Посни Плазма кекс !

[Милан Меденица :)]

Нема шансе да те смицалице могу да учине да не осетиш пост. Чим је дужи период поста, па ма шта смишљао (ако се пости по пе есу - што је услов за ову тезу), уфитиљи* човек.

* - у овом контексту то би значило ископнити од жеље за мрсном храном; ужелети се мрсне хране.

пробао сам већ, из искуства причам да ми се пост не дојми кад се насићујем у стомак и очи, па била и посна храна.

мени не смета толико да не једем месо, више ми смета што не пијем јогурт и остале млечне производе.

кад се заврши пост, могу да наставим да не једем месо и немам неку превелику потребу за њим, ал зато ми дође да ослепим од јогурта, кајмака, павлаке и сира

опет, да не бих претеривао онда полако све једем и у малим количинама иначе ми преседне и будем тужан што се ождерем ко животиња ...

телесни пост гледам ао уздржавање од одређене хране и изазивање глади за њом, а ту глад онда каналишем да се више насићујем Христом и на покајање, да се опомињем самог себе.

мени нема разлике да ли ћу јести или не јести, немам неке захтеве али нисам ни гадљив на храну, више ми је то шанса током године да се мало средим у глави и души.

а иначе постим среде и петкове, тако да већ имам навику да постим, мада ме генерално смара да пазим који је дан, па некад и постим један дан или дуже кад имам потребу, сем суботом и недељом.

дође човек до тога да не мора да се везује за дане ради дисциплине, већ крене да ослушкује самог себе и тако кроји.

4 велика поста не избегавам, мада зависи од моје мајке како ћемо постити јер ми је важно да се причести и да јој то не буде препрека или одустајање, пошто се само током постова за сад причешћује.

музика за моје уши је кад она пази који је дан постан или не

што се тиче молитвеног дела поста, и сам знаш да ме неретко уопште нема на форуму у те дане, па и нету, за време поста а некад да.

зависи од чега постим, па и због самог неремећења молитве и смирења.

тад ми ум/душа/како-год гладује, па се храним другим стварима

[Милан Меденица :)]

Наравно да кроз причешће ми Христа свагда имамо са собом, дакле женик је опет са нама. Зато прави хришћанин не гледа ко шта једе (то је далеко мање битно од духовног поста ).

Апостол Павле ипак не указује да не треба да се пости, већ да се поведемо за Христовим речима шта погани човека...

Свакако, пост се задржава као добар васпитач, јер је и сам Господ постио, па што не би и ми. Но, неки буквално примењују ово старозаветно правило од седам дана на Причешће (што је апсурд-исправка, што је логично само за оне који и данас ЖИВЕ старозаветним животом и начином размишљања.)...

само да додам пар ствари ...

хришћанин може да гледа, ал да не суди, да парафразирам - нека не суди онај који једе оном који не једе и обрнуто.

што се тиче правила од црквенословенског типика за седам дана, проблем је само што га буквално тумаче и примењују на суботу и недељу у мрсу, који нису посни дани тада па чак постоји забрана на пост у те дане.

[Ратко :(]

[quote name=Милан Меденица ' timestamp='1326570025' post='560930]

Да не цитирам цијели твој пост...

Видиш како је то од човека до човека. Рецимо, ја се у посту односим исто према храни као и у мрсу. Само пазим да је посно, наравно. Када ми се више једе, више једем и обрнуто. Оне смицалице које поменусмо ми доносе радост. Увек се обрадујем када неко смисли неку нову цакицу. Зацртавање, у смислу - е сад је пост, сада ћу да стегнем кајш, то не волим. На неки начин ме плаше те ствари. И не волим када нема шта да се једе лепо посно.

Ово за маму је уистину најлепша музика. И моја мама некада засвира, али не увек. Док је ћалац криминалац тотално немузикалан тип. Али добро...

[Јанко]

Да, гледање је овде у смислу замерања, осуде...

Код друга сам пре 12-так год. помагао са још 2 ортакиње-били смо послуга на рођендану. Мрсном. У време поста. Он нама испржио кромпириће и соју (јер смо све троје постили). И сви задовољни, ми њих учили како нам мрсна храна није ништа, али и да не замерамо другима који једу. Они се чудили како можемо крај печења и торти да постимо. Касније су неки почели да посте... И све О.К.

За пост суботом се каже у канонима да се у ниједну суботу не пости (строго-напомена владике Атанасија), сем на Велику...За недељу да не помињем. А замисли кад крене божићни пост нпр. у петак ...И онда због тог правила од 6 дана на води пости се и петка и субота и недеља пред Ваведење... 301

[anajrim]

Да, гледање је овде у смислу замерања, осуде...

Код друга сам пре 12-так год. помагао са још 2 ортакиње-били смо послуга на рођендану. Мрсном. У време поста. Он нама испржио кромпириће и соју (јер смо све троје постили). И сви задовољни, ми њих учили како нам мрсна храна није ништа, али и да не замерамо другима који једу. Они се чудили како можемо крај печења и торти да постимо. Касније су неки почели да посте... И све О.К.

За пост суботом се каже у канонима да се у ниједну суботу не пости (строго-напомена владике Атанасија), сем на Велику...За недељу да не помињем. А замисли кад крене божићни пост нпр. у петак ...И онда због тог правила од 6 дана на води пости се и петка и субота и недеља пред Ваведење... 301

interesuje me ovo za subotu i nedjelju.,hocete reci da se nijedna subota(sem velika) i nedjelja ne posti? nesiguran

[Милан Меденица :)]

За пост суботом се каже у канонима да се у ниједну суботу не пости (строго-напомена владике Атанасија), сем на Велику...За недељу да не помињем. А замисли кад крене божићни пост нпр. у петак ...И онда због тог правила од 6 дана на води пости се и петка и субота и недеља пред Ваведење... 301

да, знам за то, ал је питање шта је то прекид поста у тој причи - јел то сухоједеније, вода, уље или риба и вино, или баш мрс.

зато сам своје писање само ограничио на мрсне дане.

[Милан Меденица :)]

Видиш како је то од човека до човека. Рецимо, ја се у посту односим исто према храни као и у мрсу. Само пазим да је посно, наравно. Када ми се више једе, више једем и обрнуто. Оне смицалице које поменусмо ми доносе радост. Увек се обрадујем када неко смисли неку нову цакицу. Зацртавање, у смислу - е сад је пост, сада ћу да стегнем кајш, то не волим. На неки начин ме плаше те ствари. И не волим када нема шта да се једе лепо посно.

Ово за маму је уистину најлепша музика. И моја мама некада засвира, али не увек. Док је ћалац криминалац тотално немузикалан тип. Али добро...

да, исто са ћалетом, ал добро ... код њега у кући нико не пости, па ће ваљда да дође и до тога. мени је важно да се причести, или барем сестрицу малу да пусти да се причести, све остало ми је мање-више. бар су се сви троје крстили у његовој кући

кад се причести, тачно могу и да умрем срећан

иначе, да ме не схватиш погрешно, не гладујем у посту, већ се равнам према мајци ... ако она не жели да пости на води, онда цепамо све што направи иначе јој се гади савест и од хране прави нешто што није, а тешко јој је да пости и онда се огреши. боље лакше да пости и да издржи цео пост, него да таласа ...

има дана кад једем како ми парох каже, невезано за њу.

он ми је мерило, на крају крајева

[Ратко :(]

[quote name=Милан Меденица ' timestamp='1326572455' post='560956]

да, исто са ћалетом, ал добро ... код њега у кући нико не пости, па ће ваљда да дође и до тога. мени је важно да се причести, или барем сестрицу малу да пусти да се причести, све остало ми је мање-више. бар су се сви троје крстили у његовој кући

кад се причести, тачно могу и да умрем срећан

иначе, да ме не схватиш погрешно, не гладујем у посту, већ се равнам према мајци ... ако она не жели да пости на води, онда цепамо све што направи иначе јој се гади савест и од хране прави нешто што није, а тешко јој је да пости и онда се огреши. боље лакше да пости и да издржи цео пост, него да таласа ...

има дана кад једем како ми парох каже, невезано за њу.

он ми је мерило, на крају крајева

Видиш, то за мамер сам приметио у твом оном посту и хтео да покажем да сам приметио, и да ми се свиђа, али ми промаче.

Него ово за тате. Немам неки посебан осећај што он не пости, него када је Васкрс или Божић, а ја се задесим код њих (што је ретко, али буде) а он онако равнодушан као да је сваки други дан, као да није Ускрс. Е тада ми је некако далек. Изгледа ми као машина.

[Oglo]

Eh,moj Rale,to samo pokazuje da smo još nečija djeca

[Јанко]

Као што angst рече,а вл.Атанасије негде објашњава-пост је био пост-биљна храна без уља, а строгост од манастира до манастира, од типика до типика, од дана до дана (Тримирје најстрожије-ништа) итд. Дакле, у тој причи - говорећи из савремене перспективе-забрањен је такав пост: на води или сухоједеније.

Сад то неки архимандрити тумаче овако: да је пост у тој причи био сухоједеније (и то највероватније само једном дневно), тако да овај наш пост на води са свим биљем и обиљем и није прави строги пост. Мисао која ми се намеће на то образложење је-а што онда не налажу својој духовној деци сухоједеније од понедељка до петка као прави пост, а онда суботу ублажавају овако?

Пре ће бити да је ово Атанасијево образложење правилније...

За монахе који не једу месо (већина манастира) једење рибе је практично разрешење на пост, док је код већине мирјана то негде на пола пута до мрса .smesko.

[Милан Меденица :)]

Видиш, то за мамер сам приметио у твом оном посту и хтео да покажем да сам приметио, и да ми се свиђа, али ми промаче.

Него ово за тате. Немам неки посебан осећај што он не пости, него када је Васкрс или Божић, а ја се задесим код њих (што је ретко, али буде) а он онако равнодушан као да је сваки други дан, као да није Ускрс. Е тада ми је некако далек. Изгледа ми као машина.

па добро, разумем што су оперисани ... и ја сам био 21. годину, а камоли дистанца од више од пола века.

унуци или мала деца ураде више за однос одраслих него што је замисливо

[Милан Меденица :)]

Као што angst рече,а вл.Атанасије негде објашњава-пост је био пост-биљна храна без уља, а строгост од манастира до манастира, од типика до типика, од дана до дана (Тримирје најстрожије-ништа) итд. Дакле, у тој причи - говорећи из савремене перспективе-забрањен је такав пост: на води или сухоједеније.

Сад то неки архимандрити тумаче овако: да је пост у тој причи био сухоједеније (и то највероватније само једном дневно), тако да овај наш пост на води са свим биљем и обиљем и није прави строги пост. Мисао која ми се намеће на то образложење је-а што онда не налажу својој духовној деци сухоједеније од понедељка до петка као прави пост, а онда суботу ублажавају овако?

Пре ће бити да је ово Атанасијево образложење правилније...

За монахе који не једу месо (већина манастира) једење рибе је практично разрешење на пост, док је код већине мирјана то негде на пола пута до мрса .smesko.

ма добро, јасна ми је пракса, него остаје питање шта је конкретно циљ било тад реченог, да ли се мрсило суботом и недељом и кад је велики пост или како је текла хронологија откривања и утврђивања саврменог поста ...

[Јанко]

Пошто из твојих постова видим да имаш веома леп и духовно здрав (много бољи од мог) однос према посту и храни уопште, могу само да изнесем своје скромно мишљење без страха да ћеш погрешно схватити.

Мислим да су свети Оци, како првих тако и каснијих векова, имали другачији однос према посту од просечног савременог човека. Начин исхране је директно происходио из духовног поста, тј начина молитвено-покајног живљења.

Чуо сам причу од једног светогорског монаха да обедује 2 пута дневно са редовним молитвеним правилом и послушањима. Али када дође његов ред да дочекује госте, након тога и по 7 дана му тело тражи да 3 пута дневно обедује-као последица узнемирења у контакту са спољним светом (што би рекао наш народ, дочакујеш и Курту и Мурту, а многи не знају ни где су дошли, ни што су дошли, ни како да испоштују монаштво својим поступањем итд...Треба сачувати и спољни, али и унутрашњи мир, а 7 дана је дуго, јако дуго...). Дакле,више узнемиравања-јача храна итд. Зато није постојала општа рецептура и зато се нису "сачувала" та нека правила поста првих векова, већ онако како ти радиш са твојим парохом-кроз самоиспитивање, покајање, исповест и духовно руковођење спрам потребе. По мери сваког човека понаособ. Некад акривија, некад икономија, а најчешће здрав духовни живот у заједници и са Причешћем био је довољан за трезвеноумље по том питању. Зато ова правила поста многим данашњим верујућима делују тако неприродно-јер не живе сви правим животом заједнице, светотајински...А који тако живе, они већ виде суштину: покајно расположење, исповедање СА ПОПРАВЉАЊЕМ (дакле, не механичко исповедање па чим се причестимо-Јово наново), Причешће, Христос посреди нас...

На жалост, јуче погледам у Црквеном Календару за 2012 г. , 4 Црквена заповест:

"Исповедати грехе своје и причешћивати се у споменуте велике постове" :291291291:

[angst]

Пошто из твојих постова видим да имаш веома леп и духовно здрав (много бољи од мог) однос према посту и храни уопште, могу само да изнесем своје скромно мишљење без страха да ћеш погрешно схватити.

Мислим да су свети Оци, како првих тако и каснијих векова, имали другачији однос према посту од просечног савременог човека. Начин исхране је директно происходио из духовног поста, тј начина молитвено-покајног живљења.

Чуо сам причу од једног светогорског монаха да обедује 2 пута дневно са редовним молитвеним правилом и послушањима. Али када дође његов ред да дочекује госте, након тога и по 7 дана му тело тражи да 3 пута дневно обедује-као последица узнемирења у контакту са спољним светом (што би рекао наш народ, дочакујеш и Курту и Мурту, а многи не знају ни где су дошли, ни што су дошли, ни како да испоштују монаштво својим поступањем итд...Треба сачувати и спољни, али и унутрашњи мир, а 7 дана је дуго, јако дуго...). Дакле,више узнемиравања-јача храна итд. Зато није постојала општа рецептура и зато се нису "сачувала" та нека правила поста првих векова, већ онако како ти радиш са твојим парохом-кроз самоиспитивање, покајање, исповест и духовно руковођење спрам потребе. По мери сваког човека понаособ. Некад акривија, некад икономија, а најчешће здрав духовни живот у заједници и са Причешћем био је довољан за трезвеноумље по том питању. Зато ова правила поста многим данашњим верујућима делују тако неприродно-јер не живе сви правим животом заједнице, светотајински...А који тако живе, они већ виде суштину: покајно расположење, исповедање СА ПОПРАВЉАЊЕМ (дакле, не механичко исповедање па чим се причестимо-Јово наново), Причешће, Христос посреди нас...

На жалост, јуче погледам у Црквеном Календару за 2012 г. , 4 Црквена заповест:

"Исповедати грехе своје и причешћивати се у споменуте велике постове" :291291291:

Teмa: Утицај римокатоличких застрањења на појаву „старотарства”

PDF fajl

[Јанко]

[quote name=Милан Меденица ' timestamp='1326579135' post='561069]

ма добро, јасна ми је пракса, него остаје питање шта је конкретно циљ било тад реченог, да ли се мрсило суботом и недељом и кад је велики пост или како је текла хронологија откривања и утврђивања савременог поста ...

Заборавих поенту:

Изгледа да је хронологија откривања и утврђивања савременог поста уствари хронологија удаљавања од праксе живљења из твог потписа... 0705_read Ко прочита схватиће, ја купио књигу још пре 5-6 година и схватио неке ствари које су ми недостајале...