Шта је то тако страшно урадио Александар Конузин?

[DYNABLASTER]

[Михајло]

У избору полагања нада једино у Господа или са друге стране у Руску државу, избор је потпуно јасан.

каква је то теологија да чекамо да Господ све одради...

што једемо...онда...

што пијемо каву, воду...

што идеш на посао... Господ ће све то за тебе?

[nishizawa]

Па не мора партија, можемо и старомодно: "анархија ол овер Башчаршија"

Па човек је поменуо изборе, а на изборима се, по дефиницији, гласа за партије...

А не мора само Башчаршија - може и шире, само што би то пре био суноврат него препород...

[obi-wan]

Па човек је поменуо изборе, а на изборима се, по дефиницији, гласа за партије...

А не мора само Башчаршија - може и шире, само што би то пре био суноврат него препород...

A zasto mislis da bi bio sunovrat? Ima li veceg i dubljeg sunovrata od ovog sad?

[Михајло]

Skoro sam čitao knjigu Ustanak u Bosni 1875-1878 od Milorada Ekmečića koji opisuje sličan odnos snaga i slične prilike po Srbe kao što su ove današnje. Ono što me je zaprepastilo je lakovjernost srpskih ustaničkih vođa u odnosu na politiku Srbije i Rusije prema njima. Rusi su, što Ekmečić u knjizi i dokumentima dokazuje, pustili ustanike u Bosni niz vodu na samom početku ustanka i u tajnom sporazumu sa Austrijom prepustili ne samo Bosnu već i Srbiju pod austrijsku zonu interesa. To i ne bi bilo tako strašno da nominalno i dalje nisu podržavali ustanike, Vladu Obrenovića dajući im nerealne nade da će se zazeti za njih da bi na Berlinskom kongresu istupili sa projektom Sanstefanske Bugarske, zanemarujući u potpunosti interese srpskog naroda. I pored takvog izdajstva Rusije, srpski ustanički vođe su pjevali pjesme o Rusiji, neki su kasnije odbijali i austrijske penzije kao Trivo Amelica u znak odanosti ruskom caru. Tako da taj odnos Srba prema Rusiji treba istražiti prije svega na nekoj drugoj, više psihološkoj ravni i ne treba mu tražiti racionalna objašnjenja.

S obzirom da već godinama živim u Rusiji u potpunosti sam svjestan kakvu percepciju Rusi imaju o Srbima. Sem što znaju za Tita, Borovo cipele i Vegetu teško da ih išta više asocira na Srbiju tj. Jugoslaviju. Govorim o prosječnim Rusima. Kremlj je svjestan da mu proruska Srbija na Balkanu može biti samo preostali pion u poleđini, ali da su mu glavne figure na sasvim drugoj strani. Pitanje je da li Srbija želi istinski da bude taj zadnji pion Kremlja. A zna se koliko se žali za pionima kad ih pojedu. Zbog piona se nikad ne žrtvuje ni konj, a kamoli kraaljicu. Skoro se zbog Gadafija nisu ni počešali.

Međutim ono što je Konuzin govorio domaćim političarima ima malo veze sa svim ovim što sam rekao, tj.odnosom Rusije prema Srbiji. Ono što je on rekao ima veze sa odnosom Srba prema Srbiji, ili da budem precizniji odnosom srpske političke elite prema sopstvenoj zemlji i narodu.

Držati konferenciju o bezbjednosti zajedno sa onima koji ti u tom momentu zaposjedaju državnu granicu, fizički razdvajaju narod u jednoj državi je vrhunac besmisla, bezobrazluka, bestidnosti onih koji vode ovaj narod.

Kapitulacija, okupacija su razumljive stvari, ali pristajanje na taj lažni maskenbal koji okupator nameće je dokaz moralnog sunovrata onih koji misle da svojim postupcima vode ovaj narod u ljepšu budućnost. Nema ljepše budućnosti zasnovane na laži.

Ukratko, ako većina jedne nacije nije u stanju da zaštiti manji deo svoje nacije, onda svaki pojam nacije kao zajednice gubi smisao. Realno, te solidarnosti sa Srbima na Kosovu nema. To se prosto ne da sakriti.

Tadić je samo personifikovan izraz opšteg stava srpskog naroda, jer ga je taj narod dva puta i birao. Znači, Srbija ne želi da rizikuje sopstvenu stabilnost, da ulazi u novi rat zbog Srba na Kosovu i tu je kraj priče.

Stranci to znaju i upravo zato ovako bez ustezanja rade ono što rade.

Nije nam u toj priči kriv ni Konuzin ni Rusija. Rekao je samo naglas ono što nas sve boli i na šta smo osjetljivi, a to je da smo izdali Kosovo. Možemo mi to prebacivati uvijek na imaginarne druge, Tadićeve, Čedine, žute ali zbog te izdaje sopstvenog naroda račun ćemo plaćati i mi i naši potomci.

Лепо речено кумашине!

[Evgenik]

Па човек је поменуо изборе, а на изборима се, по дефиницији, гласа за партије...

А не мора само Башчаршија - може и шире, само што би то пре био суноврат него препород...

A zasto mislis da bi bio sunovrat? Ima li veceg i dubljeg sunovrata od ovog sad?

Мислим искрено да од овог сад не може горе и да би једна моћна револуција (не онаква бескичмењачка као што је Коштуница урадио од 5 октобра)

првенствено донијела оздрављење духа, па самим тим и државе (а онима на власти да први пут виде кад одговараш сопственом кожом за властита дјела).

А под оним заокруженим словом "А" ја сам мислио више на ово:

http://eipcp.net/transversal/0805/burnicki/sr

http://www.masa-hr.org/anarhosindikalizam

http://anarhizam.hr/component/content/article/41-izdanja/202-solidarity-federation-ekonomija-slobode

http://www.masa-hr.org/content/sto-je-anarhizamliberterski-socijalizam

http://libcom.org/library/strategy-struggle-anarcho-syndicalism-21st-century

[-Владимир-]

Мислим искрено да од овог сад не може горе и да би једна моћна револуција (не онаква бескичмењачка као што је Коштуница урадио од 5 октобра)

првенствено донијела оздрављење духа, па самим тим и државе (а онима на власти да први пут виде кад одговараш сопственом кожом за властита дјела).

Мислим да би оздрављење духа донело моћну револуцију, тешко да би обрнуто функционисало.

[Marjanovic]

Војна револуција у пракси значи грађански рат. Не увек, али врло често се завршава диктатуром.

[Михајло]

http://www.vaseljenska.com/politika/pogorsanje-odnosa-beograda-i-moskve/

21. 09. 2011 | 13:47

Погоршање односа Београда и Москве

Москва – Савезнички односи Београда и Москве могли би отићи у прошлост, оценио је лист „Известија“ поводом инцидента руског амбасадора Александра Конузина у Београду.

„Велики дипломатски инцидент, који може имати озбиљне импликације на руско-српске односе“, наводи лист, који кривицу сваљује на организаторе скупа и Ивана Вејводу, који је председавао седници.

Конузин је прошлог четвртка у неуобичајено оштром тону, оптужио учеснике првог Београдског безбедносног форума из Србије да не бране интересе своје земље у вези са Косовом и након 15-минутног, врло гласног говора, љутито напустио дворану у Дому Војске Србије.

„Известија“ преноси речи секретарке за штампу руске амбасаде у Србији Светлане Шевченко да је „реплика председавајућег тог дана на скупу имала увредљив карактер, недопустив у обраћању према опуномоћенику једне суверене државе“.

Лист додаје да је председавајући тог дана био Иван Вејвода, „бивши саветник за спољне послове у влади Зорана Ђинђића који је, као и његов покојни шеф, познат по радикалним прозападним ставовима, са оријентацијом приближавања Србије САД и НАТО“.

Преносећи речи организатора да нису желели да увреде амбасадора Русије који је у наступу одступио од дневног реда, тражећи да се уместо о најављеној теми говори о окупираним територијама, „Известија“ истиче да „ситуација на граници окупираних територија са Србијом свакако заслужује дискусију“.

„Ситуација је поново, као и током лета, на граници отвореног оружаног сукоба“ и Конузин је „управо на то покушао да скрене пажњу присутних на Форуму“ а, као одговор, председавајући га је оптужио за „лобирање за интересе Кремља на Балкану“, пише лист.

Нелогичне оптужбе

„Известија“ истиче да је „заштита интереса сопствене земље једна од дужности амбасадора“ и да оптужбе на рачун Конузина „звуче мало нелогично“. То је, додаје се, карактеристичан тон за Београд, који већ неко време сматра да је допустиво на такав начин разговарати са руским дипломатом.

Влада Бориса Тадића, пише лист, не скрива своју прозападну оријентацију. Београд је предао Хашком трибуналу Радована Караџића, Ратка Младића и многе друге Србе, који су учествовали у рату на Балкану деведесетих година 20. века.

Последња препрека на путу Србије у ЕУ је признање суверенитета окупираних територија и посебно односи који постоје са Русијом. Судећи по карактеру инцидента и по томе што није било реакције из Министарства спољних послова Србије, савезнички односи између Москве и Београда могу отићи у прошлост, закључује руски лист.

„Глас Русије“ у извештају поводом инцидента на Безбедносном форуму у Београду пита: „Шта је то тако страшно урадио руски амбасадор па да га београдски режимски медији, а њих је бар 90 одсто, окарактеришу као скандал-мајстора?“

По оцени „Гласа Русије“: „Скандалом би пре требало да се назове такозвани Безбедносни форум у организацији НАТО и његових београдских сателита и то у Дому Војске и у присуству председника државе“.

(Извор: Б92/ Фото: Б92)

[dusha]

МОЛИТВА ЗА СПАС ЗЕМАЉА ПРАВОСЛАВНИХ

Господе, Боже сило, Боже спасења нашег, Боже који сам чиниш чудеса, погледај милостиво

и снисходљиво на своје смирене слуге, и чуј нас човекољубиво и помилуј. Ево, наши се

непријатељи скупише против нас, да нас униште, и да разоре светиње наше. И Ти, који све

знаш, знаш да су неправедно устали на нас и да се не можемо одупрети њиховом мноштву,

ако нам Ти не помогнеш.

И овако грешни и недостојни, кајући се, са сузама Tи се молимо: помози нам Боже,

Спаситељу наш, и избави нас ради славе имена Твог, да не би рекли непријатељи наши - гле,

оставио их је Бог, и нема Онога ко их избавља и спасава - већ да познају сви народи да си Ти

Бог наш, а ми деца Твоја, увек заштићивана Твојом влашћу. Амин.

isus-sinai.png' class='bbc_emoticon' alt='isus-sinai2' /> Помилуј Господе.

Спас, у пракси, долази од Господа.

Ако не верујеш, немој да се молиш...

Али, ако верујеш, како можеш да се не молиш...?

А у мом храму није служен молебан за спас српског народа на Космету иако је Патријарх упутио позив свима верујућима...

Зна ли неко зашто није у свим храмовима СПЦ служен молебан ?

Можда ја не разумем па би ми било лакше ако схватим...

[nishizawa]

@ Оби, Евгеник

Увек може горе. Сетите се само деведесетих...

Моје је мишљење да за нас не постоји решење које би било изводљиво преко ноћи - једино решење за нас није револуција (за коју је, по правилу, потребна политичка или идеолошка група или партија која би је спровела, а такву ја у Србији не видим), већ један дуги процес еволуције - и то оне духовне, који би кроз неколико десетина или чак стотина година дао неке опипљиве резултате. Дотле - треба бити стрпљив и преживети...

Е сад, то што ми нисмо способни да се суочимо са стварношћу, што бисмо ми све на пречац, на силу и на о-рук, а немамо за то ни снаге, ни воље ни памети, то је већ проблем наше незрелости. Све док не будемо довољно сазрели као нација да то схватимо, удараћемо главом о зид, и после сваког таквог ударца имаћемо све мање шанси да преживимо и све ће нам више времена требати да се опоравимо...

[Marjanovic]

Што би неки рекли: потпиc!

[obi-wan]

@ Оби, Евгеник

Увек може горе. Сетите се само деведесетих...

Моје је мишљење да за нас не постоји решење које би било изводљиво преко ноћи - једино решење за нас није револуција (за коју је, по правилу, потребна политичка или идеолошка група или партија која би је спровела, а такву ја у Србији не видим), већ један дуги процес еволуције - и то оне духовне, који би кроз неколико десетина или чак стотина година дао неке опипљиве резултате. Дотле - треба бити стрпљив и преживети...

Е сад, то што ми нисмо способни да се суочимо са стварношћу, што бисмо ми све на пречац, на силу и на о-рук, а немамо за то ни снаге, ни воље ни памети, то је већ проблем наше незрелости. Све док не будемо довољно сазрели као нација да то схватимо, удараћемо главом о зид, и после сваког таквог ударца имаћемо све мање шанси да преживимо и све ће нам више времена требати да се опоравимо...

Za moje iskustvo ovo je izuzetno crn i porazan pogled na situaciju... licno smatram da je to moguce znatno brze, jedino sto se slazem da za sad mozda nema ko da povede u takav jedan preporod, ali ne mislim da na to treba da se ceka toliko dugo... narocito kad u prvi plan stavis veru i poverenje u Boga i Njegove neogranicene mogucnosti da ljudima uvek lako i brzo izadje u susret...

I nekako osecam da je bas ta vera ona kljucna karika koja nam sad daleko najvise fali...

[Grizzly Adams]

Брате, може да се каже да нам недостаје "вера", али не као нека магична сила која ће "решити проблем". Недостаје нам вера у смислу да се не држимо основних моралних принципа, постали смо морални слабићи. Има код нас врло мало људи који су спремни да стану иза својих принципа и интегритета по цену да ризикују жртву. И онда се дешава да покварени политичари купују народ на тај рачун, а исплаћују тако што се задужују. И то је врзино коло из ког је тешко изаћи.

[DYNABLASTER]

obojica ste u pravu

(a samim tim i ja! :lol:)