Мала ризница мудрости ♥ ♥ ♥

[Тавита]

Učitelj je šutke slušao tužbe žene protiv njezina muža.

Napokon reče: "Tvoj bi brak bio sretniji, draga moja, da si ti bolja žena."

"Kako to mogu biti?"

"Da se odrekneš napora da od njega učiniš boljeg muža."

[Тавита]

"Kako mogu oprostiti drugima?"

"Ako ih nikada ne osuđuješ, nemaš potrebe opraštati im."

[Тавита]

Učenici su duboko raspravljali o Lao Tseovoj izreci:

"Oni koji znaju ne govore:

Oni koji govore ne znaju."

Kad je k njima došao učitelj, pitali su ga što točno znače te riječi.

Učitelj im reče: "Tko od vas poznaje miris ruže?"

Svi su ga znali.

Potom im reče: "Izrecite ga riječima."

Svi su cutali.

[Тавита]

SVIJET KOJI BIRAS

Ako ti je do necega stalo,naci ces nacina da se pozabavis time,a ako nije,naci ces izgovor.Teske okolnosti mogu ti prkositi,ali te ne mogu zaustaviti.Jedino ti sam mozes zaustaviti sebe.Drugi te mogu ohrabriti,savjetovati,pomoci ti,ili se mogu urotiti protiv tebe,da ne mozes naprijed.Jedino ti sam mozes odluciti sta sa svim tim i sta odbaciti od onoga sto ti se pruza.

Postoje putevi koji vode ka uspjehu i drugi koji vode u ocaj.Put na kojem si ti ovisi o tvom izboru.Vidis li zivot ispunjen ljepotom i pozitivnim mogucnostima,ili vidis da nema nade,svejedno,tvoja procjena sigurno ce se pokazati istinitom.Prema tome,koju opciju biras?

Svijet koji si izabrao da bi iskusio i svijet koji najiskrenije biras da zivis u njemu je upravo onaj svijet u kojem ces biti.

[Тавита]

OČE NAŠ

Ne govori: Oče,

ako se svaki dan

ne ponašaš poput sina!

Ne govori: Naš,

ako živiš zatočen u vlastitoj sebičnosti!

Ne govori: Koji jesi na nebesima,

ako misliš samo na zemaljske stvari!

Ne govori: Dođi kraljevstvo tvoje,

ako ga mijenjaš s materijalnim uspjehom!

Ne govori: Budi volja tvoja,

ako je ne prihvaćaš i onda kad je bolna!

Ne govori: Kruh naš svagdanji daj nam danas,

ako se ne brineš za gladne!

Ne govori: Otpusti nam duge naše,

ako nisi spreman oprostiti drugima!

Ne govori: Ne uvedi nas u napast,

ako nastavljaš živjeti dvosmisleno!

Ne govori: Oslobodi nas od zla,

ako se ne opireš zlim djelima!

Ne govori: 0205_whistling,

ako ne uzimaš ozbiljno riječi OČE NAŠ

[Тавита]

MASKE

Jednog dana na plaži se susretoše Ljepota i Rugoba.

"Hajdemo se kupati u moru", rekoše.

Skinu se i zaplivaju. Nakon nekog vremena Rugoba izađe iz mora, obuče odjeću koja je pripadala Ljepoti te pođe svojim putem.

Kad je iz mora izašla Ljepota, ne nađe svoje odjeće. Budući da se stidjela hodati naga, obuče Rugobinu odjeću te pođe svojim putem.

Ljudi i danas počesto zamijene jednu za drugu.

Ipak ima i onih koji prepoznaju Ljepotu bez obzira na to kako je odjevena, kao i onih koji prepoznaju Rugobu ne dajući se zavesti njezinom odjećom.

[Тавита]

Jednom Tanzan i Ekido zajedno putovaše po blatnjavom putu. Jaka kiša je još uvek padala.

Idući putem, sretoše lijepu devojku obučenu u svileni kimono obavijen pojasom, koja nije mogla prijeći raskršće.

"Dođi, devojko", reče odmah Tanzan. Podigavši je u svoje naručje, prenese je preko blata.

Ekido ne progovori do uveče, sve dok ne stigoše do hrama u kome su trebali prespavati. Tada se više nije mogao suzdržati. "Mi svećenici ne prilazimo blizu ženama", reče Tanzanu, "posebno ne mladim i lijepim. To je opasno. Zašto si to učinio?"

"Ja sam devojku ostavio tamo", reče Tanzan. "Da li je ti još uvek nosiš?"

[Тавита]

Чуангце и Хуеитце шетали су мостом изнад реке Хао, кад Чуангце примети:

"Видиш како се рибице праћакају у реци! То је њихова срећа."

"Како можеш знати у чему је срећа риба кад и сам ниси риба?" - упита Хуеитце.

"А откуд ти знаш да ја то не знам кад ти ниси ја" - одговори Чуангце.

[Тавита]

Био једном један краљ. Чуо је за причу о двоје лудо заљубљених - Лејли и Меџнуну. Сазнао је да је Меџнун напустио свој дотадашњи живот у граду и почео живети у пустињи и на пољима.

Краљ позва своје везире (министре) и војнике те им нареди да му доведу Меџнуна у палату.

Војници одоше на поља, пронађоше Меџнуна и доведоше га пред краља.

“Зашто си напустио друштвени живот, оставио свој дом а настанио пећине и пустиње? Како то да ниси осетио слаткоћу дружења?” - упита краљ.

“Оставио сам своју родбину и пријатеље јер су ме кривили због љубави према Лејли. Ах, како бих волео да дође дан када ће они видети њену лепоту и сви се у њу заљубити, и пожалити због свих укора које ми због ње упутише!”, одговори Меџнун.

Наставио је причати и причати о Лејлиној лепоти до те мере да је и краљ пожелео видити Лејлу. Наредио је војницима да му је доведу.

Војници одоше до Лејлинога племена, пронађоше је и доведоше пред краља. На краљево изненађење, Лејла беше мршава, тамнопута и нимало лепа!!!

“Па она није ништа посебно, сасвим је обична.

Моје слушкиње лепше су од ње. Нема сјаја, нити лепоте”, помисли краљ.

Меџнун, осетивши краљеве мисли, рече:

“Краљу, требаш видети Лејлин сјај и лепоту мојим очима. Мораш имати Меџнуново око како би ти се тајна њене лепоте открила.”

(ujedno i najdivnija predstava koju sam gledala u Narodnom pozoristu )

[Тавита]

    * "Težak je pad onog koji prije nije padao!"

    * "Očima kao u gazele, mogla je u svakom trenu, iz zasjede, jednim jedinim pogledom hiljadu duša prostrijeliti. Šta rekoh? Jednim treptajem oka mogla je sav svijet usmrtiti."

    * "Ti sam si tvoja sudbina, tvoja smrt i tvoj život. Posljedica dobra je dobro, a zla zlo. Tvoju tajnu eho od brda odaje, otkrivajući samo ono što si mu prije povjerio."

    * "Ali kakvi smo mi ljudi?! Zašto ne promislimo da nam radi naše sreće želje dosta čestoostaju neispunjene?"

    * "Šta je zapravo žena? Jedna zdjela puna neiskrenosti i zlobe; mir, kad je gledaš izvana, a rat, kad ti svoju nutrinu pokaže."

    * "Slobodan je ko više nije pohlepan."

    * "Kao svijeća spali svoje vlastito blago. Tada će gospodar 'svijet' kao rob tebi pokoran biti."

(Lejla i Medznun)

[Маша]

Vladika Grigorije: ,,O ljubavi prema drugom coveku"

[Тавита]

КАДА СЕ ЧОВЕК МОРА СЕТИТИ БОГА

    И најгори човек се три пута у животу мора сетити Бога:

      - када види праведника да страда због његове кривице;

      - када он сам страда због туђе кривице, и

      - кад му дође час смрти.

      Три пута у животу мора се заплакати и најтврђи грешник :

      - када га , гоњена од људи као дивљу звер помилује мајлина рука;

      - када га болесна и осамљена посети његов противник, доносећи му дарове и опроштај, и

      - када му на самрти свештеник каже: не бој се, Божја милост је већа од твојих грехова!

      Три пута човек личи сам себи на Бога:

      - када му се роди син,

      - када схвати и усвоји Христа, и

      - када се помири са својим страдањем за правду.

                                                                                        Св.Вл.Николај Велимировић

[Тавита]

TРАГЕДИЈА ЉУДСКОГ РАЗУМА

        Трагедија људског разума састоји се из два чина. Први чин се може назвати буквалност а друга вратоломност.

          Буквалност је, када разум схвати један нижи свет пространијим од свих виших светова, тако да сматра све више светове збијене и потпуно садржане у томе нижем свету.

          Вратоломност је, када разум превиди један свет, те везује онда први са трећим, или други са червртим, без средњег беочуга.

          Буквалисти и вратоломисти су највеће штеточине у човечанству.

          Први су стеснили све више светове у свет природни и тако покушали идентификовати реч и смисао речи. Према њиховом схватању

царство морално, и царство духовно, и царство небеско, и сам Бог - све се садржи потпуно у царству природном. Природа је према томе, и реч и објект речи, и знак и дух. Следствено, није дух речи реалност речи, но реч је реалност духа.

            Ако си и ти буквалист, онда је твој разум неписмен. Онда ти, при читању природе, личиш на дете, које сриче стране речи без знања смисла тих речи. Нарвно, да таквом детету речи су не само речи (изрази) но предмети- последње реалности.

            Вратоломисти су они који, рецимо, прескоче царство морално, а признаду царство природно и царство духовно; или пак прескоче сва царства између царства природног и Бога. При овом фаталном скоку разум се спотиче и разбија два огледала, земаљско и небесно. Тада по разбијеном огледалу земаљском играју сенке неморалних богова и духова, а по разбијеном огледалу небесном играју неморални људи и животиње.

            Ако си и ти вратоломист, онда је твој разум разроок. Помешао си речи из разних језика, и слажеш причу, коју и сам не разумеш. Просуо си небо по земљи, и развејао земљу по небу, и по том облаку од прашине танцујеш са Шивом Танцером, крадеш ватру од богова са Прометејем, и са Будом Гаутамом спасавас богове.

            Ово су два главна чина трагедије ратума људског, уз безбројне остале сцене и слике.

               

                                              СВ. Вл. Николај Велимировић

[Тавита]

ДОБАР СРБИН

Добар си Србин ако имаш слатку душу краља Владимира, издржљивост Немањину, христољубље Савино, ревновање Милутиново, кротост Дечанскога, смиреност Урошеву, пожртвовање Лазарево, витештво Страхињино, правдољубље Марково, срце Југовића мајке, поуздање Миличино, благост Јевросимину, милост косовке девојке, Трпељивост србских попова и калуђера, стидљивост народних девојака, надахнуће народних певача, даровитост народних занатлија, отменост народних ткаља, и везиља, јасност народних пословичара, умереност и одмереност србских сељака, сјај крсне славе свих крштених Срба.

                                            Св.вл.Николај Велимиривић

[Тавита]

Razgovor Sokrata i sofiste Trasimaha o pravednosti

(Sokrat, veliki grčki filozof, uopšte nije pisao. Zato je njegov učenik, veliki grčki filozof Platon zapisao kakve rasprave je vodio i šta je sve govorio Sokrat)

TRASIMAH: Čuj, Sokrate, ja tvrdim da pravedno nije ništa drugo nego korist jačega. Ali zašto se ne hvališ? Nećeš!

SOKRAT:    Moram reći da te zaista ne razumem. Kažeš da je pravedno korist nečeg jačeg? Pa, ako je rvač Polidamant od nas jači i ako mu prija to da jede govedinu, zar je ta hrana i nama, koji smo od njega slabiji, korisna i pravedna?

TRASIMAH: Užasan si Sokrate. Smatraš da je govor nešto čemu bi naudio.

SOKRAT: Nipošto, dragi prijatelju, nego mi reci šta misliš.

TRASIMAH: (...) Svaka vlast postavlja zakone u svoju korist, pojedinac sebi a tako i ostali. Postavivši zakone u svoju korist oni proglase to da je i to pravedno za podanike; i onaj koji to prestupi, kazne ga zato što krši zakone i čini nešto loše. To je, dakle, mudračino, što govorim da se u svim tim državama isto smatra pravednim: korist vlasti koja postoji. Zato je za onoga koji misli dobro svuda isto: korist jačega.

SOKRAT: I ja se slažem, Trasimaše, da je pravednost nešto korisno, ali mi to nije jasno. To treba razmotriti.

TRASIMAH: Razmatraj.

SOKRAT: Kadkad jači nalažu slabijima i čine im štetu; a prema tome, isto tako je korisna šteta nekog jačeg i korist nekog jačeg.

TRASIMAH: Sokrate, izvrćeš reči. Na primer, nazivaš li ti čoveka koji je pogrešio grešnikom u operaciji ili nečem sličnom nad bolesnikom? Ili matematičarem u nekom računu? Nijedan od njih, kao i mudrac ili vladar ne greši u svom poslu. Vladar, ili pak neko drugi, najbolje odredi kojih pravila treba da se drže podanici i zato tvrdim: pravedno je korist jačega.

SOKRAT: Ne brine se samo doktorsko umeće u svoju korist nego i za korist nečijeg tela.

TRASIMAH: Tako je.

SOKRAT: Trasimaše, umeća vladaju i jača su od onoga za šta postoje. Nijedno se znanje ne brine i ne zalaže u korist jačega; već u korist slabijeg i svog podanika. Lekar je tu da pomogne ne sebi, već drugima. Lekar radi svoj posao u korist nekog bolesnika. Nijedan drugi vladar, isto tako, nema na umu da se zalaže u svoju korist već u korist naroda i nad onim nad kojima vlada. I sve što vladar govori čini tako da pazi na narod i na sve ono šta njima pripada.

(Trasimah se ipak složi sa Sokratom).