о вери или о Божјем откривењу?

Из два извора: Светог писма и Светог предања.

....

Свето предање обухвата:

1. Кратка излагања и формулисања нашег православног веровања;

2. Учење о седам светих тајана, као и чинове како се оне врше;

3. Апостолска правила (каноне);

4. Правила (каноне) седам васељенских сабора, који су држани у:

5. Канони и правила неколико помесних синода или сабора;

6. Правила о црквеној дисциплини св. Василија Великог и других светитеља;

7. Списи светих отаца Цркве;

8. Литургије и друга црквена богослужења;

9. Житија хришћанских светитеља и мученика;

10. Побожни обичаји, знамења и символи као изрази наше вере, наде и љубави.

dakle, ako hocjemo da saznamo o pravoslavlju, kako kazhe katihizis- imamo dva izvora. nijedan od njih ne obuhvata spise modernih teologa, npr. djakona kuraeva, u ovom sluchaju.

cogito ergo deus est

Link to comment
Подели на овим сајтовима

toliko si uplashen toga shto znam shta je pravoslavlje? sam ne ulazish, i necjesh da drugi udju, kako reche isus.

evo ga ponovo (repetikijum mater studijorum)

Ала знаш парвославље, свака ти част. А тек латински!  4chsmu1 1405_love 0442_feel

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Зар ти мислиш да је Бог предодредио да човек падне у грех?

Божија воља није била да човек згреши, па да се из тога роди потреба за оваплоћењем.

da je Božja volja bila da zgriješi adam, tad bi to i bio razlog što se ovaplotio Hristos (“rodila bi se potreba za ovaploćenjem"), znači?

Петровић Станислава

„А ово је вјечни живот да познају Тебе јединога истинитог Бога кога си послао Исуса Христа“ Јн. (17, 3)

Бог створи прво Адама и Еву, а послије Стеву. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

dakle, ako hocjemo da saznamo o pravoslavlju, kako kazhe katihizis- imamo dva izvora. nijedan od njih ne obuhvata spise modernih teologa, npr. djakona kuraeva, u ovom sluchaju.

Роги, препоручујем ти да посетиш овај сајт:

http://rs.test-iq.com/

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ала знаш парвославље, свака ти част. А тек латински!

poshto nemash nishta drugo da kazhesh vecj da predjesh na pokushavanje da mi se podsmevash, smatracju da je ono shto sam rekao ispravno, i da nemash pojma. ju luz  0203_cool

Роги, препоручујем ти да посетиш овај сајт:

http://rs.test-iq.com/

test u mensi je precizniji. koeficijent logichke inteligencije 147, tenk ju veri mach..  0203_cool

cogito ergo deus est

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ала знаш парвославље, свака ти част. А тек латински!

poshto nemash nishta drugo da kazhesh vecj da predjesh na pokushavanje da mi se podsmevash, smatracju da je ono shto sam rekao ispravno, i da nemash pojma. ju luz  0203_cool

Роги, препоручујем ти да посетиш овај сајт:

http://rs.test-iq.com/

test u mensi je precizniji. koeficijent logichke inteligencije 147, tenk ju veri mach..  0203_cool

Видим и енглески ти је јача страна. 0203_cool

Хвала ти, унео си мало хумора и ведрине у ову суморну тему. :cheesy: prstgore

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Хвала ти, унео си мало хумора и ведрине у ову суморну тему.

pa jedino shto je ovde smeshno je shto si ti ispao smeshan pravecji se pametan, a sada nemash nikakav odgovor sem glupiranja..

cogito ergo deus est

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...