Braćo Rimokatolici, evo šta kažu Sveti Oci o filiogue

[Ахил]

Sveti Oci o problemu filioque! Jasno i nedvosmisleno!

„Mi poštujemo Duha Svetoga, izjavljuje sveti Ivan Damašćanski, kao Duha Boga i Oca, tj. od Njega proi shodećeg, koji je ujedno i Duh Sina jer je kroz Njega objavljen i saopšten tvari, a ne zato što od Njega ima Ipostas ili postojanje"

Blaženi Teodorit Kirski veli da je to „jasno ne stoga što bi On bio sazdan od Boga kroz Sina (έκ τοΰ Θεού δια τοΰ Υίοΰ δεδημοιοΰργηται), kao što su mislili jeretici (duhoborci), već stoga što je On jednosuštan sa Ocem i Sinom, iz Oca ishodi, a blagodat njegova... daje se kroz Sina (έκ Πατρός εκπορεύεται, ή δε τούτου χάρις... δια τού Χριστού χορηγείται)"

Sveti Vasilije Veliki, na koga se rimokatolici takođe pozivaju, jasno uči da Duh Sveti ishodi od Oca, a javlja se i poznaje Sinom. Samo je Otac izvor i načelo Svetoga Duha, a Sin nikako i ni u kom slučaju. „Ne (propovedamo mi) dva boga, piše sveti Vasilije, jer ne (postoje) dva Oca. Onaj propoveda dva boga koji uvodi dva načela...[19] Koren i izvor Sina i Svetoga Duha jeste Otac."

Sveti Grigorije Bogoslov: „Sin se uvek nerazdvojno zamišlja sa Svetim Duhom. Duh Sveti (iako) sjedinjen sa Sinom, ipak ima biće (το είναι) koje zavisi od uzroka, tj. od Oca, iz koga On ishodi (εκπορεύεται). On ima karakterističnu oznaku (το γνωριστικόν σημειον), svojstvenu Njemu po Ipostasi: da se poznaje posle Sina i Sinom (το μετά τον Υίόν και αύτω γνωρίζεσθαι) i da ima biće odOca (και το έκ του Πατρός ύφεστάναι). Sin pak koji kroz sebe i sa sobom (δι' εαυτού και μεϋ' εαυτού) daje dase poznaje Duh koji od Oca ishodi (έκ τού Πατρός έκπορευόμενον Πνεύμα), On jedini kao Jedinorodni sija od nerođene Svetlosti, nemajući sa Ocem ili sa Duhom ničeg zajedničkog u onome što služi kao njegova odlika."

Posredništvo Sina u odnosima Duha prema Ocu ne sme se ni u kom slučaju shvatiti uzročno, tj. kao da Duh od Sina i kroz Sina dobija svoje biće od Oca, nego samo u tom smislu: da Duh kroz Sina projavljuje tvari svoje već gotovo biće koje je dobio, jedino od Oca. „Ako Duh nije od Boga, veli sveti Vasilije, već jeste kroz Hrista, onda On uopšte ne postoji (ει δε μη έστιν έκ Θεού, δια Χριστού δε έστιν, ουδέ έστιν το παράπαν)."

Rimokatolički bogoslovi pozivaju se i na svetog Grigorija Bogoslova. U njegovim rečima o Sinu kao odblesku Oca, i o Duhu kao odblesku Sina, oni, tobož, nalaze potvrdu svoga filiokvističkog učenja, ma da je očevidno da Sveti Grigorije govori o jednosušnosti i nerazdeljivosti Božanskih Lica, i to u njihovom odnosu prema ljudima. Pored toga on jasno i određeno veli: “Jedan je sveti Duh koji od Oca proizlazi (προελθόν έκ τοΰ Πατρός)". „Ocu i Sinu i Svetome Duhu zajedničko je: nepostalost i Božanstvo; Sinu pak i Svetome Duhu to što su od Oca (το έκ τοΰ Πατρός)". Ακο je iko od svetih Otaca apostolski revnosno i tačno ispovedao i propovedao bogootkrivenu istinu o ishođenju Svetog Duha jedino od Oca, onda je to, nema sumnje, Sveti Grigorije Bogoslov, što se da videti iz njegovog učenja o Svetoj Trojici, na koje smo se toliko puta pozvali pri izlaganju pravoslavnog učenja o Svetoj Trojici i svojstvima Božanskih Lica.

Učenje Svetog Grigorija Niskog o prosijavanju (εκλαμψις) i projavljivanju (έκφανσις) Svetoga Duha kroz Sina rimokatolici tumače kao έκπόρευσις Duha kroz Sina i od Sina. Ali upotreba izraza δι' Υιού nema u svetog Grigorija nikakvo uzročno značenje s obzirom na ishođenje Svetoga Duha. Jer sveti Grigorije vrlo jasno veli: „U ovoj nestvorenoj suštini, Otac se zamišlja bespočetnim, nerođenim i uvek Ocem. Iz Njega neposredno (ima biće) Jedinorodni Sin, koji se zamišlja nerazdvojno sa Ocem. A kroz Njega i sa Njim (δι' αύτοΰ δε και μετ' αύτοΰ) odmah, pre no što se pojavi pretstava o nečem praznom i nepostojećem, pojima se zajedno i Duh Sveti, koji po svome biću nije kasniji od Sina, te da bi se Jedinorodni mogao zamisliti bez Duha, nego uzrok bića svog (την αϊτίαν τοΰ είναι) i Duh ima od Boga svesvega, od koga ima biće i Jedinorodna Svetlost, a prosijava (έκλάμψαν) kroz istinitu Svetlost, tako da se On ne odvaja od Oca ili od Jedinorodnoga ni rastojanjem ni razlikom prirode".Još Sveti Grigorije piše: „Duh Sveti ima sa Sinom i Ocem zajedničko to što je nestvoren po prirodi, ali se razlikuje od Njih po svojim ličnim priznacima (τόΐς ιδίοις γνωρίσμασιν), jer je sa Ocem sjedinjen kao nestvoren, od Njega se opet razlikuje time što nije Otac kao On; sa Sinom je sjedinjen kao nestvoren i što uzrok postojanja (την αίτίαν της υπάρξεως) ima od Boga svesvega, a razlikuje se opet lično (έν τω ίδιαζοντι) time što nije postao od Oca na način Jedinorodnog (μονογενώς) išto je objavio sebe kroz njegovog Sina (δι' αυτού του Υιού)". U Svetoj Trojici „jedno je i isto Lice Oca iz koga se rađa Sin i ishodi Duh Sveti (εν γαρ και το αυτό πρόσωπον του Πατρός έξ ου Υιός γεννάται και το Πνεύμα το άγιον εκπορεύεται). Zbog toga mi upravo i nazivamo jednim Bogom Onoga koji je jedini uzrok Onih koji su prouzrokovani Njime, sa kojima je On i savečan (διό και κυρίως τον ένα αίτιον όντα των αυτού αιτιατών ενα Θεόν φαμεν έπει και συνυπάρκει αϋτοΰς)"

Da se Sin ne može smatrati ni neposrednim ni posrednim uzrokom Duha očigledno je i u učenju o Svetome Duhu bogomudrog pretstavnika crkvenog Predanja, svetog Ivana Damaskina. On piše: „Sveti Duh je Duh Oca, pošto ishodi od Oca. On je i Duh Sina, ali ne u tom smislu da ima biće od Sina, nego zbog toga što ishodi od Oca kroz Sina (δι' αυτού έκ του Πατρός έκπορευόμενον); jer je jedan jedini uzrok: Otac (μόνος γαρ αίτιος ό Πατήρ)." Jasno je iz navedenih reči svetog Damaskina da predlog δια nema, niti može imati uzročno značenje za ishođenje Svetoga Duha od Sina. Sveti Damaskin još veli: „Sina ne nazivamo ni uzrokom, ni Ocem, nego govorimo da je od Oca (έκ του Πατρός), i nazivamo Ga Duhom Oca. Ne govorimo da je Duh od Sina (έκ του Υιού),... nego ispovedamo da se On nama javlja i daje kroz Sina (δι' Υιού)." „Otac je početak Sina i Duha, ne po vremenu nego po uzroku. Jer je od Oca Logos i Duh, ma da ne posle Oca... Otac je početak (αρχή) i uzrok (αιτία) Logosa i Duha... Ispovedam jedan početak: Oca, kao prirodni uzrok Logosa i Duha."„Duh Sveti ishodi, ali niti je uzrok niti je nerođen (οΰτε αίτιον, οΰτε άγέννητον), jer ima jedan uzrok i izvor: Oca, iz koga proizilazi, ne rođenjem nego ishođenjem, da bude jedan Otac, jedan Sin, jedan Duh Sveti." Kada se ovi navodi svetog Damaskina dovedu u vezu sa njegovim celokupnim učenjem o Svetoj Trojici, onda izlazi sasvim jasno da on ni u kom smislu ne smatra Sina ni za uzrok, ni za sauzrok, ni za načelo, ni za posrednika ishođenja Svetoga Duha od Oca.

„Iako govorim o trima Ipostasima, veli sveti Damaskin, ipak ističem jedan početak (αρχήν), jer je Otac početak Sina i Duha, ne po vremenu nego po uzročnosti (κατ' αϊτίαν), zato što su Logos i Sveti Duh od Oca, ma da i ne posle Oca. Kao što je svetlost od opьa, i oganj po vremenu ne prethodi svetlosti (jer je nemoguće da postoji oganj bez svetlosti, nego je oganj početak i uzrok svetlosti koja od njega proizlazi), tako je i Otac — početak i uzrok (αρχή και αιτία) Logosa i Duha, zato što su Logos i Duh od (έκ) Oca, i Otac im ne prethodi po vremenu. Ja dakle ispovedam jedan početak kao prirodni uzrok (μίαν αρχήν ώς αίτιον φυσικόν) Logosa i Duha, naime: Oca... Sve dakle što Sin i Duh imaju — imaju od Oca, i samo biće (και αυτό είναι); i kada ne bi bilo Oca, ne bi bilo ni Sina ni Duha; i kada nešto ne bi imao Otac, to ne bi imao ni Sin ni Duh. I zbog toga, to jest zato što postoji Otac — postoji i Sin i Duh; i zbog Oca imaju i Sin i Duh sve što imaju, to jest zato što Otac to ima, osim nerođenosti, rođenosti i ishođenja. Jer se jedino ovim ličnim svojstvima razlikuju među sobom tri svete Ipostasi, budući nedeljivo razdeljene, ne suštinom nego karakteristikom svoje sopstvene ličnosti... Stoga mi ne govorimo da su Otac, Sin i Sveti Duh tri boga, nego tvrdimo da je Sveta Trojica jedan Bog, pošto se Sin i Duh svode na jedan uzrok (εις εν αίτιον)"

U Trojičnom Božanstvu ne postoje tri ili dva početka, tri ili dva uzroka, već samo jedan početak, jedan izvor, jedan uzrok: Otac. Kada bi postojali tri početka ili tri uzroka, onda bi bilo tri boga a ne jedan Bog, jer bi u Božanstvu vladala triarhija a ne μοναρχία. Kada bi postojali dva početka ili dva uzroka, onda bi bilo dva boga, jer diarhija čini nemogućim postojanje jednoga Boga. Samo μοναρχία čini i održava jedinstvo u Trojičnom Božanstvu, koje je jedan Bog i Gospod. „Otac je izvor i uzrok (πηγή και αιτία) Sina i Svetoga Duha; i to Otac jedinoga Sina i Proizvoditelь (προβολεύς) Svetoga Duha. Sin je Sin, Reč, Premudrost, Sila, Obličje, Sjaj, Izobraženje Oca, i od Oca. Ali Duh Sveti nije Sin Oca nego Duh Oca, kao Onaj koji od Oca ishodi. Ali je On i Duh Sina, no ne stoga što je od Njega, već što kroz Njega od Oca ishodi. Jer je samo jedan uzrok: Otac".

Ovo je samo kratki izvod.

[Guest Alefshin]

Свети Фотије, Патријарх Цариградски о filioque:

Они и свети и свештени Символ вере, који по свим саборским и васељенским одлукама поседује непобедиву моћ, покушаше да искваре својим лажним мишљењима и изврнутим речима, новачећи у Символу да Дух Свети не происходи само од Оца (како стоји у Символу), него и од Сина. Али ко је икада чуо да је било ко од јеретика изрекао некада такву науку? Ко уопште од Хришћана може да поднесе да се у Светој Тројици уводе два узрока, то јест: Отац као један узрок Сина и Духа, и Син као други узрок за Духа Светога, и тиме да претвори монархију (јединоначалије) у Светој Тројици у двобожје? А и зашто би Дух Свети исходио и од Сина? Јер ако је Његово иcxoђење из Оца савршено, - а савршено је јер је Он Бог савршени од Бога савршенога, - чему онда исхођење и од Сина? Даље, Син не може бити посредник између Оца и Духа, пошто Дух није сопственост Сина. Ако би у Божанству ностојала два начела, два узрока, онда се разорава јединство Божанства. Ако Дух исходи и од Оца и од Сина, његово исхођење само од Оца мора бити или потпуно или непотпуно. Ако је непотпуно, исхођење од двају Лица било много механичкије и непотпуније него исхођење од једног Лица само; ако није непотпуно, зашто би за Њега било неопходно да исходи и од Сина? Ако Син учествује у личном својству Оца, онда Син и Дух губе своје личне одлике, чиме се пада у полусавелијанство. Поставка, да у Божанству постоје два начела, од којих је једно самостално а друго прима своје порекло од његa, у корену уништава хришћански појам о Богу. Било би много доследније ова два начела повећати на три, јер би то више одговарало људском схватању Свете Тројице. Пошто је Отац начело и узрок не због природе Божанства, него због ипостасног својства, и пошто Ипостас Очева не укључује Сина, то Син не може бити начело и узрок. Filioque уствари раздваја Очеву Ипостас на два дела, или Ипостас Сина чини делом Очеве Ипостаси. Учењем о Filioque Свети Дух је два пута одмакнут од Оца, и отуда има много нижи ранг него Син. Ако Дух Свети исходи и од Сина, онда од трију Божанских Лица само Дух Свети има више него један почетак (αρχη). Учењем о исхођењу Духа и од Сина, Отац и Син испадају ближи један другоме него Отац и Дух, пошто Сину припада не само Очева природа него и Очево лично својство. Исхођење Духа од Сина је или исто као и оно од Оца, у ком се случају разлика међу Лицима губи мешањем својстава, или је различито, у ком случају постоји противност у Светој Тројици. Двоструко исхођење се не може помирити са принципом, да оно што није заједничко свима трим Лицима, искључиво припада само једноме од трију Лица. Ако Дух исходи и од Сина, зашто не би нешто исходило и од Духа, да би се на тај начин очувала равнотежа међу Божанским Лицима? Учењем о исхођењу Духа и од Сина, Отац се показује као пристрасан према Сину.

Отац је или више узрок Духа него Син, или мање; ако је више, онда је то увреда према достојанству Сина, ако је мање, онда је то увреда према достојанству Оца. Латини чине Сина већим од Духа, јер Га сматрају узроком и непобожно Га стављају ближе Оцу. Уводећи другостепени узрок у Свету Тројицу, латини вређају Сина, јер Га чине узроком Онога који је већ проузрокован, те као узрок Он није потребан. Они раздељују Духа Светога на два дела: на онај од Оца и на онај од Сина. У Светој Тројици, сједињеној нераздељивим јединством, све три Ипостаси су неприкосновене, али ако се Синовство дода исхођењу Духа. Синовство је повређено и ипостасна својства оштећена. Ако је рођењем Сина била дата моћ Сину да од Њега исходи Свети Дух, како онда не би разорено само Синовство његово када Он, који је сам био проузрокован, постаде узроком другога који је раван Њему и исте природе са Њим? Према учењу о Filioque немогуће је видети зашто Свети Дух не би могао бити назван унуком. Ако је Отац узрок Сина, који је другостепени узрок Духа, онда је Отац истовремено и ближи и даљи узрок Духа! Двоструки узрок (први и другостепени) у Божанству неизбежно садржи и двоструки резултат; отуда личност Духа мора бити двострука. Према томе, учење о исхођењу Духа и од Сина (Filioque), уводи у Божанство два начела, диархију, и тиме нарушава јединство Божанства, монархију Оца.

http://www.svetosavlje.org/biblioteka/AvaJustin/ZitijaSvetih/ZitijaSvetih0206.htm

[Лазар Нешић]

Ово је занимљиво ( иако не волим издвојене цитате, исецкане из целокупног дела ... треба проучити "све" од отаца и осталих што се тиче овог проблема, али ок ... за сада ).

Ја вам спремам "цитате" једног "другачијег" посматрања овог проблема, тј. његовог ширег сагледавања, и то од стране православвних отаца и теолога, у прошлости и садашњости.

Наравно, да предупредим "чуваре предања", потврђујем своје слагање са вама да је "филиокве" јерес.

Ипак, не слажем се са вама у једној другој ствари, а то је једно овакво "једнострано" посматрање проблема које ви хоћете да "прогурате" ... али видећемо  :smiley:

[karadjordje]

Не слажем се ни ја да је то тако једноставно,али мислим да ово што је Ахил поставио може да послужи само као један увод.

[Guest Alefshin]

иако не волим издвојене цитате, исецкане из целокупног дела

Пази, цитат св.Фотија се бави овом проблематиком, други делови његовог житија( одакле је узет горњи текст) се баве сасвим другим проблемима, оно што им је заједничко је критицизам наспрам западног хришћанства.

[Eniz]

Не слажем се ни ја да је то тако једноставно,али мислим да ово што је Ахил поставио може да послужи само као један увод.

Komplikovano vam ovo, i mislim da većina običnih vjernika nema blage veze o ovome i ovo teško da će shvatiti a još teže povjerovati, zato je bolje nek ostane to ovdje među vama мајкл мајкл мајкл мајкл

[Александар Милојков]

Када је превазилажење проблема филиокве-а у питању, основа свега је разликовање теологије (унутарбожански односи) и икономије (Бог према свету, творевини). Тако, филиокве је неисправан ако се говори у теолошком смислу: Свети Дух не може имати два узрока: Оца и Сина. Узрок је један и Сину и Духу Светоме, а то је Отац (Син се рађа од Оца, а Дух исходи од Оца).

У икономијском смислу, пак, у смислу деловања Бога према свету, ствари се посматрају овако: Отац све чини кроз Сина у Духу Светоме. Дакле, Дух Свети се заиста даје од Оца кроз Сина, како то Господ у Јеванђељу и каже: "Послаћу вам Духа који од Оца исходи." Овде се треба чувати да не помешамо теологију и икономију - дакле, "кроз Сина" односи се на давање Духа Светога свету. Онтолошко почело Духа Светога, као и онтолошко почело Сина, једно је - Отац.

П.С.

Енизе, ово и нису питања којима се баве бакице у Цркви. Ово је заиста висока теологија.

[Eniz]

Када је превазилажење проблема филиокве-а у питању, основа свега је разликовање теологије (унутарбожански односи) и икономије (Бог према свету, творевини). Тако, филиокве је неисправан ако се говори у теолошком смислу: Свети Дух не може имати два узрока: Оца и Сина. Узрок је један и Сину и Духу Светоме, а то је Отац (Син се рађа од Оца, а Дух исходи од Оца).

У икономијском смислу, пак, у смислу деловања Бога према свету, ствари се посматрају овако: Отац све чини кроз Сина у Духу Светоме. Дакле, Дух Свети се заиста даје од Оца кроз Сина, како то Господ у Јеванђељу и каже: "Послаћу вам Духа који од Оца исходи." Овде се треба чувати да не помешамо теологију и икономију - дакле, "кроз Сина" односи се на давање Духа Светога свету. Онтолошко почело Духа Светога, као и онтолошко почело Сина, једно је - Отац.

П.С.

Енизе, ово и нису питања којима се баве бакице у Цркви. Ово је заиста висока теологија.

Što ti je struka!

Ovako je većmanje komplikovano ali idalje teško običnom čovjeku da shvati što je i dalje problematično,Aleksandre.

Razumijem, da je to objašnjenje daleko prihvatljivije od onog prvog gore napisanog!

[Zawisza]

Lepo sam ja rekao: "Enize, čuvaj se, vidiš gde si došao" a ti me ne slušaš i evo rezultata, čovek se obrati rimokatolicima a ti se javiš. U psihologiji to bi bila podsvest ili neka vrsta projekcije. Ako, ako, pa mi smo ti dve trećine sveta pokatoličili (malo milom, više silom).

Pisaću jednom kako je sv. Franjo išao da pokatoliči muslimane, sad sam kao u nekom velikom poslu.

[Eniz]

Lepo sam ja rekao: "Enize, čuvaj se, vidiš gde si došao" a ti me ne slušaš i evo rezultata, čovek se obrati rimokatolicima a ti se javiš. U psihologiji to bi bila podsvest ili neka vrsta projekcije. Ako, ako, pa mi smo ti dve trećine sveta pokatoličili (malo milom, više silom).

Pisaću jednom kako je sv. Franjo išao da pokatoliči muslimane, sad sam kao u nekom velikom poslu.

Istinu si rekao.Zato sada oni što ste ih silom uveli u hriščanstvo bježe od crkve ko od dž....

[suza]

Lepo sam ja rekao: "Enize, čuvaj se, vidiš gde si došao" a ti me ne slušaš i evo rezultata, čovek se obrati rimokatolicima a ti se javiš. U psihologiji to bi bila podsvest ili neka vrsta projekcije. Ako, ako, pa mi smo ti dve trećine sveta pokatoličili (malo milom, više silom).

Pisaću jednom kako je sv. Franjo išao da pokatoliči muslimane, sad sam kao u nekom velikom poslu.

isto bi htjela znati  ,isao da pokatolici ,  gdje to bilo       

[Eniz]

Када је превазилажење проблема филиокве-а у питању, основа свега је разликовање теологије (унутарбожански односи) и икономије (Бог према свету, творевини). Тако, филиокве је неисправан ако се говори у теолошком смислу: Свети Дух не може имати два узрока: Оца и Сина. Узрок је један и Сину и Духу Светоме, а то је Отац (Син се рађа од Оца, а Дух исходи од Оца).

У икономијском смислу, пак, у смислу деловања Бога према свету, ствари се посматрају овако: Отац све чини кроз Сина у Духу Светоме. Дакле, Дух Свети се заиста даје од Оца кроз Сина, како то Господ у Јеванђељу и каже: "Послаћу вам Духа који од Оца исходи." Овде се треба чувати да не помешамо теологију и икономију - дакле, "кроз Сина" односи се на давање Духа Светога свету. Онтолошко почело Духа Светога, као и онтолошко почело Сина, једно је - Отац.

П.С.

Енизе, ово и нису питања којима се баве бакице у Цркви. Ово је заиста висока теологија.

Tu je malo zafrkana stvar brate.Vjera nije teolozima samo objavljena da je oni razumiju, valjda je treba razumjeti svaki čovjek.Kakva je to vjera ako te dođe i pita vjernik i ti mu kažeš, ej slušaj to je visoko teološko pitanje to nije za tebe.Zar to nije tačno!

[suza]

idalje teško običnom čovjeku da shvati što je i dalje problematično

[suza]

idalje teško običnom čovjeku da shvati što je i dalje problematično

nemora ni da zna se  sve opsirno jel je komplikopvano  stvarno za neteologe ,ustvari bas babe bi rekle da nisi citav u glavu ,onome ko bi poceo tako da prica i objasnjava  a da razumije se jos  budalija reklebi babe

[Eniz]

idalje teško običnom čovjeku da shvati što je i dalje problematično

nemora ni da zna se   sve opsirno jel je komplikopvano  stvarno za neteologe ,ustvari bas babe bi rekle da nisi citav u glavu ,onome ko bi poceo tako da prica i objasnjava  a da razumije se jos   budalija reklebi babe

Zato to nemože da bude prava vjera.Vjera od Boga koju mogu razumjeti samo odabrani.Nelogično do bola.