Четири Ангела при реци Еуфрат

[Михајло]

9 јула 2011

ЧЕТИРИ АНГЕЛА ПРИ РЕЦИ ЕУФРАТ

О питању припреме и арени Трећег светског рата.

Свештеник Андреј Горбунов

У садашње време многим православнима је јасно, да слуге сатане и грјадушчег антихриста организују у арабским земљама Средњег Истока «револуције» и ратове, да би распламсали пламен великог рата - Трећег светског. У вези са тим показује се актуелним пророчанство Апокалипсиса о ослобођењу четири ангела при реци Еуфрат.

Западни и израелски политички делатељи (масони) сада отворено изјављују, да ће у случају Сирије Запад користити исте те методе, као и у случају Либије. Јасно је, да се ради о припреми удара «западне коалиције» по Сирији, а затим и по Ирану. Како ми знамо, последњих година САД воде озбиљну припрему за војну операцију против Ирана, упорно праве од те земље слику врага, «помагача светског тероризма». А иранске власти упозоравају: у случају почетка агресије они ће се постарати да увуку у рат све земље региона. При чему експерти запажају, да у конфликт Ирана са САД и Израелом могут бити увучене све земље СНГ (Сојуз Независних Государств – нап.).

Владари Египта (Мубарак), Туниса (Бен Али), Либије (Гадафи) и неких других арабских земаља, које су западна средства информисања назвала «диктаторима», не би допустили велики рат у региону - они су владали по 30-40 година у својим земљама и били заинтересовани само за стабилност. И ево спроводе се, под видом «револуција», спецоперације за њихово уклањање. А на њихово масто постављају се «радикални исламисти» - ради удобније ескалације конфликта између муслимана и јевреја.

«Војна интервенција у Сирији прикривена лажним хуманитарним разлозима, - указује аналитичар Михаил Чосудовски (Michel Chossudovsky), - може довести до даље ескалације рата, којим руководе САД и НАТО на још ширим територијама, које се простиру од Северне Африке и Блиског Истока до Централне Азије, од источног Средоземља до западне границе Кине са Афганистаном и Пакистаном. То ће такође утицати на процес даље дестабилизације у Либану, Јорданији и Палестини, а такође припремиће сцену за конфликт са Ираном» (извор: Anvictory.org).

Наравно, правилно расуђују аутори Anvictory.org, када пишу у коментару чланка Михаила Чосудовског: «Сада се непосредно пред нашим очима рашчишћава театар војних дејстава за трећи светски рат, после ког уређење света (по мишљењу "архитеката процеса") треба да добије коначне црте и човечанство да се коначно сагласи са неопходношћу светске владе, која ће га избавити од ужаса рата». Али хоће ли успети масонима и осталим сатанистима да остваре своје пројекте у редоследу и пуноћи које су они одредили (по инструкцији њиховог адског предводника)?

Јасно је, да се служитељи зла старају да организују следећи (и најужаснији) светски рат, а затим они хоће да подчине цео свет власти свог «цара јудејског» - мешијаха, тј. антихриста. У ужасној атмосфери крваве светске анархије лжемесија-антихрист доћи ће као «генијални политичар», «благородни миротворац», «објединитељ и спаситељ» гинућег човечанства. Предавање светске власти једној «светској власти» на челу са светским лидером представљаће се као природни, неопходни услов опстанка човечанства.

У августу 1871 године у Чарлстону (где је била утврђена «црква сатане») сабрао се Врховни савет, надвлада човечанства, састављена од 11 главних масона - «највећих светилника света», како су они сами себе називали. На том сабрању сатаниста био је усвојен програм организације три светска рата, који је разрадио Алберт Пајк (оснивач «Кју-Клукс-Клана», аутор «сатанске библије»). Сагласно том програму, трећи светски рат треба да почне на Блиском Истоку из конфликта између арапа и израиљћана, и да треба да се заврши установљавањем светске диктатуре, тј. власти «светске владе».

У писму од 15 августа 1871 године Алберт Пајк представио је руководиоцу масона-илумината Мадзинију у најопштијим цртама план покоравања света посредством три рата, као пута ка установљавању «Новог светског поредка». Први светски рат, сагласно том писму, требао је бити инсцениран ради тога, да се постави царска Русија под контролу масона.

Следило је оборити у Русији цара и затим је употребити у својству «страшила» ради тога, да се реше задатци, стојећи пред масонима. Други светски рат морао је, кроз манипулацију немачким националистима и политичким сионистима, саздати свеопшти раскол у мишљењима и довести до формирања у Палестини државе Израел. Трећи светски рат треба, у складу са тим планом, да почне услед разлике у погледима, изазваних од стране масона између сиониста и арапа (што се сада и дешава). Планирало се ширење тог конфликта на цео свет. (детаљније о плановима масона и сатаниста везано за три светска рата види у: Н. Богољубов. Тајна друштва ХХ века. Изд. 2-е. СПб., 1997. С. 25, 34-36, 183 и др.)

О светском рату пре краја света свети апостол Јован Богослов у Апокалипси говори: И шести анђео затруби, и чух један глас од четири рога златнога жртвеника који је пред Богом, Где говори шестоме анђелу који имаше трубу: Одреши четири анђела који су свезани на великој реци Еуфрату. И бише одрешена четири анђела припремљена за час, и дан, и месец, и годину, да побију трећину људи.

И број војске на коњима беше две стотине милиона; и чух њихов број. И тако видех у виђењу коње и оне што седеше на њима, који имаху оклопе огњене, плавичасте и сумпорасте; и главе коња беху као главе лавова, и из уста њихових излажаше огањ и дим и сумпор. Од ова три зла погибе трећина људи, од огња и од дима и од сумпора што излажаше из уста њихових. Јер је моћ коња у устима њиховим и у реповима њиховим, а репови су њихови слични змијама, и имаху главе и њима они су шкодили».(Откр. 9, 15-19).

Очигледно је да сведочење Откровења указује на савремену војну технику. У Трећој књизи пророка Јездре, коју са правом називају старозаветним Апокалипсисом, такође се може наћи опис будућег великог рата, например: «И подићи ће се облаци велики и силни, пуни свирепости... и пролиће на свако место... страшну звезду, огањ и град, мачеви летећи» (3 Езд. 15, 40-41).

Може се предпоставити, да речи Апокалипсиса о четири ангела, ослобођених при реци Еуфрат (Откр. 9, 14) указују на четири конкретне државе, преко које та «велика река» протиче. И они ће, по свему судећи, и постати главна арена предстојећег светског рата. Ако погледамо на карту, видећемо да су то следеће земље: ТУРСКА, СИРИЈА, ИРАК, ИРАН.

Савремена средства јавног информисања потврђују истинитост пророчанстава Апокалипсиса. «У садашње време, - приметио је например још пре неколико година аналитичар В. Петров у чланку «Русија нема чим да одговори на кинеску претњу» (Yтро.ru, 18 нов. 2004 г.), - НР Кина има најбројнију и најјачу армију у Азији, а можда и у целом свету - око 4 млн. људи, али под оружје може се ставити готово 200 милиона!» Како видимо, световни аутор, који тешко да влада основим знањем текста Апокалипсиса и његовим тумачењем, указује управо тај «број војске», о ком говори свети апостол Јован Богослов!

У књизи «Почетак и крај нашег земног света. Искуство разоткривања пророчанстава Апокалипсиса» (у 2 дела, изд. 2-е, СПб., 1904 г.), о којој је веома позитивно мислио свети Јован Кронштадтски, може се наћи следеће указивање на место, које ће постати «ареном будућих ратова»: «Поприште последњих догађаја биће, по мишљењу древних тумача Откровења, земље Малоазијске, Сиријске, Египатске, може бити, и Јужно-Европске, тачније, области древног римског царства».

Да, исправно је рекао старац Пајсије Светогорац: «Данас читати пророчанства — то је као читати новине: тако је све јасно написано».

Старац Пајсије о грјадушчем Трећем светском рату предсказао је следеће: «Помисао ми говори, да ће се десити многи догађаји: руси ће узети Турску, Турска ће нестати са карте, јер ће 1/3 турака постати хришћанима, 1/3 ће погинути и 1/3 ће отићи у Месопотамију.

Средњи Исток постаће ареном ратова, у којима ће учествовати руси. Пролиће се много крви, и чак ће кинези прећи реку Еуфрат, имајући 200.000.000 армију, и доћи ће до Јерусалима. Јасан знак да се приближавају ти догађаји, биће рушење џамије Омара, јер ће њено рушење значити почетак радова на саздању храма Соломона, који је био изграђен управо на том месту.

У Константинопољу десиће се велики рат између руса и европљана, и пролиће се много крви. Грчка неће играти првенствену улогу у тој арени, али њој ће предати Константинопољ, не зато што ће нас уважити руси, већ зато, што се неће наћи боље решење, и договориће се заједно са Грчком, при чему ће на њих деловати тешке околности. Грчка армија неће успети да пође тамо, а град ће јој бити предан.

Јевреји, пошто ће имати силу и помоћ европског руководства, обезобразиће се, и понашаће се без стида и гордо, и потрудиће се да овладају Европом...

Мени су говорили, да армија Кине у овом моменту броји двеста милиона, тј. конкретан број, о ком пише свети Јован у Откровењу. Када чујете, да воде Еуфрата турци заграђују на узвисинама браном и користе их ради наводњавања, тада знајте, да смо већ ушли у припрему тог великог рата и на тај начин се спрема пут за двестамилионску војску од истока сунца, како говори Откровење».

Подсетимо, да у нашој историографији Средњи Исток — означава земље Блиског Истока (енгл. - middle east) заједно са Ираном и Афганистаном. А Блиски Исток укључује земље Северне Африке (Египат), Малу Азију (Турска), а такође Сирију, Израел, Либан, Ирак, Јорданију и земље Арабског полуострова (Саудијска Арабија, УАЕ, Кувајт, Бахраин, Катар, Јемен, Оман). То су земље, претежно насељене арапима, а такође турцима (Турска) и јеврејима (Израел).

У древним византијским пророчанствима налазимо следеће место, које говори о «битци, какве још није било», на територији некадашње Византијске империје у којој ће учествовати многи народи: «...крв људска потећи ће реком, тако да ће се и дубина морска замутити од крви. Тада ће во зарикати и камен суви ће заплакати. Тада ће стати коњи и зачуће се глас са небеса: "Зауставите се! Зауставите се! Мир вам! Довољно је освете невернима и непотребнима! Изиђите на десну страну Седмобрђа (древни назив за Константинопољ – нап.), и наћи ћете тамо мужа, стојећег близу два столпа у смирењу великом, световидног и праведног, трпећег велико сиромаштво, суровог обличјем, но духом кротког"... И возвестиће се наредба од Ангела:

"Поставите њега за цара, и ставите мач у десницу његову са речима «Храбри се Јоване! Укрепи се и побеђуј супостате своје»". И, примивши мач од Ангела, поразиће исмаиљћане, етиопљане и сваки род неверни. Раздељени ће бити при њему исмаиљћани на три дела, и део први мачем ће убити, део други ће покрстити, део трећи што је на Истоку, силом ће покорити. И по повратку његовом [са Истока] отвориће се скровишта земна, и обогатиће се сви, и неће бити у њих сиромашног, и земља ће дати плод свој у пуноћи. И прековаће сво оружје у плугове и српове. И царствовање његово биће година тридесет пет».

То пророчанство, као и друга пророчанства, која говоре о томе, да ће ужасна битка на Средњем Истоку бити заустављена гласом Божијим, а такође о богомданом цару и неком послератном златном веку» - периоду духовног обнављања у току 30-40 година, наводи у својој књизи «О кончини века и антихристу» старац Јосиф Ватопедски (М., 2006).

Свештеник Андреј Горбунов

http://www.3rm.info/...-voprosu-o.html

[bosanac]

Jaooooooooooooooooo, bajke bajke i samo bajke.

Jao šta će na ovo ateisti reći!

[Дејан]

Ajme meni gde ćemo se sakriti wc joj

[Ратко :(]

Ако је ст. Пајсије заиста ово рекао ја то не бих олако одбацивао.

[bosanac]

Vjerovatno u treći svjetski rat muslimani neće biti uključeni jer se radi o Bliskom istoku! Just_Cuz_19

[Михајло]

  On 12. 9. 2011. at 8:33, Ратко С. рече

Ако је ст. Пајсије заиста ово рекао ја то не бих олако одбацивао.

Поједини чланови овог форума који себе воле називати Хришћанима..превише лако одбацују и св.Писмо...а не виђења св.Отаца наше Цркве...

немој то да те чуди...

велики број св.Отаца упозорава на овај догађај..Руса,Грка и Срба...

само многи воле да живе у матриксу...

сети се сцене са пилулом која ти даје слободу и расуђивање..

многи нису у стању да поднесу истину....

[Михајло]

  On 12. 9. 2011. at 9:45, bosanac рече

Vjerovatno u treći svjetski rat muslimani neće biti uključeni jer se radi o Bliskom istoku! Just_Cuz_19

реално осим перзијанаца нико од муслимана нема снагу да буде део ових догађаја...

а перзијанци су муслимани само због следбеника курана који мачем држе перзијски народ у ланцима...

има ту и асираца и других чији покрети јачају...и жеља за аутономијом и независношћу...

[bosanac]

Ma ave samo ti uživaj!

[Михајло]

Монах Василије

Размишљања смиреног срца

Монах Василије пише следеће:

„Како рекох раније, блажене успомене Старец (духовник) ретко је напуштао своју келију и само из љубави према ученицима излазио је у предсобље, где нас је поучавао својим речима, испуњеним духовне сладости и мудрости.

После неколико годинама путовању, вративши се у Цариград, сазнао сам да је блажени Старец (духовник) болестан, зажелео сам да га видим, пре него га Господ позове из овог живота. Још неки из нашега братства такође су желели да га посете са мном, и на вратима његове келије ми смо замолили, преко келејника да нас Старец удостоји свога благослова и поучавања. Старец је благонаклоно изразио спремност да нас прими... Ускоро је и он изашао: био је потпуно сед, средњега раста, мало погурен, на уснама му је лебдео леп осмех и са добротом је гледао на сваког од нас. Често би очи његове биле осенчене тугом, зато што је дубоко сажаљевао цео свет који је огрезао у гресима и невољама, па говорећи о томе, Старац је сагибао главу и плакао. Ми смо сели у полукруг и слушали речи Старца. Он нам је говорио како Господ силно жели наше спасење и да је све то учинио за то, и да се његова Милост и благодатна помоћ простире и на праведника и на грешника и да је потребан само мали напор с наше стране за спасење душе. Трпеза вере је преизобилна, али људи не маре за спасење душе, док саме речи „спасење” и „спасти се” значе једино избећи овоземаљске опасности и невоље, као на пример „спасти се од пожара”, „спасти се од погибије у време рата” итд, јер људи мисле да је реалан само земаљски свет који се види на нашим очима; а не знају да је духовни свет управо суштина ствари. Сав земни, материјални свет, обухваћен појмовима висине, ширине, дубине и тежине, налази се у власти времена које опет све води уништењу, јер време је слуга смрти. Међутим, духовни свет стоји ван тих ограничења, изван тих ланаца и рамова меривости, јер је он бесконачно богат, вечан и неуништив. Зато је „природа ствари” (rerum natura) у духовности.

Блажени старац је говорио и о том да се приближава страшно време. Непријатељи Господа нашег Исуса Христа поробиће нашу земљу и Велика Црква (Света Софија) престаће да буде храм Божији. Велике невоље сручиће се на земљу Ромеја (Грка) и она ће престати да постоји по великом суду Божијем. Умиру поједини људи, умиру градови, умиру и цели народи: зато што нема ничега вечног под сунцем, сем вечне душе човекове, створене по лику и подобију вечнога Бога.

Не чекајте помоћи од западних хришћана, надајући се да ће они устати на оружје ради заштите опште хришћанског наслеђа. Не чекајте. Западни хришћани на жалост, нису хришћани. Они су многобошци. И код нас, православних, такође има много незнабожачког. Брате, немој бити огорчен овим мојим речима, него испитај своју душу. Погледај само колико је у њој кумира (идола): Ту је Меркурије – бог похлепе; ту је Афродита богиња телесне похоте; ту је Ареј – бог гнева и рата... – а у средини неки Зевс (Див) – то си ти сам, у своме самољубљу и самоугађању. Да, брате, има много незнабожачког у нама, јер смо ми православни, грешни и као појединци и као народ. Ипак, ми смо многобошци и не докрштени само на површини, а у дубини душе ми смо хришћани; зато што у смирењу нашем ми имамо у срцу Христа. И зато, без обзира на наше грехе, „у смирењу нашем помену нас Господ”.

А западни народи само су на површини хришћани; а у срцу, души они су многобошци (пагани). Ми, православни, тугујемо што у нашој души живе идоли, но у понизности својој падамо ничице пред Христом, свим срцем желимо да будемо Његови. Међутим, код западних, хришћанство постоји као танка позлата на бронзи, а и даље изнутра је потпуно многобоштво; зато је се они клањају својим кумирима у души, а ти идоли владају над њима јер су они горди и у њиховом срцу нема Христа. Дакле, ми, православни, смо многобошци на површини, а у дубини хришћани; док су западни, латини хришћани на површини, а у дубини многобошци. Зато не чекај од њих помоћи за нас. Ми, православни, њима смо туђи.

Но ово још неће бити крај света. Крај света ће наступити касније, и последње време налази се у рукама Божијим, а заједно с тим – и у рукама човечијим. Бог ће послати Свој срп за свемирну жетву тек тада, када човеково зло сазри до крајњих граница; јер докле год на земљи буду живели заједно са злима и праведници, и све докле год постоји Црква Христова у чистоти „не укаљавши своје хаљине” (Отк. 3; 4) дотле зло у свету неће моћи да сазри. Али када већ не буде било праведника и када океан зла потопи целу васељену, тада наступа крај света, који ће бити сажежен и нестаће у небитију ради поновног рођења као нови и свевремени свет, у коме правда живи (2. Петр. 3, 9–12).

Пред сам крај света наступиће такве невоље које се не могу упоредити са онима из прошлости, наступиће време туге на целу васељену, и човек ће омрзнути човека, свако ће се бојати свакога, и нико неће веровати никоме... Али људи се неће уразумити, нити ће се окренути Богу који може да их спасе, него та општа туга угасиће сваки духовни живот: човек ће бити тако озлојеђен, тако окамењен, и опседнут једном бригом само како да преживи, да за духовни живот неће бити у човеку ни воље ни места у срцу, а неће тада бити ни учитеља духовног живота, јер ће се и они повести за овим светом. А Божије цркве или ће опустети или ће бити срушене, или духовно окаљане својим недостојним архипастирима и пастирима. И усред тог лома и хаоса у свету јавиће се антихрист. Он ће наступити као тобожни миротворац и успокојитељ, као добар домаћин који може да заведе ред у свету, но у ствари он ће бити непријатељ свима и ненавидник (мрзитељ) свакога добра, а биће тиранин и злотвор каквога никада није било нити ће бити. Сваки ће човек бити надгледан; не само свако његово дело него и свака реч, чак и унутрашњи покрет душе, биће под непрестаним надзором и казном, тако да ће се човек одвикнути да мисли на бојазни, да случајно његово лице и нехотице не би изразило нешто што није у складу са влашћу светског владара, антихриста.

Сваки рад и свака пед земље биће у власти антихриста; наступиће ужасне природне непогоде, страшни вихори, вулканске експлозије, земљотреси, болести и само онај који носи на себи знак Звери, то јест сатане имаће право на живот, мада и у најгорим ропским условима крајњег сиромаштва и згажености човечијег достојанства. Све ће имати за циљ да име Христово буде потпуно исечено из срца човековог... Наступиће царство ада на земљи. Невоље неће обузети само земљу него и свемир, јер све мора да умре, да би све било обновљено васкрсењем, по речима апостола: „Трулежно треба да се обуче у нетрулеживост!“ (1. Кор. 15, 53)...

Овај свет је остарео и овештао због свога греха. А нови свет управљаће се по правди Божијој, и зато ће он бити вечан и прекрасан: „Ево све творим ново” (Откр. 21, 1–5). Но, док се то не јави Црква Христова биће гоњена по целом свету до истребљења. Јер док се буде служила божанска Литургија од стране благодатног свештенства православног, власт ђавола не може се остварити на земљи. Свака божанска Литургија – то је присуство Божије на земљи и прослава победе Христове над ђаволом и смрћу... Међу гоњенима биће велики број мученика, али биће много и отпадника, који ће примити на себе обележје Звери. Те отпаднике, те слабиће, те неваљалце већ одавно је припремала зла сила... Али знај, дан и најмоћније силе ада не могу савладати Цркву (Мат. 16, 18), с којом Господ Христос пребива до кончине века (Мат. 28, 20). Упркос гоњењу, Бог неће допустити да сатана уништи малобројне вернике последњих дана. Браћо, пазите на знаке наступајућег краја света, које нам је открио Господ наш Исус Христос и Његови пророци и апостоли, и не слабите у вашој нади на Бога.

(Весник (Париз), број 144/1985.)

[Дете Апокалипсе]

  Цитат

Може се предпоставити, да речи Апокалипсиса о четири ангела, ослобођених при реци Еуфрат (Откр. 9, 14) указују на четири конкретне државе, преко које та «велика река» протиче. И они ће, по свему судећи, и постати главна арена предстојећег светског рата. Ако погледамо на карту, видећемо да су то следеће земље: ТУРСКА, СИРИЈА, ИРАК, ИРАН.

http://www.pecat.co....-i-turska-voda/

[Михајло]

спрема се....

Перзија да је паметна да пошаље војску...у Сирију...

[Дете Апокалипсе]

  On 14. 9. 2011. at 11:44, AVE SERBIA рече

спрема се....

Перзија да је паметна да пошаље војску...у Сирију...

  Цитат

Teheran je poslao veliku pomoć Siriji, pre svega u savetnicima i stručnjacima, ali i elitnim vojnicima.

Можда ни комплетна војска није далеко од тога.

[Михајло]

Паметан потез...

Перзијанци су једини који могу да се супроставе США на Средњем Истоку

[Дете Апокалипсе]

BLISKI ISTOK Objava svetskog rata

Kako se privodi kraju zapadna agresija na Libiju, tako u svetskim medijima počinje da dominira tema Sirije, ali u gotovo neverovatnom kontekstu – u promišljanju pitanja: da li će napadom Zapada na ovu zemlju, zapravo, početi „treći svetski rat“?

Promišljanja poznatih analitičara sve sumornije svetske društvene zbilje, i to onih što su već sa velikom preciznošću već predvideli neke događaje, pre svih Mihaila Čosudovskog (globalresearch.ca), zatim autora sajta anvictory.org. i ruskog segodnia.ru, saglasna su da je reč o ratu koji će prerasti u svetski.

Trenutno Sirija „uzima dah“, jer su događaji u Libiji omogućili da stavi pod kontrolu situaciju u zemlji. Asadu je sada potpuno jasno da će Zapad ići dokraja. Sudbina Gadafija i Mubaraka (sedi u zatvoru) to jasno svedoče. Drugim rečima, Asad nema mnogo manevarskog prostora, ako se preda jasno je da će se naći u zatvoru, a bekstvo iz države takođe nema perspektivu, pa ostaje samo suprotstavljanje Zapadu.

Kao što smo u prošlom broju već pisali (u tekstu „Sirijski lavirint i turska voda“), sve više nepristrasnih istraživača ukazuje da je „ustanak“ u Siriji, tajno pripreman i vođen od SAD, EU, Turske, Saudijske Arabije i Izraela. Poznato je da se destabilizacija Sirije i Libana, kao suverenih država, nalazi na radnim stolovima američkih generala, NATO-a i Izraela, minimum već 10 proteklih godina. O tome svedoči i izjava prethodnog komandanta NATO-a, generala Veslija Klarka – da je Pentagon nameran da sledećim redosledom slama neke države: Irak, Libiju, Siriju i Liban, i to direktnom intervencijom SAD i NATO-a. Plan treba da se realizuje u toku ovog petogodišta, a uključuje i destabilizaciju nekoliko država. Irak, Siriju, Liban, Iran, Somaliju i Sudan.

Vojna agresija na Siriju, međutim, može dovesti do rata ne velikoj teritoriji koja se prostire od Severne Afrike i Bliskog istoka do Centralne Azije, istočnog Sredozemlja do zapadnih granica Kine sa Avganistanom i Pakistanom. To će, svakako, uticati i na destabilizaciju Libana, Jordana i Palestine i pripremiti teren za rat sa Iranom.

SIRIJSKA ARMIJA

Zato se analize usmeravaju na sirijsku armiju. Kakvo je njeno moralno i tehničko stanje, da li će biti lojalna vlasti Sirije ili će preći na stranu Zapada? Jasno je da je sirijska armija bolje opremljena i obučena od libijske, takođe ima i bolju protivvazdušnu odbranu.

Dosadašnje agresije NATO-a pokazale su da je potrebno uvažavati sledeće potrebe.

Prvo, nije potrebno u potpunosti uništiti armiju napadnute zemlje. U Egiptu i Tunisu armije ovih država uopšte nisu stradale, jer su se samoodstranile od vladajućih elita i nisu dozvolile da budu umešane u sukob. U Jugoslaviji armija uopšte nije stradala od bombardovanja, već su političari kapitulirali. U Iraku armija Sadama Huseina je „isparila“, kao posledica predaje generala, iako se mogla porediti po snazi sa današnjom sirijskom. Put borbe prošla je samo armija Libije, pokazavši da u pogledu ispravnosti vojne tehnike i organizacije ima velikih problema. Drugim rečima, pokazuje se da je suština „obojenih revolucija“ lišavanje volje armije i vlasti da se suprotstavljaju agresiji.

Međutim, dosadašnji pokazatelji ponašanja sirijske armije govore da je ona spremna da podrži aktuelnog predsednika. Zato je (druga) varijanta u kojoj armija ostaje lojalna predsedniku Asadu verovatni sled događaja.

U tom smislu armija Sirije će i dalje pomagati policiji da guši nerede lokalne pete kolone i plaćenika, kao i da će progoniti borce islamista (Braće muslimana). Tada će medijsko-propagandni pritisak na Siriju rasti, jer će se manipulisati stavom da je sirijski režim izgubio legitimnost, moguće su i sve žešće sankcije… Peta kolona će podržavati informativni rat i organizaciono, a u inostranstvu će se formirati upravljačka struktura lojalna SAD i EU. Na teritoriji Sirije biće ubačeni vojni savetnici Zapada, instruktori, strani plaćenici, doturaće im se oružje… U različitim mestima provociraće se neredi, nasilje i pljačke, na šta će sirijska armija svakako reagovati. To će biti povod za dalje optuživanje režima i armije „za gušenje demokratije i nasilje nad sopstvenim stanovništvom“.

Ovo može dovesti do raskola u vladajućoj eliti, pa bi deo državnih visokih službenika i oficira mogao otkazati poslušnost Asadu i preći na stranu „ustanika“, što će biti dovoljno da se na Zapadu počne sa isticanjem stava da se radi o „građanskom ratu“, a ne agresiji na Siriju. Ako se do tada sirijska armija ne slomi, biće optužena za prestupe protiv čovečnosti, kao i za genocid. Tada će nastupiti faza direktnog vojnog napada na Siriju, sa ili bez mandata Saveta bezbednosti UN.

Avijacija NATO-a će početi udare po protivvazdušnom sistemu Sirije. Ovde je Sirija faktički nemoćna, ako joj ne pomogne neka moćnija država. NATO resursi su umnogome veći, jer se radi o udruženom zločinačkom poduhvatu mnoštva zapadnih država. Cilj će biti stvaranje „velikog Bliskog istoka“, pa će gubici NATO-a biti opravdani. NATO je spreman na velike žrtve i vlastite gubitke da ostvari postavljeni cilj od SAD.

Tek kada bude uništena sirijska protivvazdušna odbrana, sledi napad na kopnu. Glavnu ulogu u tom napadu imala bi turska armija, koja ima zadatak da zauzme severni deo Sirije pod izgovorom zaštite mirnog stanovništva i da obrazuje „demilitarizovanu zonu“. Posle upada turske armije u Siriju, vojni eksperti smatraju da bi sirijska armija mogla preći na gerilski način borbe.

Iako sirijska armija ima brojni sastav, ona sada izvršava mnoge (netipične) zadatke: pomaže policiji da se bori sa diverzantskim pokretom kojim rukovodi NATO; zadržava pozicije u rejonu Golanske visoravni; produžava da drži pozicije na granici sa Irakom, odakle NATO ubacuje svoje specijalce i oružje za petu kolonu; drži pozicije u glavnom gradu u slučaju iznenadnog „ustanka“. Jasno je da je sirijska armija razvučena, pa bi usled napada NATO-a i turske kopnene vojske dobila nove izazove. Takođe u uslovima vazdušne nadmoći NATO-a, suprotstavljanje Turcima ne bi moglo biti frontalno, pa bi i zaustavljanje napredovanja i zauzimanja dela sirijske teritorije bilo nemoguće sprečiti.

Posle osvajanja dela teritorije Sirije na nju bi došla „nova vlada“ iz Privremenog nacionalnog saveta, koji je već formiran i nalazi se u Turskoj. Ta „vlada“ bi proglasila vlast Asada nelegitimnom, a svoju legitimnom. Zatim bi ta „vlada“ formirala borbene odrede od plaćenika, dobrovoljaca i zapadnih stručnjaka, koji bi uz podršku avijacije NATO-a nastavili da ruše režim Asada. Procene su da bi ovakva organizacija agresije na Siriju mogla dovesti do toga da za dva do tri meseca režim Asada bude likvidiran.

REAKCIJA RUSIJE, KINE I IRANA

Ovaj plan Zapada ima neke male diplomatske teškoće – Rusiju i Kinu. No, ruski eksperti smatraju da će Rusija, pre ili kasnije, da preda Asada, bez obzira na vojnopomorsku bazu, privilegije i velike ekonomske i političke interese koje ima u Siriji i regionu. Čak i ako se Rusija ne saglasi u Savetu bezbednosti, Zapad bi svakako napao Siriju. Kina takođe nije spremna na konfrontaciju sa Zapadom zbog Sirije, jer je vojna moć Kine usmerena na zaštitu njenih interesa u regionu (Tajvan), a još nije dovoljna da štiti te interese po svetu. Takođe, svesna je da će slomiti SAD, pre ili kasnije, uz pomoć ekonomije.

Glavni problem koji se javlja u napadu na Siriju je zapravo Iran. Nema sumnje da će Teheran pomoći Asada, jer pad Sirije znači potpunu izolaciju Irana i rušenje veze sa Palestincima. Zato sve govori da je agresija na Siriju – napad na Iran. Ali, Iran ima jednu od moćnijih armija u regionu, koja može da vodi ne samo odbrambeni, već i napadački rat. Raspolaže za raketama dalekog dometa i može naneti udare po saveznicima SAD u regionu, od Izraela do Saudijske Arabije. Takođe, ostaje pitanje hoće li u slučaju nužde Iran primeniti hemijsko oružje.

Glavno pitanje za stratege NATO-a nije, dakle, to da li mogu uništiti Siriju, već šta da se radi ako počne globalni rat u regionu. Da li mogu pobediti Iran?

Analiza novih ratova, posebno armija poraženih država od NATO-a govori da obično naoružanje ne može da garantuje bezbednost države i naroda, kao i njihovih resursa. Kada armija i diplomatija ne mogu da zaštite narod neke države, jedinstvena realna zaštita je atomska bomba, odnosno rakete kojima se te bombe mogu poslati protivniku. Ponašanje Severne Koreje to dobro ilustruje. Ali ona ima atomsku bombu, Iran je nema.

Ipak, ovaj svetski rat razlikovaće se od prethodnih. Neće biti sveden samo na bombardovanje uz pomoć aviona i krstarećih raketa, već će imati kombinovani karakter, gde će informaciono-psihološki deo biti veoma važan. Ovi ratovi su i pokušaj rešavanja problema na Bliskom istoku, što i vodi u novi svetski rat. Da li se nova 1939. godina se približava?

http://www.pecat.co.rs/2011/09/bliski-istok-objava-svetskog-rata/

[Михајло]

турска се нада да ће капитулацијом арапских земаља ..поново узети под своју шаку бившу отоманску империју..

США их у томе подржава...

само забораваља да са југа европе неће мирно гледати на успостављање нове отоманске империје ..посебно Грци који..а ваљда и ми Срби ће мо једном успоставити Србију!