Borba sa iskusenjima - izazov samospoznaje i preumljenja

[Guest ага пије млеко]

Да ли се плашите искушења ?

[konstantin]

zavisi kakve vrste iskusenja, nekih da, nekih ne....

[Зоран]

Баш јуче у Цркви видим једог брата онако деловао ми забринут. После једно сат времена срели

смо се поново и каже он мене опрости ми што ти се нисам јавио иако сам те видео и то ми

рече сав онако радостан просто га нисам познао ...кад он мени каже задржао сам се у цркви

због исповести јер ме нападоше тешка искушења и напасти. И ето то ми све рече у некој

великој радости као да се ништа није ни десило, обоје се прекрстисмо и рекосмо Слава Богу.

Сад ми паде напамет да неко рече од Светитеља да без искушења нема ни спасења.

:smiley:

[Guest Florensita]

?? ?? ?? ??????? ???????? ?

Pa pre jesam, ali Gospod rece da nikada nam se nece dati vise nego sto mozemo da podnesemo, tako da nemam cega da se plasim...

Plasim se samo Boga, trebamo da molimo Boga da nas izbavi od iskusenja ali kao sto rece sestra ako se plasim iskusenja, plasim se zivota...

Svako dobro od Gospoda!

[ивањушка]

Има овде једна старија жена која изјави:

Плашим се само Бога и шлога!

[Guest Florensita]

Kako najbrze da se odbranimo od iskusenja i koliko su opasna?

[Guest Florensita]

Da, ali ako padnemo koliko moze da bude opasno, pitam jer se ja sama nalazim u takvom nekakvom stanju...?

[Лазар Нешић]

Kako najbrze da se odbranimo od iskusenja i koliko su opasna?

Uvek se seteti da si nista - nistavilo.

[Тавита]

Da, ali ako padnemo koliko moze da bude opasno, pitam jer se ja sama nalazim u takvom nekakvom stanju...?

Posmatraj stablo. Razmišljaj o njemu kroz godišnja

doba. Vidje?eš kako nailazi na mnoga iskušenja.

U prolje?e, radova?eš se gledaju?i ga kako mu cvjetaju

pupoljci. Možda i ne?eš zapaziti kako teško podnosi

kasne snjegove i hladne vjetrove koji dolaze sa sjevera.

Svi?a ti se stablo kako se lagano njiše na toplom ljetnjem

suncu? Ali možda ne?eš shvatiti kako je žedno u sušnim

razdobljima. Možda ne?eš ?uti vapaje za toplom ljetnjom

kišom kako bi utolilo že?.

Svi?aju ti se sjajne šarene boje njegove jeseni, kad se

stapa s drugim stablima kako bi ti mogao uživati u

prelijepom predjelu? Ali primje?uješ li njegovo uko?eno

tijelo na hladnoj kiši u ledenom novembru? Uo?avaš li zebnju

kad mu vjetrovi odnose list po list?

Zimi ?e ti se svidjeti vijugave siluete koje bijeli snijeg i

hladno?a stvaraju na njegovim granama. Ali ?uješ li kako

mu grane pucaju od studeni i težine snijega?!

Promatraj stablo. Razmišljaj o njemu od jednog do drugog godišnjeg

doba. Pored ljepote uo?i i patnju. I reci sebi: sli?no mi je.

Ima svoja godišnja doba kao i ja. U njima otkriva svoju ljepotu.

U njima prolazi svoje kušnje. Jer život ?ovjeka ili stabla ima lijepih

dana, ali i nevremena, oluja, grada, suše…

Ne postoji život bez iskušenjá. Nemoj misliti da život ne zaslužuje divljenje.

Naprotiv. Svako iskušenje skriva jedan trezor. Otkri?eš ga ako razbiješ

školjku patnje. Na dnu se nalazi blago: ono ?e promijeniti tvoj

život u blistavi dragi kamen.

Iskušenje te može uništiti. Matirati. Može se sru?iti na tebe kao što se

prirodna nepogoda sru?i na stablo. Ali iskušenje je poziv na uzdignu?e.

Zamisli šta bi bilo od leptira da ne želi iza?i iz ?ahure?!

Zamisli koliko bi nestalo ljepote kad gusjenice ne bi prihvatile iskušenje promjene?!

?ovjek raste mijenjaju?i se: od razdora u susret, od napuštanja u prihvatanje.

Tako sazrijevamo prihvataju?i mnoga umiranja ?itavog životnog vijeka,

umiranja vode u ponovna ra?anja.

Ne tr?i prema iskušenjima.

Pusti godišnjim dobima da se pobrinu za taj posao.

Ali kad se iskušenja isprije?e na putu, ne bježi.

Ne odustaj.

Uspravi se.

Guraj naprijed.

Idi dalje.

Posmatraj stablo.

Misli o njemu kroz godišnja doba.

I u?i od njega.

[Тавита]

и да.. тек си почела....

једнога дана ово ће ти бити смјешно.. садашњи проблеми..

ех да завириш мало у моју главу па да се обендачиш  8084.gif 0110_hahaha 0110_hahaha

(читај онесвјестиш)  smej.gif

[antoneta]

Искушења схватам као проверу духовне истрајности....Све патње, болести, клевете етц. све су нам то лекције које су нам потребне да би се избавили од гордости, увредљивости, среброљубља, зависти, и иначе свих неврлина које носимо у себи.... Ми тражимо од Господа да нас научи смирењу, трпљењу, незлобивости, послушности....и ево, Он нам шаље баш онакве људе, сплет околности, ситуације, околину и окружење где се та лекција учи.....И како онда да кажемо зашто?

И што каже Флор увек нам се даје колико можемо и колико смо спремни да понесемо....Свакоме крст по мери.....Мисли Бог о нама, верујмо Му....не плашимо се...

И челичимо се на овим проверама....кад паднемо, видимо нисмо још победили себе, дижемо се....поново вежбамо....не плашимо се...

[Дејан]

Bog nikad ne daje iskusenja koje covek ne moze da nadvlada

[Guest ага пије млеко]

ОТВОРИЛИ СМО НОВУ ТЕМУ О ВИЂЕЊИМА И СЛ. А САДА БИХ МОЛИО ДА СЕ ВРАТИМО ПОЧЕТНОМ ПИТАЊУ О ИСКУШЕЊИМА У ДУХОВНОМ ЖИВОТУ ГДЕ НЕ ПОДРАЗУМЕВА АУТОМАТСКИ ВИЂЕЊА.  НИСУ НАМ ИСКУШЕЊА ВАЉДА САМО ВЕЗАНА ЗА ВИЂЕЊА ДЕМОНА ?!    0110_hahaha

[after_silence]

E kad smo kod sloga, da to je jedino iskusenje koje me plasi 0110_hahaha

Da cu poludeti i da cu izgubiti "pamet" tj zdrav razum 0110_hahaha

Ostalo sve nekako, al ako me iko pita to nikako ne bih volela da se dogodi 1405_love

Plasi me da necu prepoznati sebe u tom smislu, kad govorim o drugim vrstama iskusenja, plasi me samo to da ne izgubim to da dajem svojih 100% sebe, ma koliko to nistavno bilo. Makar tih 100% znacilo i da kukam i cupam kosu od iskusenja, ali da znam da sam ucinila sve od sebe, sve sto mogu.

[Guest Оливера]

Evo, nisam čitala predhodne postove, ali me je pitanje odmah zainteresovalo. Do skora, relativno, plašila sam se iskušenja, zato što ih nisam pravilno shvatila, tj., religijsko spoznavanje došlo je kod mene reletivno kasno, i to baš u vreme najvećih iskušenja. Ovo je jedna velika lična priča...ni nije bitna za smisao. Do tada sam imala, po mom mišljenju, iskrivljeno shvatanje iskušenja, kao što većina, čak i ljudi, koji sebe nazivaju religioznim, ima. Upravo u ovom pitanu i shvatanju iskušenja je i suština mog istinskog razumevanja iskušenja, koja rađa trpeljivost i u neku ruku, smirenje. Mada, živ sam čovek i grešna, naravno. Pitanje shvatanja iskušenja je ključno za verujućeg, po mom skromnom mišljenju i iskustvu...To je ono što me je samo učvrstilo u veri. Vidiš, ja se u neku ruku radujem, kada me Gospod baci u iskušenje zato što moram da promislim i ispravno reagujem. Greške, koje se pri tome javljaju, svakako su duševnokorisne. Moj Otac ima nešto da mi kaže i nauči, ja to tako shvatam. To sam razumela jer je postojao period u mom životu, kada se okrenuo od mene, sasvim pravilno, kao pravi Otac. Sada se radujem svakoj mrvici i u tom smislu i iskušenju, Jer promisao je Njegova...Hm, nadam ste da ste razumeli  :smiley: