ГМО (спојене теме)

[Aquilius Cratus]

Mora se samo umreti, voditi racuna o zdravlju se uopste ne mora.

Od koga li sam pre koji dan cuo ovu postmodrnu mudrost?!

[R.Žiskar]

Право избора на ГМО треба да постоји.

И на тешке дроге. Мислим, коме смета ако неко жели да се дрогира? Његов избор. Наркомани себе дрогирају.

И на ношење оружја. Коме па то смета? Шта ту неко мени ограничава право на избор?

И на алкохол после 22 сата и да млађи од 14 година могу да купују алкохол. Што да се ограничава право детета да се напије, не напија оно друге него себе...

Самоубиство одмах легализовати, има да цвета посао...

[Јанко]

Opasnost ignjate ne postoji. Sem mozda one koju si ti umislio.

Jedina utvrdjena opasnost je sto neke biljke radjaju brze i vise nego prirodno pa "iscrpe" zemlju na kojoj su, te mora da se pauzira u sledecem sadjenju da se zemlja obnovi mineralima itd.

Hrana napravljena da proizvodi toksine

GM žito i pamuk su inženjerirani tako da u svakoj njihovoj ćeliji proizvode svoj vlastiti pesticid. Kad insekti zagrizu biljku, otrov dospije u njihov stomak i ubija ih. Biotech kompanije tvrde da se taj pesticid koji se zove Bt - a kojeg normalno proizvodi bakterija Bacillus thuringiensis - već dugo vremena bezbjedno koristi a farmeri koji uzgajaju prirodnu organsku hranu ga koriste u obliku spreja za prirodnu kontrolu insekata. Genetički inženjeri ubrizgavaju Bt gene u žitarice i pamuk, tako da same biljke mogu ubijati insekte.

Međutim, Bt-toksin kojeg proizvode GM biljke je nekoliko hiljada puta koncentrovaniji nego prirodni Bt sprej. On je napravljen tako da bude otrovniji, ima osobine alergena i za razliku od spreja on se ne može saprati s biljke.

Nadalje, istraživanja su potvrdila da je i ovaj prirodni bakterijski sprej štetan. Kad je bio raspršen iz aviona s ciljem iskorjenjivanja gubara na Sjeverozapadnom Pacifiku, oko 500 ljudi je dobilo simptome alergije i gripe. Neki od njih su morali da zatraže hitnu pomoć.

Iste simptome sada prijavljuju farmeri iz Indije koji rade s Bt pamukom. U 2008,.g. na osnovu medicinskih izvještaja, dnevni list Sunday India je objavio, "broj ljudi koji pate od svraba se ogromno povećao ove gone . . . u vezi sa uzgojem BT pamuka."

GM organizmi izazivaju imune reakcije

AAEM tvrdi, "Mnogobrojna istraživanja na životinjama pokazuju značajne poremećaje u imunitetu" uključujući porast citokina koji su povezani sa astmom, alergijama i upalama" - a sve to je u porastu u SAD.

Prema Dr Arpad Pusztai, ekspertu za bezbjednost GM hrane, promjene stanja imunog sistema kod životinja hranjenih GM hranom su jedna "stalna karakteristika koja je primjećena kod svih studija". Čak su i Monsantova vlastita istraživanja pokazala ozbiljne promjene u imunom sistemu pacova koji su bili hranjeni BT kukuruzom. Jedna studija sprovedena od strane italijanske vlade u 2008. godini, takođe je pokazala da je kod miševa koji su bili hranjeni Bt kukuruzom dolazilo do reakcija imunog sistema.

GM soja i kukuruz sadrže dva nova proteina koji imaju osobine alergena, GM soja sadrži do 7 puta više inhibitora tripsina, - poznatog alergena soje, a testovi na koži su pokazali da neki ljudi pokazuju reakcije na GM soju, dok iste reakcije izostaju kad im se na kožu nanese prirodna soja. Nedugo nakon što je GM soja bila uvedena u Velikoj Britaniji, alergije na soju su skočile za 50%. Možda je epidemija astme i alergija na hranu u SAD posljedica genetske manipulacije.

Životinje ugibaju u velikom broju

U Indiji, životinje pasu na pamučnim poljima nakon žetve. Međutim, kad su ih farmeri pustili da pasu na poljima gdje je bio posađen Bt pamuk, hiljade njih je uginulo. Obdukcije njihovih leševa su pokazale ozbiljnu iritaciju i crne fleke na crijevima i jetri (kao i povećan žučni mjehur). Istraživači su rekli da preeliminarni dokazi "ukazuju da je razlog za ugibanje ovaca bio toksin. . . . najvjerovatnije Bt-toxin." Odmah nakon toga je bila sprovedena jedna manja studija organizovana od strane društva Deccan Development Society; sve ovce koje su bile hranjene biljkama Bt pamuka uginule su unutar 30 dana; one ovce koje su bile hranjene biljkama prirodnog pamuka ostale su zdrave.

U jednom malom selu u pokrajini Andhra Pradesh, bufala su pasla na pamučnim poljima osam godina bez ikakvih problema. Trećeg januara 2008. godine, bufala su po prvi put počela da pasu na poljima Bt pamuka. Svih trinaest bufala se razbolilo već sljedećeg dana; svi su uginuli unutar naredna 3 dana.

Bt kukuruz je takođe naveden kao uzrok ugibanja goveda u Njemačkoj, kao i ugibanja konja, bufala i pilića u Filipinima.

Laboratorijska istraživanja su pokazala da su pilići hranjeni kukuruzom Liberty Link ugibali u duplo većem broju; kod 7 od 20 pacova hranjenih GM paradajzom dolazilo je do krvarenja u želucu; dok je 7 od 40 njih uginulo za dvije sedmice. Prema francuskom toksikologu G. E. Seraliniju, Monsantova vlastita istraživanja su pokazala da kod pacova hranjenih Bt kukuruzom dolazi do trovanja svih važnijih organa.

Najgori od svih nalaza - GM organizmi ostaju u nama

Rezultati studije sprovedene na ljudima koji su jedini do sada javno objavljeni ukazali su na to šta bi moglo biti najopasniji problem u vezi sa GM hranom. Gen koji je ubačen u GM soju prelazi u DNA bakterija koje žive u našim crijevima i tamo nastavlja sa svojim djelovanjem. To znači da dugo vremena nakon što prestanemo da konzumiramo GM organizme, u nama će se još uvijek neprestano proizvoditi potencijalno opasni GM proteini. Jednostavnije rečeno, ukoliko jedete kukuruzni čips koji potiče od Bt kukuruza, on može transformirati bakterije koje su normalno zastupljene u vašim crijevima, u - žive fabrike za proizvodnju pesticida, vjerovatno do kraja vašeg života.

Nakon što su na nekim medicinskim konferencijama širom SAD objavljene ove činjenice o transferu gena, doktori su često reagovali navodeći podatke o ogromnom porastu problema u vezi s poremećajima probavnog trakta kod njihovih pacijenata tokom poslednje dekade. GM hrana vjerovatno naseljava floru stomaka Amerikanaca.

Јурисе, волео бих да чујем од тебе, осим ове горње паушалне оцене, и одговор на овакве тврдње. Је ли истина да се и на овакав начин генетски модификује храна у правцу производње заштитних пестицида у својој ДНК? Ако јесте, онда је ово итекако озбиљно. А ако није, да знамо да се шири параноја, јер ГМ биљке то не могу да раде.

Хвала унапред.

[R.Žiskar]

http://www.i-sis.org.uk/list.php вс. Тадић...непроцењиво.

[nishizawa]

Џабе се нервирате, људи - Тадић ће, по свему судећи, опет бити председник...

[R.Žiskar]

Џабе се нервирате, људи - Тадић ће, по свему судећи, опет бити председник...

Какве то везе има са увођењем ГМО?

Свима је јасно да овлашћења председника не задиру у ову проблематику и да је оваква изјава (додуше, не верујем да је сам смислио, као ни све остало) потенцијална најава диктаторског режима а не парламентарне демократије. То је нешто што је уобичајено у нашој политици од Тита на овамо, та нота властодржачке супериорности без обзира на вољу народа. Лако је тако нешто узвикивати пред масом која би скандирала одушевљено и да је рекао "све ћу вас побити" јер заправо, маса нешто нарочито и не слуша суштину говора већ се концентрише на форму.

Да не буде неспоразума, није то само у овом случају, мислим на све говоре сввих политичара пред масом народа.

[nedeljko]

Џабе се нервирате, људи - Тадић ће, по свему судећи, опет бити председник...

Јел ти јављено из РИК - а ?

Ако се и деси да поново покраде гласове, по свему судећи, имаће најкраћи мандат у историји Срба....................... :mad:

[Аурор]

Јел ти јављено из РИК - а ?

Ако се и деси да поново покраде гласове, по свему судећи, имаће најкраћи мандат у историји Срба....................... :mad:

A što ti nećeš da prihvatiš da većina građana Srbije misli da je on bolji za predsednika od Tomislava Nikolića?

[nedeljko]

Какве то везе има са увођењем ГМО?

Свима је јасно да овлашћења председника не задиру у ову проблематику и да је оваква изјава (додуше, не верујем да је сам смислио, као ни све остало) потенцијална најава диктаторског режима а не парламентарне демократије.

Е, вала нека си му рекао.

Полако излазе на видело слуге режима................... .smesko.

[nishizawa]

Једино што је одавно изашло на видело је твоја параноја и опсесија...

[Аурор]

Једино што је одавно изашло на видело је твоја параноја и опсесија...

Čovek odbija da prihvati da većina ljudi u Srbiji misli da je Boris Tadić bolji za poziciju predsednika od Tomislava Nikolića.

[nedeljko]

A što ti nećeš da prihvatiš da većina građana Srbije misli da je on bolji za predsednika od Tomislava Nikolića?

Видиш - за време протеста 96 / 97 , жути кмери, илити, деца комунизма - су показали своје право лице.

Од Вука су направили Магарца - и нека су.

Пред сам пад Милошевићевог режима, та иста деца комунизма, су од једног атентата који је, чудом, њихов тадашњи саборац - Вук манити - преживео, направили спрдњу и у својој немерљивој злоби преко својих гласноговорника исмејали тај злочин и тврдили да га није ни било. Вук манити се од тада ( то је био други атентат који је преживео - поред силних батина које је претрпео за време пређашњег диктатора ) није опоравио.

Не да Тадић није бољи од Николића - него нема горих од жутих кмера, илити, деце комунизма.

[nedeljko]

Једино што је одавно изашло на видело је твоја параноја и опсесија...

То да тебе политика неинтересује је смејурија, а да на жут начин покушаваш да утичеш на друге - је истина.

То ти неком другом продај рог за свећу.

[Isak Njutn]

Istina o genetski modifikovanim organizmima

Đorđo Dušanović Pasello, dipl.inž.

U poslednje vreme grupa naučnika pokušava da otkrije svetskoj javnosti šta su to ustvari genetski modifikovani organizmi (ogm/gmo). Da li je korišćenje genetski modifikovanih biljaka štetno u ishrani ljudi i životinja ili ne? Da li treba stvarati genetski modifikovane životinje? Veliki broj naučnika je protiv korišćenja genetski modifikovanih organizama, no u skorije vreme se pojavljuje sve više pristalica korišćenja ovih organizama. Protivnici upotrebe genetski modifikovanih organizama navode opasnosti pojavljivanja novih bolesti, novih alergija izazvanih novim, u prirodi nepostojećim organizmima. Pa zar mi i sada konvencionalnim ukrštanjem različitih sorti i vrsta ne činimo isto, stvaramo nove vrste i sorte (primeri: nektarine, klementine) ali daleko sporijim i skupljim metodama?

Za mnoge je ispravno zaštititi proizvodnju prirodne, genetski nemodifikovane hrane i ispravno je uništavati, preoravati parcele zasejane genetski modifikovanom sojom ili kukuruzom, biljkama. Sve što je prirodno je daleko bolje nego što čovek može stvoriti genetskom manipulacijom, smatraju borci protiv genetski modifikovanih organizama i proizvodnje hrane upotrebljavajući genetski modifikovane biljake i životinje.

Kao prvo, da vidimo šta podrazumevamo pod pojmom „prirodno” danas? Sva živa bića podležu promenama, stalnim genetskim mutacijama i ako se danas razlikujemo od neandertalskog čoveka koji je živeo pre 100.000 godina, uzrok je „spontano” pojavljivanje novih gena u našoj dezoksiribonukleinskoj kiselini (DNK/DNA) ili su se već prisutni geni modifikovali, promenili. Dakle, sva živa bića, pa i čovek, biljke i životinje su organizmi koji podležu genetskim promenama, modifikacijama, koje vrši proces prirodne evolucije kroz vreme.

Posle otkrića dezoksiribonukleinske kiseline, heliksa/spirale života, samim tim i gena živih bića koji su po sastavu identični, naučna istraživanja su krenula smerom maksimalnog korišćenja radi dobijanja pozitivnih efekata. Tako se stiglo do zamena, razmena gena među različitim organizmima, radi dobijanja boljeg ili novog kvaliteta. Uzmimo primer dvadesetih godina prošlog veka, kada je gen za proizvodnju insulina ubačen u mikroorganizme (Escherichia coli), koji ovako genetski modifikovani predstavljaju velike proizvođače insulina, kojim se dijabetičari („šećeraši”) već decenijama leče uz minimalne troškove. Genetski modifikovani mikroorganizmi se redovno koriste za proizvodnju biološki korisnih supstanci koje služe za izradu lekova i vakcina. Da li bolesnici treba da odbijaju lekove zato što su proizvedeni upotrebom genetski modifikovanih organizama?

Slično je učinjeno i kod biljaka. Genetski modifikovan pirinač kod koga je ubačen gen za proizvodnju A vitamina, se koristi za ishranu ljudi, naročito populacija koje konzumiraju velike količine pirinča, ili skoro samo pirinač, te kod njih nema više pojave slepila zbog nedostatka ovog vitamina. Niko ne može da opovrgne ovaj razvoj i uspeh nauke. Zašto se onda diže toliko velika buka oko genetski modifikovanog kukuruza, koji je objektivno bolji, zdraviji od „normalnog”/„prirodnog”?

Bitka protiv genetski modifikovanih organizama, hrane proizvedene od gm biljaka i gm životinja je unapred propala, zato što je protivistorijska. Biotehnologije su konkretne i aplikativne (primenljive) ekspresije nastale današnjim poznavanjem DNK, koje predstavljaju najbriljantniji domet ljudskog intelekta. Evidentno je da je budućnost u sve boljoj poljoprivredi, jednostavno zato što smo u stanju da je genetski kontrolišemo i poboljšavamo. Za razliku od glupog i skupog gubljenja silnog vremena ukrštajući različite biljke radi poboljšanja proizvodnje, kvaliteta, količine (gde opet dolazi do kombinacije gena dve ili više vrsta), sve to se može postići u laboratorijama u daleko kraćem vremenskom roku.

Upravo kukuruz predstavlja jedan značajan primer. Svake godine oko 13 % svetske proizvodnje kukuruza unište insekti. Da bi se ublažili gubici, koriste se ogromne količine pesticida. Oni delom zaštite kukuruz, dok sa druge strane značajno hemijski zagađuju ambijent, ali najgore je to što su pesticidi kancerogeni (izazivaju rak). Kako rešiti ovaj problem? Biotehnologijom stvorene su sorte kukuruza koje su u stanju da se „samozaštite” od napada insekata, piralida. Ovaj insekt uništava kukuruz jedući biljke. U šupljine se obično nastane plesni kao sekundarni problem, a plesni luče mikotoksine, otrove koji takođe izazivaju pojavu tumora i rak jetre. Životinje koje se hrane zaraženim kukuruzom unose otrove u svoj organizam i luče ga u mleko, reziduumi, ostaci se nalaze i u mesu i sve je to štetno po zdravlje, kako životinja, tako i ljudi. Genetski modifikovan kukuruz kod koga je ubačen gen druge biljke, luči određenu supstancu koja ubija insekte kada pokušaju da jedu biljku. Tako štiteći biljke, ova genetska modifikacija, ne samo da drastično smanjuje potrebu za upotrebom pesticida, već značajno utiče na poboljšanje zdravlja ljudi.

Drugi primer predstavlja ubacivanje gena pauka u koze, gde se iz mleka izvlači nit - paučina, koja služi kao materijal, konac za zašivanje kod mikrooperacija u oftalmologiji (operacije očiju).

Na sreću čovečanstvo napreduje i već je više od 60 miliona hektara u svetu pod genetski modifikovanim kulturama. Od toga 13 miliona hektara pod genetski modifikovanim kukuruzom. Genetski modifikovane biljke se gaje u SAD, Rusiji, Kanadi, Australiji, Kini, Velikoj Britaniji, Španiji, Argentini i većini drugih zemalja sveta. Genetska modifikacija predstavlja moćan instrument za povećanje poljoprivredne proizvodnje. Borba protiv genetski modifikovanih organizama se često koristi u političke, ideološke svrhe. Slogani kao što su: „Prirodu i njenu ravnotežu ne treba dirati” - pitanje je da li treba trpeti bolest dece kao što je recimo poliomijelit (dečija paraliza), samo zato što je ova bolest predstavljala prirodnu ravnotežu hiljadama godina? Svakako ne!!!

Na kraju, problem sa genetski modifikovanim organizmima postoji i kao filozofski problem individualnih sloboda: „Želim da se hranim hranom proizvedenom od strane genetski modifikovanih organizama, pošto je smatram boljom i više kontrolisanom”. U mnogim zemljama individualne slobode su ograničene, osporavane.

U nekim zemljama EU, gde je još uvek na zabrani genetski modifikovana hrana (kao što je Italija), ispitivanjem uzoraka stočne hrane kao i ljudske hrane, ustanovljeno je da je čak 60 % uzoraka pozitivno, odnosno da sadrži komponente stvorene genetski modifikovanim organizmima. Slobodno se može reći da ne postoji zemlja na svetu gde ne postoje genetski modifikovani organizmi. Proizvodnja hrane upotrebom genetski modifikovanih organizama je neminovnost. EU napušta rigoroznu zabranu „gmo” i ostavlja zemljama članicama da same regulišu svoje zakone i odnose prema „gmo”.

Porast broja stanovništva u svetu je sve veći, rešavanje problema oko zagađenja vode, vazduha i zemlje, baš kao i proizvodnja zdravstveno bezbedne hrane, predstavljaju prioritet. Sasvim je sigurno da će upotreba genetski modifikovanih organizama u proizvodnji hrane, u projektima prečišćavanja životne sredine, u rešavanju brojnih medicinskih problema, učestvovati sve više, hteli mi to ili ne.

Budućnost verovatno leži u izboru, odnosno u ponudi proizvoda kod kojih se jasno vidi razgraničavajuća deklaracija: ”Ogm” - DA ili ”Ogm free” - NE, pa će se klijenti sami opredeliti koji tip hrane žele da konzumiraju.

Smatramo u najmanju ruku licemernim kod nas zabranjivanje gajenja i uništavanje na terenu genetski modifikovane soje, a dozvoljavanje uvoza sojine sačme proizvedene od genetski modifikovane soje. Da li se tu favorizuje uvozni trgovački lobi, a sprečava razvoj i konkurencija od strane proizvođača?

http://www.stocarstvo.com/saradnja/gaus_agencija/ogm_gmo.htm

[R.Žiskar]

Čovek odbija da prihvati da većina ljudi u Srbiji misli da je Boris Tadić bolji za poziciju predsednika od Tomislava Nikolića.

Већина изашлих гласача.

Разлика је небитна за избор председника али је веома битна за рачунање подршке.