Прелест

[Juan Valdez]

А и ово је сензационалистички написано. Сваки екстреман став шкоди. Психологија има разних праваца и размишљања. Има ту и доста промашених ставова, али се то временом избацује и чисти, и остају корисне ствари.

Психологија ти не може објаснити човека, али ти може помоћи да боље разумеш себе и друге. А то колико ће неко бити добар психолог зависи највише од његовог карактера и способности да саосећа и разуме, а знање и искуство ће му помоћи да доноси што правилније закључке.

 

Ниси разумео, он је расправљао о психологији као науци и у том смислу је линија разграничења скоро кристално јасна. На неком другом месту је баш нагласио да то што је фројдизам псеудонаука не значи уопште да не може да ради у пракси, то јест да фројдиста може да буде ”добар психолог који саосећа и разуме”. Али оно што је тачно (што функционише, решава неки проблем итд.), не мора да буде наука, баш као што нешто што је потпуно погрешно може.

[Aquilius Cratus]

А и ово је сензационалистички написано.

 

Nije, nego ti nisi razume o cemu je rec. 

 

Сваки екстреман став шкоди. Психологија има разних праваца и размишљања. Има ту и доста промашених ставова, али се то временом избацује и чисти, и остају корисне ствари.

 

Ne radi se o tome sta je ekstremno a sta umereno nego o tome sta je a sta nije nauka sto je pisalo kao dilema u tekstu i na sta sam replicirao sa ovim. A to je veom egzatkno i precisno definisano epistemologijom i tu nema nikakvo tumacanje, zamisljanja ekstremizma ili politicke korektnosti. Isto kao sto nema politicke korektnosti sa time sta je matematiek a sta nije, da li je astrologija isto sto i astronomija i da li obe delatnosti spadaju u nauku. Razumes? Dakle ne dali je sve sem neruonukaa i analiticke filozofije uma sa AIem bezvredno nego da naprosto nije naukai da naucna saznanja ne moze da da. Sto ne znaci da nema nikakve druge rezultate.

 

 

 

Психологија ти не може објаснити човека, али ти може помоћи да боље разумеш себе и друге. А то колико ће неко бити добар психолог зависи највише од његовог карактера и способности да саосећа и разуме, а знање и искуство ће му помоћи да доноси што правилније закључке.

 

Pa psihologiji cak i onoj misticnoh jungovskoj nije dome delovanja "covek" kao uopsten pojama nego manifestacija coveka u obliku mentalnih fenomena.

[drvce]

Miroljub: "Verovatno je igrao neke destruktivne kompjuterske igrice ili slusao hevi metal pa su ga opseli demoni."

2u1

[Aquilius Cratus]

@@drvce,

 

Ma nije to nista naspram

 

 

 

Em hrvatsko em metal em destruktivno. Demoni naviru ko ludi.

[Иван ♪♫]

jeste senzacionalistički:

 

Ima najmanje dve vrste psihologa. Ona psihologija koja je utemeljena u empirijskom nacinu misljenja, matematickoj analizi, eksperimentima, falsifikacionizmu, analitickoj filozofiji je sasvim OK i deo naucnog mainstreama. To je ona psihologija koja se oslanja na neuronauke, na kompjutere i AI, na eksperimente u vezi percepcije, na rezultate fiziologije i moderne skenere. 

Nazalost, numericki je brojnija ona druga strana, gde su razni "analiticari", frojdovci, jungovci, jeroticevci, gestaltisti, psihoistoricari, sociopsiholozi i ini usrecitelji koji sa ozbiljnom naukom nemaju blage veze, ali imaju dovoljno postmodernih kabinetskih pozicija po fakultetima, a bogami i lukrativnih privatnih ordinacija; takodje paradiraju po medijima do beskonacnosti, a sede i po najrazlicitijim ministarstvima. E oni su sramota za profesiju, a jos veca sramota je sto se klinci upisuju na fakultet da bi bili ovi drugi, a ne oni prvi. 

Ozbiljna nauka, pa i ozbiljna psihologija, ima pre svega male pretenzije u svakom konkretnom slucaju (u skladu sa Kunovim modelom normalne nauke, ili onime sto je Popper zvao "piecewise change" i preporucivao drustvenim naukama uopste). Dakle, da objasni, sta ja znam, percepciju zelene boje u strogo odredjenim uslovima; a ne da objasnjava, onako iz fotelje, grandiozno teske probleme poput apstraktnih mentalnih fenomena, matematickog misljenja, osecanja ljubavi, sociopsihologije, itd. Drugim recima, ono sto se moze uspesno modelirati na nasem niskom nivou razumevanja bez grandioznih skokova i revolucionarnih pretenzija. Kao sto je prvo Popper, a potom recimo Grunbaum, uocio, jedna od zajednickih crta ideoloskog nacina misljenja jeste da se tezi pojednostavljenju svodeci kompleksnost fenomena na jedan tip uzroka: marksisti na klasnu svest, fashisti na rasnu svest, logicki pozitivisti na koriscenje termina, itd. - a tu se nazalost mnogi od ovih "neozbiljnih" psihologa jako dobro uklapaju (frojdovci, gestaltisti, itd.)

 

 Milan M. Ćirković

 

Naravno da autor teksta po metodlogiji i nespretnoj analizi spada u ovu drugu grupu armchair mislilaca kao i mnogi koji se zaleću da iz pravoslavne teologije obuhvate sve oblasti pa i one koje po datosti ne mogu biti obuhvaćene teološkim diskursom.

 

i šta sad on objašnjava, da li je psihologija nauka ili nešto drugo

 

uostalom, koliko je sve novih i boljih stvari došlo posle psihoanalize, a on se uvatio Frojda i Junga, što samo znači da za to novo nije ni čuo, a uvatio da komentariše

 

Ovakve tekstove smatram neozbiljnim. 

 

A da li ćemo psihologiju nazvati naukom ili ne - uopšte nije bitno.

[Иван ♪♫]

.

[Juan Valdez]

jeste senzacionalistički:

 

 

 

uostalom, koliko je sve novih i boljih stvari došlo posle psihoanalize, a on se uvatio Frojda i Junga, što samo znači da za to novo nije ni čuo, a uvatio da komentariše

 

Ovakve tekstove smatram neozbiljnim. 

 

A da li ćemo psihologiju nazvati naukom ili ne - uopšte nije bitno.

 

Ево ти овде још једном, сажето:

 

 

 

Psihoanaliza - kao što su ubedljivo pokazali najpre Karl Poper, a potom sa još više detalja Adolf Grinbaum, pokušaj da se na psihoanalizi zasnuje teorija kulture ima sve karakteristike kvazinauke, a pre svega potpuno odsustvo uspešnih predviđanja i težnju da se sve objašnjava post festum. Danas postoji gotovo potpuni konsenzus da nas psihoanaliza uopšte nije ozbiljno približila ciljevima neuro-nauka, tj. objašnjenju mentalnih fenomena. (Ovde valja pomenuti da se ovo ne odnosi na pitanje da li psihoanaliza može pomoći kao terapeutska tehnika. Iskustvo sigurno pokazuje da je to sasvim moguće. Ali, pošto smo već odbacili laž pozitivizma, onda znamo da sve ono što deluje ne mora biti samim tim i istinito.)

 

Ако желиш да схватиш шта је хтео да каже, схватићеш, ако нећеш, онда ни књига не помаже.

 

А ово последње што си написао је постмодернизам до коске...

[Иван ♪♫]

Ево ти овде још једном, сажето:

 

verovatno nisi obratio pažnju na ono što sam boldovao u citatu gore

Jel on dokazuje da psihologija nije nauka, ili kako psiholozi pod navodnicima paradiraju po tv-u i imaju ministarske fotelje? Neozbiljno.

Čim naiđem na pljuvačinu, dalje ne čitam, a ovo sam pročitao samo zato da bih mogao da prokomentarišem.

 

Psihoanaliza - kao što su ubedljivo pokazali najpre Karl Poper, a potom sa još više detalja Adolf Grinbaum, pokušaj da se na psihoanalizi zasnuje teorija kulture ima sve karakteristike kvazinauke, a pre svega potpuno odsustvo uspešnih predviđanja i težnju da se sve objašnjava post festum. Danas postoji gotovo potpuni konsenzus da nas psihoanaliza uopšte nije ozbiljno približila ciljevima neuro-nauka, tj. objašnjenju mentalnih fenomena. (Ovde valja pomenuti da se ovo ne odnosi na pitanje da li psihoanaliza može pomoći kao terapeutska tehnika. Iskustvo sigurno pokazuje da je to sasvim moguće. Ali, pošto smo već odbacili laž pozitivizma, onda znamo da sve ono što deluje ne mora biti samim tim i istinito.)

 

 

ajde da ponovim još jednom: psihoanaliza nije jednako psihologija

kao što rekoh, nove su stvari došle posle psihoanalize

 

u argumentaciju da li jeste ili nije nauka ne želim da ulazim

 

А ово последње што си написао је постмодернизам до коске...

 

previše olako zaključuješ

 

 

[Иван ♪♫]

ajde i ovo da napišem

 

Danas postoji gotovo potpuni konsenzus

jel konsenzus naučni dokaz?
 

da nas psihoanaliza

psihoanaliza nije jednako psihologija

 

uopšte nije ozbiljno približila ciljevima neuro-nauka, 

 

psihologija se ne bavi nervnim sistemom kao organom

 

tj. objašnjenju mentalnih fenomena. (Ovde valja pomenuti da se ovo ne odnosi na pitanje da li psihoanaliza može pomoći kao terapeutska tehnika. Iskustvo sigurno pokazuje da je to sasvim moguće. Ali, pošto smo već odbacili laž pozitivizma, onda znamo da sve ono što deluje ne mora biti samim tim i istinito.)

 

ali ako deluje onako kako smo očekivali, zar to nije eksperimantalni dokaz?

[Juan Valdez]

ajde i ovo da napišem

 

jel konsenzus naučni dokaz?

 

psihoanaliza nije jednako psihologija

 

 

psihologija se ne bavi nervnim sistemom kao organom

 

 

ali ako deluje onako kako smo očekivali, zar to nije eksperimantalni dokaz?

 

 

Е то последње је већ нешто...

 

1. Није, нити је то он рекао. Буди сигуран. Можда си у праву да би ту конструкцију требало избегавати, али се ради само о устаљеној стилској фрази, ничем више од тога.

 

2. Али он овде каже да постоји научна психологија и један део психологије који је ненаучан (а генерално гласнији) и у који спада и психоанализа. Где је ту тачно цела психологија редукована на психоанализу?

 

3. Психологија се бави феноменима чији је узрок у нервном систему, па је с тога примедба потпуно на месту.

 

4. Оооо не. Никако, никако и никако! Размисли зашто. Hint: Modus tollens. Из експеримента можемо да закључимо само оно што нам овај закон логике дозвољава. 

 

Ако p онда q. q. дакле p. Ово је логичка грешка коју си ти направио.

[ego]

А како све то уме да испадне на делу? 0409_feel

 

http://www.youtube.com/watch?v=iIydrSMyNq0

[Иван ♪♫]

2. Али он овде каже да постоји научна психологија и један део психологије који је ненаучан (а генерално гласнији) и у који спада и психоанализа. Где је ту тачно цела психологија редукована на психоанализу?

 

evo gde, na šta sam i dao komentar (mada ovde ne znam da li je njegov citat ili tvoj):

Psihoanaliza - kao što su ubedljivo pokazali najpre Karl Poper, a potom sa još više detalja Adolf Grinbaum, pokušaj da se na psihoanalizi zasnuje teorija kulture ima sve karakteristike kvazinauke, a pre svega potpuno odsustvo uspešnih predviđanja i težnju da se sve objašnjava post festum. Danas postoji gotovo potpuni konsenzus da nas psihoanaliza uopšte nije ozbiljno približila ciljevima neuro-nauka, tj. objašnjenju mentalnih fenomena. (Ovde valja pomenuti da se ovo ne odnosi na pitanje da li psihoanaliza može pomoći kao terapeutska tehnika. Iskustvo sigurno pokazuje da je to sasvim moguće. Ali, pošto smo već odbacili laž pozitivizma, onda znamo da sve ono što deluje ne mora biti samim tim i istinito.)

 

 

 

dalje, po njemu verovatno sva ostala psihologija koja ne spada u sledeće:

Nazalost, numericki je brojnija ona druga strana, gde su razni "analiticari", frojdovci, jungovci, jeroticevci, gestaltisti, psihoistoricari, sociopsiholozi i ini usrecitelji koji sa ozbiljnom naukom nemaju blage veze, ali imaju dovoljno postmodernih kabinetskih pozicija po fakultetima, a bogami i lukrativnih privatnih ordinacija; takodje paradiraju po medijima do beskonacnosti, a sede i po najrazlicitijim ministarstvima. E oni su sramota za profesiju, a jos veca sramota je sto se klinci upisuju na fakultet da bi bili ovi drugi, a ne oni prvi. 

spada u onu koja je po njemu OK, a ništa nije ni naveo.

mislim, ovakve izjave ne mogu da shvatim ozbiljno

 

 

 

3. Психологија се бави феноменима чији је узрок у нервном систему, 

i duši 

 

па је с тога примедба потпуно на месту.

naravno da jeste :)

 

4. Оооо не. Никако, никако и никако! Размисли зашто. Hint: Modus tollens. Из експеримента можемо да закључимо само оно што нам овај закон логике дозвољава. 

 

Ако p онда q. q. дакле p. Ово је логичка грешка коју си ти направио.

 

ma ok je to da iz tačne premise možemo izvući netačan zaključak (ako sada pada sneg, ne znači da će padati i sutra ili da pada u Africi)

Ono na šta sam ja mislio jeste da ako postoji neka teorija u psihologiji i ona se pokaže kao uspešna u pomaganju ljudima, to znači da u toj teoriji ima neke istine. Da li će uvek važiti, ili bolje rečeno u kojim slučajevima je primenjiva, to zavisi na koju se kategoriju problema odnosi, uzrast, koliki je uzorak ispitanika i uopšte od konteksta, Danka bi to verovatno mogla bolje da objasni

inače, ovim nikako ne branim psihoanalizu

[Иван ♪♫]

Многа питања се јављају људима, када човек оболи душевном болешћу. Шта је то душевна болест? Ми знамо, да наше психичко стање у великој мери зависи од тога шта се одвија физиолошки, с тачке погледа физике, хемије, у нашем мозгу иу нашем нервном систему ...

Стога не треба сваку психичку болест приписивати злу, греху или злим духовима. Таква болест је најчешће изазвана пре повређивањем нервног система човека, него демонским привиђањима или неким грехом који је човека одвојио од сваке везе с Богом. И тада медицина наступа с правом и може да уради веома много.

 

Митрополит Антоније Сурожски

[Aquilius Cratus]

jeste senzacionalistički:

 

 Nije. Ali ko mi je kriv sto uvek zaboravim da kod postmoderne ili se nista ne zna ili moze i ovako i onako.

 

i šta sad on objašnjava, da li je psihologija nauka ili nešto drugo

 

 Wooow. Znaci nisi razumeo sta objasnjava a znas da je seznacionalisticki tekst? Svaka cast nema sta.

 

 Argumentuje zasto vecian pravaca psihologije osim one koju je izdvojio u pocetku ne spadaju u nauku.

 

uostalom, koliko je sve novih i boljih stvari došlo posle psihoanalize, a on se uvatio Frojda i Junga, što samo znači da za to novo nije ni čuo, a uvatio da komentariše

 

 Ajde??? To znaci da za ostalo nije cuo ili ni ostalo ne moze da se uvrsti u nauku? Sve to to sto je doslo posle Frojda i Junga a takodje ne poseduje objasnjavalacki opseg i oborivost u svojim iskazima takodje ne moze da se uvrsti u nauku.

 

 

Ovakve tekstove smatram neozbiljnim. 

 

Kad ovako pises i ja tebe smatram neozbiljnim.

 

A da li ćemo psihologiju nazvati naukom ili ne - uopšte nije bitno.

 

 Sto onda komentarises kad je to podnaslov u uvodnom postu na koji sam ja replicirao ovim Cirkovicevim tekstom??? Pise jasno u podnaslovu "da li je psihologija nauka" i ja repliciram sa ovim a ti zakljucuje da nije bitno pitanje da li je nauka ili nije. Ako nije bitno zasto onda kometarises?

[Aquilius Cratus]

 

ma ok je to da iz tačne premise možemo izvući netačan zaključak (ako sada pada sneg, ne znači da će padati i sutra ili da pada u Africi)

Ono na šta sam ja mislio jeste da ako postoji neka teorija u psihologiji i ona se pokaže kao uspešna u pomaganju ljudima, to znači da u toj teoriji ima neke istine. Da li će uvek važiti, ili bolje rečeno u kojim slučajevima je primenjiva, to zavisi na koju se kategoriju problema odnosi, uzrast, koliki je uzorak ispitanika i uopšte od konteksta, Danka bi to verovatno mogla bolje da objasni

inače, ovim nikako ne branim psihoanalizu

 

 Ne pomazu ljudima te teorije nego tehnike koje su uklopljenje u jedan nazovi teoretski okvir. Da li u njima ima neke istina svakako da moze da ima ali to je toliko neodredjeno kao da kazes da li je Merkator delimicno dobar trzni centar.