Đakon Andrej Kurajev - o mitarstvima

[timjančica]

Митарства су у хришћанску теологију ушла преко гностика. Зато су актуелна у отачкој мисли, због расправе са гностицима. То учење изворно потиче из египатске митологије (гностици су имали контакта са таквом литературом). Интересантно, египатска "Књига мртвих" описује пут душе после смрти. Душа, веровали или не, пролази кроз 20 капија! Колико оно беше има митарстава? 89898989898989

Под гностицизмом се подразумева синкретистички покрет настао унутар првих векова хришћанства, а формиран еклектичком синтезом религијских и философских елемената. Назив долази од грчке речи γνῶσς – знање и карактерише га подвођење вере под херметичко знање божанских тајни.

У гностицизму се, углавном, разликују два правца: религијски, настао под утицајем блискоисточних религија (заратустрине, кабализма итд.), и философски који је настао на бази (нео)платонизма. Први се још назива и сиријски а други александријски гностицизам.

Оно што је заједничко за оба правца јесте постојање два вечно супротстављена начела: Бог и материја. Бог представља начело добра а материја начело зла, и као такви они су у непрекидној међусобној борби; с тим што се овај дуализам протеже и на етичку и на онтолошку раван.

По гностицима свет је настао еманацијом еона (= духовна суштаства). Еон који је последњи еманирао пао је у материју, те се отуда спасење састоји у ослобађању од материје и постизању правог знања. Знање је код гностика и средство и циљ, а вера је такође знање само нижег ранга. Да би помогао свету Бог шаље Христа, највишег еона, који учи људе правом знању.

Можда је најсажетију дефиницију гностицизма дао италијански истраживач Claudio Moreschini: „У најширем смислу гнозом се означава сваки мисаони правац према којем је божанска истина о спасењу садржана у објави доступној само малобројним изабраницима који је се могу домоћи било путем непосредног искуства објаве било путем иницијације у тајну и езотеричну традицију тих објава.“1

Отачник

https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,9624.0.html

ovdje je već navedeno o gnosticizmu nešto ranije, zašto bi se mitarstva vezivala za gnosticizam?

kad kažemo ranohrišćanski gnosticizam, misli se na istorijski period ili se misli na gnosticizam u okviru hrišćanskog učenja? pitanje  jer je u postu iznad spoment termin pravoslavni gnostik.

[Aquilius Cratus]

Licno misljenje je sve sto nije dogmat. A samim time ima mesta za odbacivanje ili potvrdnjivanje u odnosu

na postojece dogmate.

[Родољуб Лазић]

Licno misljenje je sve sto nije dogmat. A samim time ima mesta za odbacivanje ili potvrdnjivanje u odnosu

na postojece dogmate.

Ово и даље стоји:

И тако њих двадесет "личних мишљења". А оних који имају супротно мишљење и критикују та погрешна "лична мишљења" - нема ниједног. Лична мишљења која нису била у сагласноисти са учењем Цркве била су критикована и одбацивана. Са митарствима није био тај случај, јер да јесте, навео би ко је и кад критиковао та "лична мишљења".

Но добро, ако бисмо прихватили твоју горе цитирану тврдњу, онда можемо рећи:

пошто ни учење да је творевина смртна зато што је створена такође није догмат, сложићемо се да је мишљење св. Атанасија теологумена и да нема никаквог смисла учење митр. Зизиуласа и вл. Игњатија јер почива на личном мишљењу једног Светитеља. Такође, и евхаристијска еклисиологија је неутемељена, јер се заснива на теологумени св. Максима да је есхатон истина, а Нови завет - икона. Молим да ово проследите професорима на Бф-у јер је од кључне важности.

[Александар Милојков]

Не могу да схватим став који одбацује могућност да су Оци могли бити, као људи од крви и меса, под утицајем интелекта времена којем су припадали (управо као и сви ми данас, као и сви нормални људи, интелектуалци, мислиоци, научници кроз историју). Тренд је код нас Срба да се од Отаца праве непогрешиве папе, који све што су говорили, говорили су под директним и непогрешивим надахнућем (понекад ми се чини да надахнуће и говор Отаца схватамо онако како муслимани схватају говор Мухамедов). Наше је, онда, само да, без размишљања, све то ко папагаји понављамо. Јер, јелте, то је рекао таји и тај Свети Отац - и то је довољан аргумент истинитости реченога. Једноставно, не прави се разлика између догмата Цркве и мишљења Отаца.

Да, могао је и један Кирило Александријски, као и било ко други, да буде под утицајем интелекта свог поднебља и свог времена. Једноставно, и Кирило је људско биће, човек који мисли, чита, а мишљено и прочитано оставља утисак на човека. Једино ако Оце не сматрамо за роботе, факс машине, којима је Бог диктирао све шта ће да кажу (подсетићу, такво схватање надахнућа је ПРОТЕСТАНТСКО а не православно).

Митарства су нетачна јер су, првенствено, небиблијска. Чак, противурече Библији. Потпуно су ван контекста учења о обожењу. Митарства философију спасења померају из халкидонске Христологије у средњовековну инквизиторску моралистику и јуридику.

[maxwell]

Не могу да схватим став који одбацује могућност да су Оци могли бити, као људи од крви и меса, под утицајем интелекта времена којем су припадали (управо као и сви ми данас, као и сви нормални људи, интелектуалци, мислиоци, научници кроз историју). Тренд је код нас Срба да се од Отаца праве непогрешиве папе, који све што су говорили, говорили су под директним и непогрешивим надахнућем (понекад ми се чини да надахнуће и говор Отаца схватамо онако како муслимани схватају говор Мухамедов). Наше је, онда, само да, без размишљања, све то ко папагаји понављамо. Јер, јелте, то је рекао таји и тај Свети Отац - и то је довољан аргумент истинитости реченога. Једноставно, не прави се разлика између догмата Цркве и мишљења Отаца.

Да, могао је и један Кирило Александријски, као и било ко други, да буде под утицајем интелекта свог поднебља и свог времена. Једноставно, и Кирило је људско биће, човек који мисли, чита, а мишљено и прочитано оставља утисак на човека. Једино ако Оце не сматрамо за роботе, факс машине, којима је Бог диктирао све шта ће да кажу (подсетићу, такво схватање надахнућа је ПРОТЕСТАНТСКО а не православно).

Митарства су нетачна јер су, првенствено, небиблијска. Чак, противурече Библији. Потпуно су ван контекста учења о обожењу. Митарства философију спасења померају из халкидонске Христологије у средњовековну инквизиторску моралистику и јуридику.

0205_whistling    4chsmu1

[Aquilius Cratus]

Но добро, ако бисмо прихватили твоју горе цитирану тврдњу, онда можемо рећи:

пошто ни учење да је творевина смртна зато што је створена такође није догмат, сложићемо се да је мишљење св. Атанасија теологумена и да нема никаквог смисла учење митр. Зизиуласа и вл. Игњатија јер почива на личном мишљењу једног Светитеља. Такође, и евхаристијска еклисиологија је неутемељена, јер се заснива на теологумени св. Максима да је есхатон истина, а Нови завет - икона. Молим да ово проследите професорима на Бф-у јер је од кључне важности.

Da kad bi lebdeli u vazduhu kroz istoriju mogli bi da primenimo ovu tvoju logiku nek svako odabere msiljenje

koje mu se svidja. ALi posto ne lebdimo u nekom vakumu nego zivimo u istoriji u kojoj nauka napreduje i

gde je dala konkretna empirijski potvrdjeni odgovor na pitanje o umiranju tvorevine i gle ono se poklapa

sa stavom mitr. Ziziulasa.

[maxwell]

као када си нпр. на форуму Православље (verujem.org) "ишао" унаоколо и причао како је патријарх прекршио каноне

zalece se i ovde polako:

https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,10584.msg333618.html#msg333618

1000000001010

Ма и ова митарства је развукао тамо на оном форуму, на неколико тема...

[Александар Милојков]

Ево Аквилио помену Зизјуласа. Неко рече да је о митарствима писала двадесет Отаца. И сад би то требало нешто да значи - све само не да је у питању међусобни утицај једних Отаца на друге. А управо је и то, између осталог, у питању. Враћам се Зизјуласу коаг поменух. Ето он је веома звучно име у православној теологији нашег времена. И сад, имате многе и многе и многе оце, владике, теологе који зизијулишу - препричавају Зизјуласа јер су под утицајем његове теолошке мисли. За 1500 година, колико данас нас дели од Светих Отаца, неко када буде читао Зизјуласа, па и оно код њега што ће се можда показати временом као недоречено и нетачно, буде ли следио горе поменуту логику, говориће: не то је тачно, није то само Зизјулас говорио, већ и многи, многи, многи други у 20. и 21. веку (још ако Зизија прогласе за Свеца, тек му онда нико неће моћи да приговори, за једно 1500 година  1000000001010).

Дакле, није то баш тако круто, статично и једноставно. Црква значи динамизам, кретање ка Циљу. Они који су крштењем и евхаристијом сједињени са Телом Цркве, треба да мисле и да говоре - преображавајући и освећујући свако време. Теологија није пуко рецитовање Отаца и пројектовање форми мишљења из 4, 5 или 6.-ог века на сва времена и векове. Постоји заиста оно што је трајно и непроменљиво - то су истине вере, догмати Цркве. Но, постоји и оно што је променљиво и дискутабилно - форме мишљења и говора теолога свих времена и векова.

[Okomi]

још ако Зизија прогласе за Свеца, тек му онда нико неће моћи да приговори, за једно 1500 година  0212_rolleyes)

1000000001010

[mila]

За 1500 година, колико данас нас дели од Светих Отаца, неко када буде читао Зизјуласа, па и оно код њега што ће се можда показати временом као недоречено и нетачно, буде ли следио горе поменуту логику, говориће: не то је тачно, није то само Зизјулас говорио, већ и многи, многи, многи други у 20. и 21. веку (још ако Зизија прогласе за Свеца, тек му онда нико неће моћи да приговори, за једно 1500 година  1000000001010).

Аналогија важи само ако за свеце прогласе и оне који га цитирају.

[Александар Милојков]

За 1500 година, колико данас нас дели од Светих Отаца, неко када буде читао Зизјуласа, па и оно код њега што ће се можда показати временом као недоречено и нетачно, буде ли следио горе поменуту логику, говориће: не то је тачно, није то само Зизјулас говорио, већ и многи, многи, многи други у 20. и 21. веку (још ако Зизија прогласе за Свеца, тек му онда нико неће моћи да приговори, за једно 1500 година  1000000001010).

Аналогија важи само ако за свеце прогласе и оне који га цитирају.

Немогуће је бити члан Цркве а не бити свет.

[istjazatelj]

  U kontextu jevanđeoske poruke o Spasenju, "mitarstva" ne da postaju irelevantna,već na svojevrstan način i unižavaju tu poruku,indirektno i samu Ličnost Hristovu,'pretvarajući' Boga u sitničavog 'poreznika','naplatioca dugova' itd itd...Priča o "bludnom sinu" i "raširene ruke Očeve" ne ostavljaju ni 'milimetar' prostora za sitničavost,pijetizam i ko zna kakve sve nedostatke i nedostatnosti(ljubavi pre i posle svega),projektovane(a do kako drukčije) i na samog Boga...VEĆ upućuju jedino i isključivo na pokajanje...pokajanje kao promenu načina postojanja.....na pokajanje kao stil života i odnosa prema svemu i svakome...a takav odnos je već obitavanje u ZAGRLJAJU OČEVOM...nikakva mitarstva tu 'ne piju vodu' pa čak ni njihov nekakav pedagoški značaj(ovo je moje lično mišljenje)...

 

[oLjuba]

Ја уопште не видим везу св Кирила и оног што сам ја овде рекао а у односу на ово што ви говорите Александре? Шта више, све то што сте рекли ништа се не односи на оно што сам ја рекао. А ако верујте другачије онда молим вас то и уопредите. Молим вас поново прочитајте моју поруку ако на њу реплицирате (предпостављајући да сте оно са "Кирилом" и "светим оцима од меса" мени реплицирали)? А ако не онда ништа, заборавите ову моју поруку.

[mila]

Немогуће је бити члан Цркве а не бити свет.

Који је онда смисао помињања формалног канонизовања митр. Зизјуласа у Вашем претходном посту?

[Guest misko]

Поред приче о блудном сину има и прича о злом и лењом слуги и прича о 5 лудих девојака.