Argumenti za Bozije postojanje

[Avocado]

Не постоји време пре великог праска, јер, кажу научници, и време настаје након великог праска.

Nase vreme nastaje nakon Velikog praska i zato gotovo sigurno necemo moci da zavirimo iza njega... to ne znaci da je to pocetak i nastanak svega materijalnog i svakog vremena... teoretski, nas univerzum moze da se skupi u identican singularitet iz kojeg je nastao, da se ponovo prosiri i da nastane neki novi univerzum u kojem ce u jednom trenutku neki fizicari tvrditi da pre njihovog velikog praska nista nije postojalo.

Дакле, ни ја не убацујем "произвољну тврдњу", већ као и Свети Оци, кажем да се ту ради о апофатици, о неизрецивом, несазнајном. То неизрециво и несазнајно називамо Богом, ми верници. Дакле, не никаквог "чичицу" већ то неизрециво и несазнајно, то "пре" почетка, пре праска, пре свих ових категорија које су нам познате и у којима познање наше функционише - управо то "пре" називамо Богом. И зато сам ја сигуран да Бог постоји - Бог који је по својој суштини неизрецив, неописиви, несазнајан, недоступан сваком нашем знању (онако како познајемо ствари и категорије "нашег света").

Proizvoljna tvrdnja je da je to nesaznajno nesto (bilo sta) a ne nista.

[Justin Waters]

Не постоји време пре великог праска, јер, кажу научници, и време настаје након великог праска.

Кажу али теорија великог праска просто пролази, није одржива више.

Вјероватније је да је наш космос настао попут две капљице воде које се сударе и направе нову, а оне постојеће се изобличе. Не знам да ли си читао то што пишем, писао сам и винуксу и некако имам осјећај, да се прелази преко овог овлаш и опет понаваља иста теза, да космос има свој почетак али у смислу екс-нихилио, и да је наука то доказла. Не није доказала екс-нихилио, ево још једном кажем.

Примјер са матриксом је згодан, јер буквално све ово о чему причамо...бесконачност, почетак, узрок, творац, стварање из ничега, самобитан космос, може бити само "програмирана могућност" у неком моћном ванземаљском софтверу. И пошто нема никаквог аргумента који би побио ово као нелогично, ништа друго не преостаје, него да се вјерује како се хоће.

Ми хришћани као што кажеш тај узрок свега називамо Богом, него други ако му се ћефне, може наш узрок видјети управо у "вебмастер ванземаљцу".

Зато да не испаднем некакв скептик овдје, управо хоћу да кроз све што сам писао нагласим важност вјере, а не никавог логичног расуђивања, као преусдно у то како ћемо формирати наш поглед на свијет и какав је његов смисао. Ова тема има намјеру да покаже да и атеисти ако то хоће, могу кроз аргументоване и логичке премисе да повјерују у Бога. Каквог не битно је, али да повјерују...али мој став који сам хтјео да кажем је да то не мора и није тако. Зато што знамо да постоји и супротни ефекат, ад кад човјек и сматра и да вјерује и да има аргументе, често зна по животу и понашању у ствари бити невјеран.

[Александар Милојков]

Proizvoljna tvrdnja je da je to nesaznajno nesto (bilo sta) a ne nista.

У праву си. То несазнајно није било шта од овога света. И зато, опет мирне савести, можемо речи да је то несазнајно "ништа". Јер, шта год да кажемо да то несазнајно јесте - слагаћемо. Зашто? Зато што наше речи ткају појмове који дефинишу "наш свет".

[Avocado]

Само још једном да нагласим Авокаду, јер мислим да је веома важно за даљу расправу (да се не вртимо у круг): ништа не убацујем произвољно "иза" нашег поичетка. Само то неизрециво, несазнајно, непознато и можда још милион речи са префиском "не", називам једним именом - Бог. Ако ме питаш шта под појмом Бог подразумевам: опет се враћам назад - све ове речи са префиском "не". Чак сам спреман да идем и тако далеко да за Бога кажем да је он и непостојећи. У ком смислу? Па ако под појмом постојање подразумевамо наше искуство постојања, онда тај појам никако не изражава неизрецивост Божијег постојања. Мирне савести, у том случају, могу рећи: Бог је непостојећи.

Ne znam zasto filozofi i teolozi (narocito kod ontoloskih argumenata) vole da postojanje predstavljaju kao jednu od karakteristika nekog entiteta.

Postojanje nije samo jedna od karakteristika... pa je entitet X svemocan, sveznajuc i postojeci a entitet Y je samo svemocan i sveznajuc...

Postojanje je preduslov bilo kakve karakteristike entiteta koji nisu plod nase maste.

Entitet koji nije postojeci nema nikakve karakteristike... ne postoji.

Znam da si se ti izrazio pod uslovom... ali nemoj... ti verujes u Boga koji postoji... nemoj da se sa tim pojmom igramo...

[Александар Милојков]

Ми хришћани као што кажеш тај узрок свега називамо Богом, него други ако му се ћефне, може наш узрок видјети управо у "вебмастер ванземаљцу".

Може, нарвно. Могу и "летећом шпагетом". Оно што ја хоћу овде да нагласим јесте чињеница да штогод рекли о "неизрецивом", какогод га назвали, наше речи ће бити, како то Свети Григорије Ниски каже, само идоли, кумири.

[Александар Милојков]

Ne znam zasto filozofi i teolozi (narocito kod ontoloskih argumenata) vole da postojanje predstavljaju kao jednu od karakteristika nekog entiteta.

Postojanje nije samo jedna od karakteristika... pa je entitet X svemocan, sveznajuc i postojeci a entitet Y je samo svemocan i sveznajuc...

Postojanje je preduslov bilo kakve karakteristike entiteta koji nisu plod nase maste.

Entitet koji nije postojeci nema nikakve karakteristike... ne postoji.

Znam da si se ti izrazio pod uslovom... ali nemoj... ti verujes u Boga koji postoji... nemoj da se sa tim pojmom igramo...

Учитаваш ми нешто што нисам рекао. Хајде читај поново. Изгледа да је проблем што ти мом појму Бога учитаваш свој ("чичицу" ).

[Avocado]

Учитаваш ми нешто што нисам рекао. Хајде читај поново. Изгледа да је проблем што ти мом појму Бога учитаваш свој ("чичицу" ).

Ma jok... ali vidim da te impresionirao onaj klip...

[Александар Милојков]

Postojanje je preduslov bilo kakve karakteristike entiteta koji nisu plod nase maste.

Ево, видиш? Учитаваш ми "чичицу" у појма Бога. Ништа ја нисам извукао из своје маште. Говорио сам о неизрецибом, несазнајном, о милион "не", које сам објединио једним именом - Бог. Под тим именом, ПОНАВЉАМ, подразумевам "милион" тих појмова са префиксом "не".

[Александар Милојков]

Ma jok... ali vidim da te impresionirao onaj klip...

Јок. Знаш да не волим клипове. Шалу на страну. Искрено покушавам да разбијемо неке предрасуде о вери, барем када је хришћанско предање у питању.

[Avocado]

Јок. Знаш да не волим клипове. Шалу на страну. Искрено покушавам да разбијемо неке предрасуде о вери, барем када је хришћанско предање у питању.

Da ne bude zabune, mislio sam na onaj sto je postavio angst.

http://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=cyMBb6ZepBM

[Justin Waters]

Може, нарвно. Могу и "летећом шпагетом". Оно што ја хоћу овде да нагласим јесте чињеница да штогод рекли о "неизрецивом", какогод га назвали, наше речи ће бити, како то Свети Григорије Ниски каже, само идоли, кумири.

Да зато мислим да када су у питању улитамитвне ствари, ствари које говоре о самом смислу свега, не могу обичном логиком, или аргументима да се поткрепљују. Ту ради само вјера. Расуђивање, разум, рационално размишљање нам помаже око малих ствари како не би смо "ослепели у вјери", али наш смисао живота, коначно назначење наше, шта је наша судбина итд..не можемо прихватати логиком, нити рационалним размишљањем.

Зато мислм да се атеистима, или било којим другим скептицима не може се никаквим логичким премисама утицати да они почну да размишљају о Богу, или чак повјерују.

То се може десити само ако ми који кажемо да вјерујемо, самим својим животом и понашањем свједочимо ту вјеру, и ако то оставља пријатан утисак на људе, или их макар импресионира као што неки беху импресионирани вјером мученика, па и сами постајаше хришћани. Ако скептик тада не почне вјеровати, због осјећања живог односа са нама, неће никаквим аргументима и логиком бити увјерен.

[Александар Милојков]

Da ne bude zabune, mislio sam na onaj sto je postavio angst.

http://www.youtube.c...d&v=cyMBb6ZepBM

Нисам погледао.

[Александар Милојков]

Да зато мислим да када су у питању улитамитвне ствари, ствари које говоре о самом смислу свега, не могу обичном логиком, или аргументима да се поткрепљују. Ту ради само вјера. Расуђивање, разум, рационално размишљање нам помаже око малих ствари како не би смо "ослепели у вјери", али наш смисао живота, коначно назначење наше, шта је наша судбина итд..не можемо прихватати логиком, нити рационалним размишљањем.

Зато мислм да се атеистима, или било којим другим скептицима не може се никаквим логичким премисама утицати да они почну да размишљају о Богу, или чак повјерују.

То се може десити само ако ми који кажемо да вјерујемо, самим својим животом и понашањем свједочимо ту вјеру, и ако то оставља пријатан утисак на људе, или их макар импресионира као што неки беху импресионирани вјером мученика, па и сами постајаше хришћани. Ако скептик тада не почне вјеровати, због осјећања живог односа са нама, неће никаквим аргументима и логиком бити увјерен.

Све то стоји што си рекао, али и логика има ту своје место. Барем до неких граница. У противном, све би се свело на некакву фантазију, а ја први не волим фантазије.

[Justin Waters]

Све то стоји што си рекао, али и логика има ту своје место. Барем до неких граница. У противном, све би се свело на некакву фантазију, а ја први не волим фантазије.

Не знам колико логика ту има мјесто.

Кад почнеш од тога да је Отац без узрока, а Син има узрок у Оцу, али никад Отац не беше без Сина, и Син не беше без Оца, Отац је родио Сина, али сам није рођен итд......онда ту дефинитивно нема логике. Може да се каже чиста фантазија...али ипак, тако нам је откривено, тако прихватамо вјером, јер усудио бих се рећи да оно што је логично, то је и докучиво, али природа и односи међу лицима св.Тројице нису докучиви, па стога нису ни логични.

[Александар Милојков]

Не знам колико логика ту има мјесто.

Кад почнеш од тога да је Отац без узрока, а Син има узрок у Оцу, али никад Отац не беше без Сина, и Син не беше без Оца, Отац је родио Сина, али сам није рођен итд......онда ту дефинитивно нема логике. Може да се каже чиста фантазија...али ипак, тако нам је откривено, тако прихватамо вјером, јер усудио бих се рећи да оно што је логично, то је и докучиво, али природа и односи међу лицима св.Тројице нису докучиви, па стога нису ни логични.

Грешиш. Управо су односи докучиви, односно докучива је личност, однос (а не како Отац рађа и исходи, те речи сигурно не изражавају реалност када је Бог у питању). Када би личност била недокучива, онда би сваки однос са Богом, свака молитва њему била немогућа. Када је личност у питању, ту нема апофатике. Зашто? Зато што је човек икона Божија - и сам постоји као личност. Но, то је друга тема, да не збуњујемо саговорнике.