Jump to content

Филм "Парада" као идеолошка проституција

Оцени ову тему


Препоручена порука

Аман, човече, не знам. То знају људи из Бенетона, а не ја. Можда су трпели политички притисак од Ватикана. МОжда су изазвале лош публицитет. Можда се једноставно нису показале довољно учинковито. Шта си запео ко мутав на телефон?!

Катодна цев све трпи, а интернет свакога.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Каква је Европа мене, да будем искрен, нарочито ни не занима, будући да ми Европа није ни узор ни мерило. Оно што мене интересује, и што мислим да је у интересу свих нас, је каква је Србија. Моје је лично мишљење да је мржња, параноја и хистерија која је захватила Србију, и која буквално експлодира на сваки помен хомосексуалности, тако да се заборави и на Православље у које се толико кунемо, далеко већи проблем него пар десетина педера који ионако не раде ништа што им не гарантује устав иза којег је, треба ли на то подсећати, стао и српски народ и Српска Православна Црква...

Катодна цев све трпи, а интернет свакога.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

http://www.youtube.com/watch?v=Fzo0kF51eTE




Evo nekih izjava italijanskih politicara .Da ne prevodim sve su uvredljive.

Ali jednu moram . Od Alessandre Musolini (unuka onog celavog majmuna koja sedi u Italijanskom parlamentu) koja kaze "Bolje je biti fasista nego pedercina".

A sta kazu Srbi?

Svaka čast Vučiću! Spasio si Srbiju iz ruku lopova i društvenih parazita! 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

"Но Христос не би завитлао само на трговце у храму молитве и у храму науке и у храму законодавства. Он би завитлао бичем и на трговце, који тргују светињом јавне речи.

Чујете ли, колико се код нас говори о светињи јавне речи? Видите ли, колико ревносних апостола налази ова светиња на све стране? Гле, ви сваки дан узимате у руке новине, храмове јавне речи. Зар вам не дође понекад, да посумњате у светињу ових храмова? Или зар вас је само једном увредила блека, која се раздаје из ових храмова, блека и звек новца? Није ни чудо! У ове храмове већина се купи не ради службе светињи но ради трговине и ћара. За свештенике ових храмова подносе често и они, који не подносе ни за какав други храм. И они, који немају ништа ново да кажу свету, устају и говоре кроз новине старе ствари као нове и тиме стварају досаду људима. Зашто говоре они, ако не зато да размене речи за новац? И они, који су тек настали на свет и почели да се уче, улазе у светињу јавне речи и праве се учитељима целога света. Зашто то раде они, ако не из сујете и трговачких обзира? И они, који су изгубили поштовање према свакој светињи на небу и на земљи, устају и користе се светињом јавне речи. Зашто то чине они, ако не због трговине? И они, који сваки дан свесно пишу лажи и памфлете против честитијих од себе, и тиме најгоре прљају светињу јавне речи, егзалтирано бране светињу јавне речи. Зашто то чине они, ако не зато, што и за њихову робу треба нека светиња, треба нека света фирма? Они ваљда знају, да се под фирмом светиње свака роба најбоље и најскупље може продати. И они који знају, да ће оно што они у новинама напишу читати и невина деца, која тек почињу да образују свој млади карактер, па ипак се не устручавају да кроз "светињу" јавне речи понуде тој невиној деци најразорнији отров, - зар и они нису трговци светињом?

Но не презирите ипак, браћо, светињу јавне речи, јер то је народна светиња; не презирите ту народну светињу због многобројних трговаца и мењача, који су од ње направили робу за своје шпекулације. Верујте само, да би Христос данас завитлао својим бичем попут њих исто онако као што је завитлао попут оних, који су у његово време обесвећивали јавну реч и тим обесвећивањем заводили народ на странпутицу, а себи стварали богатство и част. Верујте, да би Христос данас, кад би се поново јавио, сматрао за своју божанску мисију, да очисти од трговаца и мењача и храмове јавне речи онако исто као и храмове молитве и науке и законодавства.

Св. владика Николај, О трговцима у храму

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Најбољи српски филм у задњих 10 година, по мени, је "мала ноћна музика".Бисер филмске уметности,шиша и Зону и Монтевидео и Параду.

''Зона..'' је дно дна.. дакле, ''филм'' иако се то јако тешко може тако окарактерисати,..пре би могло да се подведе под наслов ..хм..''сценска изведба''.. ;) гори је од ''Боја на Косову'' истог аутора ..Старога Олд-Шотра-Хенда коме с енезна које ''дело'' је веће уметничко-дно... Дал'''Ухрањене орлушине'', ''Замфирове Зоне'', ..ма мучан је.. А Драгојевић изгледа пуца да постане нови Шотра, само што је он далко поткованији у занатском смислу..

.. Нек пропадне није штета !..

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Skužajte, ali hajde da postavimo ovako stvari; Da li je bolje snimiti bilo kakav film (ili napisati knjigu) o pederima, o Kosovskom boju, o kriminalu 90'tih, o Prvom Svetskom Ratu.... ili ne snimati?

Mislim da je dobro da se snima o svim aktuelnim temama.

Sad dolazimo i do pitanja, koliko film treba da bude angažovan i da'l treba da bude angažovan? To je stvar reditelja, scenariste... sve ostalo je san.

Da je Najveći pisac, Dostojevski, ćutao i razmišljao samo u sebi, mi bi danas verovatno bili siromašni toliko da ne bi toga bili ni svesni, već bi se zadovoljavali sa Mir-Jam i Sidnijem šeldonom. Ali nije Dostojevski ćutao (a bio je osporavan svakako). Tako znamo da je u toj Rusiji, koja je verovatno nikad više nego tada bila Bogobojažljiva, bilo toliko licemerstva, toliko malograđanštine, toliko siromaštva. Da su prostitutke se bavile time sa znanjem svoje porodice, samo da donesu neku paru više.... I dobro je što je to tako. Jer niko ne može da kaže.... E bilo je tako i tako. E pa nije. Uzmi pa pročitaj kako je bilo.

Dnevno politička prepucavanja i dešavanja se vrlo lako zaboravljaju kao i bilo šta drugo što je tako bitno. Prosto dolaze novi događaji i mozak sam nema mogućnosti da se bavi više od određenog vremenskog perioda nekim stvarima. Ali zato imaju knjige, imaju filmovi koji o tome govore. Oni su naša baština. Mnogi takvi filmovi ili knjige nisu neka posebno umetnički nastrojena dela. Više su romansirana dokumentaristička svedočanstva. Ali ako. Time što je u njima opisana jedna epoha, jedan događaj ili stvari o kojima se tada mozgalo, ispunili su svoju ulogu.

Tako i u Bibliji ne možemo zanemariti i njenu historičnost. Posebice ako gledamo Stari Savez. Istorija ratova i sukoba, i to naroda koji i ne postoje više. Kraljevi kojima se i groba ne zna. Ali eto čita se kao da je to neka moderna knjiga napisana pre par dana.

I naravno da se osvrnem na poređenje šotre i Dragojevića... Mislim da je smislenije porediti i tražiti sličnosti imeđu pape Benedikta i Reis ul uleme Jusufspahića, nego između šotre i Dragojevića.

šotra je dao u svojim mlađim godinama neke veoma bitne filmove, čija se umetnička i romantičarska crta oseća i nakon toliko vremena. Pre svega serijal "Obraz uz obraz" i "Više od igre", filmove "Idemo dalje", "Braća po materi". I ostala njegova ostvarenja nisu zanemarljiva, i ako ništa drugo njihova dokumentaričnost i karakter zabave svrstavaju ovog reditelja u sam vrh srpskog filma. Ma šotra je toliko još toga dobrog snimio da je besmsileno i nabrajti. Verovatno ima bar 100 pojedinačnih naslova iza sebe, što ga čini i jednim od najplodnijih autora.

Dragojević je opet, bez obzira na aktuelnost svojih filmova, realativno mlad autor. Pitanje je kako će gledati na neka dešavanja u svojim starijim godinama. Možda se "razneži" kao šotra, a možda postane još "tvrđi".

Χριστὸς ἀνέστη ἐκ νεκρῶν θανάτῳ θάνατον πατήσας, 

καὶ τοῖς ἐν τοῖς μνήμασι ζωὴν χαρισάμενος...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Zona mi je simpatična... ali nekako naivna, za babe, poput svih njegovih serija i filmova- padam od smeha dok gledam najnoviju ekranizovanu verziju romana MirJam. Sedam ipo jeste mnogo dobar. Ustvari, predobar... A što se tiče Benetonovih postera... ovo mi je nekako ružno, generalno ovo ljubljenje, nbtno da li su dva muškarca, ili muškarac i žena, posebno što su u pitanju papa i imam. Mada, meni je neukusno jer mi nije lepo ovako u gro planu prikazivati poljupce, nikad to nisam volela, valjda što za mene poljupci i dalje predstavljaju veliku intimu. Znam, znam, staromodna sam.

Turn on, tune in, drop out

Link to comment
Подели на овим сајтовима

svako vidi sta hoce da vidi

neko vidi dobru parodiju ,neko vidi kako nose ikonu Svetog Georgija

neko vidi kako je Jugoslavija otisla u Montevideo ,a neko kako psuju Svetog Haralimpija

a neko nista ne vidi ,ali daje sebi za pravo da komentarise i donosi zakljucke

ja ocigledno nisam "dobra pravoslavka " kao vi ,meni se svidja i Parada i Montevideo

Parada prikazuje nas bas onakve kakvi smo

a to sto se nama (vama) to ne svidja ,to je vec nesto drugo

Jel? Stvarno zanimljivo.

Znaci, taj reditelj nista manje nego zna kakvi smo svi mi? Ili uzima neki prosek na osnovu necega?

Mozda se bavi nekom narocitom statistikom? Ili psihosociologijom? :rolleyes:

Pored toga sto se gnusam svih nasih novijih "filmova" i vise nego propale kinematografije, narocito me nervira i nastojanje tih i takvih filmadzija da nas prikazuju "onakvim kakvi smo", i to naravno iskljucivo na osnovu sopstvene bolesne uobrazilje, a onda to i takvo djubre jos i prodaju lakomislenima...

"Ви морате упознати земаљско да би сте га волели, а Божанско се мора волети да би се упознало." Паскал "Свако искључиво логичко размишљање је застрашујуће: без живота је и без плода. Рационална и логична особа се тешко каје." Шмеман "Always remember - your focus determines your reality." Qui-Gon Jinn

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Skužajte, ali hajde da postavimo ovako stvari; Da li je bolje snimiti bilo kakav film (ili napisati knjigu) o pederima, o Kosovskom boju, o kriminalu 90'tih, o Prvom Svetskom Ratu.... ili ne snimati?

Mislim da je dobro da se snima o svim aktuelnim temama.

Sad dolazimo i do pitanja, koliko film treba da bude angažovan i da'l treba da bude angažovan? To je stvar reditelja, scenariste... sve ostalo je san.

Пре свега филм је ствар пара.

Зато имаш најјачу филмску индустрију у рукама Јевреја( Читај Холивуд) , дакле ко има пара тај снима филм.То даље не значи да ће филм бити добар, напротив већина филмова је кичерица, небитно да ли су домаћи или страњски.

Е сад ко даје новце за филмове?

Углавном су то неке интересне групе.

Политичари , војна индустрија у америци рецимо, затим геј лобији, итд.

Онај ко финансира филм тај одређује и какав ће филм бити.

Сиротињски филмови су лоши , слабо гледани и неупамћени.

Питање да ли је боље снимати икакав филм или идеолошки филм , какво је то питање ?

С ког аспекта да ти одговорим , а да те не увредим ?

Da je Najveći pisac, Dostojevski, ćutao i razmišljao samo u sebi, mi bi danas verovatno bili siromašni toliko da ne bi toga bili ni svesni, već bi se zadovoljavali sa Mir-Jam i Sidnijem šeldonom. Ali nije Dostojevski ćutao (a bio je osporavan svakako). Tako znamo da je u toj Rusiji, koja je verovatno nikad više nego tada bila Bogobojažljiva, bilo toliko licemerstva, toliko malograđanštine, toliko siromaštva. Da su prostitutke se bavile time sa znanjem svoje porodice, samo da donesu neku paru više.... I dobro je što je to tako. Jer niko ne može da kaže.... E bilo je tako i tako. E pa nije. Uzmi pa pročitaj kako je bilo.

Ето ти сад , нашао си да поредиш једног Достојевског који је инспирисао читав свет са једним Драгојевићем . Пре свега они нису за поредити. Достојевски је био човек идеалиста и пре и после свога преумљења, прво је био социјалиста идеалиста а после Хришћанин идеалиста, али увек је био идеалиста. Драгојевић је један обичан скоројевић, профитер, и продана душа.

Добро ниси узео да поредиш Достојевског и Јуду искариотског...

Достојевски је писао против лицемерја то је тачно, али му суштина поруке није била спрдачина са Руским народним човеком напротив ако си га уопште читао видећеш да Достојевски о том простом Русу говори најбоље могуће, он је за њега такав какав је прост и неук заправо прави Хришћанин. Достојевски се не спрдачи са својим народом, већ са изродима свога народа.Достојевски не велича педере и друге сексуалне изопачењаке , већ их разобличава а велича Хришћанске врлине.

Једноставно Достојевског и Драгојевића нико уман и озбиљан неће узети да пореди јер се ту нема шта поредити.

Dnevno politička prepucavanja i dešavanja se vrlo lako zaboravljaju kao i bilo šta drugo što je tako bitno. Prosto dolaze novi događaji i mozak sam nema mogućnosti da se bavi više od određenog vremenskog perioda nekim stvarima. Ali zato imaju knjige, imaju filmovi koji o tome govore. Oni su naša baština. Mnogi takvi filmovi ili knjige nisu neka posebno umetnički nastrojena dela. Više su romansirana dokumentaristička svedočanstva. Ali ako. Time što je u njima opisana jedna epoha, jedan događaj ili stvari o kojima se tada mozgalo, ispunili su svoju ulogu.

Ал нам је баштина последњих 15 година..ужас, нико не направи филм о "олуји" и прогону Срба из Крајине, нико не направи филм о черечењу Срба на Косову и рушењу светиње над светињама -косовских манастира које ни Турци не порушише, нико не направи никакав филм у коме барем сажаљева те Србе који су његов народ, него су сви филмови и страни и домаћи на исти клише о злим и прљавим и примитивним Србима, то није наша баштина то је баштина наших непријатеља.

Tako i u Bibliji ne možemo zanemariti i njenu historičnost. Posebice ako gledamo Stari Savez. Istorija ratova i sukoba, i to naroda koji i ne postoje više. Kraljevi kojima se i groba ne zna. Ali eto čita se kao da je to neka moderna knjiga napisana pre par dana.

Уууу брате сад си га претерао , нашао си да поредиш Библију која је писана надахнућем Светог Духа , која је књига над књигама и лек за све напаћене душе широм света са неком бљувотином од другосрбијанских филмова.

После овога рачунаћу те неурачунљивим.

I naravno da se osvrnem na poređenje šotre i Dragojevića... Mislim da je smislenije porediti i tražiti sličnosti imeđu pape Benedikta i Reis ul uleme Jusufspahića, nego između šotre i Dragojevića.

šotra je dao u svojim mlađim godinama neke veoma bitne filmove, čija se umetnička i romantičarska crta oseća i nakon toliko vremena. Pre svega serijal "Obraz uz obraz" i "Više od igre", filmove "Idemo dalje", "Braća po materi". I ostala njegova ostvarenja nisu zanemarljiva, i ako ništa drugo njihova dokumentaričnost i karakter zabave svrstavaju ovog reditelja u sam vrh srpskog filma. Ma šotra je toliko još toga dobrog snimio da je besmsileno i nabrajti. Verovatno ima bar 100 pojedinačnih naslova iza sebe, što ga čini i jednim od najplodnijih autora.

Dragojević je opet, bez obzira na aktuelnost svojih filmova, realativno mlad autor. Pitanje je kako će gledati na neka dešavanja u svojim starijim godinama. Možda se "razneži" kao šotra, a možda postane još "tvrđi".

И један и други су продукт титиног режима братствојединствених залуђивања и осталих титоистичких идеолошких глупости.

Ништа вредно и ништа паметно у њиховим "оствaрењима" нема.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Jel? Stvarno zanimljivo.

Znaci, taj reditelj nista manje nego zna kakvi smo svi mi? Ili uzima neki prosek na osnovu necega?

Mozda se bavi nekom narocitom statistikom? Ili psihosociologijom? :rolleyes:

Pored toga sto se gnusam svih nasih novijih "filmova" i vise nego propale kinematografije, narocito me nervira i nastojanje tih i takvih filmadzija da nas prikazuju "onakvim kakvi smo", i to naravno iskljucivo na osnovu sopstvene bolesne uobrazilje, a onda to i takvo djubre jos i prodaju lakomislenima...

gnusaj se i dalje :)

није битно ко сам ја, већ ко си ти !

Link to comment
Подели на овим сајтовима

×
×
  • Креирај ново...