Đakon Andrej Kurajev - o mitarstvima

[Драган]

Неисповеђени грех је ђаволу тапија на душу човекову. Не суди ђаво, али човеку је дата слободна воља коме ће да служи, кога је служио од њега ће и плату да прими, знамо какву од кога. Чињењем греха служимо ђаволу и сви наши греси пописани су на списку у уговору о власништву над душом који смо њиховим чињењем са њим направили. Покајањем и исповешћу бришемо те грехове са тог списка.

дакле, ако нам се по делима суди, шта би са Милошћу Божјом?

а посебна ми је прича о ''уговору о власништву над душом'' ...

Зато не судите ништа пре времена, докле Господ не дође, који ће изнети на видело што је сакривено у тами и објавиће савете срдачне и тада ће похвала бити сваком од Бога.

Не одбацујем благодати Божје; јер ако правда кроз закон долази, то Христос узалуд умре.

сем тога што се светим причешћем отпуштају греси.

Да, пре причешћа исповедамо се, то је и правило.

[Милан Меденица :)]

Неисповеђени грех је ђаволу тапија на душу човекову. Не суди ђаво, али човеку је дата слободна воља коме ће да служи, кога је служио од њега ће и плату да прими, знамо какву од кога. Чињењем греха служимо ђаволу и сви наши греси пописани су на списку у уговору о власништву над душом који смо њиховим чињењем са њим направили. Покајањем и исповешћу бришемо те грехове са тог списка.

дакле, ако нам се по делима суди, шта би са Милошћу Божјом?

а посебна ми је прича о ''уговору о власништву над душом'' ...

Зато не судите ништа пре времена, докле Господ не дође, који ће изнети на видело што је сакривено у тами и објавиће савете срдачне и тада ће похвала бити сваком од Бога.

Не одбацујем благодати Божје; јер ако правда кроз закон долази, то Христос узалуд умре.

сем тога што се светим причешћем отпуштају греси.

Да, пре причешћа исповедамо се, то је и правило.

може и не мора, те две свете Тајне јесу повезане али нису условљене једна другом.

[w.a.mozart]

here we go again 

[Милан Меденица :)]

here we go again 

Stakka Bo - Here We Go

[Андрееј]

ne postoji nikakvo Crkvom priznato ucenje o tome sta se desava nakon smrti... stoga ni svoj stav ne smatram konacnim... ali kada govorimo o smrti i o nekakvom odvajanju duse od tela moramo imati na umu pitanje: sta je covek? da li je covek samo dusa? ili da li je covek samo telo? nije covek ni samo dusa ni samo telo... on je psihofizicko jedinstvo, cine ga i dusa i telo... nema razdvajanja... inace ili padamo u naivan spiritualizam (covek bez tela je kao avet) ili u jeftini materijalizam (covek bez duse je kao zombi)... Dusa ne moze biti besmrtna po prirodi, ona je besmrtna po blagodati... Odnosno i sama dusa je stvorena te s toga i smrtna...

Isto tako u Simvolu vere ne kaze se cekam ovo razdvajanje duse od tela, kao ni cekam prolazak kroz mitarstva... U Simvolu Vere se konkretno kaze "Cekam vaskrsenje mrtvih"... Otuda nas zivot ne treba da se posmatra kao priprema za prolazak kroz nekakva mitoloska mitarstva nego kao vec ovde i vec sada savaskrsavanje Hristovim Vaskrsenjem.

E sada sta se desava kada covek umre? Pa na ovo mozemo da gledamo iz dve perspektive... Iz nase perspektive, ove istorijske - mi cekamo onaj Buduci dogadjaj i molimo se da upokojenom u Onaj dan koji dolazi bude darovano blagodatno Vaskrsenje... Vaskrsenje na zivot vecni... Iz Bozije perspektive (da se tako izrazim) koja je oslobodjena od istorije, odnosno vremena hiljadu godina je kao jedan dan (odnosno upokojeni nece imati predstavu o tome da li je proslo 10 ili 1010 godina, njemu ce izgledati kao da je tek zatvorio oci i odmah ih otvorio... )...

A sto se tice Teofana Zatvornika i ucenja o mitarstvima... moze da se tumaci samo kao pedagoski prikaz kako greh odvaja coveka od Boga... a i postavlja se pitanje zasto ova pripovest ni u kakvom obliku nije nasla svoje mesto u ispovedanju vere Crkve niti u dogmatskim definicijama Vaseljenskih i pomesnih sabora (Zasto?)... Bez uvrede, ali ta priča o mitarstvima podseća me na nekakvu neutemeljenu mitologiju i eksplicitno vodi stanovištu da je naš život ustvari priprema za nekakva mitarstva... Ovakvim ucenjem zanemaruje se i baca senka na ocekivanje buduceg Vaskrsenja (Hristov Drugi Dolazak) i daje se primat nekakvom juridickom spasenju... pri tom, u ovoj prici otvoreno se naglasava da nekakvi demoni imaju vlast nad nama odlucujuci o nasoj sudbini (o Gospode ko su oni da odlucuju)... sto je opet pogresno ucenje. Jer demoni nemaju nikakvu vlast nad nama i ako Hristom zivimo svaki strah je neopravdan (narocito strah od demona). Isto tako u centar zbivanja je greh koji je covek pocinio a ne blagodat Bozija koja nisti svaki greh... tako i sama Crkva postaje grehocentricna a ne hristocentricna, odnosno bogocenticna...

I još nešto me buni... Naime, toliko davanje primata demonima kao da oni imaju vlast a ne Hristos?

Mišljenja sam da mitarstva mogu eventualno da budu posmatrana kao metafora za naše istorijsko trajanje... odnosno metafora za našu vazda pred izazovima slobodnu volju...

Citiraću post sa ovog foruma (od smile) : "Nažalost, postoji dosta kvazi-hrišćana koji sa nekom zluradošću polemišu o paklu i žive za osuđivanje drugih. Naravno, sve sa nekom lažnom skromnošću i sumnjivim smirenjem - nekada ni tim već otvorenim nepriateljstvom i čak pozivanjem na Sveto Pismo u tom smeru. Pakao definišemo ne kao prostorno-vremensku destinaciju već kao merilo odnosa sa Bogom. Puno Svetih Otaca i teologa je govorilo o paklu kao paradoksalnoj ljubavi Božijoj (dejstvovanju Svetoga Duha) koju neće svi ontološki doživeti na istovetan način. Drugi Oci govore i o odsustvu blagodati kod takvih (kao večnoj neprijemčivosti za krasotu Ljubavi Božije). Međutim, bolje da problem prepustimo Promislu Božijem. Možemo reći, svi će se spasiti ali da li će želeti svi da se spasu? U Jevanđelju kada Hristos prorokuje izgled eshatološkog Suda vidimo da će mnogi iz naroda buntovati: "Kada Te ne nahranismo i ne napojismo, itd...". Možemo reći i ovako, Bog je kao sunce ali da li svaki stanar jedne zgrade želi da otvori prozor svoga doma i dopusti osvetljenje sobe? Možda neko želi da živi u tami i ceo dan drži roletne zatvorene. Tako je i sa nama. Meni je nekad pakao u biću kada ne odem na Liturgiju a nekome pakao može biti ako ode na Liturgiju."Mitarstva blazene Teodore jeste spis sumnjivog porekla... A sto se tice sv. Teofana Zatvornika ((+1894) / samo pogledajte godinu u zagradi i zapitajte se gde su svi oni veliki muzevi kao sto su apostol Pavle, Jevandjelisti, Jovan Zlatousti, Grigorije Bogoslov, Atanasije Veliki, Grigorije Palama, Maksim Ispovednik da kazu nesto o tome... i kao sto napomenuh 7 Vaseljenskih Sabora cute o tome itd... zar nije malo sumnjivo? i zabrinjavajuce propovedati nesto sto ni sama Crkva ne propoveda?

Ali opet, coveku je od Boga darovana slobodna volja da odluci za koji dogadjaj ce da se priprema:

- da li ce se zaljubljenicki fokusirati na svoj greh i ne videti nista dalje od toga vrteci se u muci nedovrsenosti i neutemeljenosti... zaboravljajuci pri tom na plamtecu ljubav Boziju koja kaze "ko je od vas bezgrešan – neka prvi baci kamen na nju...ženo, gdje su? Ni jedan te ne osudi? Ona reče: niko Gospode. Na to joj Isus reče: Ne osudjujem te ni ja; idi i od sada više ne griješi"... a ne kaze joj razmisljaj danima i nocima o svojim gresima tek ti sledi borba sa njima u mitarstvima...

- ili ce hoditi Duhom Svetim ka zagrljaju Bozijem koji vaskrsava i kad sagresi odlucno u Slavu Boziju ustajati i hitati napred i napred u sretenje Gospodu Koji dolazi...

Ja izabrah ovo drugo... Vera hriscanska jeste radost Vaskrsenja Hristovog a ne mucenje u grehovima svojim...

[Дража]

Vera hriscanska jeste radost Vaskrsenja Hristovog a ne mucenje u grehovima svojim...

А грешници ће бити бачени у таму најкрајњу, тамо ће бити плач и шкргут зуба.

Није баш све тако лепо и красно како би то поједници хтели. Стоји та твоја прича ако си сигурна у своје спасење, али то би било мало гордељиво мишљење јер ниједан светитељ Цркве у то није био сигуран.

"23. Рече му пак неко: Господе! Је ли мало оних који ће бити спашени? А он им рече:

24. Навалите да уђете на тесна врата; јер вам кажем: Многи ће тражити да уђу и неће моћи:

25. Кад устане домаћин и затвори врата, и станете напољу стајати и куцати у врата говорећи: Господе! Господе! Отвори нам; и одговрајаћи рећи ће вам: Не познајем вас откуда сте.

26. Тада ћете стати говорити: Ми једосмо с Тобом, и писмо и по улицама нашим учио си.

27. А Он ће рећи: Кажем вам: Не познајем вас откуда сте; одступите од мене сви који неправду чините.

28. Онде ће бити плач и шкргут зуба, Када видите Авврама и Исака и Јакова и све пророке у Царству Божијем, а себе напоље истеране.

29. И доћи ће од истока и запада и севера и југа и сешће за трпезу у Царству Божијем.

30. И гле, има последњих који ће бити први, и има првих који ће бити последњи."

[Дража]

МИТАРСТВА

При раздвајању душе наше са телом, стаће пред нас, с једне стране, војска и Силе небеске, с друге-власти таме, старешине ваздушних митарстава, изобличитељи наших дела. Угледавши их, душа ће задрхтати и устрептати; и у тој пометености и ужасу она ће тражити себи заштиту у анђела Божјих. Но, и примљена од анђела и под њиховим окриљем пролазећи ваздушно пространство и улазећи на висину, она ће наићи на разна митарства која ће јој препречавати пут њен у Царство, заустављати и задржавати стремљење њено ка Царству. На сваком од ових митарстава тражиће се рачуна за посебне грехе... Свака страст, сваки грех имаће своје митаре и истјазатеље. При томе ће бити присутне и божанске Силе и збор нечистих духова; и док ће збор божанских Сила износити врлине душе, дотле ће нечисти дуси изобличавати грехе њене... И ако се душа због побожног и богоугодног живота свог покаже достојном наградe, узеће је Анђели и она ће неустрашиво полетети према Царству... Ако се пак, напротив, покаже да је она проводила живот у нераду и неуздржању, онда ће она чути онај страшни глас: Нека се узме безбожник, нека не види славе Господње! (Исаија 26,10); тада ће је оставити Анђели Божји и узеће је страшни демони, и душа везана нераздрешивим узама, строваљује се у тамнице пакла.

Свети Кирило Александријски (+444)

[Дража]

Мноштво светитеља Цркве Божије говори о проласку душе преминулог кроз поднебесје и митарствима. Прочитајте на линку испод:

http://www.scribd.com/full/28760741?access_key=key-136tzqbvdsgmfqll5pub

Из свега написаног се јасно види да душа не престаје своје постојање после телесне смрти, напротив. Можда због тога прича о митарствима смета многима.

[w.a.mozart]

Brate Andreej,skoro si stigao pa ćeš tek da vidiš...nema veze što Crkva to zvanično ne priznaje...bidno je da MNOŠTVO SVETITELJA O TOME GOVORI..... pri tom je mnoštvo jednako par njih....  slavabogu

ali,vidiš...ispade da to nekima smeta jer oni tj. ti neki hrišćanstvo gledaju onako kako im odgovara... klapklap

...jer-slovo UBIJA a DUH oživljuje

[Дража]

Brate Andreej,skoro si stigao pa ćeš tek da vidiš...nema veze što Crkva to zvanično ne priznaje...bidno je da MNOŠTVO SVETITELJA O TOME GOVORI..... pri tom je mnoštvo jednako par njih....  slavabogu

ali,vidiš...ispade da to nekima smeta jer oni tj. ti neki hrišćanstvo gledaju onako kako im odgovara...

...jer-slovo UBIJA a DUH oživljuje

А која је по теби лоша страна веровања у постојање поднебесних искушења тј. митарстава? Светитељи (њих пар како ти кажеш - не знам само шта са тим желиш рећи) су сасвим лепо описали и своја искуства па ако кажемо "њих пар" то онда значи да њихово мишљење омаловажавамо или да мислимо да они лажу тј. да су у великој заблуди (и још друге уче томе). Мислим да смо сви ми данас "савремени", "препаметни" и "модерни" човечуљци у ствари једна велика заблуда. Ако ти кажеш да митарства не постоје твоје мишљење (или било чије друго мирјанско) је за мене безгранично небитно у односу на мишљење "неколицине" опитних Светитеља Цркве.

[Александар Милојков]

Апостол Павле јасно каже да ћемо ми судити палим анеђелима, а не они нама:

"Не знате ли да ћемо анђелима судити, а камоли стварима овог света?"

1. Кор, 6, 3

Закључак: Није све што су оци говорили и мислили аутоматски и догмат Цркве. Са друге стране, све што Библија (првенствено Нови Завет) говори, јесте ТЕМЕЉ вероисповедања Цркве.

А у Новом Завету стоји и ово:

"Јер Отац не суди никоме, него сав суд даде Сину"

Јн 5, 22

Очито да је учењо о тзв. митарствима небиблијско, а има озбиљних индиција да је то учење интелектуални уплив са стране (из незнабожачког митотворства).

[w.a.mozart]

eto dražo...aleksandar me preteko...a i bolje je to reko.... slavabogu

iskreno,mislim da je razgovor o mitarstvima gubljenje vremena... ništa drugo...a to šta su sveci o njima govorili nije moje da sudim o tome...samo se nadam da znaš da ti sveci nisu postali sveti zbog toga što su nepogrešivi...već zbog svetinje kojom su se osvećivali...zbog tela i krvi Gospodnje

[Александар Милојков]

Светитељи су говорили и о хилијазму. Хоћемо ли и то да прихватимо? Светитељи су говорили и о апкатастази. Хоћемо ли и то да прихватимо? Свети Григорије Ниски је писао да ћче и сам "изумитељ зла" бити на крају спашен. Хоћемо ли и то да исповедамо? Ако се рукводимо папистичком логиком о непогрешивости светитеља, онда требамо све ово и много тога још да исповедамо.

[w.a.mozart]

najveća ironija je što bi  se pojedini branioci pradedovske vere i njihova logika fenomenalno uklopili u katolicizam.... protiv koga pucaju...kažem-neki

[Aquilius Cratus]

А која је по теби лоша страна веровања у постојање поднебесних искушења тј. митарстава? Светитељи (њих пар како ти кажеш - не знам само шта са тим желиш рећи) су сасвим лепо описали и своја искуства па ако кажемо "њих пар" то онда значи да њихово мишљење омаловажавамо или да мислимо да они лажу тј. да су у великој заблуди (и још друге уче томе). Мислим да смо сви ми данас "савремени", "препаметни" и "модерни" човечуљци у ствари једна велика заблуда. Ако ти кажеш да митарства не постоје твоје мишљење (или било чије друго мирјанско) је за мене безгранично небитно у односу на мишљење "неколицине" опитних Светитеља Цркве.

Losa strana je ta sto se uvlaci juridicki pogleda na greh a to je veoma nepravoslavno glediste. Dalke ima paranoje od papskog primata i filokve a ovamo se uvlaci Augustinovksa filozofija brojanja grehova i kaznjavanja

na velika vrata. Ljudi pocinju da se bave manje bitnim stvarima, kako izledaju mitarstva i sta se tamo desava npr.

Straj Boziji koji je strah da ne izgubimo ljubav prema Bogu se pretvara u strah od djavola kao mucitelja.

Sto se mene tice mitarstva postoje uopste mi to nije sporno ali mi nije nesto ni bitno. Sta me briga kako se odvija put ka nebesima ako ne mogu da opstim sa Bogom zbog nedostatka ljubavi. To je ontolosko pitanje a ne prostorno vremensko. To je "malo" strasnije od tamo nekih nakaza-demona. Mi treba da se bavimo time kako da zavolimo Boga a ne cime ce nas koji demon klevetati.